Бор (град)

Координате: 44° 04′ 33″ С; 22° 05′ 56″ И / 44.075865° С; 22.098835° И / 44.075865; 22.098835
С Википедије, слободне енциклопедије
Бор
Бор- колаж слика (Панорама- поглед из ваздуха, Конак кнеза Милоша у Брестовачкој Бањи, Дом културе у Бору, Дампер у парк музеју, Хотел „Језеро" код Борског језера, Рударско-топионичарски басен Бор, Технички факултет у Бору)
Застава
Застава Бора
Грб Бора
Грб Бора
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски округ
ГрадБор
Становништво
Становништво‍
 — 2022.Пад 28.822 [1]
 — густина605,25 ст./km2
АгломерацијаПад 40.845
Географске карактеристике
Координате44° 04′ 33″ С; 22° 05′ 56″ И / 44.075865° С; 22.098835° И / 44.075865; 22.098835
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина353 m
Површина47,62 km2
Бор на карти Србије
Бор
Бор
Бор на карти Србије
Остали подаци
ГрадоначелникАлександар Миликић (СНС)
Поштански број19210
19211
19212
19218
Позивни број030
Регистарска ознакаBO

Бор је градско насеље и седиште града Бора и Борског округа у источној Србији. Према попису из 2022. у насељу је било 28.822 становника (према попису из 2011. било је 34.160 становника).

Бор је рударски и индустријски град са развијеном обојеном металургијом.

Град је основан 1945. године, а само насеље негде око 1800. године[2]. Плански је насељаван стручном радном снагом у време Југославије те је стога изузетно шароликог етничког састава.

Географија[уреди | уреди извор]

У непосредној близини града су Брестовачке Бања, Борско језеро и планина Стол.

У граду Бор је један од највећих рудника бакра у Европи.

Бор има цивилни аеродром који тренутно нема активне комерцијалне летове[3]. Град Ниш је од Бора преко Зајечара и Књажевца удаљен 128km европским путем Е771, док је преко Параћина удаљен 192km европским путевима Е761 и Е75. Београд је удаљен 272 km путем Е761 и Е75.

Бор је удаљен око 30 km од Зајечара, 60 km од Неготина, око 60 km од Мајданпека и 120 km од Кладова.

Најближи гранични прелази су Ђердап 1 - Гвоздена Капија код Кладова са Румунијом и Вршка Чука код Зајечара са Бугарском.

Историја[уреди | уреди извор]

У оквиру Римског царства, Бор је био у саставу провинције Горње Мезије, чији је главни град био Виминацијум (данашњи Костолац). Од четвртог до шестог века, град је био део Источно римског царства (Византије). Ова територија је затим променила много господара. Прво су је освојили Гепиди, а у њиховом поседу је остала до бугарског освајања. Затим је поново ушла у састав Византије, а потом и Краљевине Угарске.

Насеље Бор је настало уз рудник бакра који је 1903. године отворио Ђорђе Вајферт. Од тада Бор почиње нагло да се развија и расте. У периоду од 1933. до 1940. године Бор је добио ново насеље, Нова (Јужна) колонија, подигнута је болница и нова школа, а рудник је прерастао у један од највећих у Европи. Године 1931. имао је 4.749 становника[4]. Статус града Бор је добио тек након Другог светског рата, 30. маја 1947. године када је имао 11.000 становника. Овде се налази Народна библиотека Бор.

За проналажење борског рудишта су заслужни Феликс Хофман, Фрања Шистек и Ђорђе Вајферт. Хофман је крајем 1862. године почео тражити руде по источној Србији. После четрдесет година рада на рударству, успео је да пронађе борско рудиште. У борској цркви се налази фреска на којој се налазе три рудара у клечећем положају, који су творци рудника: Феликс Хофман (научни), Фрања Шистек (технички) и Ђорђе Вајферт (финансијски).

Демографија[уреди | уреди извор]

Према последњем попису из 2022. године у Бору је живело 28.822 становника што је за 5.338 мање (-15,63%) у односу на 2011. када је на попису било 34.160 становника. У насељу живи 23.821 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,46 година (41,93 код мушкараца и 44,89 код жена).[1]

Према подацима пописа из 2002. у насељу има 14.044 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године) али уз присуство великог броја нација и националних мањина.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 11.103
1953. 14.533
1961. 18.816
1971. 29.418
1981. 35.591
1991. 40.668 40.391
2002. 39.387 40.342
2011. 34.160
2022. 28.822
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 32.785 83,23%
Власи
  
 2.352 5,97%
Роми
  
 1.216 3,08%
Македонци
  
 507 1,28%
Југословени
  
 251 0,63%
Црногорци
  
 192 0,48%
Албанци
  
 105 0,26%
Хрвати
  
 86 0,21%
Бугари
  
 62 0,15%
Словенци
  
 51 0,12%
Румуни
  
 47 0,11%
Муслимани
  
 37 0,09%
Мађари
  
 24 0,06%
Немци
  
 23 0,05%
Бошњаци
  
 16 0,04%
Руси
  
 15 0,03%
Словаци
  
 3 0,00%
Горанци
  
 3 0,00%
Чеси
  
 2 0,00%
Украјинци
  
 2 0,00%
Русини
  
 1 0,00%
непознато
  
 430 1,09%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 80
  
  
 75
80+ 121
  
  
 209
75—79 263
  
  
 403
70—74 625
  
  
 732
65—69 832
  
  
 956
60—64 865
  
  
 1.022
55—59 1.055
  
  
 1.053
50—54 1.706
  
  
 1.748
45—49 1.707
  
  
 1.758
40—44 1.718
  
  
 1.644
35—39 1.369
  
  
 1.499
30—34 1.276
  
  
 1.396
25—29 1.383
  
  
 1.396
20—24 1.398
  
  
 1.415
15—19 1.522
  
  
 1.401
10—14 1.409
  
  
 1.205
5—9 1.193
  
  
 1.082
0—4 955
  
  
 916
Просек : 36,5 38,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 5.225 5.902 6.956 10.277 11.361 13.392 14.044
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 2.863 3.412 3.158 3.414 808 269 81 21 12 6 2,80
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 15.920 4.912 9.631 580 701 96
Женски 16.707 3.721 9.629 2.078 1.217 62
УКУПНО 32.627 8.633 19.260 2.658 1.918 158
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 8.746 51 1 2.068 3.319
Женски 6.688 41 0 525 1.843
УКУПНО 15.434 92 1 2.593 5.162
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 320 225 472 82 497
Женски 90 64 878 370 216
УКУПНО 410 289 1.350 452 713
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 74 468 293 195 190
Женски 200 441 304 471 859
УКУПНО 274 909 597 666 1.049
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 154 1 0 336
Женски 218 1 0 167
УКУПНО 372 2 0 503

Привреда[уреди | уреди извор]

Дампер у парк музеју

Године 1902. у Бору је пронађен рудни минерал ковелин, богат бакром. Откривање и даље истраживање лежишта финансирао је Ђорђе Вајферт, захваљујући коме се рудник убрзо почео развијати.

Привреда Бора и околине се од оснивања града базирала на рударству и преради обојених метала. Концепт Концепт привреде тадашње СФРЈ да се улаже у металску и прерађивачку индустрију оставио је трајни печат на град Бор и источну Србију. Изграђена је топионица капацитета од 140 хиљада тона бакра годишње, подигнута снажна флотација, а потом су уследила опсежна улагања у инфраструктуру: акумулација вештачког језера за потребе рударства и туризма и пратеће привредне гране. Прилив радне снаге је био обиман, па се број становника стално повећавао. Рударско топионичарски басен Бор (РТБ Бор) је достигао у једном моменту 22 хиљаде запослених. Економски врхунац града је био осамдесетих година 20. века када је постао концерн који је имао своја представништва у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама. Деведесетих година 20. века, са распадом СФР Југославије, комбинат бакра долази у тешку економску ситуацију у којој се налази до 2010. године. Између 2000. и 2010. године, РТБ Бор је обилато помаган од субвенцијама и другим олакшицама због великог значаја за читав регион. У истом периоду, држава је покушала у два наврата да приватизује концерн и нађе партнера који би инвестирао у даљи напредак производње. Геолошка истраживања су потврдила да у околини Бора има богатих лежишта бакра и других метала што отвара могућности за привредни раст не само овог краја него читаве Србије. Рударско-топионичарски басен Бор је крајем 2018. године званично прешао у руке већинског власника "Зиђина" из Кине[8]

Лежиште бакра[уреди | уреди извор]

Површински коп рудника у Бору

Лежиште бакра у Бору је једно од највећих, како балканских, тако и европских лежишта бакра. Од 1902. па све до 1959. године, из овог лежишта откопано је преко 30 милиона тона руде и добијено 1,05 милиона тона бакра. Бор је данас једини рудник бакра који је остао активан у бившој Југославији, са годишњом производњом од око 2 милиона тона руде, односно око 30.000 тона бакра. Осим бакра, из овог лежишта се добија у просеку око 800кг злата годишње.[9]

Месне заједнице[уреди | уреди извор]

Борске месне заједнице
Борске месне заједнице

Градско насеље Бор чини 12 месних заједница:[10]

  • Месна заједница Брезоник (Козарачка улица 3)
  • Месна заједница Север (улица Војске Југославије 19)
  • Месна заједница Стари центар (улица Божина Јовановића 3)
  • Месна заједница Старо Селиште (улица Албанске Споменице 13)
  • Месна заједница Ново Селиште (улица Његошева 5а)
  • Месна заједница Бакар (улица Моша Пијаде 76а)
  • Месна заједница Рудар (улица Моша Пијаде 76)
  • Месна заједница Младост (улица Црновршке бригаде 2)
  • Месна заједница Напредак (улица Црновршке бригаде 36)
  • Месна заједница Металург (улица Љубе Нешића 23)
  • Месна заједница Нови центар (улица Добривоја Радосављевића Бобија 15)
  • Месна заједница Слога (улица Ђорђа Симеоновића 2)

Образовање[уреди | уреди извор]

Зграда Техничког факултета

У Бору постоји више основних и средњих школа, основна музичка школа и факултет.

Основне школе:[11]

Основна и средња школа"

Средње школе:[12]

Факултет у Бору припада Београдском Универзитету:

Спорт[уреди | уреди извор]

  • КК Бор
  • ФК Бор
  • Мушки рукометни клуб Бор
  • ЖОРК Бор ZIJIN COPPER[13]
  • ФК Мали Бор
  • Карате клуб Бор
  • Џудо клуб Бор
  • Кик Бокс клуб Бор
  • Ватерполо клуб Бор
  • Стонотениски клуб Бор

Побратимљени градови[уреди | уреди извор]

Познате личности[уреди | уреди извор]

  • Никола Трујић Бивши фудбалер Партизана,Војводине, Смедерева, Напредака из Крушеваца, Вождоваца, Телеоптика, и садашњи фудбалер Докса Катокопија.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 28. 5. 2023. 
  2. ^ „Историјски развој | Град Бор” (на језику: српски). Приступљено 25. 5. 2020. 
  3. ^ „Srbija dobija još jedan aerodrom! - Naši u svetu”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2020. г. Приступљено 09. 02. 2020. 
  4. ^ Мате Ујевић, Хрватска енциклопедија, трећи свезак, Загреб 1942. — страна 70
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  8. ^ „Кинеска компанија преузима рудник Бор”. ин4с-Кинеска компанија преузима рудник Бор. Приступљено 19. 5. 2020. 
  9. ^ „Рударско-топионичарски басен Бор”. званични веб сајт Рударско-топионичарског басена Бор. Архивирано из оригинала 22. 05. 2020. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  10. ^ Месне заједнице bor.rs Приступљено 13. јануара 2022.
  11. ^ Основне школе у Бору osnovneskole.edukacija.rs Приступљено 14. јанура 2022.
  12. ^ Државне средње школе у Бору osnovneskole.edukacija.rs Приступљено 14. јанура 2022.
  13. ^ „Asocijacija rukometnih klubova superlige”. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јовановић, Божин; Ђурђевић, Миодраг (2005). Сто година борског рударства 1903-2003. Бор: Рударско-топионичарски басен Бор и Београд: "Мегатренд" универзитет примењених наука.
  • Радуловић, Мирослав (2015). Бор у 500 слика: 1947—2009. Бор: Грађанска читаоница Европа у Бору

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Бор на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бор_(град)&oldid=26421821”