Густина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене корисника 109.92.148.46 (разговор) на последњу измену корисника KrleNS
ознака: враћање
.
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Маса по јединици запремине}}
{{Друго значење2|Густина}}
{{Друго значење2|Густина}}


'''Густина''' је по дефиницији однос [[Маса|масе]]<ref>{{cite web |last1=Bray |first1=Nancy |title=Science |url=https://www.nasa.gov/centers/kennedy/about/information/science_faq.html |website=NASA |access-date=20 March 2023 |date= 2015-04-28 |quote=Mass can be understood as a measurement of inertia, the resistance of an object to be set in motion or stopped from motion.}}</ref><ref>{{cite magazine |url=https://www.technologyreview.com/2010/06/14/91230/new-quantum-theory-separates-gravitational-and-inertial-mass |title=New Quantum Theory Separates Gravitational and Inertial Mass |magazine=MIT Technology Review |date= 2010-06-14 |access-date= 2020-09-25}}</ref> и [[Запремина|запремине]]<ref name=":0">{{Cite journal |date=April 13, 2022 |title=SI Units - Volume |url=https://www.nist.gov/pml/owm/si-units-volume |journal=[[National Institute of Standards and Technology]] |access-date=August 7, 2022 |archive-date=August 7, 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220807105244/https://www.nist.gov/pml/owm/si-units-volume |url-status=live }}</ref> неког тела.<ref>{{cite web | url =http://www.grc.nasa.gov/WWW/BGH/fluden.html | title =Gas Density Glenn research Center | author =''[[National Aeronautic and Space Administration|The National Aeronautic and Atmospheric Administration's]]'' ''[[Glenn Research Center]]'' | publisher =grc.nasa.gov | url-status =dead | archive-url =https://web.archive.org/web/20130414132531/http://www.grc.nasa.gov/WWW/BGH/fluden.html | archive-date =April 14, 2013 | df =mdy-all | access-date =April 9, 2013 }}</ref>
'''Густина''' је по дефиницији однос [[Маса|масе]] и [[Запремина|запремине]] неког тела.
<div align="left">
<div align="left">
<math>{\rho}={m \over V} </math>
<math>{\rho}={m \over V} </math>
</div align="left">
</div align="left">
У овој формули '''<math>{\rho}</math>''' (ро) означава густину, '''m''' означава масу тела, а '''V''' његову [[Запремина|запремину]]. Димензије густине су М L<sup>-3</sup> a [[Међународни систем јединица|SI]] јединица: [[килограм по кубном метру]] - kg/m³).
У овој формули '''<math>{\rho}</math>''' (ро) означава густину, '''m''' означава масу тела, а '''V''' његову [[Запремина|запремину]].<ref>{{cite web|url=http://oilgasglossary.com/density.html |title=Density definition in Oil Gas Glossary |publisher=Oilgasglossary.com |access-date=September 14, 2010 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100805010226/http://oilgasglossary.com/density.html |archive-date=August 5, 2010 }}</ref> Димензије густине су М L<sup>-3</sup> a [[Међународни систем јединица|SI]] јединица: [[килограм по кубном метру]] - kg/m³).


Густине елемената и чистих једињења су карактеристичне константе али пошто зависе од температуре, саопштавају се заједно са температуром на којој су одређене.
Густине елемената и чистих једињења су карактеристичне константе али пошто зависе од температуре, саопштавају се заједно са температуром на којој су одређене.<ref name=":5">{{Cite web |date=4 Feb 2020 |title=Balances, Weights and Measures |url=https://www.rpharms.com/Portals/0/MuseumLearningResources/11%20Balances%20Weights%20and%20Measures.pdf |access-date=13 August 2022 |website=[[Royal Pharmaceutical Society]] |page=1 |archive-date=20 May 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220520094140/https://www.rpharms.com/Portals/0/MuseumLearningResources/11%20Balances%20Weights%20and%20Measures.pdf |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite book |last=Cardarelli |first=François |title=Scientific Unit Conversion: A Practical Guide to Metrication |date=6 Dec 2012 |publisher=[[Springer Science+Business Media]] |isbn=978-1-4471-0805-4 |edition=2nd |location=London |pages=151 |oclc=828776235}}</ref>


На густину неке материје утиче састав, температура, агрегатно стање, алотропски облик, електрично поље итд. Један од првих задатака [[физичка хемија|физичке хемије]] је био да на основу мерења макроскопских особина материје докучи нешто о њеној микроскопској грађи. У том погледу густина је од огромног значаја јер су на основу мерења густине и [[индекс преламања|индекса преламања]] или [[диелектрична константа|диелектричне константе]] израчунавала [[молекулска рефракција]] а на основу ње, димензије молекула.
На густину неке материје утиче састав, температура, агрегатно стање, алотропски облик, електрично поље итд. Један од првих задатака [[физичка хемија|физичке хемије]] је био да на основу мерења макроскопских особина материје докучи нешто о њеној микроскопској грађи. У том погледу густина је од огромног значаја јер су на основу мерења густине и [[индекс преламања|индекса преламања]] или [[диелектрична константа|диелектричне константе]] израчунавала [[молекулска рефракција]] а на основу ње, димензије молекула.
Ред 262: Ред 263:
* [[водоник]] - 0,0898
* [[водоник]] - 0,0898


== Види још ==
== Историја ==
{{rut}}
In a well-known but probably [[apocrypha|apocryphal]] tale, [[Archimedes]] was given the task of determining whether [[Hiero II of Syracuse|King Hiero]]'s [[goldsmith]] was embezzling [[gold]] during the manufacture of a golden [[wreath]] dedicated to the gods and replacing it with another, cheaper [[alloy]].<ref>[http://www-personal.umich.edu/~lpt/archimedes.htm Archimedes, A Gold Thief and Buoyancy] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070827113533/http://www-personal.umich.edu/~lpt/archimedes.htm |date=August 27, 2007 }} – by Larry "Harris" Taylor, Ph.D.</ref> Archimedes knew that the irregularly shaped wreath could be crushed into a cube whose volume could be calculated easily and compared with the mass; but the king did not approve of this. Baffled, Archimedes is said to have taken an immersion bath and observed from the rise of the water upon entering that he could calculate the volume of the gold wreath through the [[Displacement (fluid)|displacement]] of the water. Upon this discovery, he leapt from his bath and ran naked through the streets shouting, "Eureka! Eureka!" (Εύρηκα! Greek "I have found it"). As a result, the term "[[Eureka (word)|eureka]]" entered common parlance and is used today to indicate a moment of enlightenment.


The story first appeared in written form in [[Vitruvius]]' ''[[De architectura|books of architecture]]'', two centuries after it supposedly took place.<ref>[http://webarchive.loc.gov/all/20210420024146/https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Vitruvius/9%2A.html Vitruvius on Architecture, Book IX], paragraphs 9–12, translated into English and [https://penelope.uchicago.edu/Thayer/L/Roman/Texts/Vitruvius/9*.html in the original Latin].</ref> Some scholars have doubted the accuracy of this tale, saying among other things that the method would have required precise measurements that would have been difficult to make at the time.<ref>{{cite journal|doi=10.1126/science.305.5688.1219e|title=EXHIBIT: The First Eureka Moment| year=2004| journal=Science|volume=305|issue=5688|pages=1219e |doi-access=free}}</ref><ref>{{cite news |first=David |last=Biello |title=Fact or Fiction?: Archimedes Coined the Term "Eureka!" in the Bath | work = Scientific American | date = 2006-12-08 |url=https://www.scientificamerican.com/article/fact-or-fiction-archimede }}</ref>

== Види још ==
* [[Mohrova vaga|Мохрова вага]]
* [[Mohrova vaga|Мохрова вага]]


== Референце ==
{{Reflist|}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite book|author=A. Halpern|title=3000 Solved Problems in Physics|year=1988|publisher=Schaum Series, Mc Graw Hill|isbn=978-0-07-025734-4}}
* {{cite book|author=G. Woan|title=The Cambridge Handbook of Physics Formulas|url=https://archive.org/details/cambridgehandboo0000woan|url-access=registration|year=2010|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-57507-2}}
* {{cite book|author=P. A. Tipler, G. Mosca|edition=6th|title=Physics for Scientists and Engineers - with Modern Physics|year=2008|publisher=Freeman|isbn=978-0-7167-8964-2}}
* {{cite book|author=[[Rita G. Lerner|R.G. Lerner]], G.L. Trigg|edition=2nd|title=Encyclopaedia of Physics|year=1991|publisher=VHC publishers|isbn=978-0-89573-752-6|url=https://archive.org/details/encyclopediaofph00lern}}
* {{cite book|author=C.B. Parker|edition=2nd|title=McGraw Hill Encyclopaedia of Physics|year=1994|publisher=VHC publishers|isbn=978-0-07-051400-3|url=https://archive.org/details/mcgrawhillencycl1993park}}
* {{cite book|author=P.M. Whelan, M.J. Hodgeson|edition=2nd|title=Essential Principles of Physics|year=1978|publisher=John Murray|isbn=0-7195-3382-1}}
* {{cite web | title = Physics 2: Electricity and Magnetism, Course Notes, Ch. 2, p. 15-16 | work = MIT OpenCourseware | publisher = Massachusetts Institute of Technology | date = 2007 | url = https://ocw.mit.edu/courses/physics/8-02-physics-ii-electricity-and-magnetism-spring-2007/readings/summary_w01d2.pdf | access-date = December 3, 2017}}
* {{cite book | last1 = Serway | first1 = Raymond A. | last2 = Jewett | first2 = John W. | title = Physics for Scientists and Engineers, Vol. 2, 9th Ed. | publisher = Cengage Learning | date = 2013 | pages = 704 | url = https://books.google.com/books?id=kw9HXy9d5p4C&q=%22charge+distribution%22+surface+line&pg=PA704 | isbn = 9781133954149 }}
* {{cite book|first=A.|last=French|year=1968|title=Special Relativity|chapter=8:Relativity and electricity|pages=229–265|publisher=[[W. W. Norton]]}}
* {{cite book|first=Richard A.|last=Mould|year=2001|title=Basic Relativity|chapter=Lorentz force|publisher=[[Springer Science & Business Media]]|isbn=0-387-95210-1}}
* {{cite book|first=Derek F.|last=Lawden|year=2012|title=An Introduction to Tensor Calculus: Relativity and Cosmology|page=74|publisher=Courier Corporation|isbn=978-0-486-13214-3}}
* {{cite book|first=Jack|last=Vanderlinde|year=2006|title=Classical Electromagnetic Theory|chapter=11.1:The Four-potential and Coulomb's Law|page=314|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=1-4020-2700-1}}
* {{Cite journal | doi = 10.1021/acs.est.7b06400 | title = Chemical Bonding and Molecular Geometry | author = R. J. Gillespie & P. L. A. Popelier| journal = Environmental Science & Technology | publisher = Oxford University Press | date = 2001 | volume = 52 | issue = 7 | pages = 4108–4116 | pmid = 29510032 | bibcode = 2018EnST...52.4108E }}


{{refend}}
<!--== Густина [[Космос]]а у 2,73 -{K}- ==
*критична густина- <math>\rho_{\mbox{crit}} = {3 H_0^2 \over 8 \pi G}</math>


== Спољашње везе ==
**густина тамне енергије
{{Commons category|Density}}
<math>\rho_\Lambda \approx 6,45 \times 10^{-27} \mbox{kg/m}^3 = 6,45 \times 10^{-30} \mbox{g/cm}^3</math>-->
{{refbegin|30em}}
* {{cite EB1911|wstitle=Density |volume=8 |short=x}}
* {{Cite NSRW|wstitle=Density |short=x}}
* [https://www.youtube.com/watch?v=eY-44iPSWIU Video: Density Experiment with Oil and Alcohol]
* [https://www.youtube.com/watch?v=96NFH2Z7GSA Video: Density Experiment with Whiskey and Water]
* [http://glassproperties.com/density/room-temperature/ Glass Density Calculation – Calculation of the density of glass at room temperature and of glass melts at 1000 – 1400°C]
* [https://web.archive.org/web/20080505011613/http://www.science.co.il/PTelements.asp?s=Density List of Elements of the Periodic Table – Sorted by Density]
* [http://ddbonline.ddbst.de/DIPPR105DensityCalculation/DIPPR105CalculationCGI.exe Calculation of saturated liquid densities for some components]
* [http://www.denichsoiltest.com/field/field-density-test.html Field density test]
* [http://www.engineeringtoolbox.com/water-density-specific-weight-d_595.html Water – Density and specific weight]
* [http://www.sengpielaudio.com/ConvDensi.htm Temperature dependence of the density of water – Conversions of density units]
* [http://www.adamequipment.com/education/Documents/EdExp1.pdf A delicious density experiment]
* [http://linkingweatherandclimate.com/ocean/waterdensitycalc.php Water density calculator] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110713211655/http://www.linkingweatherandclimate.com/ocean/waterdensitycalc.php |date=July 13, 2011 }} Water density for a given salinity and temperature.
* [http://www.enggcyclopedia.com/welcome-to-enggcyclopedia/calculators/liquid-density Liquid density calculator] Select a liquid from the list and calculate density as a function of temperature.
* [http://www.enggcyclopedia.com/welcome-to-enggcyclopedia/thermodynamics/gas-density Gas density calculator] Calculate density of a gas for as a function of temperature and pressure.
* [http://www.jaredzone.info/2010/09/densities.html Densities of various materials.]
* [http://amrita.olabs.co.in/?sub=1&brch=1&sim=2&cnt=9 Determination of Density of Solid], instructions for performing classroom experiment.
* {{cite journal |vauthors= Lam EJ, Alvarez MN, Galvez ME, Alvarez EB |title=A model for calculating the density of aqueous multicomponent electrolyte solutions |journal=Journal of the Chilean Chemical Society |volume=53 |issue=1 |pages=1393–8 |date=2008 |doi=10.4067/S0717-97072008000100015 |url=|doi-access=free }}
* {{cite journal |vauthors=Radović IR, Kijevčanin ML, Tasić AŽ, Djordjević BD, Šerbanović SP |title=Derived thermodynamic properties of alcohol+ cyclohexylamine mixtures |journal=Journal of the Serbian Chemical Society |volume=75 |issue=2 |pages=283–293 |date=2010 |doi=10.2298/JSC1002283R |url= |citeseerx=10.1.1.424.3486}}
{{refend}}


{{Мол појмови}}
{{Мол појмови}}

Верзија на датум 27. мај 2023. у 12:17

За друге употребе, погледајте Густина (вишезначна одредница).

Густина је по дефиницији однос масе[1][2] и запремине[3] неког тела.[4]

У овој формули (ро) означава густину, m означава масу тела, а V његову запремину.[5] Димензије густине су М L-3 a SI јединица: килограм по кубном метру - kg/m³).

Густине елемената и чистих једињења су карактеристичне константе али пошто зависе од температуре, саопштавају се заједно са температуром на којој су одређене.[6][7]

На густину неке материје утиче састав, температура, агрегатно стање, алотропски облик, електрично поље итд. Један од првих задатака физичке хемије је био да на основу мерења макроскопских особина материје докучи нешто о њеној микроскопској грађи. У том погледу густина је од огромног значаја јер су на основу мерења густине и индекса преламања или диелектричне константе израчунавала молекулска рефракција а на основу ње, димензије молекула.

Занимљиво је да су за мерење густине гасовитог азота године 1904. Нобелове награде добили Вилијем Ремзи за хемију и Лорд Рејли за физику. Наиме, из веома мале разлике у густинама азота из ваздуха и хемијски добијеног азота они су закључили да у ваздуху поред азота постоји још неки гас и тако су пронашли аргон. То је суштина физичке хемије - мерити нешто обично и из тога пронаћи нешто необично.

Густина чврстих тела у (kg/m³) на 20°C

Телоу kg/m³ Телоу kg/m³
Алуминијум 2720 Магнезијум1740
Антимон6685 Манган7400
Арсен5776 Бакар (електролитни)8933
Азбест 2000-2800 група минерала-мика2600-3200
Бакелит1340 Миканит1900-2600
Баријум3600 Молибден10200
Берилијум2690-2700 Легура бакра са цинком8400-8700
Бор (хемијски елемент)3300 Нафталин1150
Бетон1800-2400 Никл8350-8900
Бизмут9807 Никелин 8600-8850
Бронза8800-8900 Ново сребро8400-8700
Целулоза1380 Најлон1140
Хром6920 Олово11300-11400
Хромоникелин8200-8370 Парафин870-910
Опека1400-2200 Песак (сув)1550-1800
Калај (бели)7200-7400 Платина21300-21500
Цинк7130-7200 Плексиглас1180-1200
Дрво800 Порцелан2300-2500
- храст600-900 Калијум870
- липа400-600 Шалитра2260
Дуралуминијум2800 Сумпор моноклитни1960
Ебонит1100-1300 Сумпор ромбоидан2067
Електрон
(легура магнезијума)		1740-1840 Кожа (сува)860
Фосфор бели1830 Натријум980
Гипс2310-2330 Сребро10500
Глина (сува)1500-1800 Челик7500-7900
Графит2300-2720 нерђајући челик7860
Гума 1100-1190 Топљени челик7840
Палаквијум960-990 Снег125
Инвар8000 Стакло обично2400-2800
Иридијум22400 Кварцно стакло2900
Кадмијум8640 Масти920-940
Пампур220-260 Тантал16600
Креда1800-2600 Дрвени угаљ300-600
Кобалт8900 Волфрам19100
Силицијум2329,6 Восак950-980
Кварц2500-2800 Злато19282
Игелит1350 Гвожђе чисто (α)7875
Лед на 0 °C880-920 Гвожђе (сиво)800-7250

Густина течности у (kg/m³) на 22°C

За одређивање густине течности може се користити инструмент ареометар.

Мензура са различито обојеним течностима различите густине

Густина гасова у (kg/m³) на 20°C

Историја

In a well-known but probably apocryphal tale, Archimedes was given the task of determining whether King Hiero's goldsmith was embezzling gold during the manufacture of a golden wreath dedicated to the gods and replacing it with another, cheaper alloy.[8] Archimedes knew that the irregularly shaped wreath could be crushed into a cube whose volume could be calculated easily and compared with the mass; but the king did not approve of this. Baffled, Archimedes is said to have taken an immersion bath and observed from the rise of the water upon entering that he could calculate the volume of the gold wreath through the displacement of the water. Upon this discovery, he leapt from his bath and ran naked through the streets shouting, "Eureka! Eureka!" (Εύρηκα! Greek "I have found it"). As a result, the term "eureka" entered common parlance and is used today to indicate a moment of enlightenment.

The story first appeared in written form in Vitruvius' books of architecture, two centuries after it supposedly took place.[9] Some scholars have doubted the accuracy of this tale, saying among other things that the method would have required precise measurements that would have been difficult to make at the time.[10][11]

Види још

Референце

  1. ^ Bray, Nancy (2015-04-28). „Science”. NASA. Приступљено 20. 3. 2023. „Mass can be understood as a measurement of inertia, the resistance of an object to be set in motion or stopped from motion.” 
  2. ^ „New Quantum Theory Separates Gravitational and Inertial Mass”. MIT Technology Review. 2010-06-14. Приступљено 2020-09-25. 
  3. ^ „SI Units - Volume”. National Institute of Standards and Technology. 13. 4. 2022. Архивирано из оригинала 7. 8. 2022. г. Приступљено 7. 8. 2022. 
  4. ^ The National Aeronautic and Atmospheric Administration's Glenn Research Center. „Gas Density Glenn research Center”. grc.nasa.gov. Архивирано из оригинала 14. 4. 2013. г. Приступљено 9. 4. 2013. 
  5. ^ „Density definition in Oil Gas Glossary”. Oilgasglossary.com. Архивирано из оригинала 5. 8. 2010. г. Приступљено 14. 9. 2010. 
  6. ^ „Balances, Weights and Measures” (PDF). Royal Pharmaceutical Society. 4. 2. 2020. стр. 1. Архивирано (PDF) из оригинала 20. 5. 2022. г. Приступљено 13. 8. 2022. 
  7. ^ Cardarelli, François (6. 12. 2012). Scientific Unit Conversion: A Practical Guide to Metrication (2nd изд.). London: Springer Science+Business Media. стр. 151. ISBN 978-1-4471-0805-4. OCLC 828776235. 
  8. ^ Archimedes, A Gold Thief and Buoyancy Архивирано август 27, 2007 на сајту Wayback Machine – by Larry "Harris" Taylor, Ph.D.
  9. ^ Vitruvius on Architecture, Book IX, paragraphs 9–12, translated into English and in the original Latin.
  10. ^ „EXHIBIT: The First Eureka Moment”. Science. 305 (5688): 1219e. 2004. doi:10.1126/science.305.5688.1219e Слободан приступ. 
  11. ^ Biello, David (2006-12-08). „Fact or Fiction?: Archimedes Coined the Term "Eureka!" in the Bath”. Scientific American. 

Литература

Спољашње везе

Густина на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Густина&oldid=25758569”