Турековац
Турековац | |
|---|---|
 Црква Сабор светих апостола | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Град | Лесковац |
| Становништво | |
| — 2011. | 1.493 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 59′ 00″ С; 21° 52′ 28″ И / 42.983333° С; 21.8745° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 232 m |
.svg)  Турековац Турековац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 16231 |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Турековац или Турковце (колоквијалан назив у селу) је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 1.493 становника (према попису из 2002. било је 1.794 становника).
Овде се налази Црква Сабор светих апостола у Турековцу.
Историја[уреди | уреди извор]
Није познато која су се племена Јужних Словена и где тачно насељавала и размештала на овим просторима. У 9. века овај део Поморавља заузели су Бугари, па је тај део и био у саставу бугарске државе, под царем Симеуном. Под влашћу Бугара стално су избијали сукоби између српског и бугарског живља, па је то утицало на честа досељавања и расељавања. У 10. веку поново се вратила византијска власт, која је држала ово подручје до Стефана Немање. У другој половини 12. века византијески цар Манојло посетио је Ниш и позвао Стефана Немању, жупана српског, на виђење и разговор. „Немања се допаде Манојлу са памети и своје добре нарави, те му цар у знак пријатељства поклони Дубочицу са широком околином њеном”. Према неким подацима, Дубочица је припала Стефану Немањи 1165. године, као чисто српска област.[1] Нема података о томе од ада је ова област била чисто српска, али је сигурно да су Срби били овде много пре ових догађаја, сукоба између Бугара и Грка. Према неким ауторима, Турековац је, као и још доста места у Србији, зооним, јер је у основи речи назив животиње - тур - који представља родоначелника врсте, односно претка домаћег говечета. Иако је у доба стварања српске средњовековне државе ово дивље говече већ било изумрло, вероватно су, од вишегодишњег присуства, остали трагови у овим крајевима, који су у време насељавања били под пашњацима и шумом. Могуће је да су ти трагови овде били најизразитији, или је пак ово село најраније засељено, па је и добило назив Турковце.[2]
Као други могући период насељавања наводи се половина 15. века. Иако је Косовски бој био 1389. године, када су Турци освојили Косово и тај део Србије, ове крајеве освојили су много касније. Преко Прокупља, заузели су Ниш крајем 14. века, а Лесковац са околином тек 1455. године. Наводи се да је српски живаљ после овога масовно исељавао са простора Новог Брда и насељавао родне ветерничке и јабланичке крајеве. Као пример такве сеобе и бежања српског народа на север помиње се сеоба становништва из села Војловца у околину Јагодине и Панчева где је подигнут манастир Војловица. Почетком 16. века, тачније 1516. године турске власти су радиле сумарни попис села нахије Дубочица, у ком се не налази село Турковце, али је могуће да је забележено под другим именом.[2] Међутим, Лесковац је од 1455. године био у саставу Крушевачког санџака, који је у то време имао 10 нахија и 5 кадилука. Највећа нахија била је лесковачка, са 28 села.[3] Известан број села био је укључен и у такозване тимаре. То су била турска феудална добра - имања која су имала до 20.000 акчи. Тимарима су управљале спахије, што значи да је имање било власништво господара, а сељаци су радили на њему и издржавали своје породице, са обавезом да плаћају и спахији и султану. У турском попису из 1516. године наведено је више села која су била у саставу тимара, а међу њима је било и село “Турјаковци”. Село Турјаковци је према попису имало 92 домаћинства. После овог пописа, дошло је до смањења броја домаћинстава - затварања или великог напуштања и премештања села - углавном због појаве куге и других разлога. Тада је број домаћинстава био смањен на 59, али се крајем 16. века поново повећао на 77 домаћинстава. Сходно томе да је 1516. године у Турековцу, односно Турјаковцу, било 92 домаћинства, сигурно је да је за тај број требало да прође доста година, јер је мало вероватно да одједном дође из других крајева и насели се толики број домаћинстава. Да су се домаћинства умножавала - сигурно је, али и за то је био потребан мало дужи временски период. Све ово упућује на закључак да је село одавно настањено, вероватно још пре 12. века.[2]
После овога село се не помиње ни у каквој литератури све до половине 19. века. Живот под Турцима био је тежак јер је тада раја моралада подноси све веће и теже намете да би преживела. У то време господар села био је Емин-паша. Како из целе тада угњетаване Србије, тако су и из села стизала различита писма жалби на адресу кнеза Михајла, руског посланства у Београду, али и самог султана. Једна жалба која се односи на Турековац навела је да је турски господар сасекао 5 човека и једну жену и запалио свих 150 кућа у селу. Овим мукама додатно је допринела појава куге 1838. године, када је забележено да се из Лесковца иселило чак 10.000 људи, а са собом су повели 11.000 грла рупне стоке, 1.000 кола и 46.000 оваца. Претпоставља се да се Турековац управо у овом периоду сеоба доселио на садашњу локацију, али првобитно место села није познато.
У лесковачком крају готово да нема села које у свом атару нема потез селиште, односно место на коме се првобитно село налазило. Обично је то на неком узвишеном месту, јер се обраћала пажња на то да ли има паше за стоку. Пошто и Турековац има своје селиште, на коме су почетком прошлог века приликом обраде земљиште налажени остаци камена, цигле, црепа и другог материјала, неспорна је чињеница да је оно прво било насељено на том потесу - са леве стране Јабланице, близу цркве.
По школском извештају из 1878. године ту је постојала школа. Имала је једну велику собу у оквиру црквене куће, али без инвентара. Издржавала се од прихода цркве, рад је био "црквенски" без разреда. Долази 16 ученика из више села, а учитељ је из места са годишњом платом од 1000 гроша. Кренуо поново рад у школи 1879. године.[4]
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Турековац живи 1389 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (38,2 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 466 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,85.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 4 | 2 | ||
| 80+ | 12 | 21 | ||
| 75—79 | 28 | 43 | ||
| 70—74 | 42 | 46 | ||
| 65—69 | 49 | 61 | ||
| 60—64 | 52 | 55 | ||
| 55—59 | 39 | 39 | ||
| 50—54 | 63 | 51 | ||
| 45—49 | 70 | 63 | ||
| 40—44 | 52 | 65 | ||
| 35—39 | 68 | 39 | ||
| 30—34 | 68 | 59 | ||
| 25—29 | 68 | 69 | ||
| 20—24 | 64 | 61 | ||
| 15—19 | 54 | 51 | ||
| 10—14 | 52 | 58 | ||
| 5—9 | 57 | 59 | ||
| 0—4 | 54 | 56 | ||
| Просек : | 38,2 | 39,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 733 | 197 | 467 | 58 | 10 | 1 |
| Женски | 725 | 116 | 474 | 114 | 20 | 1 |
| УКУПНО | 1.458 | 313 | 941 | 172 | 30 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 494 | 247 | 0 | 0 | 57 |
| Женски | 255 | 146 | 0 | 0 | 25 |
| УКУПНО | 749 | 393 | 0 | 0 | 82 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 3 | 32 | 95 | 4 | 15 |
| Женски | 0 | 3 | 46 | 4 | 2 |
| УКУПНО | 3 | 35 | 141 | 8 | 17 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 4 | 11 | 10 | 4 |
| Женски | 2 | 0 | 1 | 8 | 13 |
| УКУПНО | 3 | 4 | 12 | 18 | 17 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 8 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 3 | |
| УКУПНО | 10 | 0 | 0 | 6 | |
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Црква Сабор светих апостола. -
Црква Сабор светих апостола.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Сретен Динић, Бугарска звезства
- ^ а б в Јован В. Јовановић, Доња Јабланица, Лесковачки зборник 22, Лесковац, Народни музеј
- ^ Олга Зиројевић, Лесковац и његова нахија 1455—1683, Лесковачки зборник 18, Лесковац, Народни музеј
- ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- С. Војиновић, Рукопис дневника Мите Ракића са пута по крајевима ослобођеним 1877-1878. године
- Сима Димитријевић, Историјат Лесковца и околине (1918—1928), посебно издање
- Сима Димитријевић, Грађа за проучавање Лесковца и околине, свеска 1/54, Лесковац
- Драгутин Ђорђевић, Црква турковачка, црквено издање
- Драгутин Ђорђевић, Споменица прославе 120. годишњице цркве турековачке
- Драгутин Ђорђевић, Живот и обичаји народни у лесковачком крају
- Драгутин Ђорђевић, Ашани у лесковачком крају, Лесковачки зборник 17, Лесковац, Народни музеј
- П. Ђорђевић, Традиција о личностима и догађајима пре и око ослобођења Лесковца и околине од Турака (1877), Лесковачки зборник 7, Лесковац, Народни музеј
- Ђурђија Ђурђевић, Кроз наша села - Турековац, Народне новине бр. 4/33
- Ж. Живојиновић, Политичка историја Србије у другој половини 19. века, посебно издање
- Т. Зоњић, Развој школства у Јабланици 1878-1968. године, Лесковац 1970.
- Никола Илић, Сељачка радна задруга „Партизан” у Газдару, Лесковачки зборник 31, Лесковац, Народни музеј
- Ђ. Илић, Д. Радуловић, Хроника Белановца, Лесковац, 1984.
- Јован В. Јовановић, Лесковачко подручје, Лесковачки зборник 12, Лесковац, Народни музеј
- Александар Кадијевић, О архитектури цркве Светог апостола у Турековцу, Лесковачки зборник 43, Лесковац, Народни музеј
- Х. Ј. Костић, Ослобођење града Лесковца, Власотинца и околине, Лесковац, 1980.
- М. Костић, Т. Трајковић, Печењевце, Лесковачки зборник 6, Лесковац, Народни музеј
- М. Милићевић, Краљевина Србија - Нови крајеви, Београд, 1884.
- Д. Митровић, Apollinem Medicum, часопис подружнице српског лекарског друштва у Лесковцу, вол. 1, бр. 2-3
- Мира Ниношевић, Век лова у лесковачком крају 1898—1998, Лесковац, 1998.
- Видосава Николић-Стојанчевић, Лесковац и ослобођени предели Србије 1877-1878, Лесковац, 1975.
- Видосава Николић-Стојанчевић, Етничке карактеристике лесковачког краја у време ослобођења од Турака 1877-1878, Лесковачки зборник 7, Лесковац, Народни музеј
- Боса Панић-Тасић, Црква Св. Илије у Печењевцу
- Т. Петровић, Школа у Бошњацу - прва школа у Јабланичком крају, Лесковачки зборник 31, Лесковац, Народни музеј
- Љ. Поповић, Администативно територијалне промене лесковачког краја од 1878. до 1918.
- С. Поповић, Путовање по новој Србији (1820—1890), Београд, 1950. године
- М. Ракић, Из Нове Србије, Лесковац, 1987.
- Хранислав Ракић, Школа манастирског типа у Печењевцу, Лесковачки зборник 17, Лесковац, Народни музеј
- В. Ранђеловић, Сто година задругарства Србије, Београд, 1994.
- Олга Савић, Осврт на привредне прилике и проблеме насеља у околини Лескоца 1878. године, Лесковачки зборник 35, Лесковац, Народни музеј
- Радмила Стојановић, Израда тугли у лесковачком крају, Лесковачки зборник 16, Лесковац, Народни музеј
- Слободанка Стојичић, Скупштински избори у Лесковцу и лесковачком срезу за време последњег Обреновића, 1899—1903. године, Лесковачки зборник 30, Лесковац, Народни музеј
- Слободанка Стојичић, Нова Краљевина Србије 1878-1883. године, Лесковац, 1975. године
- Слободанка Стојчић, Правни и политички аспект аграрног питања у новоослобођеним крајевима, Лесковачки зборник 17, Лесковац, Народни музеј
- Ж. Стојковић, Историја Лесковца, Београд, 1992. године
- В. Стојанчевић, Лесковац и лесковачки крај у првим годинама после ослобођења од Турака (1878—1885), Лесковачки зборник, Лесковац, Народни музеј
- В. Стојанчевић, Лесковац и лесковачка нахија у 19. веку (1804—1878), Лесковац, 1987. године
- Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године. Лесковац: Народни музеј.
- В. Стојанчевић, Политика Кнежевине Србије према лесковачком крају у време доношења лесковачког закона
- В. Стојанчевић, Српска историографија у проучавањима југоисточне Србије од ослобођења до почетка 20. века
- В. Стојанчевић, Из прошлости наших крајева ослобођених 1877/78. године, Лесковачки зборник 30, Лесковац, Народни музеј
- В. Стојанчевић, Лесковац и лесковачки крај у првим годинама после ослобођења од Турака, 1878-1885. године.
- В. Стојанчевић, Прилог познавању школских прилика у лесковачком крају пред ослобођење, 1878. године, Лесковачки зборни 5, Лесковац, Народни музеј
- В. Стојанчевић, Из историје лесковачког краја у другој половини 19. века, Лесковачки зборник 6, Лесковац, Народни музеј
- В. Стојанчевић, Један географски опис лесковачког краја из 1871. године, Лесковачки зборник 26, Лесковац, Народни музеј
- Д. Тодоровић, В. Вељковић, Бразде - век земљорадничког задругарства у Јабланичком округу и јубилеј Пољопривредне станице у Лесковцу, Лесковац, 1994. године
- Р. Требјешанин, Црквени живот Срба у Лесковцу до краја 20. века, Лесковачки зборник 31, Лесковац, Народни музеј
- Р. Требјешанин, Лесковачки кадилук 1830-1842. године, Лесковачки зборник 12, Лесковац, Народни музеј
- В Трајковић, Изборне борбе у лесковачком крају 1919-1939, Лесковац, 1997. године
- Драгољуб Трајковић, Из прошлости лесковца и околине - студије и чланци, Лесковац, 1977. године
- Драгољуб Трајковић, Грађа за историју нишке буне 1841. године, Лесковачки зборник 10, Лесковац, Народни музеј
- Драгољуб Трајковић, Јужно поморавље у гласу својих посланика, Лесковац, 1981. године
- Драгољуб Трајковић, Из нашег Манчестера, Београд, 1953. године
- Драгољуб Трајковић, О земљорадничком покрету и другим напредним политичким акцијама и струјама у Лесковцу и околини од 1927. до 1936. године, Лесковачки зборник 12, Лесковац, Народни музеј
- Драгољуб Трајковић, Изворни подаци о Јужним Словенима, Лесковачки зборник 2, Лесковац, Народни музеј
- Драгољуб Трајковић, Становништво лесковачког краја од насељавања до 1941. године, Лесковачки зборник 2, Лесковац, Народни музеј
- Д. Туровић, Допринос Јабланице у Топличком устанку 1916-1918. године, Лесковачки зборник 33, Лесковац, Народни музеј
- С. Чукановић, Земљорадничко задругарство у аграрној политици Југославије, Београд, 1971. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
