Đurađ Crnojević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Đurađ Crnojević
Grb
Lični podaci
Datum rođenja15. vek
Mesto rođenjaCrna Gora
Datum smrti1514.
Mesto smrtiAnadolija, Turska
Porodica
RoditeljiIvan Crnojević
Period1490—1496.
PrethodnikIvan Crnojević
Naslednik(porodični posedi) Stefan II Crnojević

Đurađ Crnojević (druga polovina 15 veka — početak 16. veka) bio je poslednji srednjovekovni vladar Zete iz dinastije Crnojevića. Vladao je od 1490. do 1496. godine. Bio je najstariji sin i naslednik Ivana Crnojevića. Osnovao je Cetinjsku štampariju, prvu štampariju koja je radila od 1493. do 1496. godine. Njegovim napuštanjem Cetinja u jesen 1496. godine označen je kraj državnosti Zete, odnosno Crne Gore, koja je tada potpala pod neposrednu tursku vlast. Pošto se sklonio kod Mlečana, pokušao je tokom narednih godina da povrati vlast u Zeti, ali bez uspeha.[1]

Životopis[uredi | uredi izvor]

Đurađ je zamenjivao oca često na vlasti, a poslednje godine Ivanovog života neprestano. Prvi put se oženio Jelenom, ćerkom Karla Musakija Topije. Šta se sa Jelenom posle burnih potresa u Zeti i Albaniji dogodilo, nije poznato. Pretpostavke postoje da više nije bila u životu ili da ga je napustila. Kada je Đurađ preuzeo presto, Paolo Erico kotorski knez i providur (1489—1491), nudi mu svoju rođaku za ženu, želeći da reši crnogorsko—mletačke odnose. Đurađ Crnojević, jula 1490. godine ženi se Jelisavetom devojkom iz venecijanske vlastelinske porodice Antonia Erica. Kroz ženidbu se oslanja na mletačku politiku u Sredozemlju. Dugo su Crnogorci bili nezadovoljni Đurađevom ženidbom sa Jelisavetom. Posledica tog ne zadovoljstva se ogledala kroz preuveličavanje da je Jelisaveta uzrok svađe braće Đurđa, Stefanice i Stanka. Ujedno su je okrivili za pad Zete.

U politici, Đurađ nastavlja liniju svoga oca, uključujući se u borbu protiv Turaka. On se kao i njegov otac oslanjao na Mletačku republiku, ali je kasnije takođe morao da prihvati tursko vazalstvo.

Šarl VIII, od kojeg je Đurađ tražio pomoć 1496. godine
Naslovna stranica Oktoiha

Vladao je Crnom Gorom od 1490—1496. godine. Nakon što je sišao sa političke scene, kada je Zeta bila skoro u potpunom ropstvu Osmanlija, povlači se na svoje posede u Budvi, sa sebi najbližima. Po navodima iz djela „Diarii“ venecijanskog istoričara Marina Sanuda (1466—1536) od Šarla VIII od Valoa (1470–1498) francuskog kralja, Đurađ je preko Mletačke republike tražio pomoć u borbi protiv Osmanlija i povraćaju prijestola u Zeti. Pomoć je tražio i od pape i Mletačke republike, u vrijeme kada se sa porodicom nalazio u Veneciji (1496).

Protiv Osmanlija će podići ustanak 1501. godine, ali zbog neuspeha biće primoran da se preda Turcima. Pretpostavlja se da je umro posle 1503. godine, najverovatnije 1514, na imanju u Anadoliji koje mu je poklonio sultan Bajazit II. Lazar Tomanović navodi podatak da je on napustio očin presto i pošao u Mletke, da tamo strada, pa da se iz mletačkih tamnica spasava bjekstvom u Tursku. Mlađi brat Staniša se poturčio.[2] Petar I Petrović Njegoš u svojoj Istoriji Crne Gore navodi pismo Đurađa Crnojevića, pri napuštanju Zete i odlaska u Mletke. Između ostaloga piše: ...ostavljam mjesto sebe Mitropolita Germana, a po njem buduće mitropolite, dokle, eda Bog promisli za srbski narod na drugi bolji način. [3]

Književni značaj i zasluge[uredi | uredi izvor]

Uprkos kratkotrajnosti njegove vladavine i ograničenim sredstvima kojima je raspolagao, Đurađ Crnojević je ostavio duboku brazdu u istoriji srednjovekovne kulture. Na Cetinju 1493. osnovao prvu štampariju, sa štamparskom presom i alatom iz Venecije i slovima, matricama i opremom izrađenim na Cetinju. Uz pomoć sedmorice radnika i jeromonaha Makarija, koji mu je izradio slova i štampao knjige (Makarije je umro u Hilandaru 1528, gde se vratio pošto je štampao i prve vlaške slovenske knjige u Trgovištu, 1510. i 1512), Đurađ je nastavio tradiciju stare pisarske veštine novim tehničkim sredstvima, navodeći u jednoj inkunabuli kao razlog svog pregnuća oskudicu u rukopisnim knjigama zbog rušilačkog naleta Turaka. Iz cetinjske štamparije izašlo je 5 knjiga: Oktoih prvoglasnik (1493/94), delimično sačuvan Oktoih petoglasnik (1493/4), Psaltir s posledovanijem (1495), Trebnik, sačuvan u odlomcima, i izgubljeno Četvorojevanđelje (1495/6). Padom Zete 1499. gasi se i zetska štamparija. U sklopu Psaltira s posledovanijem je i crkveni kalendar za 1494. godinu.

Prevod na savremeni srpski jezik[uredi | uredi izvor]

  • Đurađ Crnojević i mnih Makarije u pogovoru štampanog Oktoiha, u „Stari srpski zapisi i natpisi“, priredio Milorad Pavić, Beograd, Prosveta i SKZ, ed. Stara srpska književnost u 24 knjige, (1986). str. 126–127.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Radić Crnojević
 
 
 
 
 
 
 
8. Đurađ Đurašević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Stefan I Crnojević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Jelena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Ivan Crnojević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Pal Kastrioti
 
 
 
 
 
 
 
10. Ivan I Kastriot
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Mara
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Voisava Tripalda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Đurađ Crnojević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Komnen Arianiti
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Gjergj Arianiti
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Maria Muzaka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Blagojević & Spremić 1982, str. 414–430.
  2. ^ Tomanović, Lazar (1899). G. Ruvarac i Montenegrina. Sremski Karlovci. str. 26. 
  3. ^ Petrović, Petar I. Kratka istorija Crne Gore. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђурађ_Црнојевић&oldid=27549214”