Пређи на садржај

Светско првенство у фудбалу 1990.

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у фудбалу 1990.
Званични лого првенства
Детаљи такмичења
Држава домаћинИталија
Датум8. јун — 8. јул 1990.
Екипе24
Стадиони12 (из 12 градова)
Коначан пласман
Првак Западна Немачка (3. титула)
Друго место Аргентина
Треће место Италија
Четврто место Енглеска
Статистике турнира
Одиграно утакмица52
Постигнуто голова115 (2,21 по мечу)
Укупно гледалаца2.516.348 (48.391 по мечу)
Најбољи стрелацИталија Салваторе Скилачи (6)
Најбољи играчИталија Салваторе Скилачи
Најбољи млади играчСоцијалистичка Федеративна Република Југославија Роберт Просинечки
Награда за фер-плеј Енглеска

Светско првенство у фудбалу 1990. било је 14. по реду Светско фудбалско првенство. Одржано је у Италији од 8. јуна до 8. јула 1990. године. Фифа је Италију одабрала као домаћина 19. маја 1984. године. Италија је постала друга земља у којој је првенство одржано по два пута после Мундијала у Мексику 1986. године.

У финалу је Западна Немачка победила Аргентину с резултатом 1 : 0. Ове две репрезентације састале су се такође у финалу претходног првенства када је Аргентина Западну Немачку победила са 3 : 2. Западна Немачка нашла се трећи пут за редом у финалу што ће у наредна три турнира поновити Бразил. Италија је завршила такмичење као трећепласирана екипа, победивши Енглеску у утакмици за треће место, док су обе екипе изгубиле полуфинале након извођења једанаестераца.

Овај турнир је био последњи на коме је учествовала Западна Немачка, јер се неколико месеци касније (у октобру) ујединила с Источном Немачком. Ово је такође био последњи турнир на коме су учествовале репрезентације Совјетског Савеза, Чехословачке и СФР Југославије услед распада ових земаља који је уследио у наредном периоду. Репрезентацију Југославије на овом првенству предводио је Ивица Осим. Југославија се састала с оба учесника финала; од Западне Немачке изгубила је у групи са 4 : 1, а испала је од Аргентине у четвртфиналу после извођења једанаестераца.

Светско првенство у фудбалу 1990. сматра се најнезанимљивијим услед малог броја голова (најмањи просечни број голова по утакмици — 2,21), великог броја искључења (први пут у финалу) и незанимљивог финала.[1] Дефанзивне тактике и одуговлачење током утакмица навело је Фифу да уведе забрану враћања лопте голману 1992. године, те је ово првенство било последње на коме је голман смео да ухвати лопту у руке након што му је исту вратио ногом неко од саиграча. Такође, ово је последње првенство где је победник у групној фази добијао два бода за победу будући да се од следећег издања добијало по три бода.

На овом првенству се такође први пут догодило да је нека афричка репрезентација направила значајан успех, што је допринело томе да се оне више не сматрају толиким аутсајдерима на турнирима. У питању је репрезентација Камеруна која је победила тадашњег браниоца титуле Аргентину на отварању турнира и била прва у групи у којој су поред Аргентине биле и Румунија и тадашњи вицепрвак Европе Совјетски Савез. Камерун је касније испао од Енглеске у четврфиналу после продужетака. Успех Камеруна је био један од разлога да се КАФ-у (Афричкој фудбалској конфедерацији) додели још једно место на наредном Светском првенству.

Квалификације и дисквалификације

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Квалификације за Светско првенство у фудбалу 1990.
  Квалификоване земље
  Нису успеле да се квалификују
  Земље које нису учествовале у квалификацијама
  Земље које нису чланице Фифе

Репрезентације 116 земаља су почеле квалификациони процес 1988. године. Од тога, 22 екипе су избориле учешће кроз квалификације, док су домаћин Италија и актуелни првак Аргентина имали загарантована места. Три репрезентације су се квалификовале за такмичење по први пут: Костарика (предвођена Бором Милутиновићем), Република Ирска и УАЕ.

Репрезентација САД је поново учествовала на првенству након 40 година паузе, док је Египат први пут наступао након 1934. Колумбија се појавила први пут након 1962.

Међу тимовима који се нису квалификовали била је репрезентација Француске, полуфиналиста на претходна два такмичења 1986. и 1982, као и репрезентација Пољске, која је учествовала на претходних 4 такмичења (где је 2 пута била трећепласирана), те пропустила прво такмичење од 1970.

Репрезентација Мексика је дисквалификована из квалификација, након што је на претходно омладинско такмичење послала знатно старијег и искуснијег играча. Такође, у јужноамеричким квалификацијама дошло је до инцидента због кога ће Чиле бити дисквалификован са наредног такмичења. Наиме, у утакмици последњег кола квалификација против Бразила, голман Чилеа Роберто Рохас, глумио је повреду коју је наводно задобио тако што су навијачи на терен бацили упаљену бакљу. Рохас је покушао да исценира скандал како би Бразил био дисквалификован са такмичења. Уместо тога, међу фоторепортерима су пронађени снимци који доказују да Рохаса није погодила бакља, већ је пала неколико метара од њега, а он себе жилетом посекао како би деловао повређен. Након достављања доказа, Фифа је доделила победу Бразилу службеним резултатом 2 : 0 (утакмица је прекинута при резултату 1 : 0), док је Бразилу на тој утакмици одговарао и нерешен резултат за пролазак на завршни турнир. Тако је Чиле остао без учешћа на првенству 1990, а Фифа их је додатно суспендовала из квалификација за такмичење у САД 1994. године.[2]

Списак квалификованих репрезентација

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Састави репрезентација на Светском првенству у фудбалу 1990.

Следеће 24 репрезентације су се квалификовале за завршни турнир:

Азија (2)
Африка (2)
Северна Америка, Средња Америка и Кариби (2)
Јужна Америка (4)
Океанија (0)
  • Нико се није квалификовао
Европа (14)

Стадиони

[уреди | уреди извор]

Такмичење се одиграло у дванаест градова широм Италије.

Град Стадион Капацитет Кругови
Бари Свети Никола 56.000 Први круг, други круг, утакмица за 3. место
Болоња Стадион Ренато Дал'Ара 39.000 Први круг, други круг
Каљари Стадион Сант Елија 40.000 Први круг
Фиренца Стадион Артемио Франки 41.000 Први круг, четвртфинале
Ђенова Стадион Луиђи Ферарис 35.000 Први круг, други круг
Милано Стадион Ђузепе Меаца 85.700 Први круг, други круг, четвртфинале
Напуљ Стадион Сан Пауло 74.000 Први круг, други круг, четвртфинале, полуфинале
Палермо Стадион Ренцо Барбера 36.000 Први круг
Рим Стадион Олимпико 81.000 Први круг, други круг, четвртфинале, финале
Торино Стадион деле Алпи 68.000 Први круг, други круг, полуфинале
Удине Стадион Фријули 38.000 Први круг
Верона Стадион Маркантонио Бентегоди 42.000 Први круг, други круг

Такмичење по групама

[уреди | уреди извор]
Групе на Светском првенству у фудбалу 1990.
Сатница је по средњоевропском времену, које се користи у Србији, Црној Гори и региону (UTC+2), које је уједно и локално време у Италији.
  Екипе које су прошле први круг
  Испали

Група А

[уреди | уреди извор]
Репрезентација И П Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Италија 3 3 0 0 4 0 +4 6
2.  Чехословачка 3 2 0 1 6 3 +3 4
3.  Аустрија 3 1 0 2 2 3 -1 2
4.  Сједињене Државе 3 0 0 3 2 8 -6 0
Италија 1 : 0 Аустрија
Скилачи Гол 78’ извештај
Гледалаца: 73.303
Судија: Бразил Жозе Роберто Рајт
Сједињене Државе 1 : 5 Чехословачка
Калиђури Гол 60’ извештај Скухрави Гол 26’ Гол 78’
Билек Гол 40’ (пен.)
Хашек Гол 50’
Лухови Гол 90+3’
Гледалаца: 33.266
Судија: Швајцарска Карл Ретлизбергер
Италија 1 : 0 Сједињене Државе
Ђанини Гол 11’ извештај
Гледалаца: 73.423
Судија: Мексико Едгардо Кодесал
Аустрија 0 : 1 Чехословачка
извештај Билек Гол 31’ (пен.)
Гледалаца: 38.962
Судија: Шкотска Џорџ Смит
Италија 2 : 0 Чехословачка
Скилачи Гол 9’
Бађо Гол 78’		 извештај
Гледалаца: 73.303
Судија: Француска Жоел Кино
Аустрија 2 : 1 Сједињене Државе
Огрис Гол 49’
Родакс Гол 63’		 извештај Мареј Гол 83’
Гледалаца: 34.857
Судија: Сирија Џамал ал Шариф

Група Б

[уреди | уреди извор]
Репрезентација И П Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Камерун 3 2 0 1 3 5 -2 4
2.  Румунија 3 1 1 1 4 3 +1 3
3.  Аргентина 3 1 1 1 3 2 +1 3
4.  Совјетски Савез 3 1 0 2 4 4 0 2
Аргентина 0 : 1 Камерун
извештај Омам-Бијик Гол 67’
Гледалаца: 73.780
Судија: Француска Мишел Вотро
Совјетски Савез 0 : 2 Румунија
извештај Лакатуш Гол 41’ Гол 55’ (пен.)
Гледалаца: 42.907
Судија: Уругвај Хуан Данијел Кардељино
Аргентина 2 : 0 Совјетски Савез
Трољо Гол 27’
Буручага Гол 79’		 извештај
Гледалаца: 55.759
Судија: Шведска Ерик Фредриксон
Камерун 2 : 1 Румунија
Мила Гол 76’ Гол 86’ извештај Балинт Гол 88’
Гледалаца: 38.687
Судија: Чиле Ернан Силва
Аргентина 1 : 1 Румунија
Монзон Гол 62’ извештај Балинт Гол 68’
Гледалаца: 52.733
Судија: Португалија Карлос Силва Валенте
Камерун 0 : 4 Совјетски Савез
извештај Протасов Гол 20’
Зигмантович Гол 29’
Заваров Гол 52’
Добровољски Гол 63’
Гледалаца: 37.307
Судија: Бразил Жозе Роберто Рајт

Група Ц

[уреди | уреди извор]
Репрезентација И П Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Бразил 3 3 0 0 4 1 +3 6
2.  Костарика 3 2 0 1 3 2 +1 4
3.  Шкотска 3 1 0 2 2 3 -1 2
4.  Шведска 3 0 0 3 3 6 -3 0
Бразил 2 : 1 Шведска
Карека Гол 40’ Гол 63’ извештај Бролин Гол 79’
Гледалаца: 62.628
Судија: Италија Тулијо Ланезе
Костарика 1 : 0 Шкотска
Кајасо Гол 49’ извештај
Гледалаца: 30.867
Судија: Аргентина Хуан Карлос Лусто
Бразил 1 : 0 Костарика
Милер Гол 33’ извештај
Гледалаца: 58.007
Судија: Тунис Нежи Жуини
Шведска 1 : 2 Шкотска
Стремберг Гол 86’ извештај Мекол Гол 11’
Џонстон Гол 81’ (пен.)
Гледалаца: 31.823
Судија: Парагвај Карлос Масијел
Бразил 1 : 0 Шкотска
Милер Гол 81’ извештај
Гледалаца: 62.502
Судија: Аустрија Хелмут Кол
Шведска 1 : 2 Костарика
Екстрем Гол 32’ извештај Флорес Гол 75’
Медфорд Гол 87’
Гледалаца: 30.223
Судија: Социјалистичка Федеративна Република Југославија Зоран Петровић

Група Д

[уреди | уреди извор]
Репрезентација И П Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Западна Немачка 3 2 1 0 10 3 +7 5
2.  Југославија 3 2 0 1 6 5 +1 4
3.  Колумбија 3 1 1 1 3 2 +1 3
4.  УАЕ 3 0 0 3 2 11 -9 0
УАЕ 0 : 2 Колумбија
извештај Редин Гол 50’
Валдерама Гол 85’
Гледалаца: 30.791
Судија: Енглеска Џорџ Кортни
Западна Немачка 4 : 1 Југославија
Матеус Гол 28’ Гол 64’
Клинсман Гол 39’
Фелер Гол 70’		 извештај Јозић Гол 55’
Гледалаца: 74.765
Судија: Данска Петер Микелсен
Југославија 1 : 0 Колумбија
Јозић Гол 75’ извештај
Гледалаца: 32.257
Судија: Италија Луиђи Ањолин
Западна Немачка 5 : 1 УАЕ
Фелер Гол 35’ Гол 75’
Клинсман Гол 37’
Матеус Гол 47’
Бајн Гол 58’		 извештај Исмаил Гол 46’
Гледалаца: 71.169
Судија: Совјетски Савез Алексеј Спирин
Западна Немачка 1 : 1 Колумбија
Литбарски Гол 88’ извештај Ринкон Гол 90+3’
Гледалаца: 72.510
Судија: Северна Ирска Алан Сноди
Југославија 4 : 1 УАЕ
Сушић Гол 5’
Панчев Гол 9’ Гол 46’
Просинечки Гол 90+3’		 извештај Џума Гол 22’
Гледалаца: 27.833
Судија: Јапан Шицуо Такада

Група Е

[уреди | уреди извор]
Репрезентација И П Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Шпанија 3 2 1 0 5 2 +3 5
2.  Белгија 3 2 0 1 6 3 +3 4
3.  Уругвај 3 1 1 1 2 3 -1 3
4.  Јужна Кореја 3 0 0 3 1 6 -5 0
Белгија 2 : 0 Јужна Кореја
Дегрис Гол 53’
де Волф Гол 64’		 извештај
Гледалаца: 32.790
Судија: Сједињене Америчке Државе Винсент Мауро
Уругвај 0 : 0 Шпанија
извештај
Гледалаца: 35.713
Судија: Аустрија Хелмут Кол
Белгија 3 : 1 Уругвај
Клајстерс Гол 15’
Шифо Гол 24’
Кулеманс Гол 47’		 извештај Пабло Бенгоечеа Гол 73’
Гледалаца: 33.759
Судија: Источна Немачка Зигфрид Киршен
Јужна Кореја 1 : 3 Шпанија
Хвангбо Гол 43’ извештај Мичел Гол 23’ Гол 61’ Гол 81’
Гледалаца: 32.733
Судија: Еквадор Елијас Хакоме
Белгија 1 : 2 Шпанија
Верворт Гол 29’ извештај Мичел Гол 26’ (пен.)
Гориз Гол 38’
Гледалаца: 35.950
Судија: Аргентина Хуан Карлос Лусто
Јужна Кореја 0 : 1 Уругвај
извештај Фонсека Гол 90+1’
Гледалаца: 29.039
Судија: Италија Тулијо Ланезе

Група Ф

[уреди | уреди извор]
Репрезентација И П Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Енглеска 3 1 2 0 2 1 +1 4
2.  Ирска 3 0 3 0 2 2 0 3[3]
3.  Холандија 3 0 3 0 2 2 0 3[3]
4.  Египат 3 0 2 1 1 2 -1 2
Енглеска 1 : 1 Ирска
Линекер Гол 9’ извештај Шиди Гол 73’
Гледалаца: 35.238
Судија: Њемачка Арон Шмидхубер
Холандија 1 : 1 Египат
Кифт Гол 58’ извештај Абделгани Гол 83’ (пен.)
Гледалаца: 33.288
Судија: Шпанија Емилијо Соријано Аладрен
Енглеска 0 : 0 Холандија
извештај
Гледалаца: 35.267
Судија: Социјалистичка Федеративна Република Југославија Зоран Петровић
Ирска 0 : 0 Египат
извештај
Гледалаца: 33.288
Судија: Холандија Марсел ван Лангенхов
Енглеска 1 : 0 Египат
Рајт Гол 58’ извештај
Гледалаца: 34.959
Судија: Швајцарска Курт Ретлизбергер
Ирска 1 : 1 Холандија
Квин Гол 71’ извештај Гулит Гол 11’
Гледалаца: 33.288
Судија: Француска Мишел Вотро

Поредак трећепласираних

[уреди | уреди извор]
Гр. Репрезентација И П Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1. Б  Аргентина 3 1 1 1 3 2 +1 3
2. Д  Колумбија 3 1 1 1 3 2 +1 3
3. Ф  Холандија 3 0 3 0 2 2 0 3
4. Е  Уругвај 3 1 1 1 2 3 -1 3
5. А  Аустрија 3 1 0 2 2 3 -1 2
6. Ц  Шкотска 3 1 0 2 2 3 -1 2

Елиминациона фаза

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Светско првенство у фудбалу 1990 — Елиминациона фаза
 
Осмина финалаЧетвртфиналеПолуфиналеФинале
 
              
 
 24. јун – Торино
 
 
 Бразил0
 
 30. јун – Фиренца
 
 Аргентина1
 
 Аргентина (пен.) 0 (4)
 
 26. јун – Верона
 
 Југославија0 (2)
 
 Шпанија1
 
 3. јул – Напуљ
 
 Југославија (прод.) 2
 
 Аргентина (пен.)1 (4)
 
 25. јун – Ђенова
 
 Италија1 (3)
 
 Ирска (пен.)0 (5)
 
 30. јун – Рим
 
 Румунија 0 (4)
 
 Ирска0
 
 25. јун – Рим
 
 Италија1
 
 Италија 2
 
 8. јул – Рим
 
 Уругвај0
 
 Аргентина0
 
 23. јун – Бари
 
 Западна Немачка1
 
 Чехословачка4
 
 1. јул – Милано
 
 Костарика1
 
 Чехословачка0
 
 24. јун – Милано
 
 Западна Немачка1
 
 Западна Немачка 2
 
 4. јул – Торино
 
 Холандија1
 
 Западна Немачка (пен.)1 (4)
 
 23. јун – Напуљ
 
 Енглеска1 (3) Треће место
 
 Камерун (прод.)2
 
 1. јул – Напуљ 7. јул – Бари
 
 Колумбија1
 
 Камерун2  Италија2
 
 26. јун – Болоња
 
 Енглеска (прод.)3  Енглеска1
 
 Енглеска(прод.) 1
 
 
  Белгија 0
 

Осмина финала

[уреди | уреди извор]
Камерун 2 : 1 (п. с. н.) Колумбија
Мила Гол 106’ Гол 108’ извештај Редин Гол 115’
Гледалаца: 50.026
Судија: Италија Тулијо Ланезе
[[Фудбалска репрезентација Чехословачке {{{altlink2}}}|Чехословачка]] 4 : 1 Костарика
Скухрави Гол 12’ Гол 63’ Гол 82’
Кубик Гол 76’		 извештај Гонзалес Гол 55’
Гледалаца: 47.673
Судија: Источна Немачка Зигфрид Киршен
Бразил 0 : 1 Аргентина
извештај Каниђа Гол 81’
Гледалаца: 61.381
Судија: Француска Жоел Кино
Западна Немачка 2 : 1 Холандија
Клинсман Гол 51’
Бреме Гол 85’		 извештај Куман Гол 89’ (пен.)
Гледалаца: 74.559
Судија: Аргентина Хуан Карлос Лусто
Ирска 0 : 0 (п. с. н.) Румунија
извештај
Пенали
 5 : 4
Гледалаца: 31.818
Судија: Бразил Жозе Роберто Рајт
Италија 2 : 0 Уругвај
 извештај
Гледалаца: 73.303
Судија: Енглеска Џорџ Кортни
Шпанија 1 : 2 (п. с. н.) Југославија
Салинас Гол 84’ извештај Стојковић Гол 78’ Гол 93’
Гледалаца: 35.500
Судија: Њемачка Арон Шмидхубер
Енглеска 1 : 0 (п. с. н.) Белгија
Плат Гол 119’ извештај
Гледалаца: 34.520
Судија: Данска Петер Микелсен

Четвртфинале

[уреди | уреди извор]
Аргентина 0 : 0 (п. с. н.) Југославија
извештај
Пенали
 3 : 2
Гледалаца: 38.971
Судија: Швајцарска Курт Ретлизбергер
Ирска 0 : 1 Италија
извештај Скилачи Гол 38’
Гледалаца: 73.303
Судија: Португалија Карлос Силва Валенте
[[Фудбалска репрезентација Чехословачке {{{altlink2}}}|Чехословачка]] 0 : 1 Западна Немачка
извештај Матеус Гол 25’ (пен.)
Гледалаца: 73.347
Судија: Аустрија Хелмут Кол
Камерун 2 : 3 (п. с. н.) Енглеска
 извештај
Гледалаца: 55.205
Судија: Мексико Едгардо Кодесал

Полуфинале

[уреди | уреди извор]
Аргентина 1 : 1 (п. с. н.) Италија
Каниђа Гол 67’ извештај Скилачи Гол 17’
Пенали
 4 : 3
Гледалаца: 59.978
Судија: Француска Мишел Вотро
Западна Немачка 1 : 1 (п. с. н.) Енглеска
Бреме Гол 60’ извештај Линекер Гол 80’
Пенали
 4 : 3
Гледалаца: 62.628
Судија: Бразил Жозе Роберто Рајт

За 3. место

[уреди | уреди извор]
Италија 2 : 1 Енглеска
 извештај Плат Гол 81’
Гледалаца: 51.426
Судија: Француска Жоел Кино

Финале

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Финале Светског првенства у фудбалу 1990.
Западна Немачка 1 : 0 Аргентина
Бреме Гол 85’ (пен.) извештај
Гледалаца: 73.603
Судија: Мексико Едгардо Кодесал

Награде

[уреди | уреди извор]
Победник Светског првенства 1990.
Germany
Репрезентација Западне Немачке
Трећа титула
Добитник Златне копачке: Добитник Златне лопте: Добитник награде за фер-плеј:
Италија Салваторе Скилачи Италија Салваторе Скилачи  Енглеска

Тим првенства

[уреди | уреди извор]
Голман Одбрана Средњи терен Нападачи

Аргентина Серхио Гојкочеа

Западна Немачка Андреас Бреме
Камерун Жил Онана
Италија Франко Барези

Аргентина Дијего Марадона
Западна Немачка Лотар Матеус
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Драган Стојковић
Енглеска Пол Гаскојн

Италија Салваторе Скилачи
Камерун Роже Мила
Чехословачка Томас Скухрави

Репрезентација СФРЈ

[уреди | уреди извор]

Светско првенство у фудбалу 1990. представља последње учешће Југославије пред распад земље. Репрезентација Југославије се релативно лако квалификовала за завршни турнир, на који је дошла са првог места групе 5 европских квалификација, испред Шкотске, која се такође квалификовала. Остале репрезентације у групи биле су Француска, Норвешка и Кипар.[4]

Репрезентација И П Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Југославија 8 6 2 0 16 6 +10 14
2.  Шкотска 8 4 2 2 12 12 0 10
3.  Француска 8 3 3 2 10 7 +3 9
4.  Норвешка 8 2 2 4 10 9 +1 6
5.  Кипар 8 0 1 7 6 20 -14 1
   КИП  ФРА  НОР  ШКО  ЈУГ
 Кипар – 1 – 1 0 – 3 2 – 3 1 – 2
 Француска 2 – 0 – 1 – 0 3 – 0 0 – 0
 Норвешка 3 – 1 1 – 1 – 1 – 2 1 – 2
 Шкотска 2 – 1 2 – 0 1 – 1 – 1 – 1
 Југославија 4 – 0 3 – 2 1 – 0 3 – 1 –

Атмосфера скорог распада земље, као и звиждуци којима су испраћени у последњој припремној утакмици пред првенство против Холандије у Загребу, нису уздрмали екипу, те је селекција Југославије успешно прошла такмичење по групама. У првом колу, каснији првак Западна Немачка савладала је Југославију са 4:1, али су победе над Колумбијом и Уједињеним Арапским Емиратима донеле друго место у групи Д. У првој утакмици елиминационе фазе, бриљирао је Драган Стојковић, те је са два гола против Шпаније обезбедио дуел са Аргентином у четвртфиналу. Против актуелног првака, Југославија остаје са играчем мање, јер је у 31' искључен Шабанаџовић. Упркос играчу више, није било голова, те утакмица одлази у продужетке и на крају пенале. Пенал серију обележио је промашај пенала Драгана Стојковића, који је играо одлично на турниру. Након Стојковића, голман Југославије Ивковић одбранио је пенал најбољем играчу Аргентине Дијегу Марадони. Иако у четврту пенал серију улази са предношћу, промашаји Брновића и Хаџибегића коштају Југославију полуфинала.

Репрезентацију Југославије са клупе је предводио Ивица Осим, а на списку селектора нашли су се следећи играчи:

Број дреса Играч Датум рођења Клуб
1 Томислав Ивковић 11. август 1960.  Португалија, Спортинг Лисабон
2 Вујадин Станојковић 10. септембар 1963.  Југославија, Партизан Београд
3 Предраг Спасић 29. септембар 1965.  Југославија, Партизан Београд
4 Зоран Вулић 4. октобар 1961.  Шпанија, Реал Клуб Мајорка
5 Фарук Хаџибегић 7. октобар 1957.  Француска, Сошо, Сошо
6 Давор Јозић 22. септембар 1960.  Италија, ФК Чезена, Чезена
7 Драгољуб Брновић 2. новембар 1963.  Француска, Мец, Мец
8 Сафет Сушић 13. април 1955.  Француска, Пари Сен Жермен, Париз
9 Дарко Панчев 7. септембар 1965.  Југославија, Црвена звезда, Београд
10 Драган Стојковић 3. март 1965.  Југославија, Црвена звезда, Београд
11 Златко Вујовић 26. август 1958.  Француска, Пари Сен Жермен Париз
12 Фахрудин Омеровић 26. август 1961.  Југославија, Партизан Београд
13 Сречко Катанец 16. јул 1963.  Италија, Сампдорија Ђенова
14 Ален Бокшић 21. јануар 1970.  Југославија, Хајдук Сплит
15 Роберт Просинечки 12. јануар 1969.  Југославија, Црвена звезда Београд
16 Рефик Шабанаџовић 2. август 1965.  Југославија, Црвена звезда Београд
17 Роберт Јарни 26. октобар 1968.  Југославија, Хајдук Сплит
18 Мирсад Баљић 4. март 1962.  Швајцарска, ФК Сион Сион
19 Дејан Савићевић 15. септембар 1966.  Југославија, Црвена звезда Београд
20 Давор Шукер 1. јануар 1968.  Југославија, Динамо Загреб
21 Андреј Панадић 9. март 1969.  Југославија, Динамо Загреб
22 Драгоје Лековић 21. новембар 1967.  Југославија, Будућност Титоград

Листа стрелаца

[уреди | уреди извор]
6 голова
5 голова
4 гола
3 гола
2 гола
1 гол

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
Маскота Светског првенства 1990. године у Италији
  • У трци за избор домаћина такмичења су били главни фаворити Италија и СССР. Италија је добила више гласова.
  • Званична маскота такмичења је била фигура која се звала Ћао. Фигура је била у облику играча у бојама италијанске заставе. Име фигуре је значајно по томе што је име уједно и поздрав на италијанском језику.
  • Од свих до сада одржаних Светских првенстава, на овом је постигнуто најмање голова по мечу. Укупно је био 115 голова, односно 2,21 гола по мечу. Укупно време игре је износило 4920 минута, што је у броју голова прерачунато у један гол на сваких 42.7 минута, тј. свега 2.1 гола на 90 минута.
  • Бора Милутиновић је предводио дебитанта Костарику са којом је успео да прође групу. У одлучујућој утакмици групне фазе против Шведске, судио је још један представник Југославије на првенству, судија Зоран Петровић. Ово представља други пут за редом за Бору Милутиновића да пролази групе, на претходном првенству је то учинио предводећи тадашњег домаћина Мексико до четвртфинала. Милутиновић ће предводити (сваки пут различите) екипе на наредна три такмичења, што га чини јединим селектором који има пет такмичења за редом. Са свима је пролазио групе, осим 2002. када је предводио Кину. Карлос Алберто Пареира је такође предводио пет различитих селекција на Светским првенствима, а укупно рекордних шест, међутим није то учинио за редом као Милутиновић.
  • Четири утакмице одлучене су извођењем једанаестераца, рекорд који је касније изједначен на првенствима 2006, 2014 и 2018.
  • Репрезентација Холандије, актуелни првак Европе, имала је незапажен учинак, јер је такмичење завршила без победе, са три нерешене утакмице у групи и поразу у осмини финала од каснијег првака Западне Немачке
  • Репрезентација Републике Ирске је дошла до четвртфинала упркос чињеници да је до тог круга дала свега два гола. Ниједну утакмицу нису добили у регуларном времену, већ или у продужецима или на пенале. У четвртфиналу су изгубили од Италије.
  • Репрезентација Аргентине је дошла до финала са само 5 постигнутих погодака (рекордно низак број голова за финалисту), победивши у четвртфиналу Југославију и у полуфиналу домаћина Италију након бољег извођења једанаестераца. Због тога, Аргентина је први тим који је прошао две елиминационе фазе бољим извођењем једанаестераца и прва репрезентација чији су играчи искључени у финалу.
  • Домаћин Италија је до полуфинала дошла веома импресивно, са свим победама и без примљеног поготка. У полуфиналу је голман Италије Зенга први пут на турниру савладан, а то је учинио Каниђа. Салваторе Скилачи је постигао голове на свакој утакмици, осим једне у групној фази. Био је играч који је последњи позван на списак за турнир, те је поновио сличан успех као Паоло Роси 8 година раније, с тим што је Италија са Росијем освојила турнир 1982.
  • У полуфиналу су се као најбоље 4 репрезентације нашле Аргентина, Енглеска, Италија и Западна Немачка, где је свака већ била светски првак раније. Ово је други пут у историји да се то деси, први пут је била на турниру 1970. године.
  • Иако је Енглеска прво изгубила у полуфиналу, а затим и у мечу за треће место, навијачи су играче у Енглеској дочекали као хероје. Разлог томе је што је ово такмичење било њихово најбоље од 1966. године, када су победили на првенству у коме су били домаћини.
  • Голман Аргентине Нери Пумпидо повредио се на почетку утакмице другог кола, па га је до краја турнира мењао Серхио Гојкочеа. Поред првог голмана, Аргентина је имала проблем и са осталим играчима, те је у финалу због картона била ускраћена за Батисту, Олартикоечеа, Каниђу и Ђустија, док су у самом финалу искључени из игре Монзон и Дезоти.
  • Финална утакмица је отворена концертом Три тенора - Пласида Доминга, Лучана Паваротија и Хосе Карераса.
  • Након такмичења, објављена је видео-игрица Светско првенство Италија '90.
  • Дијего Марадона је потврдио 2005. године трач да је у флаши са водом, која је понуђена бразилском играчу био сипан и лек за спавање.
  • Светско првенство 1990. се помиње у немачком филму Збогом Лењине!

По први пут

[уреди | уреди извор]
  • По први пут су се пеналима одлучивали исходи обе полуфиналне утакмице.
  • По први и једини пут једна репрезентација из Централе Америке је победила два европска тима: Костарика је победила Шкотску са 1-0 и Шведску са 2-1.
  • По први пут је Светско првенство у фудбалу имало званичну песму. То је била Un'estate italiana, коју је компоновао Ђорђо Мородер.
  • Финале првенства:
    • По први пут је једна репрезентација играла три пута у финалу за редом - Западна Немачка 1982. и 1986. године. Овај успех је касније поновио Бразил 1994, 1998. и 2002. године.
    • Финале овог првенства било је први (и до сада једини) пут реприза финала са претходног првенства, јер су се 1986. године састали Западна Немачка и Аргентина, која је тада победила.
    • Педро Монзон из Аргентине је први играч икада који је добио црвени картон у финалу и који је морао да напусти финалну утакмицу.
    • По први пут репрезентација која је губила није дала гол: Западна Немачка је постигла гол из пенала који је аргентински голман Серхио Гојкоечеа умало одбранио у 85. минуту игре. Пенал је досуђен након фаула над Рудијем Фелером, а извео га је Андреас Бреме.

Последњи пут

[уреди | уреди извор]
  • Ово је последње првенство у којем је било дозвољено да голмани узму у руке лопту коју им директно шаљу саиграчи и потом је пошаљу другом саиграчу. Ово правило је ступило на снагу пред Светско првенство у фудбалу 1994. Голмани могу лопту да прихвате од једног саиграча и пошаљу је другом саиграчу било којим делом тела, осим руку. Верује се да је ово правило донесено након утакмице између Египта и Републике Ирске, у којој је на тај начин изгубљено много времена и сама утакмица је била знатно продужена.
  • Ово је последње првенство у коме су се током такмичења по групама додељивала два бода за победу, јер је од наредног турнира за победу додељивано 3 бода.
  • Ово је такође последње првенство у којем су учествовале следеће државе као јединствене: СФРЈ, СССР и Чехословачка. СФРЈ се током 1991. и 1992. распала на пет самосталних држава (СР Југославија, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Македонија). Чехословачка се 1993. године поделила на Чешку и Словачку. СССР се 1991. распао на Русију и 14 мањих држава. Са друге стране, ово је последње првенство када је наступала Западна Немачка, пре уједињења за Источном Немачком у октобру 1990.
  • Последњи пут на овом првенству су судије носиле традиционално једноставне дресове обојене у црно. На Светском првенству 1994. је први пут омогућено судијама да бирају боје дресова које би да носе.
  • На овом првенству су играчи последњи пут носили дресове на којим су били исписани само бројеви. На Светском првенству 1994. године су играчи на дресовима имали написана презимена или надимке поред бројева.
  • Последње првенство америчке авио-компаније Пан Ам као једног од спонзора. Наредне године, 1991. године, Пан Ам је престао да лети и убрзо је компанија угашена.

Коначни пласман учесника

[уреди | уреди извор]
Финалисти Светског првенства 1990.
Поз Тим Г ИГ П Н И ГД ГП ГР Бод.
Финале
1  Западна Немачка Д 7 5 2 0 15 5 +10 12
2  Аргентина Б 7 2 3 2 5 4 +1 7
Елиминисани у полуфиналу
3  Италија А 7 6 1 0 10 2 +8 13
4  Енглеска Ф 7 3 3 1 8 6 +2 9
Елиминисани у четвртфиналу
5  Југославија Д 5 3 1 1 8 6 +2 7
6  Чехословачка А 5 3 0 2 10 5 +5 6
7  Камерун Б 5 3 0 2 7 9 -2 6
8  Ирска Ф 5 0 4 1 2 3 -1 4
Елиминисани у осмини финала
9  Бразил Ц 4 3 0 1 4 2 +2 6
10  Шпанија Е 4 2 1 1 6 4 +2 5
11  Белгија Е 4 2 0 2 6 4 +2 4
12  Румунија Б 4 1 2 1 4 3 +1 4
13  Костарика Ц 4 2 0 2 4 6 -2 4
14  Колумбија Д 4 1 1 2 4 4 0 3
15  Холандија Ф 4 0 3 1 3 4 -1 3
16  Уругвај Е 4 1 1 2 2 5 -3 3
Елиминисани у групној фази
17  Совјетски Савез Б 3 1 0 2 4 4 0 2
18  Аустрија А 3 1 0 2 2 3 -1 2
19  Шкотска Ц 3 1 0 2 2 3 -1 2
20  Египат Ф 3 0 2 1 1 2 -1 2
21  Шведска Ц 3 0 0 3 3 6 -3 0
22  Јужна Кореја Е 3 0 0 3 1 6 -5 0
23  Сједињене Државе А 3 0 0 3 2 8 -6 0
24  УАЕ Д 3 0 0 3 2 11 -9 0

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Италија 1990, мало голова, лоша игра, Немци први”. 
  2. ^ „World Cup scandal! The unbelievable plot to eliminate Brazil”. 
  3. ^ а б Ирска и Холандија су имали истоветан учинак у такмичењу по групама. Како су обе репрезентације обезбедиле пролазак у елиминациону фазу, жребом су распоређени на друго, односно треће место.
  4. ^ „UEFA Group 5”. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светско_првенство_у_фудбалу_1990.&oldid=29989499”