Nebojša Čović

Nebojša Čović
Nebojša Čović
Lični podaci
Datum rođenja	(1958-07-02)2. jul 1958.
Mesto rođenja	Beograd, FNR Jugoslavija
Prebivalište	Beograd
Državljanstvo	Srbija
Narodnost	Srbin
Poreklo	srpsko
Religija	Pravoslavni hrišćanin
Univerzitet	Univerzitet u Beogradu
Profesija	Doktor tehničkih nauka
Porodica
Supružnik	Vesna Čović
Deca	Filip Čović i Tijana Čović
Politička karijera
Politička stranka	Nezavisni političar Ranije: Socijaldemokratska partija (2003—2010) Demokratska alternativa (1997—2003) Socijalistička partija Srbije (1990—1997) Savez komunista Jugoslavije (do 1990)
Mandati Vršilac dužnosti Premijera Srbije 12. mart 2003 — 17. mart 2003. Prethodnik Zoran Đinđić Naslednik Žarko Korać 66. Gradonačelnik Beograda 23. jun 1994. — 21. februar 1997. Prethodnik Slobodanka Gruden Naslednik Zoran Đinđić

Nebojša Čović (Beograd, 2. jul 1958) je srpski političar i sportski funkcioner. Po obrazovanju je doktor mašinstva. Nekadašnji je gradonačelnik Beograda, zamenik predsednika Vlade Republike Srbije i narodni poslanik Narodne skupštine Republike Srbije u dva mandata. Bio je predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije, a trenutno je predsednik KK Crvena zvezda.

Biografija

Čović je rođen u radničkoj porodici iz Žarkova. Tu je završio osnovnu i srednju školu, a potom je upisao Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je magistrirao i doktorirao 2000. godine.

Radio je u preduzećima „Ivo Lola Ribar“ iz Beograda i REIK „Kolubara“. Bio je generalni direktor DP „Proleter“ i predsednik UO MDD „FMP“ Beograd.

Nebojša Čović je oženjen Vesnom i sa njom ima dvoje dece, kćerku Tijanu i sina Filipa.

Politička karijera

Kao član Socijalističke partije Srbije je 1992. izabran za potpredsednika IO Skupštine Beograda za privredu i finansije. Čović je postao predsednik Gradske vlade 1993, da bi godinu dana kasnije bio izabran za gradonačelnika Beograda i na tom položaju je ostao do 1997. Ipak ubrzo je došlo do sukoba sa vrhom stranke. On je bio jedini socijalista koji se odmah i javno usprotivio izbornoj krađi. Vrhu SPS-a i JUL-a se najviše zamerio pošto posle sudske overe lažne pobede, nije hteo da sazove Skupštinu grada. Tadašnji državni vrh još više mu je zamerio što je bio protiv objedinjavanja liste SPS-a i JUL-a, kao i posete prebijenim demonstrantima opozicije u bolnici. Zbog toga ga je partija ubrzo isključila iz svog članstva.

Nakon odlaska iz SPS-a 1997, osnovao je Demokratsku alternativu. Od tada je bio stalno na udaru vlasti. Tokom bombardovanja je svakodnevno dobijao telefonske pretnje koje su bile plod kampanje tadašnje vlasti. Nakon saveznih izbora 24. septembra 2000. je postao poslanik u Saveznoj skupštini na listi Demokratske opozicije Srbije. Bio je kopredsednik prelazne vlade nakon Demonstracija 5. oktobra.

U vladi Zorana Đinđića je bio zamenik premijera i predsednik Koordinacionog centra za jug Srbije, kao i Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Milorad Ulemek, jedan od organizatora atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića, je pisao Nebojši Čoviću o svojim namerama, o čemu je javnost saznala nakon što je Ulemek uhapšen. Protiv Čovića je podneta krivična prijava, koja nije procesuirana.

Nakon izbora 28. decembra 2003, ujedinio je Demokratsku alternativu sa Socijaldemokratskom partijom Slobodana Orlića.

Sportski funkcioner

Košarkaški savez

S obzirom da je trenirao košarku, svoju ljubav ka ovom sportu je pokazivao i kao funkcioner. 90-tih godina bio je predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije. Za vreme njegovog mandata savez je funkcionisao bez ikakvih smetnji i reprezentacija je u tom periodu napravila najznačajnije rezultate u istoriji naše košarke. Sa funkcije je smenjen od strane tadašnje vlasti jer je jedan od uslova bio da ne sme da se bavi politikom i opozicionim delovanjem.

FMP

Ipak najviše se istakao kao glavni čovek košarkaškog čuda iz Železnika, ekipe FMP-a. Od anonimne ekipe je pažljivim radom pre svega u mlađim selekcijama, doveo ekipu u vrh srpske i regionalne košarke. Posle nekoliko neuspeha u finalima domaćeg šampionata i kupa, tim je uspeo da osvoji domaći Kup ali i da bude dvostruki šampion Jadranske lige. Šta više, dugi niz godina je reprezentovao našu zemlju i u evropskim takmičenjima, pre svega ULEB kupu. Pored toga klub je iznedrio veliki broj igrača koji će igrati širom Evrope, a mnogi i zaslužiti dres reprezentacije kao što su: Miloš Teodosić, Ognjen Aškrabić, Miroslav Raduljica, Nemanja Aleksandrov, Milan Mačvan, Duško Savanović, Dejan Milojević, Veselin Petrović, Marko Marinović, Bojan Popović i drugi.

Crvena zvezda

Od 2011. godine je poslovnim sporazumom između FMP-a i Crvene zvezde, postao predsednik Crvene zvezde. Od kluba koji je bio na ivici egzistencije je pažljivim radom na organizaciji ubrzo digao Zvezdu iz pepela. Već u prvoj sezoni je to prepoznato od uprave ULEB-a te je Zvezdi dodeljena vajld karta za takmičenje u Evrokupu. A nakon toga se Zvezda probija u vrh regionalne košarke i to pre svega organizaciono. Vrhunac je plasman tima u Evroligu gde zauzima značajnu poziciju. Već u trećoj godini rukovođenja Crvenom zvezdom uspeva da je podigne na lestvici rangiranja ULEB-a, gde je najbolje plasiran tim ne samo Srbije nego i čitave Jadranske lige. A već sledeće sezone 2014/15. Crvenu zvezdu je doveo do istorijskog uspeha osvajanjem tri titule u samo jednoj sezoni, kao i obaranju mnogih rekorda.

Početkom juna 2014. godine imao je sukob sa novinarom Dejanom Anđusom, što je izazvalo osudu u medijima širom

Pored ovoga član je upravnog odbora Fudbalskog kluba. Njegovim i radom njegovom tima napravljena je celokupna analiza dugovanja ovog kluba. Na osnovu toga date su smernice funkcionisanja kluba. Ipak nije uspeo da sistem rada sa košarkaške sekcije prenese i na fudbalsku, jer je njegova uloga u klubu marginalizovana.

Odlikovanja

• Orden Svetog Save I reda

Spoljašnje veze

• Intervju sa Nebojšom Čovićem