Jelisaveta Sablić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Сека Саблић)
Idi na: navigaciju, pretragu
Jelisaveta Sablić
Mirka, Marija i Seka.jpg
u sredini
Druga imena Seka Sablić
Datum rođenja (1942-06-13)13. jun 1942.(75 god.)
Mesto rođenja Beograd
 Kraljevina Jugoslavija
Aktivni period 1967—danas
Zanimanje glumica
Bitna uloga Maratonci trče počasni krug - Kristina
Ljubav, navika, panika - Vera
IMDb veza

Jelisaveta Seka Sablić (Beograd, 13. jun 1942) je srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica, koja slovi za najveću domaću komičarku[1][2] ili kraljicu komedije, kako je često nazivaju,[3] ali i za jednu od najplaćenijih srpskih glumica. Godina 2017. obeležava pola veka njene karijere.

Karijeru je započela pre pedeset godina da bi danas bila jedna od najpopularnijih i najvoljenijih glumica u svim zemljama bivše Jugoslavije. Naklonost filmske kritike i obožavanje publike postigla je kao Kristina u crnoj komediji Maratonci trče počasni krug. Veliki uspeh ostvarila je u komedijama Burduš, Tesna koža 3, Rad na određeno vreme, Moj tata na određeno vreme, Sekula i njegove žene, Druga Žikina dinastija i Sekula se opet ženi. Izuzetne komičarske sposobnosti pokazala je kao drugarica Seka u TV–seriji Bolji život i kao sekretarica Marijana u Srećnim ljudima. Zenit nove popularnosti doživela je zahvaljujući sitkomu Ljubav, navika, panika. Godine 2008. svrstana je među najbolje srpske glumice svih vremena postavši laureat nagrade Nagrade Žanka Stokić, a nagrađena je i najprestižnijim Dobričinim prstenom za životno delo,[4] kao i sa pet Zlatnih ćurana[3] na Danima komedije – sa četiri za najbolje glumačko ostvarenje, a jednim i za životno delo i izvanrednost njenog komičarskog izraza.

Biografija[uredi]

Mladost i prve uloge[uredi]

Jelisaveta je rođena 13. juna 1942. godine, u Beogradu. Otac Stevan rođen je u Maloj Gradusi na Baniji, a majka na Dorćolu i poreklom je sefardska Jevrejka. Završila je gimnaziju i Fakultet dramskih umetnosti 1965. godine, kao najbolji student u klasi Mate Miloševića.[4] Tu je upoznala Dragana Nikolića, koji je najpre postao njen najbolji prijatelj sa klase a potom i kum. Za vreme gimnazijskih dana bila je jedan od osnivača amaterskog pozorišta Dadov, a po završetku fakulteta, nakon mnogih poteškoća, debituje u Pozorištu „Boško Buha“, i glumi u predstavama Pepeljuga, Koncert za tinejdžere, Čarobnjak iz Oza, Tri musketara i drugima. Ubrzo potom, pomogla je da i Nikolić dobije angažman u Buhi.[5] U jednom intervjuu za NIN, Sablićeva je otkrila da joj je majka priželjkivala daktilografsku karijeru, jer je glumačku profesiju smatrala opasnom po zdravlje.

Godine 1968. postaje članica Ateljea 212, gde ostvaruje značajniju ulogu u predstavi „Kralj Ibi“ A. Žarija. Iste godine debituje i na filmu, glavnom ženskom ulogom u klasiku Noćno dežurstvo sestre Grizelde, pored Zorana Radmilovića. Usledili su filmovi Ilustrovani život, sa Draganom Nikolićem, Silom otac sa Miodragom Petrovićem – Čkaljom, te glavna uloga u filmu Daleko je Australija, sa Oliverom Marković, a 1969. uloga u crnohumornom rediteljskom prvencu Gordana Mihića – Olja u filmu Vrane.[6] Usledila je uloga u TV–filmu Ujka Vanja, zatim u komediji Biciklisti, sa Mijom Aleksićem i Milenom Dravić, da bi 1970. došlo do velikog proboja u njenoj karijeri, zahvaljujući komercijalnom hitu i u narodu voljenom filmu Burduš, gde Seka tumači lik Rajke. Kultna je scena u kojoj ona Gidri Bojaniću peva novokomponovanu pesmu „Daj mi čašu rakije“.

1971—1980[uredi]

Seka 1971. dobija prestižnu ulogu predstavi „Razvojni put Bore Šnajdera“ reditelja Aleksandra Popovića, za koju prima nagradu Zlatni ćuran na festivalu Dani komedije u Jagodini.[3] (kao i kasnije za ulogu u „Ožalošćenoj porodici“ Branislava Nušića); na Sterijinom pozorju nagrađena je za sporednu ulogu u „Klaustrofobičnoj komediji“ Dušana Kovačevića.

1981—1990[uredi]

Uz retke izuzetke (npr. „Kičma“, 1975, V. Grlića, i „Gospođica“, 1980, V. Jasnoga) glumi komične uloge: npr. U široko popularnim komercijalnim komedijama Milana Jelića („Rad na određeno vreme“, 1980; „Moj tata na određeno vreme“, 1983; „Razvod na određeno vreme“, 1986) i Zorana Čalića („Žikina dinastija“, 1985. i „Druga žikina dinastija“, 1986).

Godine 1982. Seka je igrala u filmu Maratonci trče počasni krug, po mnogima najvećem ostvarenju jugoslovenske kinematografije. Njena junakinja, Kristina, svira klavir u vreme nemih filmova, i ne prihvata tonske filmove koji ubrzo stižu. Pored tog, javlja se i problem ljubavnog trougla između Đenke (Bora Todorović), njegovog najboljeg prijatelja, Mirka (Bogdan Diklić) i nje. Kasnije su se pojavile mnogobrojne urbane legende u vezi sa snimanjem filma, kao i o odnosima koji su vladali unutar glumačke ekipe. Najpoznatiji među njima svakako je bio incident između Sablićeve i Todorovića, dvoje dugogodišnjih prijatelja. Naime, Bora se, u sceni u kojoj navodno vodi ljubav sa Kristinom, zaneo toliko da je prešao granicu profesionalizma i glume, zbog čega se Sablićeva uvredila i pretila da će da napusti snimanje.[7] Iako je bilo poznato da dvoje glumaca od tada ne održavaju nikakav kontakt, oboje su izjavljivali da su u dobrim odnosima.[8] Tek 2016, dve godine nakon Borine smrti, u jednom intervjuu Seka je priznala da joj je žao što je došlo do svađe koja je trajala trideset godina, i što toliko dugo nije pričala sa njim. Onda je dodala da tada, kada glumac više nije među živima, misli da je vampirski ponovo govoriti o tome i odbila dalji razgovor.[7] Seka je još insistirala i na pregovaranju o sceni u kojoj naga pliva u jezeru na Avali. Kako je sama rekla u emisiji Balkanskom ulicom, reditelj nije želeo da je snima skroz obnaženu jer (kako je ona sama verovala) nikad nije bila neka riba. Na pitanje o neprijatnostima tokom snimanja, Sablićeva je Dedićevoj odgovorila:

„Da, bilo je jako neprijatno. Plivala sam u toj baruštini. Žabe su skakale oko mene. Bora (Todorović) je trčao go po šumi. Njemu je to pričinjavalo zadovoljstvo, znate. I svađao se oko dnevnica.”

Upravo je Sablićeva dobila najbolje kritike za svoje izvođenje. Vrhunac poštovanja industrije stigao je u vidu nagrade Zlatna arena za najbolju jugoslovensku glumicu sa Filmskog festivala u Puli. Seka je za priznanje saznala dok je sa ocem, majkom i sinom letovala u Polihronu, u Grčkoj, a kada su joj na plaži prišli Jugosloveni i čestitali na pobedi.

1991—2000[uredi]

2001—2010[uredi]

2011—danas[uredi]

Najviše glumačke domete ostvarila je u delima Slobodana Šijana; „Kako sam sistematski uništen od idiota“ (1983), „Davitelj protiv davitelja“ (1984) te posebno u groteski „Maratonci trče počasni krug“ (1982), gde je za lik pijanistkinje Kristine nagrađena Zlatnom arenom za glavnu ulogu na festivalu u Puli. Uspešno nastupa i na televiziji.

Jelisaveta Sablić je 2008. godine nagrađena nagradom „Žanka Stokić“.

Pozorište[uredi]

Glumačku karijeru započela je u pozorištu Boško Buha gde je igrala u predstavama „Pepeljuga“, „Čarobnjak iz Oza“, „Tri musketara“ itd. Njenu karijeru obeležio je period proveden u Ateljeu 212 od 1968. do 1993. Neke od uloga koje je ostvarila u tom pozorištu su sledeće :

U Zvezdara teatru je igrala u predstavama :

Privatni život[uredi]

Seka Sablić je uvek nerado govorila o detaljima iz privatnog života. U emisiji Balkanskom ulicom prekinula je Vesnu Dedić rekavši da ne želi da iznosi policijske biografske informacije, te samim tim, da ne želi da govori o svom detinjstvu i poreklu. Za sebe uvek kaže da je svom sinu Stefanu bila stroga majka, da je insistirala na njegovom osmogodišnjem muzičkom obrazovanju (klavir), jer je smatrala da će bi uspešan čovek jedino ako je duhovno bogat i obrazovan.

Poznata je po tome što često, namerno ili slučajno, zasmeje kolege sa kojima igra u predstavi ili pred kamerama. S druge strane, nju je, tokom čitave njene karijere, nenamerno zasmejao samo Bora Todorović, koji ju je u predstavi Ranjeni orao držao u naručju i, ne primetivši, pevao u falšu. Sablićeva se toliko nasmejala da je on ispustio iz naručja na daske. Zoran Radmilović rekao je da je na Seku slab i privatno, kao na blisku prijateljicu, i poslovno kao na glumicu koja se jednom rađa. Todorović, Lane Gutović i Voja Brajović složili su jednom da je jedina ženska osoba koja nikada nije pala na njihove fore bila upravo Seka Sablić. Sablićeva im se 2015. godine šaljivo i javno zahvalila na tom priznanju i rekla da je ona mnogo pre njih završila čubursku mangupsku školu.

Glumica je izjavila da nikad nije imala sreće u ljubavi i da se nikad nije razumela u muškarce. Seka je objasnila da je jednim delom za to zaslužno njeno vaspitanje, u celosti zasnovano na masivnoj ruskoj književnoj tradiciji i na obimnim ruskim ljubavnim romanima. Dodala je još da veruje da bi na ljubavnom planu mnogo bolje prošla da je na međuljudske odnose gledala inspirisana američkom književnom tradicijom:

„Kod njih je to pojednostavljeno, naivno, nevino. To su razumevanje, druženje, seks, razgovor.”

Sve do 1999. godine glumica je jednom godišnje odlazila kod dugogodišnje prijateljice koja živi u Njujorku. Kao razlog za to navela je potrebu da na kratko pobegne od srpske čamotinje i ksenofobije, i da se otud vrati, ne punih baterija, nego izlečena. Mnošto prijatelja Sablićeva je stekla i među svojim kolegama. Među njima su njeni kumovi, Milena Dravić i Dragan Nikolić, zatim Ružica Sokić, Mira Banjac, Svetlana Bojković, Zoran Radmilović, Renata Ulmanski.

Filmografija[uredi]

Filmografija glumice Jelisavete Sablić
God. Naziv Uloga
1960.-te
1968. Ilustrovani život
1968. Noćno dežurstvo sestre Grizelde
1968. Neverovatni cilinder Nj. V. kralja Kristijana
1968. Martin Krpan s vrha (TV) princeza
1968. Nevolje jednog Bobana
1969. Kod zelenog papagaja
1969. Hajde da se igramo
1969. Daleko je Australija Desa
1969. Zigmund Brabender, lovac i ser (serija)
1969. Vrane Olja
1969. Hajde da rastemo
1969. Leći na rudu
1970.-te
1969. Silom otac Arsina kći Zorica
1970. Ujka Vanja Sofija Serebrjakova
1970. Burna noć
1970. Engleski onakav kakav se govori
1970. Poezija Ogdena Neša
1970. Biciklisti
1970. Burduš Rajka
1971. Pendžeri ravnice
1971. Operacija 30 slova
1971. Čep koji ne propušta vodu Rosa
1971. Ceo život za godinu dana
1971. S vanglom u svet
1971. Čedomir Ilić Bela Matović
1971. Diplomci Leonora Bah
1972. Razvojni put Bore Šnajdera Goca
1972. Ćelava pevačica
1972. Smeh sa scene: Atelje 212 Jelisaveta
1972. Proždrljivost
1972. Damon (TV) Jelisaveta
1972. Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera Jelisaveta
1972. Glumac je, glumac
1972. Ptičje kupalište Velma
1972. Ženski razgovori
1973. Ludi rečnik
1973. Ženidba nosača Samuela
1974. Nedelje sa Anjom lekarka
1974. Porodični orkestar
1974. Jednog lepog, lepog dana
1974. U registraturi Justa Medonić
1972-1974. Obraz uz obraz Seka
1975. Andra i Ljubica
1975. Nora (TV) Nora
1975. Povratak lopova Milutinova žena
1975. Kičma
1975. Mamika, hvata me panika
1975. Borisko i Natalija
1975. Dvosobna kafana
1975. Kraj nedelje Katica Marković, supruga
1976. Čast mi je pozvati vas Seka
1976. Sestre Mileva, majka tri devojčice
1976. Četiri dana do smrti
1977. Ranjeni orao Anđelka Bojanić
1977. Kućna terapija
1977. Leptirov oblak Krckova majka
1977. Marija Magdalena Klara
1977. Najdraža deca dragih roditelja
1978. Sedam plus sedam Seka
1979. Osma ofanziva (TV serija) čistačica Dragica
1980.-te
1980. Beogradska razglednica 1920
1980. Rad na određeno vreme Seka
1980. Gospođica
1981. Laf u srcu Živka
1981. Radni dan
1981. Ujka Vanja Sonja
1981. Nepokoreni grad Seka
1981. Svetozar Marković Ilka Marković
1982. Podvizi družine Pet petlića Glas
1982. Maratonci trče počasni krug Kristina
1982. Trojanski konj Ilegalka
1982. Beograd nekad i sad Mileva/Lora
1982. Moj tata na određeno vreme Seka
1982. Sabinjanke Marion Braon
1983. Zagrljenici Hionija
1983. Uzbuna (TV) Slavojka (kao Jelisaveta Sablić)
1983. Kako sam sistematski uništen od idiota Rita
1984. Davitelj protiv davitelja gospođica Dobrila Skara
1984. Moljac luda rediteljka
1984. Kamiondžije 2 Cacina žena Sinđa
1984. Ne tako davno (TV serija)
1984. Jaguarov skok Cajka
1984. Formula 1 (serija)
1985. Jelisavetini ljubavni jadi Jelka
1985. Neuspela mućka Ruža
1985. Debeli i mršavi Šećerovićka
1986. Smešne i druge priče (TV serija) Jelka
1986. Druga Žikina dinastija domaćica
1986. Sekula i njegove žene Desa
1986. Razvod na određeno vreme Seka
1986. Sivi dom gospođa
1987. Uvek spremne žene Rajka
1988. Vikend mrtvaca sekretarka
1988. Mala Nada Nadina majka
1988. Roman o Londonu (serija) Madam Žani
1987-1988. Bolji život Seka Sekulović
1988. Tesna koža 3 Simka Milivojević
1989. Bolji život Seka Sekulović
1989. Poltron Amelija Kašiković
1989. Masmediologija na Balkanu drugarica Protić
1989. Čudo u Šarganu Cmilja
1989. Dome slatki dome Melanija
1989. Drugarica ministarka Živka
1990.-te
1990. Vikend na mrtovci sekretarka
1990. Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove
1990. Balkanska perestrojka drugarica Protić
1990. Klaustrofobična komedija Vesela Kraj
1991. Sekula se opet ženi Desa
1991. U ime zakona komšinica
1990-1991. Bolji život 2 Seka Sekulović
1991. Holivud ili propast
1992. Juriš na skupštinu Milka Sokolović
1992. Sekula nevino optužen Desa
1994. Biće bolje
1994. Teatar u Srba
1993-1994. Srećni ljudi Marijana Kolaković
1995. Složna braća Milena
1995. Otvorena vrata Milijana
1995. Tamna je noć Kosara Aškerc
1995-1996. Srećni ljudi 2 Marijana Kolaković
1997. Ljubav, ženidba i udadba Jelka
1998. Nikoljdan 1901. godine Persida Rogić
1998. Rane komšinica
1999. Kod male sirene
1998-1999. Porodično blago glavna medicinska sestra
2000.-te
2001. Sve je za ljude Kića
2001. Metla bez drške 5 Desa
2003. Picknick på kyrkogården
2003. Najbolje godine (TV serija) Olga
2002-2003. Kazneni prostor Anina majka
2003. Naša mala redakcija Dama u baru
2003. Ledina Elza
2004. Skela žena
2004. Stižu dolari Magdalena
2005. Bal-Kan-Kan Zumbula
2006. Drugo stanje razredna
2005-2007. Ljubav, navika, panika Vera
2007. Hadersfild majka
2007. Uvođenje u posao Mira Pacov
2007. Premijer (TV serija) Borjana Alimpijević, predsednica Republike
2008. Lud, zbunjen, normalan Senka
2008. Čitulja za Eskobara žena
2008. Selo gori, a baba se češlja Dijana
2009. Kuku, Vasa Natalija
2010.-te
2010. Miris kiše na Balkanu (TV serija) Nona Salom
2013. Otvorena vrata sajbereta
2013. Tesna koža 5 svastika
2016. Igle ispod praga baba
2016. Nemoj da zvocaš Simka

Nagrade i priznanja[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]