Knjiga postanja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Knjiga Postanja (hebr. בראשׁית - Berešit; grč. Γένεσις; lat. Genesis), je hebrejski religijski spis koji govori o stvaranju sveta. Postanje je prva knjiga hebrejskog Tanaha, odnosno hrišćanskog Starog zaveta. Pošto se autorstvo tradicionalno pripisuje Mojsiju, poznata je i kao Prva knjiga Mojsijeva (odnosno prva knjiga Mojsijevog Petoknjižja).

Knjiga Postanja je sveta knjiga za judaizam i za hrišćanstvo. Knjiga još sadrži pripovesti o stvaranju sveta, grehu praroditelja, velikom potopu, zatim istoriju starozavetnih patrijaraha.

Naziv[uredi]

Ova knjiga se zove »Knjiga Postanja« ili samo »Postanje«, što prevodi grčki i latinski Genesis, a označuje da se u ovoj knjizi govori o postanku sveta i čoveka, te o preistoriji izraelskog naroda. Hebrejski naziv Berešit znači »u početku«, a to je prva reč hebrejskog teksta ove knjige.

Na srpski jezik se često prevodi i kao »Prva knjiga Mojsijeva« pošto je tradicija pripisivala celokupno autorstvo Mojsiju.

Struktura[uredi]

Prva knjiga Mojsijeva ima dva dela različite dužine.

Prvi deo (1 Mojs 1-11) svojevrstan je uvod u istoriju spasenja o kojoj će govoriti čitava Biblija. Govori o stvaranju kosmosa i čoveka, o prvom Prvorodnom grehu i njegovim posledicama, te o sve većoj pokvarenosti koja se širila među ljudima.

Drugi deo (1 Mojs 12-50) počinje sa Avramom, praocem izabranog naroda, te se nastavlja istorijom ostalih praotaca, Isaka i Jakova i njegovih dvanaest sinova, začetnika dvanaest izraelskih plemena, da bi završio dugim izveštajem mudrosnih obeležja o Josifu, sinu Jakovljevu.

Nastanak dela[uredi]

Danas se naučnici slažu da je Knjiga Postanja kompleksan spis u koji je uključeno više različitih tradicija. Potkraj 19. veka, pod uplivom Grafa i Velhauzena, razvila se teorija o četiri dokumenta koji su nastali u različito vreme i na različitim mestima. Najstariji od tih dokumenata bio bi tzv. Jahvistički dokument koji u izveštaju o nastanku koristi Božije ime Jahve (hebr. יהוה), a način njegova opisivanja je antropomorfan. Tome dokumentu pripada, na primer, izveštaj o prvom grehu. Ovaj dokument je, po toj teoriji, nastao u 9. veku p. n. e. u Judi.

Drugi je Elohistički dokument koji Boga naziva Elohim (hebr. אֱלֹהִים), a nastao bi negde nakon Jahvističkog, ali u Izraelu (severnom kraljevstvu), da bi, nakon pada tog kraljevstva, bio sjedinjen sa Jahvističkim dokumentom i sa njime izmešan. U ovom se dokumentu ne nalaze izveštaji o nastanku sveta i čoveka, te počinje sa Avramom.

Treći je Deuteronomistički dokument nastao u Jerusalimu u doba kralja Jošije, no u Knjizi Postanja teško ga je naći.

Četvrti, i najmlađi, je Sveštenički dokument, nastao nakon povratka iz vavilonskog ropstva, a njemu pripada, na primer, prvi izveštaj o nastanku, gde je stvaranje sveta raspoređeno na sedam dana.

Ipak, ovakva precizna podela pisanih tradicija do danas je našla brojne kritičare, kako one koji je žele modifikovati, tako i one koji je žele sasvim odbaciti.

Sadržaj knjige Postanja[uredi]

Vikicitati „Potom reče Bog: da načinimo čoveka po svome obličju, kao što smo Mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji.”

— 1:26

Vikicitati „ויאמר אלהים נעשה אדם בצלמנו כדמותנו וירדו בדגת הים ובעוף השמים ובבהמה ובכל-הארץ ובכל-הרמש הרמש על-הארץ”

— 1:26

Vikicitati „I stvori Bog čoveka po obličju svome, po obličju Božijem stvori ga; muško i žensko stvori ih.”

— 1:27

Vikicitati „ויברא אלהים את-האדם בצלמו בצלם אלהים ברא אתו זכר ונקבה ברא אתם”

— 1:27
Bog stvara čoveka

Prvih jedanaest poglavlja ove knjige narodnim načinom govora opisuju početke čovečanstva. U njima ne treba tražiti istorijske izveštaje, nego govor vere njenih pisaca. Pritom, oni su se služili tradicijama, legendama i mitovima kakvi su postojali i u okolnim narodima i snažnim kulturama poput egipatske i vavilonske. Glavna je poruka te knjige da je čitav kosmos nastao Božijim delovanjem, a vrhunac je njegova dela bilo stvaranje muškarca i žene. Isto tako, ovaj prvi deo knjige nastoji objasniti i poreklo zla, patnje i smrti, te dati odgovore na ta iskonska čovekova pitanja.

U drugom delu knjige (1 Mojs 12-50) istorija narodnih patrijarha prikazana je kao porodična istorija, te skuplja različite tradicije o Avramu, Isaku, Jakovu i Josifu. Radi se o tradicionalnoj istoriji koja se zaustavlja na događanjima iz privatnog života i slikovitim prikazima, te se i ne pokušava uklopiti u tadašnju opštu istoriju. Možemo ovde govoriti jedino o religijskoj istoriji, pošto je u svim važnijim momentima prisutan Bog kao onaj koji deluje i potiče. Poruka ovog dela sastoji se u sledećem: postoji jedan Bog, on je oformio jedan narod i njemu dao jednu zemlju. Bog je Jahve, narod je Izrael, a zemlja je Sveta, Obećana zemlja (u ovoj knjizi označena kao Hanan).

Knjiga završava odlaskom patrijarha u Egipat.

Stvaranje sveta[uredi]

Glavni članak: Stvaranje sveta

Knjiga postanja počinje opisom stvaranja sveta “U početku stvori Bog nebo i zemlju” (1. Moj.1;1). Prvoga dana stvorena je svetlost, Drugoga dana stvorio je Bog svod nad zemljom, “ i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom ” (1. Moj. 1;7). Trećeg dana stvorio je Bog kopno, kao i biljni svet; Četvrtog dana stvoreno je Sunce, da upravlja danom i Mesec da upravlja noću, kao i zvezde. Svi oni imaju zadatak da obasjavaju zemlju, kao i da budu znaci vremena (poznato je da su svi kalendari vezani za Zemljino kretanje oko Sunca ili za kretanje Meseca oko Zemlje); Peti dan stvorio je Bog sva živa bića u vodi, kao i ptice u vazduhu; Šestog dana stvorene su kopnene životinje, i na kraju stvori Bog čoveka. Stvoren je od praha zemaljskog, da bi mu zatim Bog udahnuo dušu, i time ga oživeo.

Ime prvog čoveka beše Adam (što znači od zemlje načinjen). Zatim je je Bog uzevši od rebra Adamovog stvorio i prvu ženu Evu (mati svih ljudi). Čovek je najsavršenija Božja tvorevina, i on je sličan Bogu po tome što ima dušu (Bog nema telo, on je duh) koja je besmrtna za razliku od tela koje umire kada ga duša napusti.

Sedmoga dana se Bog odmori i blagoslovi taj dan.

Edenski vrt[uredi]

Glavni članak: Edenski vrt
Edenski vrt - Lukas Kranak XVI vek

Prvi ljudi su živeli sa Bogom u rajskom vrtu Eden (hebr. גן עדן - Gan Eden), koji se nalazio u jednoj zemlji na istoku. Oni su živeli u izobilju, ljubavi i dobroti. Često su se molili Bogu i zahvaljivali mu, zato što ih čuva i pazi. On im se često javljao i sa njima razgovarao. Hranili su se plodovima drveća koje je raslo u Raju, i koga je bilo u izobilju. Najvažnije od svih bilo je drvo života, čiji su ih plodovi čuvali od bolesti i smrti. Nisu znali ni za kakve brige ili probleme, kao ni za stid, bol ili pak umor.

Odmah pored drveta života raslo je drvo poznanja dobra i zla. Bog im je strogo zabranio da jedu plodove ovoga drveta. Rekao im je da će odmah umreti ako budu jeli plodove ovoga drveta. Drvo poznanja dobra i zla je postojalo da bi se proverila čovekova vernost i ljubav prema Bogu.

Praroditeljski greh[uredi]

Glavni članak: Praroditeljski greh

Pošto je đavo silno zavideo ljudima na njihovoj sreći odlučio je da ih navede na greh i tako odvoji od Boga. On jedanput uđe u zmiju, da bi lakše prevario Evu, koja šetajući po Raju upravo beše stigla do drveta poznanja dobra i zla. Posluživši se lukavstvom on ubedi Evu da proba plod sa drveta. Zatim ona posluži Adama, te i on pojede zabranjeni plod. To je bio prvi ljudski greh, kojim su pogazili Božju zapovest, i izazvali Božju kaznu.

Kazna je bila proterivanje ljudi iz Raja, da bi im bilo onemogućeno da i dalje jedu plodove drveta života, i tako ostanu besmrtni ali u grehu. Bog još prokle Evu da će s mukom rađati decu. Adamu Bog reče: “Sa znojem lica svojega ješćeš hleb, dokle, se ne vratiš u zemlju iz koje si uzet; jer si prah i u prah ćeš se vratiti” (1 Moj. 3,19). Praroditeljski greh je nasledan. Iz njega su nastali svi ostali gresi.

Adam i Eva su imali dva sina jedan je bio ratar i zvao Kain, a drugi je bio pastir i zvao se Avelj. Kain je bio loš i nepravedan, dok je Avelj bio dobar i pravedan. Jednoga dana njih dvojica su prinosili Bogu žrtve. Kako je Bog znao kakav je koji od njih to on primi žrtvu Aveljovu, a Kainovu ne. To izazva veliku zavist kod Kaina te on ubi brata, Avelja. Ovim se nastavi širenje greha među ljudima. Zbog ovoga zločina prokle Bog Kaina da nikad nema sreće, da se skita po zemlji i da nigde mira ne nađe. Tako je on lutao po svetu do kraja života.

Potop[uredi]

Glavni članak: Potop
Nojeva barka Edvarda Hiksa (1780—1849)

Adam i Eva tako izgubiše oba sina, da bi ih utešio Bog im dade trećeg sina, Sita. On je bio dobar kao Avelj. Posle njega imali su još mnogo dece. Sitovi potomci su bili dobri i poslušni Bogu, ali su se namnožili i Kainovi potomci koji su bili rđavi. I rđavi iskvariše dobre. Ljudi su bivali sve gori i gori. Kada se greh i zlo proširiše među ljudima odluči Bog da pusti veliku vodu na zemlju i tako podavi sve živo na njoj.

Svoju nameru on je saopštio pravednom i pobožnom Noju, na koga se bio smilovao, i koga je hteo da poštedi. Tada reče Bog Noju da sagradi drveni brod, poznat kao Nojeva barka (lat. Arca), i da na njega, pored svoje žene i dece ukrca od svake vrste životinja po par, i da spremi dovoljno hrane za sve. Potom Bog pusti veliku vodu na zemlju rušeći svod koji je do tada postojao, te se podavi sve živo na zemlji izuzev onoga što se ukrca na Nojevu barku. Posle potopa, kada se voda povukla, iskrca se Noje na zemlju, i prinese Bogu žrtvu, iz zahvalnosti na dobroti koju mu je Bog ukazao. Molitva Nojeva bila je ugodna Bogu, te on blagoslovi Noja i njegovo potomstvo. Tada Bog obeća da neće više biti ovakvog potopa.

Noje je imao tri sina, Sem, Ham (ili Kam) i Jafet njihovo potomstvo se množilo, a kroz njih i ljudski rod. Nastalo je mnogo naroda koji se raširiše po čitavoj zemlji. No, kako je vreme prolazilo ljudi su ponovo bivali sve gori i gori. Ponovo počeše da greše i da zaboravljaju na jedinoga Boga.

Stvaranje prvih naroda[uredi]

Glavni članak: Abraham

Ljudi su se klanjali raznim lažnim bogovima. Ali u moru neznabožaca živeo je i jedan čovek koji je sačuvao svoju veru u jednoga Boga, i koji je živeo po Božjoj volji. Bio je to pobožni Avraam (takođe Abraham, Ibrahim). Da bi se sačuvala čista vera Bog odluči da Avraama odvoji od njegove sredine, koja beše neznabožačka, čak je i Avraamov otac bio neznabožac. Bog se javi Avramu i reče mu: “idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju ću ti ja pokazati. I učiniću od tebe velik narod i blagosloviću te” (1 Moj 12;1,2), kao i “I u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji.” (1 Moj. 12;3). Iako mu je bilo žao da napusti svoju zemlju i rodbinu Avram bez oklevanja posluša Boga. Pošao je na put sa svojom ženom Sarom i sinovcem Lotom (koji će se kasnije odeliti od Avrama i nastaniti u Sodomu, gradu koji će zbog svojih grehova biti zbrisan sa lica zemlje. On i njegove dve ćerke biće zbog svoje dobrote, jedini pošteđeni stanovnici Sodoma).

Abraham povede i svoje sluge, svoju stoku i ponese svu pokretnu imovinu. Nastanio se u zemlji Hananu, koja beše plodna i lepa. Imao je svega dovoljno i bio je zadovoljan, jedino što ga je žalostilo bilo je to što nema potomstva. Pošto je Bog voleo Avrama podario mu je sina, Isaka. Isak je imao sina Jakova. Jakov je imao dvanaest sinova, od kojih je kasnije nastalo dvanaest plemena izrailjskih. Josifa, jednog od sinova Jakovljevih braća su iz zavisti i mržnje prodala u Misir (Egipat). Zbog svoje pobožnosti i pravednosti on bi spasen od Boga. Kasnije je on uživao veliki ugled među Egipćanima i bio prvi do faraona. Kada je nastupila velika glad po celoj zemlji, on pozva oca i braću u Misir, jer misirske žitnice, njegovom zaslugom, behu pune. I tako ih je spasao.

Istorijska autentičnost[uredi]

Knjiga postanja je među hrišćanima smatrana tačnim opisom nastanka svemira i sveta sve do perioda prosvetiteljstva.

Kontroverze[uredi]

U Knjizi postanja je navedeno da je svetlost stvorena pre Sunca i zvezda, što se objašnjava nestvorenom svetlošću koja dolazi od samoga Boga, koja će se kasnije pojaviti i pri Preobraženju Isusa Hrista na gori Tavor, i biti nazvana tavorska svetlost.

Starost Zemlje[uredi]

U srednjem veku, u rimokatoličkoj crkvi, preovlađujuće mišljenje je bilo da je Zemlja nastala oko 5000. godina pre nove ere. Anglikanski nadbiskup Džejms Ašer je, proučavajući Stari zavet, došao do zaključka da je Zemlja stvorena za šest dana od 23. oktobra 4004. p. n. e.

Danas je prihvaćeno mišljenje da je Zemlja stara 4,5 milijardi godina[1][2][3] Ova starost je dobijena radioaktivnim datiranjem meteorita i saglasno je sa starošću nastarijeg poznatog zemaljskog i mesečevog kamenja. Što se tiče starosti svemira, procenjeno je da je od vremena predloženog teorijom velikog praska prošlo oko 13,75 milijardi godina[4] Takođe, detektovane su svemirski objekti na udaljenosti od 13,2 milijardi svetlosnih godina.[1]

Hrišćani i danas veruju da je svet nastao delovanjem Boga. Ovakovo učenje naziva se kreacionizam. Kreacionisti se dele na mladozemljaše, koji Bibliju bukvalno tumače, tako da veruju da je Zemlja nastala za šest dana pre sedam hiljada godina, i starozemljaše, koji ne tumače bukvalno Bibliju, tako da prihvataju da je je stvorena pre nekoliko milijardi godina. Mladozemljaši prihvataju postojanje dinosaurusa o drugih izumrlih životinja, ali smatraju da su one živele zajedno sa prvim ljudima, pre Velikog potopa.

Nojeva barka[uredi]

Glavni članak: Nojeva barka

Prema Knjizi postanja, Noje je sagradio arku dugačku trista lakata, široku pedeset lakata i visoku trideset lakata u koju je smestio sedam parova od svake ptice i „čiste“ vrste i po jedan par od „nečistih“ koje je morao smestiti u arku, kao i hranu dovoljnu za godinu dana. Dalje, potop je nastao od kiše koja je neprestano padala 40 dana i noći, dovoljno da prekrije planinu Ararata čiji je najviši vrh visok 5137 m. Najviša zabeležena količina padavina izmerena je u Čerapundžiju i iznosila je 22,897 m u periodu od avgusta 1860. do jula 1861.[5]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. „Age of the Earth”. U.S. Geological Survey. 1997. Pristupljeno 10. 1. 2006. 
  2. Dalrymple, G. Brent (2001). „The age of the Earth in the twentieth century: a problem (mostly) solved”. Special Publications, Geological Society of London. 190 (1): 205—221. doi:10.1144/GSL.SP.2001.190.01.14. 
  3. Manhesa, Gérard; Allègrea, Claude J.; Dupréa, Bernard & Hamelin, Bruno (1980). „Lead isotope study of basic-ultrabasic layered complexes: Speculations about the age of the earth and primitive mantle characteristics”. Earth and Planetary Science Letters, Elsevier B.V. 47 (3): 370—382. doi:10.1016/0012-821X(80)90024-2. 
  4. „Seven-Year Wilson Microwave Anisotropy Probe (WMAP) Observations: Sky Maps, Systematic Errors, and Basic Results” (PDF). nasa.gov. Pristupljeno 1. 2. 2011.  (see pp. 39 for a table of best estimates for various cosmological parameters)
  5. Guinness World Records. 2005. ISBN 978-0-85112-192-5. pp. 51.