Džastin Trudo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Жистен Тридо)

Džastin Trudo
Trudo 2023. godine
Lični podaci
Puno imeDžastin Pjer Džejms Trudo
Datum rođenja(1971-12-25)25. decembar 1971. (52 god.)[1]
Mesto rođenjaOtava, Kanada
Državljanstvokanadsko
Religijakatolik
UniverzitetUniverzitet Makgil, Univerzitet Britanske Kolumbije
Porodica
SupružnikSofi Trudo (v. 2006)
Deca3
RoditeljiPjer Trido
Margaret Trido
Politička karijera
Politička
stranka		Liberalna partija Kanade
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 4. novembra 2015.
MonarhČarls III
Guverner(i)Dejvid Džonston
Žili Pajet
Meri Sajmon
PrethodnikStiven Harper
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 4. oktobra 2008.
Potpis

Džastin Pjer Džejms Trudo[a] (engl. Justin Pierre James Trudeau; Otava, 25. decembar 1971) kanadski je političar i trenutni premijer Kanade.[2] Sin je bivšeg premijera Pjera Tridoa. Izabran je u Parlament Kanade 2008. godine, a 14. aprila 2013. godine izabran je za predsednika Liberalne partije Kanade. Oženjen je i ima troje dece.

Džastin Trudo je drugi najmlađi predsednik Vlade Kanade nakon Džoa Klarka. Najstariji je sin 15. predsjednika Vlade Kanade, Pjera Tridoa i njegove bivše žene Margaret Trido, rođene Sinkler.[3][4][5]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Rođenje i poreklo[uredi | uredi izvor]

Dana 23. jula 1971. godine, kancelarija predsednika vlade objavio je kako žena predsednika vlade Pjera Trudoa očekuje dete[1] koje bi se trebalo roditi u decembru.[6][7] Na Božić (25. decembra), u 21 sat i 27 minuta (EST; UTC-5) Džastin Trudo je rođen u Otavskoj bolnici.[8] Kao i u svim kanadskim bolnicama u to vreme, očevima je bilo zabranjeno da pristupe porođajnoj prostoriji. Nakon što je Margaret Trido protestvovala, bolnica je ukinula ovaj propis, a nakon nje i ostale bolnice u Kanadi.[9] Džastin je drugo dete u kanadskoj istoriji koje je rođeno dok mu je otac bio kanadski premijer; prva je bila Džon A. Makdonaldova kćerka Margaret Meri Teodora Makdonald (8. februar 1869 – 28. januar 1933). Trudoova mlađa braća Aleksandar (Saša) (rođen 25. decembra 1973) i Mišel (2. oktobar 1975 – 13. novembar 1998) bili su drugo i treće dete premijera.[10][11]

Džastin Trudo je pretežno škotskog i francusko-kanadskog porekla. Njegova porodica na očevoj strani je frankofona, dok su anglofoni na majčinoj strani. Dedovi su mu bili preduzetnik Šarl-Emil Trido[12] i Džejms Sinkler,[13] ministar ribarstva vlade Luja Sen-Lorana.[14] Trudoov pradeda s majčine strane, Tomas Bernard, rođen je u Makasaru u Indoneziji, odakle je 1906. godine imigrirao u Pentikton, Britanska Kolumbija.[15] Preko porodice Bernard, rođaka grofova Bandona,[16] Trudo je praunuk u sedmom kolenu (prema computatio civilis) general-majora Vilijama Farkahara, jednog od vođa u osnivanju savremenog Singapura, čime ima i malajsko te niasko poreklo.[17][18][19][20][21] Time postaje prvi predsednik Vlade Kanade koji ima potvrđeno neevropsko poreklo.[22]

Na krštenju, 16. 01. 1972, kada je Džastin Trudo i prvi put viđen u javnosti, njegova sestra od tetke po ocu, Ana Rulo-Dani mu je bila kuma, a teča s majčine strane Tomas Volker kum.[23] Dana 14. 4. 1972. godine, Trudoovi roditelji održavali su svečanost u Nacionalnom centru umetnosti na kojoj je američki predsednik Ričard Nikson rekao da želi da „nazdravi budućem predsedniku vlade Kanade, Džastinu Pjeru Trudou”,[4][24] na šta je Pjer Trido odgovorio, ako će njegov sin ikad preuzeti tu ulogu, da se nada da će imati „gracioznost i umeće predsednika”.[25] Pat Nikson, prva dama SAD-a, ranije je tog dana posetila Trudoa kako bi mu dostavila poklon, plišanog Snupija.[26] Kasnije su audio-snimci iz kancelarije Ričarda Niksona u Beloj kući otkrile kako je Nikson nazvao tu posetu „traćenje tri dana gore. Taj izlet nam je trebao jednako kao i rupa u glavi.”[27]

Premijer Kanade (2015–trenutno)[uredi | uredi izvor]

29. kanadsko ministarstvo nakon polaganja zakletve, 4. novembra 2015.

Trudoa i ostatak Kabineta položio je generalni guverner Dejvid Džonston 4. novembra 2015. On je rekao da je njegov prvi zakonodavni prioritet bio smanjenje poreza za Kanađane sa srednjim prihodima i povećanje poreza za jedan procenat najvećih primatelja nakon parlament je ponovo sazvan 3. decembra 2015. godine.[28] Trudo je takođe izdao izjavu u kojoj obećava da će obnoviti odnose sa starosedelačkim narodima u Kanadi i voditi otvorenu, etičku i transparentnu vladu.[29] Dana 5. novembra 2015. godine, tokom prvog sastanka poslaničkog kluba liberala od formiranja većinske vlade, stranka je najavila da će ponovo uspostaviti obavezni dugoročni popis koji je ukinut 2010. godine, na snagu sa popisom iz 2016. godine.[30][31]

Kao premijer, Trudo je pokrenuo tri velike nezavisne istrage: Nacionalnu istragu o nestalim i ubijenim domorodačkim ženama, Zajedničku federalnu/pokrajinsku komisiju o napadima u Novoj Škotskoj 2020. (u partnerstvu sa Vladom Nove Škotske[32]), i Javna istraga o stranom mešanju u savezne izborne procese i demokratske institucije. Ovaj poslednji je pozvan kao odgovor na navode o mešanju kineske vlade u kanadske savezne izbore 2019. i 2021. godine, ali se takođe bavi mešanjem drugih država koje se smatraju neprijateljskim prema Kanadi.[33] Istraga o nestalim i ubijenim domorodačkim ženamaje otkrila da kanadski odgovor na ovo pitanje predstavlja genocid, nalaz koji je Trudo rekao da prihvata.[34]

Etika[uredi | uredi izvor]

Trudoa su kritikovali članovi opozicije u novembru 2016. zbog njegove taktike prikupljanja sredstava koju su videli kao šeme „gotovina za pristup“.[35] Trudo je prisustvovao prikupljanju sredstava gde su učesnici platili više od 1500 dolara za pristup njemu i drugim članovima kabineta.[36][37] U nekim slučajevima, događajima su prisustvovali strani privrednici kojima je bilo potrebno odobrenje vlade za njihovo poslovanje.[38] Trudo je branio svoju taktiku prikupljanja sredstava, rekavši da ona ne krši nijedno etičko pravilo. Takođe je naveo da je bio lobiran na prikupljanju sredstava, ali da nije bio pod uticajem.[37] Trudo je 2017. godine uveo zakon koji bi eliminisao takve ekskluzivne događaje zahtevajući povećanu transparentnost za političke prikupljanje sredstava.[39]

Trudo šeta sa američkim predsednikom Barakom Obamom duž kolonade do Ovalne kancelarije, 10. mart 2016.

U januaru 2017, komesar za etiku, Meri Doson, započela je istragu o Trudou zbog odmora koji su on i njegova porodica vodili na privatno ostrvo Age Kana IV na Bahamima.[40][41] U izveštaju komesara za etiku, objavljenom u decembru 2017. godine, utvrđeno je da je Trudo prekršio četiri odredbe Zakona o sukobu interesa.[42] Postao je prvi aktuelni premijer koji je prekršio savezna pravila o sukobu interesa.[43] Godine 2022. objavljeno je da je Kraljevska kanadska konjička policija razmatrala podizanje krivične prijave protiv Trudoa zbog ove afere.[44]

U februaru 2018, Trudo je kritikovan kada je njegova vlada pozvala kalistanskog nacionalistu Jaspala Atvala na večeru kanadske Visoke komisije u Delhiju. Atval je ranije bio osuđen za pucnjavu i pokušaj ubistva ministra indijske vlade Malkijata Singa Sidua 1986. godine, kao i za napad na bivšeg premijera Britanske Kolumbije Ujal Dosanja 1985. Nakon večere, PMO je povukao poziv i izvinio se za incident.[45][46][47][48]

Afera SNC-Lavalin[uredi | uredi izvor]

Dana 8. februara 2019. The Globe and Mail je izvestio da su izvori bliski vladi rekli da je kancelarija premijera navodno pokušala da utiče na državnog tužioca Džodi Vilson-Rajbolda u vezi sa tekućim gonjenjem SNC-Lavalina. Na pitanje o optužbama, Trudo je rekao da je priča u Globeu bila lažna i da on nikada nije "režirao" Vilson-Raibolda u vezi sa slučajem.[49] Vilson-Raibould nije komentarisao ovo pitanje, pozivajući se na privilegiju advokata i klijenta.[50] Ubrzo nakon toga, Trudo se dobrovoljno odrekao privilegija i poverenja u kabinet, dozvoljavajući joj da govori.[51] Poverenik za etiku je 11. februara najavio otvaranje istrage o ovim navodima. Trudo je rekao da je „pozdravio istragu“.[52][53] Komitet za pravosuđe Donjeg doma je sproveo niz saslušanja o navodnom mešanju.[54][55][56] U istrazi je saslušano nekoliko svedoka, uključujući Džodi Vilson-Rajbold, koja je kao dokaz podnela telefonski razgovor koji je tajno snimila između sebe i sekretara Tajnog saveta Majkla Vernika, koji je kasnije objavljen u javnosti.[57] Na snimku se čuje kako Vernik traži da razume zašto se „puta DPA“ ne koristi, navodeći da su ljudi „pričali jedni pored drugih“, i predlaže Trudou da dobije nezavisan pravni savet od bivše predsednice Vrhovnog suda Beverli Meklalin. Čuje se da Vilson-Rajbold sugeriše da bi Trudo "kršio ustavni princip nezavisnosti tužioca". Članovi komiteta liberala su 19. marta 2019. blokom izglasali zatvaranje istrage Komiteta za pravosuđe.[58]

Trudo je bio predmet istrage komesara za etiku, shodno Zakonu o sukobu interesa, u vezi sa krivičnim prijavama protiv SNC-Lavalina u aferi SNC-Lavalin. U konačnom izveštaju komisije, izdatom 14. avgusta 2019., zaključuje se da je „gospodin Trudo prekršio član 9 Zakona“.[59][60][61][62][63]

Savezni izbori 2019.[uredi | uredi izvor]

Trudo je 11. septembra 2019. posetio generalnog guvernera Džuli Pajet, kako bi zatražio raspuštanje parlamenta i formalno pokretanje izbora.[64] Pre zvaničnog početka kampanje, Trudo je najavio svoju nameru da učestvuje samo u debatama tri lidera, dve koje je organizovala Komisija za debate lidera i jednu u organizaciji TVA.[65] Debate drugih lidera su ili otkazane ili su se odvijale sa praznim podijumom koji je ostao na sceni za Trudoa.[66][67]

Trudo govori na plaži Juno tokom 75. godišnjice Dana D, 6. juna 2019.

U septembru 2019. objavljene su kontroverzne slike i video koji prikazuju Trudoa u smeđom i crnom licu.[68] 18. septembra 2019. časopis Tajm objavio je fotografiju Trudoa koji je našminkao smeđe lice u proleće 2001. na svečanosti sa temom arapskih noći, dok je Trudo bio nastavnik na Vest Point Grej akademiji.[69] Trudo se javno izvinio, složivši se da je fotografija rasistička i rekavši: "Nisam to trebao učiniti. Trebao sam znati bolje, a nisam. Zaista mi je žao."[70] Dalje je rekao: "To je bilo nešto što u to vreme nisam mislio da je rasistički, ali sada shvatam da je to bilo nešto rasistički.“.[71] Trudo je takođe priznao da je nosio crnu šminku u srednjoj školi dok je pevao "Day-O" na šou talenata koji je kasnije objavio Global News.[72] Treći primer, video, Trudoa u rasističkoj odeći je takođe objavljen.[73] Nakon što je ovaj video objavljen, Trudo je priznao da ne može da se seti koliko je često nosio crnu šminku.[74] U danima nakon skandala, anketari su istakli da mnogim Kanađanima ili nije smetao skandal ili su prihvatili Trudoovo izvinjenje.[75][76][77][78] Pored toga, neke manjinske grupe, rasistički komentatori i neki Trudoovi protivnici stali su u njegovu odbranu.[79][80][81][82] Drugi su bili kritičniji, uključujući članove njegove sopstvene stranke.[83]

Rezultati izbora 2019.[uredi | uredi izvor]

Kanadski savezni izbori 2019. prikazuju izbore pobedom u partijskoj boji

Dok je Trudoova Liberalna partija izgubila 20 mesta u Donjem domu (smanjivši njen ukupan broj sa 177 na 157) od trenutka raspuštanja, ona je i dalje osvojila najviše mesta od bilo koje stranke — dovoljno mesta da bi Trudou omogućilo da formira manjinsku vladu.[84][85] Po prvi put od 1979. godine, stranka koja je osvojila najveći udeo narodnih glasova u zemlji nije osvojila najviše mesta; Liberali pod Trudoom su imali 33,1 odsto glasova, dok su konzervativci pod vođstvom Endrua Šira imali 34,4 odsto.[86][87] To je ujedno bio i prvi put da je vlada preuzela vlast sa manje od 35 odsto glasova nacionalnog naroda od konzervativaca Džona A. Makdonalda, 1867, koji su imali 34,8 odsto glasova.[88] U Alberti i Saskačevanu, Liberalna partija je osvojila 14 odsto, odnosno 10 odsto glasova građana.[89] U Ontariju, liberali su osvojili svih 25 mesta u Torontu i 24 od 29 mesta u okolnim predgrađima šireg područja Toronta — navodno delom zbog nepopularnosti vlade Progresivne konzervativne stranke premijera Daga Forda.[86][90]

Pandemija kovida-19[uredi | uredi izvor]

Trudo daje izjavu ispred Rido Kotaža 2020.

Trudo je bio premijer tokom svetske pandemije KOVID-19. Odgovor njegove vlade na pandemiju uključivao je sredstva za pokrajine i teritorije da se prilagode novoj situaciji, sredstva za istraživanje koronavirusa, ograničenja putovanja, pregled međunarodnih letova, naloge za samoizolaciju prema Zakonu o karantinu, industrijsku strategiju i podizanje svesti o javnom zdravlju. kampanja. U početku se Kanada suočila sa nedostatkom lične zaštitne opreme, pošto je Trudoova vlada smanjila finansiranje zaliha LZO prethodnih godina.[91][92]

Kako bi se suočio sa ekonomskim uticajem pandemije 2020. godine, Trudo se odrekao plaćanja studentskog kredita, povećao kanadsku dečju naknadu, udvostručio godišnju uplatu poreza na robu i usluge i uveo Kanadsku beneficiju za hitne slučajeve (CERB) kao deo prvog paketa u marta. U aprilu 2020. Trudo je uveo kanadsku subvenciju za vanredne plate, kanadski poslovni račun za hitne slučajeve i kanadsku hitnu studentsku beneficiju.[93] Trudo je takođe rasporedio kanadske snage u domovima za dugotrajnu negu u Kvebeku i Ontariju kao deo operacije LASER.[94]

Tokom pandemije, savezna vlada je takođe bila odgovorna za nabavku vakcina protiv KOVID-19.[95] Trudoova vlada je 12. maja 2020. objavila da je postigla ekskluzivni dogovor sa CanSinoBIO.[96] Međutim, zbog pogoršanja kanadsko-kineskih odnosa, CanSino dogovor je propao.[97] Trudoova vlada je 5. avgusta 2020. napravila plan da obezbedi doze vakcina Pfizer i Moderna.[98] Počevši od decembra 2020. godine, Trudo je nadgledao sprovođenje kanadskog programa masovne vakcinacije..[99][100]

Širenje KOVID-19 u Kanadi nastavilo se nakon početne epidemije, sa snažnim drugim talasom u jesen 2020. i još ozbiljnijim trećim talasom u proleće 2021. godine.[101][102] Tokom krize, Trudo je periodično produžavao obim i trajanje saveznih programa pomoći. Kanadski savezni budžet za 2021. planirao je njihovo postepeno ukidanje do kraja septembra 2021. i predviđao je deficit od 354,2 milijarde dolara u fiskalnoj godini 2020-21.[103] Dok je CERB zaista ugašen 26. septembra, Kanadska beneficija za oporavak (CBR) nastavila je da pruža podršku do 23. oktobra.[104] Beneficija za zaključavanje radnika u Kanadi uvedena je tog meseca da zameni CBR, a proširena je tokom širenja Omikron varijante u decembru 2021. godine.[105]

Sloboda deci etička istraga[uredi | uredi izvor]

Nakon pritužbi opozicionih stranaka da je porodica Trudo imala veze sa organizacijom Sloboda deci, komesar za etiku je 3. jula 2020. najavio istragu o Trudoovoj i vladinoj odluci da dobrotvorna organizacija upravlja letnjim programom studentskih grantova koji bi mogao finansijski pomoći studentima tokom pandemije KOVID-19. Trudo je odgovorio rekavši da organizacija Sloboda deci koja je imala sposobnost da administrira takav program. Sloboda deci i savezna vlada odlučili su da se „razdvoje“ prepuštajući administraciju programa grantova saveznoj vladi.[106][107][108]

Sloboda deci je kritikovan zbog svojih bliskih veza sa porodicom Trudo; istraga je usledila nakon otkrića da su Trudoova majka, brat i žena ukupno plaćeni skoro 300.000 dolara da govore na događajima Slobode deci.[109][110][111] 16. jula 2020. komesar za etiku je takođe najavio da se istraga proširuje na ministra finansija Bila Mornoa.[112] Komesar za etiku je na kraju oslobodio Trudoa od bilo kakvog pogrešnog postupka, iako je utvrđeno da je Morno prekršio zakon o sukobu interesa.[113]

Savezni izbori 2021.[uredi | uredi izvor]

Trudo je 15. avgusta 2021. savetovao generalnu guvernerku Meri Sajmon da raspusti parlament, zakazujući izbore za 20. septembar.[114] Izbori su raspisani istog dana kada je pao Kabul. U prve dve nedelje kampanje, Trudo je dobio kritike jer nije delovao dovoljno brzo pred talibanskom ofanzivom 2021. da evakuiše državljane Kanade i Avganistance koji su podržavali vojne i diplomatske napore Kanade tokom rata u Avganistanu.[115]

Na saveznim izborima 2021. Trudo je obezbedio treći mandat i svoju drugu manjinsku vladu nakon što je osvojio 160 mesta. Međutim, liberali su zauzeli drugo mesto na nacionalnom narodnom glasanju, iza konzervativaca.[116] Dobili su 32,6 odsto glasova građana, što je najniži procenat glasova na nacionalnom nivou za vladajuću stranku u istoriji Kanade.[117]

Protest konvoja 2022.[uredi | uredi izvor]

Protest kanadskog konvoja, nazvan Konvoj slobode, bio je protest u Kanadi protiv zahteva za vakcinu protiv KOVID-19 da kamiondžije ponovo uđu u zemlju kopnenim putem koji je uvela Vlada Kanade 15. januara 2022. Prvobitno se sastojao od nekoliko ruta koje prolaze kroz sve kanadskih provincija, konvoji kamiona su se okupili u Otavi.

29. januara, prvog dana protesta na brdu Parlamenta, Trudo se preselio na nepoznatu lokaciju.[118][119] Prema Gardijanu, demonstracije su se razvile da bi izrazile niz „antivladinih pritužbi“, posebno protiv Trudoa.[120] Trudo je 31. januara proteste nazvao „uvredom istine“.[121] On je 3. februara rekao da vojni odgovor „sada nije u planu”.[122] Rojters je 11. februara izvestio da je Trudo obećao SAD „brzu akciju“ u vezi sa demonstrantima koji su nasilno blokirali most Ambasador na američko-kanadskoj granici, najprometniji kopneni granični prelaz na kontinentu.“[123] Trudo je naknadno nagovestio da će tamo biti „ snažna policijska intervencija“ i pozvao sve demonstrante da „ide kući“.[124]

Trudo se pozvao na Zakon o vanrednim situacijama 14. februara 2022. godine, po prvi put od kada je donesen 1988. godine, kao rezultat vanrednog stanja javnog reda izazvanog demonstracijama u Otavi.[125] Trudo je 23. februara 2022. najavio da će savezna vlada opozvati proglašenje vanrednog stanja. Kasnije tog dana, generalni guverner je potpisao proglas kojim ga opoziva.[126][127] Godinu dana kasnije, 17. februara 2023, sudska istraga o korišćenju Zakona o vanrednim situacijama je zaključila da je Trudoova vlada ispunila zakonski prag potreban da se pozove na akt.[128] Početkom 2024. godine, sudija Saveznog suda Ričard Mosli presudio je da pozivanje savezne vlade na Zakon o vanrednim situacijama za okončanje protesta konvoja 2022. godine „nije opravdano“ i da krši prava iz Povelje. Savezna vlada planira da uloži žalbu na presudu.[129][130]

Ugovor o poverenju i snabdevanju[uredi | uredi izvor]

Liberali i NDP su 22. marta 2022. objavili da su sklopili sporazum o poverenju i snabdevanju. Sporazum, u kojem se NDP obavezao da će podržati liberale u svim glasanjima o poverenju za vreme trajanja 44. parlamenta, uključivao je delovanje prema ključnim prioritetima NDP-a. Efekat sporazuma je bio da se izbegnu bilo kakve potencijalne prevremene izbore, kako bi se manjinskoj Trudoovoj vladi omogućilo da završi svoj puni četvorogodišnji mandat pre izbora 2025. godine.[131]

Među politikama koje su uključene u sporazum bile su uspostavljanje nacionalnog programa stomatološke nege za Kanađane sa niskim primanjima, napredak ka nacionalnom programu farmacije, reforme rada za radnike sa federalnom regulativom i novi porezi na finansijske institucije.[131]

Početkom 2024. godine, dve strane su došle do ćorsokaka oko farmacije, dovodeći dogovor u opasnost. Sporazum je zahtevao razvoj Kanadskog zakona o farmaciji do kraja 2023. godine, koji bi postavio okvir za sistem, međutim, NDP se složio da produži rok do 1. marta naredne godine pošto su pregovori postali naporni. Glavne tačke sporenja su bile zahtjev NDP-a da sistem bude jednoplatan, kao i preliminarna pokrivenost za određene lijekove prije implementacije punog sistema.[132] 23. februara, strane su objavile da su postigle sporazum, spasavajući dogovor. Sporazum bi obezbedio pokriće za dijabetes i lekove za kontracepciju pre pokretanja celog programa.[133]

Domaća politika[uredi | uredi izvor]

Trudo sa Marjam Monsef i Mari-Klod Bibo na događaju Vomen Deliver 2019. u Vankuveru.

Ekonomska politika Trudoove vlade u početku se oslanjala na povećane poreske prihode da bi platila povećanu državnu potrošnju. Iako vlada nije izbalansirala budžet u svom prvom mandatu, smanjivala je odnos duga Kanade prema BDP svake godine do 2020. godine, kada je udarila pandemija KOVID-19.[134][135] Trudoova progresivna i feministička socijalna politika koja je sama sebe opisala uključivala je snažno zagovaranje prava na abortus.[136] Njegova vlada je predstavila nacrt zakona kojim su terapije konverzije zabranjene u Kanadi.[137]

U njegovom prvom mandatu, Kanada je postavila ciljeve da primi povećan broj imigranata i izbeglica.[138][139] Kanada je uvela pravo na umiranje uz medicinsku pomoć 2016. godine[140] i legalizovala kanabis za rekreativnu upotrebu 2018. godine.[141] U 2021, Trudo je najavio stvaranje nacionalnog plana brige o deci sa namerom da smanji naknade za dnevni boravak za roditelje na 10 dolara dnevno po detetu u roku od pet godina.[142] U novembru 2022. Trudoova vlada je objavila da će Kanada do 2025. primiti 500.000 imigranata godišnje.[143]

Njegova ekološka politika je uključivala uvođenje novih obaveza za smanjenje emisije gasova staklene bašte za 30% pre 2030. godine i postizanje neto nulte emisije do 2050. godine.[144] Njegovo glavno sredstvo za postizanje ovog cilja je federalna politika cena ugljenika.[145] Trudoov parlament je takođe usvojio zakone za očuvanje mora,[146] zabranjujući šest uobičajenih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu,[147] i pojačavajući procene uticaja na životnu sredinu.[148] Trudo se obavezao da će zabraniti plastiku za jednokratnu upotrebu 2019. Godine 2022. njegova vlada je objavila zabranu proizvodnje i uvoza plastike za jednokratnu upotrebu od decembra 2022. Prodaja tih predmeta biće zabranjena od decembra 2023, a izvoz od 2025.[149] Međutim, Trudo se zalaže za naftovode i gasovode kako bi se izvori kanadskih fosilnih goriva doveli na strana tržišta.[150]

Spoljna politika[uredi | uredi izvor]

Trudo sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i meksičkim predsednikom Enrikeom Penjom Nijetom, nakon potpisivanja CUSMA, 2018.
Usred rusko-ukrajinskog rata, Trudo je posetio Kijev i sastao se sa predsednikom Volodimirom Zelenskim 8. maja 2022.

Trudo je 2015. godine za Njujork Tajms Magazin rekao da bi Kanada mogla biti „prva postnacionalna država“.[151]

Trudo je uživao u dobrim odnosima sa predsednikom Sjedinjenih Država Barakom Obamom „istomišljenika“,[152] uprkos Trudoovoj podršci gasovodu Kejstoun, koju je demokratski predsednik odbio.[153] Trudoovi prvi spoljnopolitički izazovi uključivali su sprovođenje obećanja u kampanji da će povući kanadsku vazdušnu podršku iz građanskog rata u Siriji[154] i da će dočekati 25.000 sirijskih ratnih izbeglica.[155] Kada je Donald Tramp postao predsednik, odnosi Kanade i SAD su se pogoršali. Trampova administracija je primorala ponovne pregovore o NAFTA-u kako bi se stvorila CUSMA, u kojoj je Kanada napravila značajne ustupke u dozvoli povećanog uvoza američkog mleka, oslabivši kanadski sistem upravljanja snabdevanjem mlečnim proizvodima.[156][157] Donald Tramp je takođe primenio carine na kanadski čelik i aluminijum, na šta je Trudo uzvratio uvođenjem carina na američki čelik, aluminijum i razne druge američke proizvode.[158]

Odnosi Kanade sa Kinom takođe su se pogoršali tokom Trudoovog premijerskog vremena. Previranja su dovela do hapšenja Meng Vandžoua na međunarodnom aerodromu u Vankuveru u decembru 2018. po nalogu Sjedinjenih Država,[159] i hapšenja Majkla Spavora i Majkla Kovriga u Kini 12 dana kasnije.[160] Pošto su ove tri osobe puštene u isto vreme u septembru 2021. godine, mnogi posmatrači su spekulisali da su razmenjeni kao deo sporazuma između Sjedinjenih Država i Kine.[161]

Na sličan način, odnosi Kanade sa Saudijskom Arabijom su takođe bili pod pritiskom, pošto su grupe za ljudska prava pozvale Trudoa da prestane da prodaje vojnu opremu toj zemlji u skladu sa sporazumom koji je sklopila vlada Harper. Saudijska Arabija je 2018. opozvala svog kanadskog ambasadora i zamrznula trgovinu sa zemljom kao odgovor na poziv Kanade Saudijcima da oslobode opozicionog blogera Rajfa Badavija. Međutim, 2019. Kanada je udvostručila prodaju oružja Saudijskoj Arabiji, uprkos „moratorijumu na izvozne dozvole nakon ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogdžija i sve većeg broja smrtnih slučajeva civila u intervenciji koju je predvodila Saudijska Arabija u Jemenu“.[162]

U septembru 2023. godine, Trudo je rekao da vlada Kanade ima „verodostojne obaveštajne podatke“ da je vlada Indije umešana u ubistvo kanadskog državljanina Hardipa Sing Nidžara ispred hrama Sika u Sariju. Ova epizoda je izazvala brzo pogoršanje odnosa Kanade i Indije.[163]

Kanada je 2020. izgubila kandidaturu za pridruživanje Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ovo je drugi put da Kanada nije uspela u pokušaju da se pridruži Savetu bezbednosti, prvi put 2009. godine pod premijerom Stivenom Harperom.[164]

Trudo je 7. oktobra 2023. osudio Hamasove akcije tokom rata između Izraela i Hamasa i izrazio podršku Izraelu i njegovom pravu na samoodbranu.[165] On je 24. oktobra odbacio pozive na prekid vatre, ali je rekao da podržava „humanitarne pauze“ za isporuku pomoći ljudima u Pojasu Gaze.[166] 12. decembra, u zajedničkoj izjavi sa premijerom Australije i premijerom Novog Zelanda, Trudo je pozvao na „održivo primirje“ u ratu.[167]


Politika[uredi | uredi izvor]

Deficit[uredi | uredi izvor]

Tokom izbora Liberalna je stranka obećavala da će da smanji deficit na 10 milijardi CAD godišnje, ali zbog smanjenja cene nafte, ministar finansija Trudoove vlade, Bil Morno, objavio je kako će vlada imati deficit od 29 milijardi CAD u 2016. i 2017. godini.[168]

Infrastruktura[uredi | uredi izvor]

U izbornoj kampanji, Džastin Trudo je rekao kako će uvesti infrastrukturalni plan vredan 60 milijardi CAD u ulaganju kroz 10 godina.[169]

Pobačaj[uredi | uredi izvor]

Džastin Trudo je rekao kako želi da formira stranku koja je „potpuno za izbor” i da potencijalni kandidati Liberalne stranke u izborima 2015. godine koji se protive pobačaju neće biti odobreni za nominaciju ako neće pristati glasati „za izbor” tokom odobravanja predloga zakona vezanih uz pobačaj.[170] Trudoov stav slaže se s rezolucijom odobrenom od strane većine članova Liberalne stranke tokom strankine konvencije o politici u 2012. godini. Taj stav su kritikovali konzervativni hrišćani, kao što je bivši član parlamenta Džim Karigijanis i kardinal Toronta Tomas Kolins.[171][172]

Marihuana[uredi | uredi izvor]

Džastin Trudo je prvi put javno iskazao zanimanje za legalizaciju marihuane tokom govora na mitingu u Kelouni, Britanska Kolumbija, 24. 7. 2013. godine. Rekao je da nije za dekriminalizaciju kanabisa, nego za legalizaciju.[173]

Tokom jednog intervjua u avgustu 2013, Trudo je rekao kako je poslednji put koristio marihuanu 2010. godine, kada je postao član parlamenta.[174] Nakon analize rezultata legalizacije marihuane u Koloradu, Džastin Trudo je rekao kako bi Kanađani imali korist od analiziranja iskustva i Kolorada i Vašingtona.[175]

Nakon što je Liberalna stranka formirala vladu u novembru 2015. godine, Trudo je, kao predsednik Vlade, najavio da rade na federalnom procesu kojim bi se zajednički legalizovalo posedovanje marihuane za rekreacijsku namenu. Planiraju da uklone konzumaciju i posedovanje marihuane iz Kaznenog zakona, ali i da uvedu nove zakone s većim kaznama za osobe kojima je dokazana prodaja marihuane maloletnicima.[176]

Religija[uredi | uredi izvor]

Trudoov otac bio je pobožan rimokatolik, a njegova majka preobratila se iz anglikanizma na katoličanstvo pre venčanja. Kao dete, svake nedelje prisustvovao je misi i molio svake večeri. S 18 godina prestao je obavljati katoličke dužnosti.[177] Nakon bratove smrti 1998. godine, Džastin Trudo je ponovno počeo verovati.[178]

Iskazao je protivljenje predloženoj Kvebečkoj povelji vrednosti, kontroverznoj povelji koja bi zabranjivala delatnicima u javnom sektoru nošenje ili prikazivanje religijskih simbola.[179] Povelja je odbačena nakon što je Kvebečka liberalna stranka pobedila na provincijskim izborima 2014. godine.

Prava žena[uredi | uredi izvor]

Džastin Trudo se smatra feministom. Rekao je da je Liberalna stranka „jednoznačna u svojoj obrani ženskih prava” i da je ona „stranka povelje”.[180]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Transkripcija sa francuskog: Žisten Trido. U izvorima se javlja i transkripcija Džastin Trido koja kombinuje ime transkribovano iz engleskog i prezime transkribovano sa francuskog jezika.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Griffin, Eugene (6. 3. 1971). „Trudeau's Bride Takes All by Surprise”. Chicago Tribune. Chicago Tribune Press Services. Arhivirano iz originala 5. 3. 2017. g. Pristupljeno 4. 9. 2016. 
  2. ^ Prime Minister of Canada Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. septembar 2016): "Prime Minister Justin Trudeau" (pristupljeno 24. 9, 2016)
  3. ^ Biography.com: "Pierre Trudeau Biography - Prime Minister (1919–2000)", 2. 4. 2014. (pristupljeno 24. 9. 2016)
  4. ^ a b Biography.com: "Justin Trudeau Biography - Prime Minister, Author, Teacher (1971–)", 22. 9. 2015. (pristupljeno 24. 9. 2016)
  5. ^ Hamilton Communty News Joan Bryden, Jim Bronskill: "'We're back,' Trudeau tells allies abroad", 21. 9. 2015. (pristupljeno 24. 9. 2016)
  6. ^ „Rumors confirmed: Mrs. Trudeau expecting, due December”. Montreal Gazette. The Canadian Press. 24. 6. 1971. Pristupljeno 22. 5. 2016. 
  7. ^ „Civic doctor for Margaret”. Ottawa Citizen. 1. 12. 1971. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  8. ^ Downie, Jim (28. 12. 1971). „Justin just like dad”. Ottawa Citizen. The Canadian Press. Pristupljeno 21. 10. 2015. 
  9. ^ CBC News Susana Mas: "Justin Trudeau memoir: 7 surprising revelations from Common Ground", 20. 9. 2014. (pristupljeno 24. 9. 2016)
  10. ^ „Welcome, Justin Trudeau”. St. Petersburg Times. 31. 12. 1971. Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  11. ^ English, John (28. 8. 2007). Citizen of the World: The Life of Pierre Elliott Trudeau Volume One: 1919–1968. Knopf Canada. str. 205—. ISBN 978-0-676-97522-2. Arhivirano iz originala 31. 7. 2013. g. Pristupljeno 27. 5. 2011. 
  12. ^ „Pierre Trudeau toughens up”. CBC Digital Archives. 9. 1. 1994. Arhivirano iz originala 18. 11. 2015. g. Pristupljeno 13. 11. 2015. 
  13. ^ „Colleagues, family discuss secret Trudeau wedding”. CBC Digital Archives. 5. 3. 1971. Arhivirano iz originala 6. 1. 2016. g. Pristupljeno 3. 9. 2016. 
  14. ^ „SINCLAIR, The Hon. James, P.C.”. Parliament of Canada. Arhivirano iz originala 8. 5. 2013. g. Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  15. ^ Government of Canada - Library and Archives Canada: "Item: Passenger lists of the AORANGI arriving in Vancouver, British Columbia on 1906-06" (pristupljeno 24. 9. 2016)
  16. ^ Google Books E. M. Johnston-Liik: "MPs in Dublin: Companion to History of the Irish Parliament, 1692-1800" (pristupljeno 24. 9. 2016)
  17. ^ "Stamford Raffles was not above sneering at Farquhar's Malay wife and the children by her he had acknowledged. 'The Maya connexion', he termed them archly."Barley, Nigel (1991). The Duke of Puddle Dock: Travels in the Footsteps of Stamford Raffles. Great Britain: Viking. str. 242. ISBN 9780670836420. Arhivirano iz originala 16. 1. 2017. g. 
  18. ^ Ford, D. (2005). The world of Antoinette Clement: Colonial mistress. Australia: University of Queensland. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. 
  19. ^ Hedemann, Nancy Oakley (1994). A Scottish-Hawaiian story: the Purvis family in the Sandwich Islands. Book Crafters. ISBN 9780964402003. Arhivirano iz originala 16. 1. 2017. g. Pristupljeno 4. 9. 2016. 
  20. ^ Douglas-Home, Jessica (1996). Violet: The Life and Loves of Violet Gordon Woodhouse. Harvill Press. ISBN 9781860462696. Arhivirano iz originala 16. 1. 2017. g. Pristupljeno 4. 9. 2016. 
  21. ^ Cooper, Artemis (2011). Writing at the Kitchen Table: The Authorized Biography of Elizabeth David. Faber & Faber. ISBN 9780571279777. Arhivirano iz originala 15. 1. 2017. g. Pristupljeno 4. 9. 2016. 
  22. ^ Ethnicity of Celebs Follers: "Justin Trudeau", 13. 11. 2015. (pristupljeno 24. 9. 2016)
  23. ^ Newspapers.com - The Ottawa Journal Mike Gillespie: "It's 'Justin Pierre James' – Trudeau baby baptized", 17. 1. 1972. (pristupljeno 24. 9. 2016)
  24. ^ Maclean's Julie Smyth: "That time Richard Nixon predicted Justin Trudeau would be PM", 9. 3. 2016. (pristupljeno 24. 9. 2016)
  25. ^ Google News - The Bryan Times: "Nixon, Trudeau sign treaty: Great Lakes cleanup is multi-billion job", 15. 4. 1972. (pristupljeno 24. 9. 2016)
  26. ^ Google News - Ellensburg Daily Record: "Snoopy' gift from Nixon's", 14. 4. 1972. (pristupljeno 24. 9. 2016)
  27. ^ The Globe and Mail Alexandra Gill: "Nixon's bushy-haired 'bastard' bites back", 23. 3. 2002. (pristupljeno 24. 9. 2016)
  28. ^ „Justin Trudeau signals new style on 1st day as Canada's 23rd prime minister”. Canadian Broadcasting Corporation. 4. 11. 2015. Arhivirano iz originala 4. 11. 2015. g. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  29. ^ „Justin Trudeau on his cabinet and its promise to Canadians”. Maclean's. Arhivirano iz originala 10. 11. 2015. g. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  30. ^ Lee Berthiaume; Kathryn May. „The long-form census is back – with penalties still possible if you ignore it”. Ottawa Citizen. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  31. ^ „Liberals can restore long-form census for 2016, if they act quickly, observers say”. Canadian Broadcasting Corporation. 28. 10. 2015. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. 
  32. ^ „Families of Nova Scotia mass shooting victims want sincere RCMP apology, lawyer says”. The Globe and Mail (na jeziku: engleski). The Canadian Press. 2023-08-31. Arhivirano iz originala 8. 9. 2023. g. Pristupljeno 2023-09-10. 
  33. ^ Major, Darren (7. 9. 2023). „What we know so far about the public inquiry into foreign interference”. CBC News. Arhivirano iz originala 9. 9. 2023. g. Pristupljeno 10. 9. 2023. 
  34. ^ „Trudeau accepts finding of genocide in MMIWG inquiry”. CTV (na jeziku: engleski). The Canadian Press. 2019-06-04. Arhivirano iz originala 15. 10. 2023. g. Pristupljeno 2023-09-10. 
  35. ^ „Trudeau government faces 'cash-for-access' criticism”. BBC News (na jeziku: engleski). 23. 11. 2016. Arhivirano iz originala 23. 3. 2023. g. Pristupljeno 14. 8. 2021. 
  36. ^ „Trudeau defends cash-for-access fundraising”. Arhivirano iz originala 14. 8. 2021. g. Pristupljeno 14. 8. 2021. 
  37. ^ a b Schwartz, Zane (27. 4. 2017). „PM no longer under investigation for cash-for-access fundraisers, but ethics commissioner won't say why”. National Post (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 9. 2. 2024. g. Pristupljeno 14. 8. 2021. 
  38. ^ „Globe editorial: Justin Trudeau didn't invent cash-for-access, but he can end it”. The Globe and Mail. 22. 11. 2016. Arhivirano iz originala 14. 8. 2021. g. Pristupljeno 14. 8. 2021. 
  39. ^ „Trudeau to end controversial cash-for-access fundraisers”. The Globe and Mail. 27. 1. 2017. Arhivirano iz originala 14. 8. 2021. g. Pristupljeno 14. 8. 2021. 
  40. ^ „Justin Trudeau's flying unicorn hits a storm”. The Economist. 12. 10. 2017. Arhivirano iz originala 14. 10. 2017. g. Pristupljeno 15. 10. 2017. 
  41. ^ „Canada's Trudeau faces ethics probe over Bahamas trip”. Reuters. 16. 1. 2017. Arhivirano iz originala 17. 1. 2017. g. Pristupljeno 18. 1. 2017. 
  42. ^ „Trudeau 'sorry' for violating conflict laws with visits to Aga Khan's island”. CBC News. 20. 12. 2017. Arhivirano iz originala 22. 12. 2017. g. Pristupljeno 22. 12. 2017. 
  43. ^ Press, Jordan (21. 12. 2017). „Trudeau becomes first prime minister found in violation of ethics law”. The Hamilton Spectator. Hamilton, Ontario, Canada. Arhivirano iz originala 13. 1. 2019. g. Pristupljeno 13. 1. 2019. 
  44. ^ Fife, Robert (25. 4. 2022). „Trudeau faces backlash in House over inquiry into Aga Khan trip”. The Globe and Mail (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 22. 5. 2022. g. Pristupljeno 22. 5. 2022. 
  45. ^ Tonda MacCharles (26. 2. 2018). „Who is Jaspal Atwal? Man at centre of controversy over Trudeau's India trip remains a political mystery”. The Toronto Star. Arhivirano iz originala 4. 3. 2018. g. Pristupljeno 4. 3. 2018. 
  46. ^ David Cochrane (22. 2. 2018). „Trudeau's India visit marred by invite of B.C. man convicted of attempted murder”. CBC News. Arhivirano iz originala 6. 3. 2018. g. Pristupljeno 4. 3. 2018. 
  47. ^ Amanda Connolly (3. 3. 2018). „Justin Trudeau would lose if an election were held tomorrow, India trip a symptom of shift in mood: Ipsos poll”. Global News. Arhivirano iz originala 4. 3. 2018. g. Pristupljeno 4. 3. 2018. 
  48. ^ Rex Murphy (2. 3. 2018). „Rex Murphy: Perhaps Justin Trudeau's India trip could have been salvaged with some elephants?”. The National Post. 
  49. ^ Thompson, Elizabeth. „Trudeau under fire over claim he pressured justice minister to intervene in SNC-Lavalin fraud case”. CBC News (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 8. 2. 2019. g. Pristupljeno 8. 2. 2019. 
  50. ^ „Jody Wilson-Raybould says she's bound by 'solicitor-client privilege', won't comment on SNC-Lavalin scandal”. CBC News (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 8. 2. 2019. g. Pristupljeno 8. 2. 2019. 
  51. ^ Aiello, Rachel (25. 2. 2019). „PM waives attorney-client privilege in SNC-Lavalin affair”. CTV News (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 25. 4. 2019. g. Pristupljeno 25. 4. 2019. 
  52. ^ „Trudeau 'welcomes' ethics commissioner probe of alleged PMO interference in SNC-Lavalin case”. CTV News. 11. 2. 2019. Arhivirano iz originala 18. 2. 2019. g. Pristupljeno 18. 2. 2019. 
  53. ^ „From the comments: 'You're a model for all Canadian elected officials.' Readers react to resignation of Jody Wilson-Raybould”. Arhivirano iz originala 18. 2. 2019. g. Pristupljeno 18. 2. 2019. 
  54. ^ National Post (21. 2. 2019), Michael Wernick speaks to justice committee, Arhivirano iz originala 12. 12. 2021. g., Pristupljeno 21. 2. 2019 
  55. ^ Campion-Smith, Bruce; Boutilier, Alex; Ballingall, Alex (21. 2. 2019). „No 'inappropriate pressure' on Jody Wilson-Raybould in SNC-Lavalin affair, top civil servant says – The Star”. The Toronto Star. Arhivirano iz originala 7. 3. 2019. g. Pristupljeno 8. 3. 2019. 
  56. ^ Tasker, John Paul (28. 2. 2019). „Key moments from Jody Wilson-Raybould's SNC-Lavalin testimony”. CBC News. Arhivirano iz originala 8. 3. 2019. g. Pristupljeno 8. 3. 2019. 
  57. ^ „Read and listen to Jody Wilson-Raybould's latest SNC-Lavalin evidence”. CBC News (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 4. 2019. g. Pristupljeno 25. 4. 2019. 
  58. ^ Walsh, Marieke (19. 3. 2019). „Liberals shut down SNC-Lavalin investigation at committee”. iPolitics. Arhivirano iz originala 20. 3. 2019. g. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  59. ^ „Trudeau Report”. Parliament of Canada. 16. 9. 2019. Arhivirano iz originala 7. 10. 2019. g. Pristupljeno 5. 10. 2019. 
  60. ^ „Contravention of section 9 of the Conflict of Interest Act found in report released by Commissioner Dion”. Parliament of Canada. 14. 8. 2019. Arhivirano iz originala 30. 8. 2019. g. Pristupljeno 5. 10. 2019. 
  61. ^ „Trudeau breached federal ethics rules in SNC-Lavalin affair: ethics commissioner”. Mclean's. 14. 8. 2019. Arhivirano iz originala 4. 10. 2019. g. Pristupljeno 5. 10. 2019. 
  62. ^ Harris, Kathleen; Kapelos, Vassy (16. 8. 2019). „Wilson-Raybould now says she was contacted by RCMP over SNC-Lavalin affair”. CBC News. Arhivirano iz originala 29. 9. 2019. g. Pristupljeno 5. 10. 2019. 
  63. ^ White-Crummey, Arthur (14. 8. 2019). „Scheer blasts Trudeau on day of damning SNC-Lavalin report”. The National Post. Pristupljeno 5. 10. 2019. 
  64. ^ „It's official, Canadians: the 2019 federal election campaign is underway”. cbc.ca. 11. 9. 2019. Arhivirano iz originala 11. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 9. 2019. 
  65. ^ Tasker, John Paul (6. 9. 2019). „French-language TVA debate to go ahead after Trudeau agrees to participate”. CBC News. Canadian Broadcasting Corporation. Arhivirano iz originala 6. 9. 2019. g. Pristupljeno 21. 9. 2019. 
  66. ^ Cochrane, David (5. 9. 2019). „Trudeau snubs Munk, Maclean's/Citytv debates but will attend commission debates”. CBC News. Canadian Broadcasting Corporation. Arhivirano iz originala 6. 9. 2019. g. Pristupljeno 5. 9. 2019. 
  67. ^ „Munk Debates cancels foreign-policy event because Trudeau won't attend”. Federal Election 2019 (na jeziku: engleski). 24. 9. 2019. Arhivirano iz originala 24. 9. 2019. g. Pristupljeno 24. 9. 2019. 
  68. ^ „Trudeau apologizes again for wearing blackface, cannot say how many times he wore racist makeup”. The Globe and Mail. 2019. Arhivirano iz originala 19. 3. 2023. g. Pristupljeno 6. 10. 2019. 
  69. ^ „Justin Trudeau Wore Brownface at 2001 'Arabian Nights' Party While He Taught at a Private School”. Time (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 10. 2020. g. Pristupljeno 19. 9. 2019. 
  70. ^ „Justin Trudeau Admits to Also Wearing Blackface 'Makeup' in High School Following TIME Report”. Time (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 19. 9. 2019. g. Pristupljeno 19. 9. 2019. 
  71. ^ Dawson, Tyler; Subramaniam, Vanmala (19. 9. 2019). „'I'm really sorry': Justin Trudeau admits wearing brownface at 2001 costume party | National Post”. National Post. 
  72. ^ „EXCLUSIVE: Video shows Trudeau in blackface in 3rd instance of racist makeup”. Global News (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 10. 2020. g. Pristupljeno 19. 9. 2019. 
  73. ^ „EXCLUSIVE: Video shows Trudeau in blackface in 3rd instance of racist makeup”. Global News. Arhivirano iz originala 15. 10. 2020. g. Pristupljeno 19. 9. 2019. 
  74. ^ Cecco, Leyland (20. 9. 2019). „Trudeau says he can't recall how many times he wore blackface makeup”. The Guardian. Arhivirano iz originala 15. 10. 2019. g. Pristupljeno 17. 10. 2019 — preko www.theguardian.com. 
  75. ^ „Justin Trudeau's incredibly forgiving base of believers – Macleans.ca”. www.macleans.ca. Arhivirano iz originala 17. 10. 2019. g. Pristupljeno 17. 10. 2019. 
  76. ^ Gardiner, Aidan (19. 9. 2019). „Canadians Ask if They Can Forgive Trudeau”Neophodna novčana pretplata. The New York Times. Arhivirano iz originala 19. 9. 2019. g. 
  77. ^ Hébert, Chantal (23. 9. 2019). „Trudeau's apology for blackface photos seems to be readily accepted in Quebec | The Star”. The Toronto Star. Arhivirano iz originala 23. 10. 2019. g. Pristupljeno 17. 10. 2019. 
  78. ^ Hébert, Chantal (24. 9. 2019). „Opinion | Chantal Hébert: Quebec voters appear to have forgiven Trudeau for his blackface follies”. The Hamilton Spectator. Arhivirano iz originala 17. 10. 2019. g. Pristupljeno 17. 10. 2019 — preko www.thespec.com. 
  79. ^ Montpetit, Jonathan (19. 9. 2019). „In Quebec, Trudeau's opponents and supporters shrug off blackface controversy”. CBC News. Arhivirano iz originala 20. 9. 2019. g. Pristupljeno 19. 9. 2019. 
  80. ^ Feith, Jesse (20. 9. 2019). „Trudeau's record on race shouldn't be overlooked, community groups say”. Montreal Gazette. Arhivirano iz originala 27. 9. 2019. g. Pristupljeno 27. 9. 2019. 
  81. ^ Nenshi, Naheed (21. 9. 2019). „Perspective | I'm Calgary's Muslim mayor. We can learn from Trudeau's 'brownface' moment.”. The Washington Post. ISSN 0190-8286. Arhivirano iz originala 24. 9. 2019. g. Pristupljeno 27. 9. 2019. 
  82. ^ „Trudeau's past vs. Scheer's present | The Star”. The Toronto Star. 25. 9. 2019. Arhivirano iz originala 27. 9. 2019. g. Pristupljeno 27. 9. 2019. 
  83. ^ „'ABSOLUTELY DEPLORABLE': Officials react on social media to Trudeau's blackface photos | Toronto Sun”. 19. 9. 2019. Arhivirano iz originala 29. 11. 2021. g. Pristupljeno 17. 10. 2019. 
  84. ^ Da Silva, Chantal (22. 10. 2019). „Justin Trudeau wins minority government—what does this mean for America?”. Newsweek. Arhivirano iz originala 6. 4. 2023. g. Pristupljeno 17. 11. 2019. 
  85. ^ „Trudeau says no plans to form a coalition, will push ahead on Trans Mountain”. Global News. Arhivirano iz originala 6. 4. 2023. g. Pristupljeno 23. 10. 2019. 
  86. ^ a b „Ontario and Quebec keep Liberals in power and Conservatives out”. cbc.ca. 22. 10. 2019. Arhivirano iz originala 6. 4. 2023. g. Pristupljeno 23. 10. 2019. 
  87. ^ Aiello, Rachel (22. 10. 2019). „'Historic opportunity': Opposition leaders take stock after Liberal minority win”. Federal Election 2019. Arhivirano iz originala 31. 7. 2021. g. Pristupljeno 23. 10. 2019. 
  88. ^ Brean, Joseph (22. 10. 2019). „All-time low share of popular vote is enough for Liberals to win power | National Post”. National Post. Arhivirano iz originala 6. 7. 2021. g. Pristupljeno 23. 10. 2019. 
  89. ^ „Liberals take losses but win enough in Quebec and Ontario to form minority government”. cbc.ca. 21. 10. 2019. Arhivirano iz originala 22. 10. 2019. g. Pristupljeno 23. 10. 2019. 
  90. ^ „Doug Ford's government hurt Andrew Scheer in Ontario, Vote Compass data suggests”. cbc.ca. 21. 10. 2019. Arhivirano iz originala 6. 4. 2023. g. Pristupljeno 23. 10. 2019. 
  91. ^ „Trudeau vows Canada's PPE stockpile policies will be overhauled to prevent waste – National | Globalnews.ca”. Global News. Arhivirano iz originala 25. 8. 2021. g. Pristupljeno 25. 8. 2021. 
  92. ^ Walsh, Marieke (22. 4. 2020). „Canada cut number of stockpile storage locations for critical medical supplies by one third in past two years”. The Globe and Mail. Arhivirano iz originala 25. 8. 2021. g. Pristupljeno 25. 8. 2021. 
  93. ^ „Suivi des mesures économiques gouvernementales découlant de la crise de la COVID-19: Québec et Fédéral”. Chaire en Fiscalité et en Finances publiques. Université de Sherbrooke. 20. 1. 2020. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 28. 8. 2021. 
  94. ^ Brewster, Murray (7. 5. 2020). „Armed Forces deploys almost all of its medical capacity against pandemic in Quebec nursing homes”. CBC. Arhivirano iz originala 28. 8. 2021. g. Pristupljeno 28. 8. 2021. 
  95. ^ „Procuring vaccines for COVID-19”. aem. Public Services and Procurement Canada. 11. 12. 2020. Arhivirano iz originala 17. 2. 2021. g. Pristupljeno 24. 4. 2021. 
  96. ^ Walsh, Marieke; McArthur, Greg (4. 3. 2021). „Canada's missed shots: How Ottawa's COVID-19 vaccine promises were out of step with reality”. The Globe and Mail. Arhivirano iz originala 25. 8. 2021. g. Pristupljeno 25. 8. 2021. 
  97. ^ Ling, Justin (31. 5. 2021). „Where did Canada's vaccine effort actually go wrong?”. Macleans.ca. Arhivirano iz originala 31. 5. 2021. g. Pristupljeno 4. 7. 2022. 
  98. ^ Hopper, Tristin (5. 2. 2021). „How Ottawa utterly botched Canada's COVID vaccine acquisition”. National Post. Arhivirano iz originala 9. 2. 2024. g. Pristupljeno 25. 8. 2021. 
  99. ^ „Most Canadians will get COVID-19 vaccine by September: Trudeau”. Al Jazeera. 27. 11. 2020. Arhivirano iz originala 17. 2. 2021. g. Pristupljeno 22. 3. 2021. 
  100. ^ „Procuring vaccines for COVID-19”. aem. Public Services and Procurement Canada. 11. 12. 2020. Arhivirano iz originala 17. 2. 2021. g. Pristupljeno 24. 4. 2021. 
  101. ^ Newton, Paula (9. 4. 2021). „Canada's third wave on track to become its worst yet as hospitalizations spike”. CNN. Arhivirano iz originala 23. 4. 2021. g. Pristupljeno 23. 4. 2021. 
  102. ^ „Interactive Data Visualization of COVID-19 in Canada – Public Health Infobase | Public Health Agency of Canada”. health-infobase.canada.ca. 19. 4. 2020. Arhivirano iz originala 22. 4. 2021. g. Pristupljeno 23. 4. 2021. 
  103. ^ Cardoso, Tom; Lundy, Matt (19. 4. 2021). „Federal budget 2021 highlights: Child care, recovery benefits, OAS increases – everything you need to know”. The Globe and Mail. Arhivirano iz originala 22. 4. 2021. g. Pristupljeno 23. 4. 2021. 
  104. ^ Bains, Jessy (21. 10. 2021). „The Canada Recovery Benefit is ending, with a new one taking its place”. Yahoo Finance Canada (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 22. 1. 2022. g. Pristupljeno 22. 1. 2022. 
  105. ^ Messier, François (23. 12. 2021). „Des milliers de Canadiens de plus admissibles à une aide de 300 $ par semaine”. ici.radio-canada.ca (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 22. 12. 2021. g. Pristupljeno 27. 12. 2021. 
  106. ^ Zimonjic, Peter (3. 7. 2020). „Ethics watchdog launches probe of Trudeau over choice of WE Charity to run $900M student grant program”. CBC News. Arhivirano iz originala 3. 7. 2020. g. Pristupljeno 3. 7. 2020. 
  107. ^ Breen, Kerri (3. 7. 2020). „Ethics commissioner launches investigation into Trudeau, $900M WE Charity contract”. Global News. Arhivirano iz originala 3. 7. 2020. g. Pristupljeno 3. 7. 2020. 
  108. ^ Tasker, John Paul (3. 7. 2020). „Federal government, WE Charity agree to part ways on summer student grant program”. CBC News. Arhivirano iz originala 3. 7. 2020. g. Pristupljeno 3. 7. 2020. 
  109. ^ Gilmore, Rachel (9. 7. 2020). „PM Trudeau's mother, brother and wife were paid to speak at WE Charity events”. CTVNews. Arhivirano iz originala 18. 7. 2020. g. Pristupljeno 18. 7. 2020. 
  110. ^ Walsh, Marieke; Curry, Bill (9. 7. 2020). „Prime Minister Justin Trudeau's wife, mother and brother paid to speak at WE Charity events”. The Globe and Mail. Arhivirano iz originala 19. 8. 2020. g. Pristupljeno 18. 7. 2020. 
  111. ^ Porter, Catherine (13. 7. 2020). „Speaking on Charity Scandal, Trudeau Adopts a Now-Familiar Tone of Contrition”Neophodna novčana pretplata. The New York Times. Arhivirano iz originala 14. 7. 2020. g. 
  112. ^ Nardi, Christopher (16. 7. 2020). „Ethics commissioner launches WE Charity investigation into Finance Minister Bill Morneau”. National Post. Arhivirano iz originala 9. 2. 2024. g. Pristupljeno 18. 7. 2020. 
  113. ^ Catherine Tunney (13. 5. 2021). „Trudeau cleared in WE Charity scandal but former finance minister broke conflict law, says ethics watchdog”. CBC News. Arhivirano iz originala 12. 7. 2022. g. Pristupljeno 8. 7. 2021. 
  114. ^ Aiello, Rachel (15. 8. 2021). „Trudeau calls federal election, voters to go to the polls Sept. 20”. CTV News. Bell Media. Arhivirano iz originala 15. 8. 2021. g. Pristupljeno 15. 8. 2021. 
  115. ^ „Canada 'working tirelessly' to evacuate citizens from Kabul – CityNews Toronto”. toronto.citynews.ca. Arhivirano iz originala 25. 8. 2021. g. Pristupljeno 25. 8. 2021. 
  116. ^ Mazerolle, John; Rieti, John. „Federal election latest updates”. CBC News. Arhivirano iz originala 3. 3. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  117. ^ Hopper, Tristan (22. 9. 2021). „First Reading: The Least Popular Canadian Government Ever Elected”. National Post. 
  118. ^ Tasker, John Paul (29. 1. 2022). „Thousands opposed to COVID-19 rules converge on Parliament Hill”. CBC. Arhivirano iz originala 31. 1. 2022. g. Pristupljeno 1. 2. 2022. 
  119. ^ „Freedom Convoy 2022 live updates: Trudeau relocated due to security concerns”. National Post (na jeziku: engleski). 29. 1. 2022. Arhivirano iz originala 9. 2. 2024. g. Pristupljeno 29. 1. 2022. 
  120. ^ Cecco, Leyland (28. 1. 2022). „Canada truckers' vaccine protest spirals into calls to repeal all public health rules”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 2. 2. 2022. g. Pristupljeno 2. 2. 2022. 
  121. ^ „Freedom Convoy: Trudeau calls trucker protest an 'insult to truth'”. BBC News. 31. 1. 2022. Arhivirano iz originala 2. 3. 2022. g. Pristupljeno 31. 1. 2022. 
  122. ^ „Military response not in cards for COVID protest, Trudeau says”. The Boston Globe. 3. 2. 2022. Arhivirano iz originala 6. 2. 2022. g. Pristupljeno 13. 2. 2022. 
  123. ^ Osorio, Carlos; Scherer, Steve; Chiacu, Doina (2022-02-11). „Trudeau promises Biden 'quick action' against protesters blocking U.S.-Canada bridge”. Reuters (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 11. 2. 2022. g. Pristupljeno 2022-02-11. 
  124. ^ Astor, Maggie; Bilefsky, Dan; Porter, Catherine (11. 2. 2022). „Trudeau warns protesters of 'increasingly robust police intervention.'”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 11. 2. 2022. g. Pristupljeno 11. 2. 2022. 
  125. ^ „Trudeau invokes Emergencies Act for 1st time to aid convoy blockade response – National | Globalnews.ca”. Global News (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 14. 2. 2022. g. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  126. ^ Boisvert, Nick (23. 2. 2022). „Trudeau ends use of Emergencies Act, says 'situation is no longer an emergency'”. CBC News. Arhivirano iz originala 23. 2. 2022. g. Pristupljeno 23. 2. 2022. 
  127. ^ Osman, Laura (23. 2. 2022). „Trudeau says Emergencies Act powers can now be revoked as crisis calms”. CP24. Arhivirano iz originala 12. 4. 2022. g. Pristupljeno 30. 6. 2022. 
  128. ^ „Catharine Tunney, "Federal government met the threshold to invoke Emergencies Act: Rouleau", CBC News, Feb 17, 2023.”. Arhivirano iz originala 18. 2. 2023. g. Pristupljeno 18. 2. 2023. 
  129. ^ Van Dyk, Spencer (23. 1. 2024). „Federal court rules Emergencies Act invocation 'not justified'”. CTV. Pristupljeno 23. 1. 2024. 
  130. ^ Tunney, Catharine (23. 1. 2024). „Ottawa's use of Emergencies Act against convoy protests was unreasonable, violated Charter, court rules”. CBC News. Pristupljeno 4. 3. 2024. 
  131. ^ a b „Liberals' deal with NDP will keep Trudeau minority in power for 3 more years”. CTVNews (na jeziku: engleski). 2022-03-22. Pristupljeno 2024-03-01. 
  132. ^ „NDP threatens stalling tactics, end of agreement with Liberals over slow pace of pharmacare talks”. 9. 2. 2024. Pristupljeno 1. 3. 2024. 
  133. ^ „Liberals and NDP reach deal on pharmacare”. CTVNews (na jeziku: engleski). 2024-02-23. Pristupljeno 2024-03-01. 
  134. ^ Bonokoski, Mark (17. 9. 2020). „BONOKOSKI: Liberals' favourite debt-to-GDP tool now totally useless”. torontosun (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 30. 1. 2022. g. Pristupljeno 17. 11. 2020. 
  135. ^ Leuprecht, Christian (1. 12. 2020). „Liberal government is placing a daring fiscal bet with its massive deficit spending plan”. CBC News. Arhivirano iz originala 14. 4. 2023. g. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  136. ^ Saul, Heather (20. 10. 2015). „Justin Trudeau: The rise of the feminist and pro-choice Canadian Prime Minister who wants to legalise marijuana 'right away'”. The Independent. Arhivirano iz originala 17. 11. 2015. g. 
  137. ^ Keith, Morgan (8. 1. 2022). „Following unanimous parliamentary approval in 2021, conversion therapy is now illegal in Canada”. Business Insider. Arhivirano iz originala 18. 1. 2022. g. Pristupljeno 18. 1. 2022. 
  138. ^ „Justin Trudeau's promise to take 25,000 Syrian refugees this year 'problematic'”. CBC. 28. 10. 2015. Arhivirano iz originala 13. 4. 2019. g. Pristupljeno 31. 1. 2019. 
  139. ^ Kathleen Harris; Chris Hall; Peter Zimonjic (1. 11. 2017). „Canada to admit nearly 1 million immigrants over next 3 years”. CBC News. Arhivirano iz originala 18. 11. 2019. g. Pristupljeno 2. 11. 2018. 
  140. ^ Harris, Kathleen (14. 4. 2016). „Doctor-assisted dying bill restricted to adults facing 'foreseeable' death”. CBC. Arhivirano iz originala 30. 5. 2017. g. Pristupljeno 3. 11. 2019. 
  141. ^ Tasker, John Paul (20. 6. 2018). „Trudeau says pot will be legal as of Oct. 17, 2018”. CBC News. Arhivirano iz originala 21. 6. 2018. g. Pristupljeno 24. 10. 2018. 
  142. ^ Ljunggren, David (19. 4. 2021). „Canada to put up C$30 billion for long-awaited national childcare program”. Reuters. Arhivirano iz originala 14. 4. 2023. g. Pristupljeno 17. 8. 2021. 
  143. ^ „Ottawa reveals plan to welcome 500,000 immigrants per year by 2025”. CBC News. 1. 11. 2022. Arhivirano iz originala 18. 12. 2023. g. Pristupljeno 15. 12. 2023. 
  144. ^ Powers, Lucas (25. 9. 2019). „Trudeau's claim that Canada is 'on track' to meet 2030 climate target is misleading”. CBC News. Arhivirano iz originala 6. 5. 2023. g. Pristupljeno 17. 11. 2020. 
  145. ^ „Innovation Energy: Canada leads the way in carbon capture as more governments put a price on CO2”. Financial Post, a division of Postmedia Network Inc. 17. 7. 2019. Arhivirano iz originala 27. 1. 2023. g. Pristupljeno 17. 11. 2020. 
  146. ^ Lake, Holly (9. 11. 2018). „Environment and economy face off in battle over marine-protection bill”. iPolitics. Arhivirano iz originala 1. 6. 2019. g. Pristupljeno 31. 5. 2019. 
  147. ^ Rodriguez, Jeremiah (25. 6. 2019). „'Pile of hypocrisy': Trudeau called out for single-use plastic forks in photo”. CTVNews (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 18. 4. 2023. g. Pristupljeno 3. 7. 2020. 
  148. ^ Josh K., Elliott (21. 6. 2019). „Why critics fear Bill C-69 will be a 'pipeline killer'”. Global News. Arhivirano iz originala 18. 4. 2023. g. Pristupljeno 17. 11. 2020. 
  149. ^ Newburger, Emma (21. 6. 2022). „Canada is banning single-use plastics, including grocery bags and straws”. CNBC. Arhivirano iz originala 18. 4. 2023. g. Pristupljeno 4. 7. 2022. 
  150. ^ McKibben, Bill (17. 4. 2017). „Stop swooning over Justin Trudeau. The man is a disaster for the planet – Bill McKibben”. The Guardian. Arhivirano iz originala 18. 4. 2023. g. Pristupljeno 31. 1. 2019 — preko www.theguardian.com. 
  151. ^ „The dangers of Trudeau's 'postnational' Canada”. Vancouversun.com. Arhivirano iz originala 21. 5. 2022. g. Pristupljeno 4. 7. 2022. 
  152. ^ „Obama, Trudeau show like-minded values in White House visit”. Associated Press. 10. 3. 2016. Arhivirano iz originala 27. 6. 2022. g. Pristupljeno 27. 6. 2022. 
  153. ^ Harris, Kathleen (6. 11. 2015). „Justin Trudeau 'disappointed' with U.S. rejection of Keystone XL”. CBC News. Canadian Broadcasting Corporation. Arhivirano iz originala 18. 12. 2022. g. Pristupljeno 2. 1. 2016. 
  154. ^ „End combat mission in Iraq and Syria, Trudeau orders defence minister”. Toronto Star. The Canadian Press. 13. 11. 2015. Arhivirano iz originala 14. 11. 2015. g. Pristupljeno 13. 11. 2015. 
  155. ^ Carbert, Michelle (28. 2. 2016). „Liberals' revised goal met as 25,000th Syrian refugee arrives in Canada”. The Globe and Mail. Arhivirano iz originala 3. 3. 2021. g. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  156. ^ „CUSMA: What The New Trade Deal Means For Canadians |”. clearit.ca. Arhivirano iz originala 21. 4. 2023. g. Pristupljeno 29. 12. 2020. 
  157. ^ „Canadian Parliament rushes through ratification of USMCA trade pact”. Reuters. 13. 3. 2020. Arhivirano iz originala 26. 11. 2020. g. Pristupljeno 29. 12. 2020. 
  158. ^ Daniel Wolfe, The full list of 229 US products targeted by Canada's retaliatory tariffs, Quartz (June 29, 2018).
  159. ^ Horowitz, Julia (6. 12. 2018). „Huawei CFO Meng Wanzhou arrested in Canada, faces extradition to United States”. CNN Business. Arhivirano iz originala 19. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 5. 2020. 
  160. ^ Hernández, Javier C.; Porter, Catherine (19. 6. 2020). „China Indicts 2 Canadians on Spying Charges, Escalating Dispute”Neophodna novčana pretplata. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 19. 6. 2020. g. Pristupljeno 2. 10. 2021. 
  161. ^ Webster, David (26. 9. 2021). „Meng for the two Michaels: Lessons for the world from the China-Canada prisoner swap”. The Conversation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 10. 2021. 
  162. ^ Cecco, Leyland (9. 6. 2020). „Canada doubles weapons sales to Saudi Arabia despite moratorium”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 29. 12. 2020. 
  163. ^ Tunney, Catherine (19. 9. 2023). „Questions mount about security precautions for Nijjar after India's government linked to killing”. CBC News. 
  164. ^ „Canada's failed UN security council bid exposes Trudeau's 'dilettante' foreign policy”. The Guardian. London, United Kingdom. 18. 6. 2020. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  165. ^ Lee, Michael (7. 10. 2023). „Trudeau, Poilievre condemn Hamas attack on Israel”. CTV. Arhivirano iz originala 7. 10. 2023. g. 
  166. ^ „Liberals remain divided after Trudeau's call for 'humanitarian pauses' in Israel-Hamas war”. The Globe and Mail. 25. 10. 2023. 
  167. ^ „Joint Statement by the Prime Ministers of Australia, Canada and New Zealand”. Prime Minister of Canada (na jeziku: engleski). 2023-12-12. Pristupljeno 2024-04-01. 
  168. ^ National Observer Mike De Souza: "Ten highlights from Justin Trudeau's first federal budget", 22. 3. 2016. (pristupljeno 25. 9. 2016)
  169. ^ The Wall Street Journal Paul Vieira, David George-Cosh: "Canada’s Prime Minister Justin Trudeau Says Will Proceed With Infrastructure Spending Plan", 13. 01. 2016. (pristupljeno 25. 9. 2016)
  170. ^ National Post Joan Bryden: "Justin Trudeau says anti-abortion candidates can’t run as Liberals", 7. 5. 2014. (pristupljeno 25. 9. 2016)
  171. ^ CBC News Trinh Theresa Do: "Justin Trudeau's abortion policy will 'definitely' hurt Liberals, former MP says", 20. 05. 2014. (pristupljeno 25. 09. 2016)
  172. ^ CBC News: "Cardinal Thomas Collins urges Justin Trudeau to reverse pro-choice rule", 14. 5. 2014. (pristupljeno 25. 9. 2016)
  173. ^ National Post: "Justin Trudeau wants to legalize marijuana in order to 'keep it out of the hands of our kids'", 24. 7. 2013. (pristupljeno 25. 9. 2016)
  174. ^ thestar.com Joanna Smith: "Justin Trudeau admits smoking marijuana as MP", 22. 8. 2013. (pristupljeno 25. 09. 2016)
  175. ^ National Post Bill Graveland: "Justin Trudeau says Canada should ‘draw on best practices’ from marijuana legalization in Colorado, Washington", 23. 1. 2014. (pristupljeno 25. 9. 2016)
  176. ^ CTV News Jim Bronskill: "Tax on legalized pot won't be a cash cow: PM", 17. 12. 2015. (pristupljeno 25. 9. 2016)
  177. ^ Ottawa Citizen Mark Kennedy: "Q and A: Justin Trudeau in his own words", 18. 9. 2014. (pristupljeno 25. 9. 2016)
  178. ^ Winnipeg Free Press John Longhurst: "PM's faith has evolved with age", 14. 11. 2015. (pristupljeno 25. 9. 2016)
  179. ^ CBC News Meagan Fitzpatrick: "Trudeau says he will defend Quebec's open society", 29. 8. 2013. (pristupljeno 25. 9. 2016)
  180. ^ The Independent Heather Saul: "Justin Trudeau: The rise of the feminist and pro-choice Canadian Prime Minister who wants to legalise marijuana 'right away'", 20. 9. 2015. (pristupljeno 25. 9. 2016)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Džastin Trudo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џастин_Трудо&oldid=27709695”