Злата Бојовић — разлика између измена
м додана категорија Добитници Вукове награде помоћу геџета HotCat |
Нема описа измене |
||
| Ред 19: | Ред 19: | ||
|напомене = |
|напомене = |
||
}} |
}} |
||
'''Злата Бојовић''' ([[Београд]], [[24. децембар]] [[1939]]), |
'''Злата Бојовић''' ([[Београд]], [[24. децембар]] [[1939]]), је српски историчар књижевности [[академик]] [[САНУ]]. |
||
Школовала се у Београду. После завршетка гимназије студирала је на групи за југословенску и светску књижевност на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском]] (потом [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком]]) факултету између [[1959]]. и [[1963]]. године. Постдипломске студије завршила је [[1965]]. одбранивши магистарски рад са темом ''Барокни песник [[Никола Бунић]]''. Од [[1966]]. до [[1969]]. била је асистент у [[Институт за књижевност|Институту за књижевност]] ; [[1969]]/[[1970]]. боравила је 6 месеци на студијском усавршавању у [[Венеција|Венецији]]. Исте године изабрана је за асистента на Филолошком факултету за предмет Књижевност од ренесансе до рационализма. Докторску тезу ''Барокни песник [[Петар Канавеловић]]'' одбранила је [[1976]], у звање [[доцент]]а изабрана је [[1977]], ванредног професора [[1983]], редовног професора [[1988]]. Од [[1987]]. до [[1989]]. била је продекан Филолошког факултета, а од [[1991]]. до [[1995]]. управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Засновала је и од [[1994]]. предаје предмет Увод у јужнословенске књижевне студије. |
Школовала се у Београду. После завршетка гимназије студирала је на групи за југословенску и светску књижевност на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском]] (потом [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком]]) факултету између [[1959]]. и [[1963]]. године. Постдипломске студије завршила је [[1965]]. одбранивши магистарски рад са темом ''Барокни песник [[Никола Бунић]]''. Од [[1966]]. до [[1969]]. била је асистент у [[Институт за књижевност|Институту за књижевност]] ; [[1969]]/[[1970]]. боравила је 6 месеци на студијском усавршавању у [[Венеција|Венецији]]. Исте године изабрана је за асистента на Филолошком факултету за предмет Књижевност од ренесансе до рационализма. Докторску тезу ''Барокни песник [[Петар Канавеловић]]'' одбранила је [[1976]], у звање [[доцент]]а изабрана је [[1977]], ванредног професора [[1983]], редовног професора [[1988]]. Од [[1987]]. до [[1989]]. била је продекан Филолошког факултета, а од [[1991]]. до [[1995]]. управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Засновала је и од [[1994]]. предаје предмет Увод у јужнословенске књижевне студије. |
||
Верзија на датум 4. март 2021. у 15:26
| Злата Бојовић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. децембар 1939. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Научни рад | |
| Поље | историја књижевности |
| Награде | Вукова награда |
Злата Бојовић (Београд, 24. децембар 1939), је српски историчар књижевности академик САНУ.
Школовала се у Београду. После завршетка гимназије студирала је на групи за југословенску и светску књижевност на Филозофском (потом Филолошком) факултету између 1959. и 1963. године. Постдипломске студије завршила је 1965. одбранивши магистарски рад са темом Барокни песник Никола Бунић. Од 1966. до 1969. била је асистент у Институту за књижевност ; 1969/1970. боравила је 6 месеци на студијском усавршавању у Венецији. Исте године изабрана је за асистента на Филолошком факултету за предмет Књижевност од ренесансе до рационализма. Докторску тезу Барокни песник Петар Канавеловић одбранила је 1976, у звање доцента изабрана је 1977, ванредног професора 1983, редовног професора 1988. Од 1987. до 1989. била је продекан Филолошког факултета, а од 1991. до 1995. управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Засновала је и од 1994. предаје предмет Увод у јужнословенске књижевне студије.
Уредник је часописа Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор и Братство; члан је уредништва часописа Књижевност и језик. Члан је управе Међународног славистичког центра. Основна област књижевноисторијског рада Злате Бојовић је књижевност у доба хуманизма и ренесансе и барока у Дубровнику и Далмацији.
За редовног члана САНУ изабрана је 8. новембра 2018. године.
Добитница је Вукове награде за 2020. годину.[1]
Важнији радови
- Барокни песник Петар Канавеловић, Београд, 1980.
- Џиво Гундулић краљ илирске поезије, Београд, 1990.
- Рукописна збирка корчуланских почасница, Расковник 15, 1989.
- Зачеци дубровачке ренесансне поетике, 1992.
- Мавро Ветрановић, поезија и драме, Београд 1994.
- Ренесанса и барок. Студије и чланци о дубровачкој књижевности, Београд 2003.
Извори
- ^ „Objavljena imena dobitnika Vukove nagrade”. N1. Приступљено 25. 2. 2021.
Спољашње везе
- Биографија на сајту САНУ
- Биографија и библиографија Злате Бојовић
- Српска књига која је узнемирила Хрватски сабор („Политика“, 1. фебруар 2015)
- Четири епохе дубровачке књижевности („Политика“, 20. фебруар 2015)
- Међу Лавом и Дрокуном - интервју („Време“, 9. април 2015)
- У Дубровачкој републици штампарије су биле ћириличне („Политика“, 18. април 2015)