Privreda Bugarske

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Privreda Bugarska
Varna
Valutalev
evro
Fiskalna godinakalendarska godina
Članstvo u organizacijamaEU, STO, BSEC
Statistika
BDP (nominalna)$68 milijarde (2020)[1]
BDP rast3.1% (2018), 3.4% (2019)
−6.2% (2020), 4.3% (2021)[2]
BDP po stanovniku$11.350 (2021)[3]
BDP po sektorupoljoprivreda: 5.1%
industrija: 27.5%
usluge: 67.4%
(2016)[4]
Inflacija (IPC)1.2% (2020)
2.5% (2019)
2.6% (2018)
Razmena
Izvoz$33.314 milijarde (2018)[5]
Izvozna dobraodeća, obuća, gvožđe i čelik, mašine i oprema, goriva, poljoprivreda, duvan, IT komponente
Glavni izvozni partneri Nemačka (15.7%)
 Italija (8.7%)
 Rumunija (8.15%)
 Rumunija (5,9%)
 Turska (7.95%)
 Grčka (6.21%)
 Francuska (3.97%)
 Belgija (3.52%)
 Holandija (2.77%)
 Španija
 Poljska (2.42%)
 Velika Britanija (2.39%)
 SAD (2.2%)
 Češka (2.08%)
 Austrija (1.83%)
 Srbija (1.79%)
 Mađarska (1.66%)
 Rusija (1.5%)
 Severna Makedonija (1.23%) (2018)[6]
Uvoz$36.290 milijardi (2018)[7]
Uvozna dobramašine i oprema; metali i rude; hemikalije i plastika; goriva, minerali i sirovine
Glavni uvozni partneri Nemačka (11.7%)
 Rusija (8.38%)
 Italija (7.23%)
 Rumunija (6.62%)
 Turska (6.48%)
 Španija (4.61%)
 Grčka (4.21%)
 Kina (4.01%)
 Holandija (3.49%)
 Mađarska (3.32%)
 Poljska (3.24%)
 Francuska (2.7%)
 Češka (2.48%)
 Austrija (2.31%)
 Belgija (2.26%)
 Srbija (1.89%)
 Egipat (1.55%)
 Slovačka (1.51%) (2018)[8]
SDI stock$46,92 milijarde (2017)
Bruto spoljni dug$42,06 milijardi (Decembar 2017)
Javne finansije
Rashodi36.3% (2019)
Kreditni rejting68
59
Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima

Privreda Bugarske funkcioniše na principima slobodnog tržišta, ima veliki privatni sektor i manji javni. Bugarska je industrijska zemlja sa više srednjim prihodima prema Svetskoj banci,[9] Evropskoj uniji, Svetskoj trgovinskoj organizaciji, organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju i organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju. Bugarska privreda je zabeležila značajan rast (416%) počev od 13,15 milijardi dolara (nominalno, 2000)[10] i dostigavši procenjeni bruto domaći proizvod od 67,9 milijardi dolara (procenjeni 2019) ili 171,185 milijardi, BDP po stanovniku od 24.595 USD (procena 2019),[11] prosečna bruto mesečna zarada od 1349 leva (690 evra, decembar 2019)[12] i neto prosečna mesečna zarada (prilagođena životnim troškovima) od 1505 USD (2019).[13] Nacionalna valuta je lev, vezan za evro po stopi od 1,95583 leva za 1 evro.[14] Lev je najjača i najstabilnija valuta u istočnoj Evropi.[15][16]

Rezime video zapisa

Najjači sektori u privredi su energetika, rudarstvo, metalurgija, mašinogradnja, poljoprivreda i turizam. Primarni industrijski izvoz su odeća, gvožđe i čelik, mašine i rafinisana goriva.[17]

Sofija je glavni grad i ekonomsko srce Bugarske i dom većine najvećih bugarskih i međunarodnih kompanija koje posluju u zemlji, kao i bugarske narodne banke i berze.

Plovdiv je drugi po veličini grad i ima jednu od najvećih privreda u Bugarskoj.

Varna je treći po veličini grad u Bugarskoj i najveće gradsko i primorsko odmaralište na bugarskom primorju. Varna je među bugarskim gradovima sa najboljim ekonomskim učinkom i najbržim rastom.

Bugarska privreda se značajno razvila u poslednjih 26 godina, uprkos svim poteškoćama nakon raspada Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć 1991. Početkom 1990-ih, spori tempo privatizacije u zemlji, kontradiktorne vladine poreske i investicione politike i birokratija zadržali su direktna strana ulaganja među najnižim u regionu. Ukupna strana ulaganja od 1991. do 1996. iznosila su 831 milion dolara.

U decembru 1996. Bugarska se pridružila Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Posle toga, međutim, u godinama od 1997. Bugarska je počela da privlači značajne strane investicije. Samo u 2004. stranim kompanijama je uloženo preko 2,72 milijarde evra. Godine 2005. ekonomisti su primetili usporavanje direktnog stranog ulaganja na oko 1,8 milijardi evra, što se uglavnom pripisuje kraju privatizacije glavnih državnih preduzeća.

Nakon pridruživanja Evropskoj uniji 2007. Bugarska je zabeležila vrhunac stranih investicija od oko šest milijardi evra. Niska produktivnost i konkurentnost na evropskom i svetskom tržištu, zbog neadekvatnog finansiranja istraživanja i razvoja, i dalje ostaju značajna prepreka stranim ulagačima.[18] Ipak, prema najnovijem godišnjem izveštaju instituta za ekonomska istraživanja bugarske akademije nauka, prosečna zarada u Bugarskoj je četvrtina prosečne zarade u Evropskoj uniji i trebalo bi da bude dva puta veća kada u formuli se izračunava produktivnost rada.[19]

Tokom Svetske ekonomske krize, Bugarska je zabeležila pad svoje privrede za 5,5% 2009. godine, ali je brzo obnovila pozitivan nivo rasta na 0,2% 2010, za razliku od ostalih balkanskih zemalja.[20] Međutim, rast je i dalje bio slab tokom narednih godina, a BDP je dostigao nivo pre krize tek 2014.[21]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Početak 20. veka i do 1990.[uredi | uredi izvor]

Prva moderna fabrika u Bugarskoj osnovana je u Slivenu 1836; od tada, a posebno posle 1860-ih, privreda Bugarske u celini bila je u usponu, što se naročito osetilo početkom 20. veka, a posebno 1920-ih. Tokom 1930-ih, bugarska privreda je opisana kao privreda vojno vezana za Nemačku. Početkom četrdesetih godina, kada je Nemačka počela da gubi Drugi svetski rat, bugarska privreda je pretrpela pad.[22][23] U celini, period između 1880-ih i 1945. godine obeležila je snažna industrijalizacija (tokom 17. i 18. veka Bugarska je imala uglavnom nerazvijenu industriju, a poljoprivreda, zanatstvo i delimično trgovina bili su jedini razvijeni industrijski sektori). Tokom ere socijalizma, bugarska privreda je nastavila da se industrijalizuje, iako se trgovina na slobodnom tržištu znatno smanjila, pošto su inicijative na privatnom tržištu postale regulisane državom. Ipak, bugarska privreda je ostvarila značajan ukupni napredak u modernizaciji putne infrastrukture, avionskog prevoza, kao i razvoju turističkog sektora izgradnjom turističkih odmarališta duž obale Crnog mora i planinskih regiona.

Od kraja Drugog svetskog rata do rasprostranjene promene režima u istočnoj Evropi u novembru 1989. godine, bugarska komunistička partija vršila je potpunu ekonomsku, socijalnu i političku kontrolu u Bugarskoj. Partija je na vlasti 1944. godine označila početak ekonomskih promena ka planskoj privredi. Za to vreme Bugarska je sledila sovjetski model ekonomskog razvoja bliže od bilo koje druge članice istočnog bloka, dok je postala jedna od prvih članica Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć. Novi režim je preusmerio tip privrede sa pretežno agrarnog na industrijski menadžment, istovremeno podstičući preseljenje radne snage sa sela u gradove, obezbeđujući tako radnike za novoizgrađene industrijske komplekse velikih razmera. Istovremeno, fokus bugarske međunarodne trgovine prebacio se sa centralne na istočnu Evropu i SSSR.[24][25]

Ove nove politike rezultirale su impresivnim početnim stopama ekonomskog razvoja.[26] Bugarska privreda je veoma ličila na privredu Sovjetskog Saveza. Centralizovano planiranje u sovjetskom stilu, formirano uzastopnim petogodišnjim planskim periodima, tamo je imalo neposrednijih koristi u poređenju sa ostalim istočnoevropskim državama u kojima se prvi put primenjivalo početkom pedesetih godina.[27] Tokom posleratnog perioda, ekonomskom napretku je u značajnoj meri pomagao i nivo unutrašnje političke stabilnosti koji nije bio viđen u drugim istočnoevropskim zemljama tokom istog perioda. To je predstavljalo promenu na bugarskoj političkoj sceni, jer su političke turbulencije bile uobičajene pre uspona bruto domaćeg proizvoda na vlast.

Bez obzira na to, početkom ranih 1960-ih, bugarska privreda je mučila nizak kapital i produktivnost rada, kao i skupi materijalni ulozi. Razočaravajućim stopama rasta došao je visok stepen ekonomskih eksperimenata. Ovo eksperimentisanje odvijalo se u socijalističkom ekonomskom okviru, mada se nikada nije približilo tržišno zasnovanoj privredi.[28]

Krajem 1980-ih, nastavak loših ekonomskih performansi pojačao je ekonomske poteškoće. Do tada su pogrešno usmeravanje i iracionalnost ekonomske politike graničnih prelaza postali sasvim jasni.[29] Bugarska privreda dramatično se smanjila nakon 1987. godine, malo pre nego što se Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć, sa kojim se bugarska privreda tesno integrisala, raspustio 1991. godine. Todor Živkov je 10. novembra 1989. razrešen dužnosti dugogodišnjeg partijskog lidera i šefova država. Komunistički režim je ustupio mesto demokratskim izborima i vladi. Za razliku od komunističkih partija u većini drugih istočnoevropskih država, Bugarska socijalistička partija zadržala je vlast pobedom na prvim slobodnim nacionalnim izborima u junu 1990. To su omogućile promene u rukovodstvu stranke, programu, smanjenju njene moći i drugi potezi koji su omogućili ekonomsku preorijentaciju ka tržišnom sistemu. Ova teška tranzicija u kombinaciji sa političkom neodređenošću i nepripremljenošću bugarskog naroda za društvene i ekonomske promene dovela je do dramatičnog pogoršanja ekonomskih uslova tokom ranih 1990-ih.

1990—2000.[uredi | uredi izvor]

Ekonomski performansi dramatično su opali početkom devedesetih godina nakon raspada Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć i gubitka sovjetskog i savetnog tržišta, za koje je zemlja bila u potpunosti vezana. Takođe, kao rezultat političkih nemira sa prvim pokušajima ponovnog uspostavljanja demokratskog političkog sistema i slobodne tržišne privrede, životni standard je opao za oko 40%, a tek je počeo da se stabilizuje nakon 1998. nakon pada Žana Videnova i socijalističke vlade. Ponovo je dostigao nivo pre 1989. do juna 2004. godine.

Prvi znaci oporavka pokazali su se 1994. kada je BDP porastao za 1,4%. Ovaj napredak nastavljen je rastom od 2,5% u 1995. Inflacija, koja je porasla na 122% 1994. godine, pala je na normalne stope od 32,9% 1995. Tokom 1996, međutim, privreda je propala za vreme vlade Žana Videnova. To je bilo zbog nesposobnosti Bugarske socijalističke partije da uvede vitalne ekonomske reforme i neuspeha u postavljanju zakonodavnih standarda za bankarske i finansijske institucije, čime je forsiran nestabilan bankarski sistem. Sve ovo je dovelo do stope inflacije od 311%, i pada leva. Na proleće 1997. proreformska koalicija Ujedinjenih demokratskih snaga na vlast je došla sa svojom ambicioznom ekonomskom reformom koje su uključivale uvođenje režima valutnog odbora, o čemu su se dogovorili Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, što je omogućilo privredi da se stabilizuje. Tokom 2000-ih zabeležen je stalan tempo rasta i viškovi budžeta, ali klimava inflacija.

Uspešne direktne strane investicije i uzastopne vlade pokazale su posvećenost ekonomskim reformama i odgovornom fiskalnom planiranju koje su u velikoj meri doprinele bugarskoj privredi, sa istorijskom prosečnom stopom rasta od 6% godišnje. Korupcija u javnoj upravi i slabo pravosuđe i dalje su dugoročni problemi, a prisustvo organizovanog kriminala i dalje je veoma visoko.[30]

Iako su političari garantovali da Svetska ekonomska kriza krajem 2000-ih neće pogoditi Bugarsku, privreda je u tom periodu pretrpela pad od 5,5% BDP-a. Nezaposlenost je porasla za najmanje pet četvrtina donoseći najgoru recesiju u Bugarskoj od početka 1990-ih. Ipak, ekonomske prilike nisu bile suviše teške u poređenju sa ostatkom Evrope.

Reforme devedesetih i ranih 2000-ih[uredi | uredi izvor]

Članovi vlade su obećali da će krenuti dalje u gotovini i masovnoj privatizaciji nakon stupanja na dužnost u januaru 1995, ali su sporo delovali. Sankcije Ujedinjenih nacija protiv Srbije i Crne Gore i Iraka (1990—2003), dva najznačajnija trgovinska partnera u zemlji, teško su pogodile bugarsku privredu. Prvi znaci oporavka pojavili su se 1994. godine kada je BDP rastao i kada je inflacija padala. Prvi krug masovne privatizacije konačno je započeo u januaru 1996, a aukcije su počele krajem te godine. Drugi i treći krug vođeni su na proleće 1997. pod novom vladom. U julu 1998. godine, vlada koju su vodili UDF i Međunarodni monetarni fond postigli su sporazum o trogodišnjem zajmu vrednom oko 800 miliona dolara, koji je zamenio četrnaest mesečnih sporazuma koji je istekao u junu 1998. Zajam je korišćen za razvoj finansijskih tržišta, poboljšanje programa socijalne zaštite, jačanje poreskog sistema, reformu poljoprivrednog i energetskog sektora i dalju liberalizaciju trgovine. Evropska komisija je u svom izveštaju o zemlji iz 2002. prepoznala Bugarsku kao funkcionalnu tržišnu privredu, priznajući napredak vlade premijera Ivana Kostova u pravcu tržišno orijentisanih reformi.

Oporavak krize iz februara 1997.[uredi | uredi izvor]

U aprilu 1997. godine, Unija demokratskih snaga (SDS) pobedila je na prevremenim parlamentarnim izborima i uvela sistem valutnog odbora Međunarodnog monetarnog fonda koji je uspeo da stabilizuje privredu. Trocifrena inflacija iz 1996. i 1997. ustupila je mesto zvaničnom privrednom rastu, ali su prognozeri predvideli ubrzani rast u narednih nekoliko godina. Vladin program strukturnih reformi uključuje:

  1. privatizaciju i, po potrebi, likvidaciju državnih preduzeća;
  2. liberalizaciju poljoprivrednih politika, uključujući stvaranje uslova za razvoj tržišta zemljišta;
  3. reformu programa socijalnog osiguranja u zemlji; i
  4. reformu za jačanje izvršenja ugovora i borbu protiv kriminala i korupcije.

Uprkos reformama, slaba kontrola nad privatizacijom dovela je mnoga uspešna državna preduzeća do bankrota. Vlada SDS takođe nije uspela da zaustavi rastući negativni saldo računa, koji je od tada nastavio da raste, dostigavši negativnu vrednost od 12,65 milijardi dolara 2008.[31] Vlada izabrana 2001. obavezala se da će održati osnovne ciljeve ekonomske politike koje je usvojio njen prethodnik 1997, posebno: zadržavanje valutnog odbora, sprovođenje zdravih finansijskih politika, ubrzavanje privatizacije i sprovođenje strukturnih reformi. Obe vlade nisu uspele da primene zdrave socijalne politike.

Ekonomija je zaista počela da se razvija između 2003. i 2008. godine, a brojke rasta brzo su porasle, fluktuirajući između cifara od čak 6,6% (2004) i 5,0% (2003). U poslednjoj predkriznoj 2008. bugarska privreda brzo je rasla na 6,0%, uprkos značajnom usporavanju u poslednjem kvartalu.[32]

Deo Evropske unije[uredi | uredi izvor]

Bugarska je ušla u Evropsku uniju 1. januara 2007. što je dovelo do neke neposredne liberalizacije međunarodne trgovine, ali nije bilo iznenađenja za privredu. Vlada je ostvarila povećanje godišnje iznad 3%. Ova činjenica, zajedno sa godišnjim rastom BDP-a od preko 5%, dovela je do državne zaduženosti na 22,8% BDP-a 2006. u odnosu na 67,3% pet godina ranije.[28] Niske kamatne stope garantovale su raspoloživost sredstava za ulaganje i potrošnju. Na primer, procvat na tržištu nekretnina započeo je oko 2003. godine. Istovremeno, godišnja inflacija u privredi bila je promenljiva i tokom 2003—2007. kada je zabeležila najniži nivo od 2,3%, a najviši od 7,3%.[29] Ovo predstavlja pretnju pristupanju zemlje evrozoni. Ministarski savjet Republike Bugarske prvobitno je planirao da uvede evro nakon 2015. iako bi to svakako morala da uradi kao uslov za članstvo. Sa političke tačke gledišta, postoji trgovina između ekonomskog rasta i stabilnosti potrebne za rano pristupanje monetarnoj uniji. Bugarska je po glavi pariteta kupovne moći BDP i dalje samo oko polovine proseka Evropske unije, dok zemlje nominalnog BDP po stanovniku iznosi oko 20% proseka Evropske unije. Međutim, Bugarska zauzima 38. mesto (2015) na listi, više od većine drugih istočnoevropskih država,[26] i 40. mesto (2012) po indeksu ekonomske slobode sveta, nadmašivši Belgiju, Španiju, Poljsku, Mađarsku, Portugal. Bugarska takođe ima najniže stope poreza na dohodak fizičkih i pravnih lica u EU,[33][34] kao i drugi najniži javni dug svih država članica Evropske unije sa 16,2% BDP-a 2010.[35]

Ekonomski pad nakon međunarodne finansijske krize[uredi | uredi izvor]

Rast BDP-a (zeleni nasuprot crvenom) i nezaposlenosti (plavi) od 2001.
Javni (tamnocrveni) nasuprot privatnom (svetlo crveni) spoljni dug (crvena linija).

Zemlja je pretrpela težak početak 2009. godine, nakon prekida isporuka gasa u rusko-ukrajinskom gasnom sporu. Na gubitku je bila industrijska proizvodnja, kao i javne usluge, otkrivajući preveliku zavisnost Bugarske od ruskih sirovina. Svetska finansijska kriza 2007. počela je da vrši pritisak na rast i zaposlenost u poslednjem kvartalu 2008. Tržište nekretnina se zaustavilo i očekuje se da će rast biti znatno niži.

Tokom 2009. godine, mračne prognoze za efekte svetske krize na bugarsku privredu u velikoj meri su se ostvarile. Iako nije najteže pogođena zemlja, Bugarska je zabeležila svoje najgore ekonomske rezultate od pada 1997. godine. BDP se smanjio za oko 5%, a nezaposlenost je skočila. Potrošnja i strane investicije dramatično su opale i smanjile rast 2010. na 0,3%. Nezaposlenost je i dalje konstantno visoka i iznosi oko 10%.

Nova vlada i fiskalna disciplina[uredi | uredi izvor]

Vlada Bojka Borisova izabrana 2009. preduzela je korake za obnovu ekonomskog rasta, pokušavajući da održi strogu finansijsku politiku.[36] Fiskalna disciplina koju je uspostavio ministar finansija Đankov pokazala se uspešnom i zajedno sa smanjenom budžetskom potrošnjom stavila je bugarsku privredu na mesto sa stabilnim, mada polaganim rastom usred svetske krize. Standard & Poor's je 1. decembra 2009. nadoknadio investicije Bugarske, što je čini jedinom državom u Evropskoj uniji koja je te godine dobila pozitivnu nadogradnju.[37] U januaru 2010. Moody's Investors Service je situaciju proglasila iz „stabilne” u „pozitivnu”.

Očekivalo se da će se Bugarska pridružiti evrozoni 2013, ali nakon porasta određene nestabilnosti u zoni ona zadržava svoje pozicije prema evru.[38] Bugarska trenutno članstvo u evrozoni smatra previše rizičnim. Istraživanje transatlantskih trendova 2012. pokazalo je da 72% Bugara ne odobrava ekonomsku tadašnju politiku koju je sprovodila vlada stranke GERB i premijer Bojko Borisov.[39]

Podaci[uredi | uredi izvor]

Podaci[uredi | uredi izvor]

Sledeća tabela prikazuje glavne ekonomske pokazatelje u periodu 1980—2017. Inflacija ispod 2% je u zelenoj boji.[40]

Godina BDP BDP po glavi stanovnika BDP rast Stopa inflacije

(u procentima)

Nezaposlenost

(u procentima)

Bilans budžeta

(u % BDP-a)

Državni dug

(u % BDP-a)

1980 39.6 4,497 Rast5.7% n/a n/a n/a n/a
1981 Rast45.7 Rast5,168 Rast5.3% Stagnacija0% n/a n/a n/a
1982 Rast50.5 Rast5,701 Rast4.2% Negativan rast2.8% n/a n/a n/a
1983 Rast54.1 Rast6,087 Rast3.0% Negativan rast2.8% n/a n/a n/a
1984 Rast58.6 Rast6,585 Rast4.6% Negativan rast2.8% n/a n/a n/a
1985 Rast61.5 Rast6,911 Rast1.8% Negativan rast2.8% n/a n/a n/a
1986 Rast66.1 Rast7,426 Rast5.3% Negativan rast2.7% n/a n/a n/a
1987 Rast70.9 Rast7,978 Rast4.7% Negativan rast2.7% n/a n/a n/a
1988 Rast75.2 Rast8,480 Rast2.4% Negativan rast2.5% n/a n/a n/a
1989 Rast77.7 Rast8,807 Pad−0.5% Negativan rast6.4% Stagnacija0.0% n/a n/a
1990 Pad73.3 Pad8,358 Pad−9.1% Negativan rast23.9% Negativan rast2.9% n/a n/a
1991 Pad67.6 Pad7,777 Pad−10.8% Negativan rast335.5% Negativan rast6.8% n/a n/a
1992 Pad63.3 Rast7,360 Pad−8.4% Negativan rast82.0% Negativan rast13.2% n/a n/a
1993 Pad57.3 Rast6,736 Pad−11.6% Negativan rast72.8% Negativan rast15.8% n/a n/a
1994 Pad56.4 Rast6,707 Pad−3.7% Negativan rast96.0% Negativan rast14.1% n/a n/a
1995 Rast56.6 Rast1,511 Pad−1.6% Negativan rast62.1% Pozitivan pad11.4% n/a n/a
1996 Pad53.0 Pad6,448 Pad−8.0% Negativan rast123.0% Pozitivan pad11.0% n/a n/a
1997 Rast53.1 Rast6,502 Pad−1.6% Negativan rast1,061.2% Negativan rast14.0% n/a n/a
1998 Rast56.3 Rast6,943 Rast4.9% Negativan rast18.7% Pozitivan pad12.4% 1.2% 76.5%
1999 Rast56.8 Rast7,042 Pad0.5% Negativan rast2.6% Negativan rast13.8% Pad0.2% Negativan rast79.4%
2000 Rast61.0 Pad7,483 Rast5.0% Negativan rast10.3% Negativan rast18.1% Pad-0.6% Pozitivan pad73.9%
2001 Rast64.7 Rast8,195 Rast3.8% Negativan rast7.4% Pozitivan pad17.5% Pad-0.6% Pozitivan pad67.6%
2002 Rast69.6 Rast8,870 Rast5.9% Negativan rast5.8% Pozitivan pad17.4% Pad-0.6% Pozitivan pad53.8%
2003 Rast74.5 Rast9,555 Rast5.2% Negativan rast2.3% Pozitivan pad13.9% Stagnacija0.0% Pozitivan pad45.8%
2004 Rast81.5 Rast10,498 Rast6.4% Negativan rast6.1% Pozitivan pad12.2% Rast1.6% Pozitivan pad38.1%
2005 Rast90.0 Rast11,660 Rast7.1% Negativan rast6.0% Pozitivan pad10.2% Rast2.2% Pozitivan pad28.7%
2006 Rast99.1 Rast12,904 Rast6.9% Negativan rast7.4% Pozitivan pad9.0% Rast3.2% Pozitivan pad22.8%
2007 Rast109.2 Rast14,297 Rast7.3% Negativan rast7.6% Pozitivan pad6.9% Rast3.1% Pozitivan pad17.6%
2008 Rast118.1 Rast15,521 Rast6.0% Negativan rast12.0% Pozitivan pad5.7% Rast2.7% Pozitivan pad14.7%
2009 Pad114.7 Pad15,164 Pad-3.6% Negativan rast2.5% Negativan rast6.9% Pad-0.9% Pozitivan pad14.6%
2010 Rast117.6 Rast15,666 Rast1.3% Negativan rast3.0% Negativan rast10.3% Pad-3.8% Pozitivan pad14.1%
2011 Rast122.3 Rast16,694 Rast1.9% Negativan rast3.4% Negativan rast11.4% Pad-1.8% Negativan rast14.4%
2012 Rast124.7 Rast17,120 Stagnacija0.0% Negativan rast2.4% Negativan rast12.4% Pad-0.4% Negativan rast16.7%
2013 Rast127.5 Rast17,600 Rast0.5% Negativan rast0.4% Negativan rast13.0% Pad-1.8% Negativan rast17.2%
2014 Rast132.3 Rast18,373 Rast1.8% Pad-1.6% Pozitivan pad11.5% Pad-3.7% Negativan rast26.4%
2015 Rast138.4 Rast19,344 Rast3.5% Pad-1.1% Pozitivan pad9.2% Pad-2.8% Pozitivan pad25.6%
2016 Rast145.5 Rast20,474 Rast3.9% Pad−1.3% Pozitivan pad7.7% Rast1.6% Negativan rast27.4%
2017 Rast153.8 Rast21,817 Rast3.8% Rast1.2% Pozitivan pad6.3% Rast0.8% Pozitivan pad23.3%
2018 Rast162.3 Rast23,155 Rast3.2% Rast2.6% Pozitivan pad5.2% Rast0.1% Pozitivan pad20.5%
Pozitivni pokazatelji za bugarsku privredu: visok rast BDP-a i pad nezaposlenosti.
Negativni pokazatelji za bugarsku privredu: nivoi spoljnog duga su na istim nivoima kao tokom poslednje finansijske krize, 1996.

Prihod ili potrošnja domaćinstva u procentualnom udelu:

  • najnižih 10%: 2,9%
  • najviših 10%: 25,4% (25,4)

Raspodela porodičnog dohotka – Džini koeficijent: 36,6% (2013).

Stopa rasta industrijske proizvodnje: 11,3% (treće tromesečje).

Električna energija:

  • proizvodnja: 45,7 TWh (2006)
  • potrošnja: 37,4 TWh (2006)
  • izvoz: 7,8 TWh (2006)
  • uvoz: 0 TWh (2006)

Električna energija – proizvodnja po izvoru:

  • fosilno gorivo: 47,8%
  • hidro: 8,1%
  • nuklearna: 44,1%
  • ostalo: 0% (2001)

Ulje:

  • proizvodnja: 3.000 bbl/dan (2005)
  • potrošnja: 131.400 bbl/dan (2005)
  • izvoz: 51.000 (2005)
  • uvoz: 138.800 (2004)
  • dokazane rezerve: 15 miliona bbl (1. januara 2006)

Prirodni gas:

  • proizvodnja: 407.000 cu m (2005)
  • potrošnja: 5,179 milijardi cu m (2005)
  • izvoz: 0 cu m (2005)
  • uvoz: 5,8 milijardi cu m (2005)
  • dokazane rezerve: 5,703 milijarde cu m (1. januara 2006)

Poljoprivreda – proizvodi: povrće, voće, duvan, stoka, vino, pšenica, ječam, suncokret, šećerna repa.

Stanje tekućeg računa: -5,01 milijarde $ (2006)

Rezerve deviza i zlata: 11,78 milijardi $ (2006)

Kursna lista:

Godine 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007
Kurs 2.12 2.18 2.08 1.73 1.58 1.57 1.56 1.43

Sektori[uredi | uredi izvor]

Industrija i građevinarstvo[uredi | uredi izvor]

Veći deo bugarske industrije iz komunizma bio je teška industrija, iako su biohemikalije i računari bili značajni proizvodi počev od 1980-ih. Budući da je bugarska industrija bila prilagođena sovjetskim tržištima, kraj Sovjetskog Saveza i Varšavski pakt izazvali su ozbiljnu krizu 1990-ih. Nakon što je pokazao svoj prvi rast od komunističke ere 2000. godine, bugarski industrijski sektor je polako, ali stabilno rastao početkom 2000-ih. Međutim, učinak pojedinih proizvodnih industrija je neujednačen. Prerada hrane i duvana patili su od gubitka sovjetskih tržišta i nisu održavali dovoljno visoke standarde da bi se takmičili u zapadnoj Evropi. Prerada tekstila uglavnom je opala od sredine 1990-ih, iako je izvoz odeće neprekidno rastao od 2000.[41]

Prerada nafte imala je gubitke 1990-ih zbog kontinuiranog izvoznog tržišta i kupovine rafinerije Burgas od strane ruskog naftnog giganta Lukoil. Hemijska industrija je i dalje u dobrom stanju, ali je podložna promeni cena prirodnog gasa. Rast crne metalurgije, kojom dominira Kremikovtsi Metals Combine, odložen je složenim procesom privatizacije i zastarelom kapitalnom opremom. Obojena metalurgija je napredovala jer je topionicu bakra u Pirdopu kupio belgijski Union Minière du Haut-Katanga i zato što su izvozna tržišta bila povoljna.[41]

Kraj saveza Varšavskog pakta i gubitak tržišta Trećeg sveta bili su ozbiljni udarci na odbrambenu industriju. Početkom 2000-ih, plan za opstanak ove industrije uključivao je nadogradnju proizvoda kako bi zadovoljili zapadna tržišta i kooperativnu proizvodnju sa ruskim kompanijama. Elektronska industrija, koja je takođe bila konfigurisana 1980-ih da služi sovjetskim tržištima, nije bila u stanju da se takmiči sa zapadnim proizvođačima računara. Industrija se sada oslanja na ugovore sa evropskim firmama i privlačenje stranih investicija. Automobilska industrija je prestala sa proizvodnjom automobila, kamiona i autobusa. Proizvodnja viljuškara, specijalnost u doba komunizma, takođe je zaustavljena. Ranih 2000-ih brodogradnja je napredovala na glavnim primorskim gradovima Varne i Ruse zbog stranog vlasništva (Ruse) i privatizacije (Varna).[42]

Tek poslednjih godina proizvodnja elektronike i električne opreme ponovo je dostigla viši nivo. Najveći centri uključuju Sofiju, Plovdiv i okolinu, Botevgrad, Staru Zagoru, Varnu, Pravec i mnoge druge gradove. Proizvode se kućni aparati, računari, CD-ovi, telefoni, medicinska i naučna oprema. Godine 2008. elektronička industrija je isporučila više od 260 miliona dolara izvoza, pre svega komponenata, računara i potrošačke elektronike.[43]

U mnogim fabrikama proizvodnja transportne opreme još uvek ne rade punim kapacitetom. Proizvode vozove (Burgas, Drjanovo), tramvaje (Sofija), kolica (Dupnica), autobuse (Botevgrad), kamione (Šumen), kamione (Plovdiv, Lom, Sofija, Loveč). Loveč ima fabriku za proizvodnju automobila. Ruse služi kao glavni centar za poljoprivredne mašine. Bugarska proizvodnja oružja uglavnom posluje u centralnoj Bugarskoj (Kazanlak, Sopot, Karlovo).

Proizvodnja u građevinarstvu dramatično je opala 1990-ih, jer je industrijska i stambena izgradnja opala, ali je oporavak započeo početkom 2000-ih. Sektor, kojim dominiraju privatne firme, nastavio je sa stranim programima izgradnje koji su doveli do prosperiteta u komunističkoj eri. Firma Glavbolgarstroy ima velike građevinske projekte u Kazahstanu, Rusiji i Ukrajini, kao i domaće ugovore.[44]

Jedna od najvećih rumunskih investicija u Bugarskoj je u građevinskoj/maloprodajnoj industriji, tačnije robnoj marki Budmax u prodavnicama građevinskog materijala (u vlasništvu Arabesque).[45]

Energija[uredi | uredi izvor]

Termoelektrana Galabovo

Bugarska se oslanja na uvoznu naftu i prirodni gas (od kojih većina dolazi iz Rusije), zajedno sa domaćom proizvodnjom električne energije iz hidroelektrana na ugljen i nuklearkom Kozloduj. Bugarska uvozi 97% svog prirodnog gasa iz Rusije.[46] Ekonomija ostaje energetski intenzivna jer su se postupci očuvanja sporo razvijali. Zemlja je glavni regionalni proizvođač električne energije. Bugarska je proizvela 38,07 milijarde kWh električne energije 2006.[47] Domaća industrija proizvodnje električne energije, koja je privatizovana 2004. prodajom kamatama iz Evrope, Japana, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, ima problem zastarele opreme i slabe agencije za nadzor. Kako bi rešila problem, vlada je 2008. osnovala državno energetsko holding društvo (Bulgarian Energy Holding) sastavljeno od gasne kompanije Bulgargaz, Bulgartransgaz, elektroprivredne kompanije NEK EAD, nuklearne elektrane u Kozloduju. Država ima 100% udela u holding kompaniji.[48][49] Bugarska ima oko 64 male hidroelektrane, koje zajedno proizvode 19 procenata proizvedene snage u zemlji.[44]

Nuklearna elektrana Kozloduj, koja je 2005. godine snabdevala više od 40 procenata bugarske električne energije, ima slabu ulogu, jer dva od preostala četiri reaktora (dva su zatvorena 2002. godine) moraju su biti zatvoreni 2007. kako bi bila u skladu sa standardima Evropske unije. Očekivalo se da će Kozloduj, koji je izvezao 14 procenata svoje proizvodnje 2006, prestati sa svim izvozom 2007. Izgradnja dugo odlagane nuklearne elektrane Belene nastavljena je 2006, ali nije završena do 2011. godine.[44]

Istraživanje nafte se vršilo u Crnom moru i na rumunskoj granici, ali glavni bugarski prihod od nafte je od tranzitnih pravaca istok-zapad i sever-jug. Burgas je glavna bugarska naftna luka na Crnom moru. Najveću bugarsku rafineriju nafte, Neftochim, kupio je ruski naftni gigant Lukoil 1999, a modernizovan je 2005. godine. Jedini značajan resurs uglja u Bugarskoj je nekvalitetni lignit, uglavnom iz državnih kompleksa Marica-Iztok i Bobov Dol, koji se koristi u lokalnim termoelektranama.[44]

Termoelektrane daju značajnu količinu energije, pri čemu je većina kapaciteta koncentrisana u kompleksu Marica-Iztok. Najveće termoelektrane su:

  • Marica Iztok 2 — 1450 MW
  • Varna — 1260 MW
  • Marica Iztok 3 — 870 MW
  • Bobov Dol — 630 MW
  • Ruse Iztok — 600 MW
  • Marica Iztok 1 — 650 MW

Projekat izgradnje dodatnog bloka 670 MW za termoelektranu Marica Iztok 1 500 MW[50] završen je 3. juna 2011, iznosio je 1,4 milijarde dolara.

Bugarska je rangirana kao manji proizvođač nafte (97. u svetu) sa ukupnom proizvodnjom od 3520 bbl/dan.[51] Istraživači su otkrili prvo bugarsko naftno polje u blizini Tulenova 1951. Dokazane rezerve iznose 15.000.000 bbl (2.400.000 m3) . Proizvodnja zemnog gasa zaustavljena je krajem 1990-ih. Dokazane rezerve prirodnog gasa iznose 5663 bln. cu m.[52] Rafinerija nafte Lukoil Neftočim najveće je rafinerijsko postrojenje u Bugarskoj sa godišnjim prihodima koji prelaze više od 4 milijarde leva (2 milijarde evra).[53]

Poslednjih godina beleži se stalni porast proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije kao što su vetar i solarna energija.[54] Energija vetra ima velike izglede, sa do 3400 MW potencijala instaliranog kapaciteta.[55] Bugarska upravlja sa više od 70 vetroturbina ukupnog kapaciteta 112,6 MW, a povećala je njihov broj gotovo trostruko kako bi dostigla ukupan kapacitet od 300 MW 2010.[56]

Od 2010. do 2017. uvoz otpada za proizvodnju energije povećao se gotovo pet puta.[57] Evropska komisija je od 2014. finansirala instaliranje postrojenja za kogeneraciju toplote i električne energije iz goriva dobijenog od smeća koje će se nalaziti u Sofiji.[58][59] Godine 2017. bugarsko Ministarstvo životne sredine i voda izvestilo je Bazelsku konvenciju da je Bugarska uvezla 69.683 tone otpada za spaljivanje u obliku RDF, SRF, prethodno obrađenog mešovitog otpada i mešane kontaminirane plastike.[60] Od marta 2021. godine, ukupna količina tona otpada koji se godišnje uvozi je suštinski nepoznata.

Usluge i turizam[uredi | uredi izvor]

Iako se doprinos usluga bruto domaćeg proizvoda (BDP) više nego udvostručio u postkomunističkoj eri, značajan deo tog rasta ostvaren je u vladinim službama, a kvalitativni nivo usluga uveliko varira. Bugarski bankarski sistem, koji je bio slab u prvim postkomunističkim godinama, bio je potpuno reformisan krajem 1990-ih, uključujući jači nadzor bugarske narodne banke i postepenu privatizaciju. Godine 2003. bankarski sistem je u potpunosti privatizovan, a značajna konsolidacija je sistem učinila efikasnijim 2004. Nekoliko manjih banaka je značajno poraslo između 2004. i 2006. godine. Ovi procesi povećali su poverenje javnosti u banke. Iako sistem još uvek zahteva konsolidaciju, aktivnost kredita stanovništvu i preduzećima povećala se početkom 2000-ih. Industrija osiguranja je naglo rasla od tržišne reforme 1997. godine, uz pomoć stranih firmi. Primer je bugarska osiguravajuća grupa, penzioni fond i društvo za upravljanje osiguranjem u vlasništvu holandsko-izraelske kompanije TBI Holding i evropske banke za obnovu i razvoj. Uvođenjem planova zdravstvenog i penzijskog osiguranja proširio se privatni sektor osiguranja. Niz reformskih zakona ranih 2000-ih omogućio je bugarskoj berzi da započne redovan rad. Od 2005. godine aktivnost na berzi bila je ograničena nedostatkom transparentnosti, iako je stopa rasta porasla početkom 2004.[61]

Nakon pada 1990-ih, u 21. veku turistička industrija je naglo rasla. Godine 2016. Bugarsku je posetilo oko 10 miliona stranaca, u poređenju sa 4 miliona 2004. i 2,3 miliona 2000. Ovaj trend zasnovan je na brojnim destinacijama, niskim troškovima i restauraciji objekata. Veći deo industrije privatizovan je do 2004. godine. Predmeti infrastrukture kao što su rekreativni objekti i usluge rezervacije zahtevaju poboljšanje. Razvoj bugarskog maloprodajnog sektora bio je spor sve do ranih 2000-ih, kada je počeo da se pojavljuje veliki broj lokala zapadnog stila, a Sofija se razvila kao maloprodajni centar. Do 2006. godine nekoliko glavnih evropskih maloprodajnih lanaca otvorilo je prodavnice, a drugi su planirali da uđu na bugarsko tržište.[62]

Bugarska je imala značajna ulaganja od stranaca koji kupuju nekretninu ili za sopstvenu upotrebu ili za investiranje. Godine 2006. više od 29% imovinskih ugovora potpisali su stranci, od kojih su više od polovine bili britanski državljani.[63] Razne kompanije, poput Bulgarian Dreams, aktivno su plasirale bugarske nekretnine kupcima u inostranstvu.

Godine 2007. Bugarsku je posetilo 5.200.000 turista, zauzevši 39. mesto u svetu.[64] Turisti iz Grčke, Rumunije i Nemačke čine 40% posetilaca.[65] Značajan broj britanskih (+300.000), ruskih (+200.000), srpskih (+150.000), poljskih (+130.000) i danskih (+100.000) turista takođe posećuje Bugarsku. Većinu njih privlače različiti pejzaži, očuvano istorijsko i kulturno nasleđe i ruralna i planinska područja.

Za Uskrs 2018. godine zabeleženo je oko 90% rumunskih turista u Varni, jednoj od najvećih turističkih lokacija u Bugarskoj.[66]

Glavne destinacije uključuju glavni grad Sofiju, obalna odmarališta Sunčev breg, Albena, Sozopol, Sveti Vlas; zimovališta Bansko, Pamporovo, Čepelare i Borovec. Arbanasi i Boženci su seoska turistička odredišta sa dobro očuvanim etnografskim tradicijama. Ostale popularne atrakcije su Rilski manastir iz 10. veka i dvorac Eukinograd iz 19. veka.

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo[uredi | uredi izvor]

Bugarska je najveći svetski proizvođač ružinog i lavandinog ulja,
najčešće korišćena esencijalna ulja u parfimeriji.[67][68]

U komunističko doba bugarska poljoprivreda bila je u velikoj meri centralizovana, integrisana sa industrijama povezanim sa poljoprivredom. U postkomunističkoj eri proces vraćanja poljoprivrednog zemljišta privatnim vlasnicima bio je u obliku koji osigurava sporu produktivnost. Investicije banaka i nesigurnost na tržištu zemljišta doprineli su usporenom razvoju tokom 1990-ih. Do 2004. oko 98 procenata radne snage i proizvodnje bugarskog poljoprivrednog sektora bilo je privatno, uključujući niz velikih privatnih zadružnih preduzeća. Značajna količina hrane takođe se proizvodi za direktnu potrošnju od strane ne poljoprivrednika na malim parcelama, što je važna podrška delovima stanovništva. Godine 2000. i 2003. suše su ograničile poljoprivrednu proizvodnju, a poplave su imale isti efekat 2005. Glavne poljske kulture u Bugarskoj su pšenica, kukuruz i ječam. Glavne industrijske kulture su šećerna repa, suncokret i duvan. Paradajz, krastavci i paprika najvažniji su izvoz povrća. Proizvodnja jabuka i grožđa, najvećih bugarskih proizvoda od voća, smanjila se od komunizma, ali je izvoz vina znatno porastao. Najvažnije vrste stoke su goveda, ovce, živina, svinje i bivoli, a glavni mlečni proizvodi su jogurt, kravlji i ovčji sir.[69] Bugarska je 13. najveći svetski proizvođač ovčijeg mleka,[70] 15. najveći proizvođač duvana[71] i 13. najveći proizvođač malina[72] u Evropi. Specijalizovana oprema iznosi oko 25.000 traktora i 5500 kombajna sa flotom lakih aviona.[73]

Kombajn u blizini Slivnice. Oko 43% bugarske zemlje je obradivo.

Procenjeno je da je 2004. godine jedna trećina bugarske kopnene mase bila pokrivena šumama, od čega je oko 40 procenata četinara. Između 1980. i 2000, šumska površina povećala se za 4,6 procenata. Godine 2002. ukupno je požnjeveno 4800 tona drvne građe, od čega je 44 procenata drvo za ogrev i 20 procenata drvo celuloze. Iako su nominalni državni drvni standardi veoma strogi, 2004. procenjeno je da je 45 posto bugarske drvne građe ilegalno evidentirano zbog korupcije u šumarskoj službi. Oko 7,5 posto šuma je zaštićeno od svake upotrebe, a 65 posto je određeno za ekološku i komercijalnu upotrebu. Godine 2005. oko 70 procenata ukupnih šumskih resursa ocenjeno je kao ekonomsko isplativo.[69]

Otkako je Bugarska 1995. zaustavila pucanje na otvorenom moru, zemlja je uvozila sve veće količine ribe. Industrija uzgoja ribe (posebno jesetra) proširila se početkom 2000-ih, a neka poboljšanja životne sredine u Crnom moru i Dunavu, glavnim izvorima ribe, povećaju potražnju narednih godina. Međutim, ulov iz tih izvora naglo se smanjio poslednjih decenija. Godine 2004. samo nekoliko vrsta ribe bilo je dostupno na domaćem tržištu. Između 1999. i 2001. godine, ukupan bugarski ulov ribe, divljeg i uzgajanog, opao je sa 18.600 na 8100 tona, ali je 2003. porastao na 16.500.[41]

Proizvodnja najvažnijih useva (prema organizaciji za hranu i poljoprivredu) 2006. (u '000 tona) iznosila je: pšenice 3301,9; suncokret 1196,6; kukuruz 1587,8; grožđe 266,2; duvan 42,0; paradajz 213,0; ječam 546,3; krompir 386,1; paprika 156,7; krastavci 61,5; trešnje 18,2; lubenice 136,0; kupus 72,7; jabuke 26,1; šljive 18,0; jagode 8.8.

Rudarstvo i minerali[uredi | uredi izvor]

Bugarska rudarska industrija opala je u postkomunističkoj eri. Mnogi depoziti su i dalje nerazvijeni zbog nedostatka savremene opreme i slabog finansiranja. Rudarstvo je doprinelo manje od dva procenta BDP-a i angažovalo manje od tri procenta radne snage početkom 2000-ih. Bugarska ima sledeće procenjene depozite metalnih minerala: 207 miliona tona rude gvožđa, 127 miliona tona rude mangana, 936 miliona tona rude bakra, 238 miliona tona rude hroma i 150 miliona tona rude zlata. Nekoliko bugarskih minerala se vadi komercijalno; 80 posto eksploatacije vrši se površinskim iskopavanjem. Vađenje gvožđa u Kremikovcima i drugde nije dovoljno za podršku domaćoj industriji čelika, ali ležišta bakra, olova i cinka u potpunosti snabdevaju industriju obojene metalurgije. Britanska firma ima istražne rudnike zlata u Dikanitu i Gornoseltsi, a domaći rudnik bakra i zlata radi u Čelopeču. Oko 50 nemetalnih minerala je prisutno u značajnim količinama. Značajne količine uranijuma prisutne su na planinama Rodopi, ali u poslednjih deset godina nisu vađena.[41]

Uprkos lošim rezultatima rudarskog sektora, produktivnost se povećala poslednjih godina. Rudarstvo je i dalje jedan od najvažnijih izvora zarade od izvoza i još uvek značajno doprinosi ekonomskom rastu. Rudarska industrija vredi 760 miliona dolara[74] i, zajedno sa srodnim industrijama, zapošljava 120.000 ljudi.[75] Rastuće globalne cene zlata, olova i bakra 2010, kao i ulaganja u proizvodnju cinka i uglja, podstakli su ekonomski rast u rudarskom sektoru nakon finansijske krize 2007.[76] Od 2010. godine Bugarska se nalazi na 19. mestu najvećih svetskih proizvođača uglja, 9. najvećeg proizvođača bizmuta, 19. najvećeg proizvođača bakra i 26. najvećeg proizvođača cinka. U Evropi je zemlja na četvrtom mestu u proizvodnji zlata i na šestom u proizvodnji uglja.[77][78]

Rudnik i prerada bakra Elatsite, izgrađen za vreme vladavine Vlka Červenkova, zauzima mesto jednog od najvećih u jugoistočnoj Evropi. Godišnje izvadi 13 miliona tona rude, proizvodeći oko 42.000 tona bakra, 1.6 tona zlata i 5.5 tona srebra.[79]

Crna metalurgija ima veliki značaj. Veći deo proizvodnje čelika i gvožđa odvija se u Kremikovci i Stomani čelika u Perniku, sa trećim metalurškom bazom u Debeltu. U proizvodnji čelika po glavi stanovnika, država je na čelu Balkana.

Najveće rafinerije za olovo i cink posluju u Plovdivu, Krdžali i Novom Iskaru; bakra u Pirdopu i Elisejnu; za aluminijum u Šumenu. U proizvodnji mnogih metala po stanovniku, kao što su cink i gvožđe, Bugarska je na prvom mestu u istočnoj Evropi.

Infrastruktura[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Saobraćaj u Bugarskoj
Simensovi vagoni bugarske državne železnice. Uglavnom zastareli železnički transportni sistem postepeno se modernizuje.[80][81]

Bugarski nacionalni putevi su ukupne dužine 40.231 km (24.998 mi),[82] od čega 39.587 km (24.598 mi) su asfaltirani.[83] Autoputevi u Bugarskoj, poput Trakije, Hemusa, Strume i Marice, poboljšavaju se i izdužuju na ukupnu dužinu od 760 km (470 mi) od novembra 2015. Železnice su glavni način teretnog prevoza, iako autoputevi imaju sve veći udeo tereta. Bugarska takođe ima 6.238 km (3.876 mi) železničke pruge i izgradila je brzu železnicu do 2017, po ceni od 3 milijarde evra.[84][85] Sofija i Plovdiv su glavna sedišta za vazdušni saobraćaj, dok su Varna i Burgas glavne pomorske trgovačke luke.

Bugarska ima široku, ali zastarelu telekomunikacionu mrežu koja zahteva značajnu modernizaciju.[83] Telefonska usluga je dostupna u većini sela, a centralni digitalni magistralni vod povezuje većinu regiona. Trenutno postoje tri aktivna operatora mobilne telefonije A1 Bugarska, Telenor i Vivakom.[86] Od 2000. godine dogodio se brzi porast broja korisnika Interneta, sa 430.000 porastao je na 1.545.100, 2004. i 3,4 miliona (stopa penetracije 48%) 2010.[87] Godine 2017. korisnici Interneta u Bugarskoj čine 4,2 miliona ljudi (stopa prodiranja 59,8%).[88] Bugarska je imala treću najbržu prosečnu brzinu širokopojasnog interneta na svetu, posle Rumunije i Južne Koreje, 2011.[89] Godine 2017. Bugarska zauzima 27. mesto na svetu na grafikonu prosečne brzine prenosa sa 17,54 Mbit/s, zauzima 31. mesto na svetu na grafikonu prosečnih mesečnih troškova širokopojasnog pristupa sa 28,81 dolara i zauzima 18. mesto na svetu po brzini/trošku sa čak 0,61.[90]

Nauka i tehnologija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Nauka i tehnologija u Bugarskoj
Kula 200 cm (79 in) teleskop na opservatoriji Rožen.

Bugarska je 2010. godine potrošila 0,25% svog BDP-a na naučna istraživanja[91] što predstavlja jedan od najnižih naučnih budžeta u Evropi.[92] Hronična nedovoljna ulaganja u sektor od 1990. primorala su mnoge naučne stručnjake da napuste zemlju.[93] Kao rezultat toga, bugarska privreda ima niske rezultate u pogledu inovacija, konkurentnosti i izvoza visoke dodane vrednosti.[94][95] Ipak, Bugarska je 2002. godine zauzela osmo mesto na svetu po ukupnom broju funkcija informaciono-komunikacionog sistema i stručnjaka, nadmašivši zemlje sa daleko većom populacijom,[96] upravlja jedinstvenim superračunarom u regionu Balkana,[97] IBM Blue Gene, septembra 2008.[98]

Bugarska akademija nauka je vodeća naučna institucija u zemlji i zapošljava većinu bugarskih istraživača u svojim brojnim ograncima. Glavna područja istraživanja i razvoja su energija, nanotehnologija, arheologija i medicina.[99] General-major Georgi Ivanov koji je 1979. leteo na Sojuz 33, Bugarska je postala šesta država na svetu koja ima astronauta u svemiru. Primenila je sopstvene eksperimente na različitim misijama, poput dozimetara RADOM-7[100] na Međunarodnoj svemirskoj stanici i svemirskom stakleniku (bugarski izum) na svemirskoj stanici Mir.[99] Vlada je 2011. najavila planove za ponovno pokretanje svemirskog programa proizvodnjom novog mikrosatelita i pridruživanjem evropskoj svemirskoj agenciji.[101]

Od juna 2017. Bugarska će imati svoj prvi geostacionarni komunikacioni satelit. Bulgarija Sat-1 je geostacionarni komunikacioni satelit kojim upravlja Bulsatcom,[102] a proizvodi ga SSL,[103] zasnovan na svemirski dokazanoj satelitskoj platformi SSL 1300. Bulgarija Sat-1 je prvi u istoriji državnog geostacionarnog komunikacionog satelita na bugarskom orbitalnom položaju i dizajniran je da pruža usluge direktnog do kuće[104] i usluge komunikacije podataka na Balkanu i drugim evropskim regionima. Na ovaj način Bugarska će biti među ostalim evropskim zemljama sa svojim satelitima, i to Belorusija, Francuska, Grčka, Italija, Luksemburg, Norveška, Rusija, Španija, Švedska, Turska i Velika Britanija.[105]

Zahvaljujući velikom izvozu računarske tehnologije u Savetu za uzajamnu ekonomsku pomoć, Bugarska je 1980-ih postala poznata kao silicijumska dolina Istočnog bloka.[106]

Rad[uredi | uredi izvor]

Nezaposlenost u Bugarskoj.[107]

Godine 2005. radna snaga procenjena je na 3,3 miliona; 2004. 11 posto je radilo u poljoprivredi, 33 posto u industriji i 56 posto u uslugama. Stopa nezaposlenosti bila je dvocifrena tokom čitave postkomunističke ere, dostigavši visoku tačku od 19 procenata 2000. Od tada se stopa znatno smanjila otvaranjem novih radnih mesta u privatnim i državnim preduzećima. Godine 2005. zvanično je bilo 11,5 procenata, u poređenju sa 16,9 procenata na kraju 2002. Međutim, 2003. godine procenjeno je da je 500.000 Bugara bilo nezaposleno, ali nisu zvanično prebrojani jer nisu tražili posao. U januaru 2005. vlada je povećala minimalnu zaradu za 25 procenata, na 90 američkih dolara mesečno. Najveći sindikati su Podkrepa (Podrška) i konfederacija nezavisnih sindikata u Bugarskoj. Oni predstavljaju rad u nacionalnom savetu za tripartitno partnerstvo, u kojem se pridružuju predstavnicima vlade i preduzeća kako bi razgovarali o pitanjima rada, socijalne sigurnosti i životnog standarda. Sindikati su bili važna politička snaga u padu režima Živkova.[62] U kasnu jesen 2016. prijavljena je stopa nezaposlenosti od 7%. Vlada je 2016. povećala minimalnu zaradu na 215 evra mesečno. Na kraju 2016. prosečna mesečna zarada je oko 480 evra mesečno, ali postoje razlike u regionima zemlje. Prosečna mesečna bruto zarada dostigla je vrednost od 530 evra u martu 2017.[108] Prema najnovijem godišnjem izveštaju instituta za ekonomske studije bugarske akademije nauka, prosečna zarada u Bugarskoj je samo četvrtina (1/4) prosečne zarade u EU i trebalo bi da bude dva puta veća kada se produktivnost radne snage izračunava u formuli.[27]

Valuta i inflacija[uredi | uredi izvor]

Jedinica valute Bugarske je lev. Oktobra 2006. američki dolar vredeo je 1,57 leva. Godine 1999. vrednost leva vezana je za vrednost nemačke marke, koja je 2001. zamenjena evrom. Nakon prijema Bugarske u EU, lev bi trebalo da bude zamenjen evrom.[109]

Godine 2003. stopa inflacije u Bugarskoj procenjena je na između 2,3 i 3 procenta. Stopa je iznosila 6 procenata 2004. i 5 procenata 2005.[69] Godine 2015. i 2016. zabeležen je minimalni nivo deflacije.

Porez, državni budžet i dug[uredi | uredi izvor]

Državni dug kao procenat BDP-a u EU 2012. Bugarska ima jednu od najnižih stopa.

Od 1. januara 2008. porez na dohodak za sve građane utvrđen je na paušalnoj stopi od 10%. Ovaj paušalni porez jedna je od najnižih stopa dohotka na svetu i najniža stopa dohotka u Evropskoj uniji.[110] Reforma je urađena u težnji za većim rastom BDP-a i većim stopama naplate poreza. Neki su to nazvali revolucijom, ali promene su naišle na blage diskusije i neke proteste pogođene radničke klase. Predlog je modifikovan kako bi omogućio nadoknadu gubitka zbog promena u poreskoj formuli. Porez na dobit preduzeća takođe iznosi 10% od 1. januara 2007, što je takođe među najnižim u Evropi.[111] Trenutno se ovo oporezivanje zadržava dok su druge zemlje povisile porez tokom krize. Međutim, većina državnih prihoda dolazi od PDV-a i akciza, ali udeo prihoda i poreza na dobit u prihodima se povećava.

Godine 2005. procenjeni državni prihodi Bugarske iznosili su 11,2 milijarde američkih dolara, a procenjeni državni rashodi, uključujući kapitalne izdatke, iznosili su 10,9 milijardi američkih dolara, što je donelo suficit od 300 miliona američkih dolara. Godine 2004. prihodi su iznosili 10,1 milijardi američkih dolara, a rashodi 9,7 milijardi američkih dolara, za suficit od 400 miliona američkih dolara.[69]

Nakon političkih promena, Bugarska je 1991. godine imala 11,25 milijardi američkih dolara državnog duga, što je predstavljalo 180% BDP-a. Državni dug je dostigao vrhunac 1994, kada je dostigao 14,4 milijarde američkih dolara. Tokom 1998—2008. Bugarska je održavala politiku budžetskih suficita, što je smanjilo državni dug na 5,07 milijardi evra. U kombinaciji sa ekonomskim rastom u tom periodu, državni dug je pao na rekordno niskih 13,7% BDP-a, jednog od najnižih u Evropskoj uniji. Godine 2008. Bugarska je takođe održavala 4286 milijardi evra fiskalne rezerve, što znači da je neto državni dug u ovom trenutku iznosio samo 0,784 milijarde evra. Nakon svetske finansijske krize 2007. Bugarska se okrenula politici budžetskog deficita i na kraju 2013. državni dug porastao je na 7219 milijardi evra, što predstavlja 18,1% BDP-a. Godine 2015. stopa duga se dodatno povećala na 26,7% BDP-a, i dalje ostajući treća najniža u EU nakon Estonije i Luksemburga. Deo povećanja izazvan je kolapsom Korporativne komercijalne banke 2014, četvrte banke po veličini u zemlji, i naknadnim isplatama zagarantovanih depozita.

Spoljnoekonomski odnosi[uredi | uredi izvor]

Devedesetih godina Bugarska se postepeno udaljavala od zavisnosti od tržišta u bivšoj sovjetskoj sferi, povećavajući izvoz u Evropsku uniju. Godine 1999. Bugarska se pridružila srednjoevropskom sporazumu o slobodnoj trgovini, sa čijim je članicama (Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija; Makedonija je dodata 2006) uspostavila važne trgovinske odnose. Međutim, prijem svih osim Hrvatske i Rumunije u EU smanjio je značaj Centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini. Godine 2004. oko 54 procenata uvozne trgovine Bugarske i 58 procenata njene izvozne trgovine bilo je sa zemljama članicama EU. Bugarska ima bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini sa Albanijom, Hrvatskom, Estonijom, Izraelom, Letonijom, Litvanijom, Makedonijom, Moldavijom i Turskom.[62]

Početkom 2000-ih, ugljovodonična goriva su i dalje bila važan uvoz, iako se početkom kasnih 1990-ih udeo tih roba u ukupnom uvozu značajno smanjio, sa 29 procenata 1996. na 13 procenata 2004. Tokom tog perioda, diverzifikacija uvoznih proizvoda poboljšala se kako se povećavao obim mašina i opreme, potrošačkih proizvoda i automobila. Veliki procenat uvoza otpada na sirovine poput platna, rude metala i nafte, koje se prerađuju i ponovo izvoze. Najvažniji uvoz u 2005. godini bili su mašine i oprema, metali i rude, hemikalije i plastika, goriva i minerali. Glavni izvori uvoza, prema redosledu obima, bili su Nemačka, Rusija, Italija, Turska i Grčka. Godine 2005. najveća izvozna tržišta u Bugarskoj, po redosledu obima, bila su Italija, Nemačka, Turska, Grčka i Belgija. Najvažnija izvozna roba bila je odeća, obuća, gvožđe i čelik, mašine, oprema i goriva. Godine 2005. izvoz Bugarske iznosio je 11,7 milijardi američkih dolara, a uvoz 15,9 milijardi američkih dolara, što je izazvalo trgovinski deficit od 4,2 milijarde američkih dolara. Trgovinski deficit je posebno težak sa Rusijom, gde su se tržišta bugarske robe drastično smanjila početkom 2000-ih.[112]

U prvoj polovini 2006. godine Bugarska je imala deficit tekućeg računa od 2,3 milijarde američkih dolara, što je značajno povećanje u odnosu na deficit u istom periodu 2005. godine, koji je iznosio oko 1,4 milijarde američkih dolara. Njen trgovinski deficit iznosio je 2,78 milijardi američkih dolara, direktne strane investicije iznosile su 1,8 milijardi američkih dolara, a saldo finansijskog računa bio je 2,29 milijardi američkih dolara. Sredinom 2006. godine ukupni platni bilans iznosio je 883 miliona američkih dolara, u poređenju sa 755 miliona američkih dolara za isti period 2005.[113]

Veliki bugarski spoljni dug predstavljao je ekonomski teret tokom čitave postkomunističke ere. Krajem 2005. Bugarska je prijavila spoljni dug od 15,2 milijarde američkih dolara, rast vrednosti, ali smanjenje kao procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP) u poređenju sa 2002. i prethodnim godinama. Kao procenat BDP-a, spoljni dug je ostao konstantan između 2004. i 2005.[113]

Počev od kasnih 1990-ih, ulaganja sa zapada i Rusije znatno su doprinela oporavku od ekonomske krize 1996—97, ali stopa ulaganja i dalje je niža od one u drugim zemljama Istočne Evrope. Godine 2003. najveći nacionalni izvori stranih direktnih investicija, prema redosledu obima, bili su Austrija, Grčka, Nemačka, Italija i Holandija. Godine 1997. belgijska kompanija Solve kupila je Deny Soda Combine, a 1999. Lukoil iz Rusije je kupio rafineriju nafte Neftochim u Burgasu. Union Minière du Haut-Katanga, belgijska rudarska kompanija, kupila je veliko postrojenje za topljenje bakra u Pirdopu, dajući važan podsticaj bugarskoj obojenoj metalurgiji. Brojne strane kompanije investirale su u industriju hemijskih đubriva i preradu hrane početkom 2000-ih, Kina je investirala u bugarsku elektronsku industriju. Sklopljeni su neki ugovori o saradnji za proizvodnju delova za vozila. Nemački Dajmler ima ugovor o ažuriranju bugarskih vojnih transportnih vozila između 2003. i 2015. Francuska kompanija Erbas helikopteri ima bilateralni protokol koji uključuje razne mašine, računarski softver i druge industrijske proizvode. Godine 2004. bugarske rezerve nafte privukle su interesovanje kompanije Melrose Resources iz Edinburga. Ruski gigant za prirodni gas, Gasprom, obećao je ulaganje u bugarsku infrastrukturu za prirodni gas u zamenu za povećanu kupovinu svog proizvoda. Izraelski konzorcijum od tri kompanije dogovorio se 2004. da radi sa domaćom kompanijom Overgas (koja je u polovičnom vlasništvu Gasproma) na velikoj distributivnoj mreži prirodnog gasa u Bugarskoj. Godine 2005. tri evropska konzorcijuma predala su ponude za izgradnju nuklearne elektrane Belene. Jedan od takvih investitora je italijanski energetski konzorcijum ENEL, koji je takođe vlasnik termoelektrane Marica Iztok 3. Godine 2006. ruska kompanija Gasprom licitirala je protiv nekoliko evropskih energetskih kompanija za vlasništvo nad novoprivatizovanim regionalnim sistemima grejanja, a austrijska Petromaxx Energy Group uložila je 120 miliona američkih dolara u novu rafineriju nafte u Silistri.[113]

U decembru 1996. Bugarska se pridružila Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Početkom 1990-ih spori tempo privatizacije u Bugarskoj, kontradiktorne vladine poreske i investicione politike i birokracija držali su strane investicije među najnižim u regionu. Ukupna direktna strana ulaganja od 1991. do 1996. iznosila su 831 milion dolara. Međutim, u godinama od 1997. Bugarska je počela da privlači značajne strane investicije. Samo u 2004. godini strane kompanije su investirale preko 2,72 milijarde evra. Godine 2005. ekonomisti su primetili usporavanje stranih direktnih investicija na oko 1,8 milijardi evra, što se uglavnom pripisuje kraju privatizacije glavnih državnih preduzeća. Nakon pridruživanja EU 2007, Bugarska je zabeležila vrhunac stranih investicija od oko 6 milijardi evra.

Razni podaci[uredi | uredi izvor]

Bugarska domaćinstva koja imaju pristup Internetu kod kuće.[114]

Podaci o upotrebi ICT u domaćinstvima i od strane pojedinaca zasnivaju se na godišnjem uzorku koji je deo statističkog programa evropske zajednice. Metodologija i statistički alati su u potpunosti usklađeni sa zahtevima Eurostata i odredbom br. 808/2004 evropskog parlamenta i saveta. Cilj istraživanja je prikupljanje i širenje pouzdanih i uporedivih informacija o upotrebi informacionih i komunikacionih tehnologija u domaćinstvima na evropskom nivou i obuhvata sledeće teme:

  • pristup i upotreba ICT sistema od strane pojedinaca i/ili u domaćinstvima;
  • korišćenje interneta u različite svrhe od strane pojedinaca i/ili u domaćinstvima;
  • ICT sigurnost;
  • ICT kompetencija;
  • e-trgovina;
  • prepreke za upotrebu ICT i interneta;
  • uočeni efekti upotrebe ICT na pojedince i/ili u domaćinstvima.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „World Economic Outlook Database, October 2020”. IMF.org. International Monetary Fund. Pristupljeno 22. 10. 2020. 
  2. ^ „Global Economic Prospects, June 2020”. openknowledge.worldbank.org. World Bank. str. 80. Pristupljeno 10. 6. 2020. 
  3. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. IMF (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-12. 
  4. ^ „Gross Domestic Product for the Second Quarter of 2017 (Flash Estimates) | National statistical institute”. National Statistical Institute. Arhivirano iz originala 04. 08. 2020. g. Pristupljeno 2017-09-03. 
  5. ^ „Bulgaria Export Sales 2018”. World's Top Exports. 2018. Pristupljeno 2020-02-01. 
  6. ^ „Export Partners of Bulgaria”. The Observatory of Economic Complexity. 2018. Pristupljeno 2020-06-07. 
  7. ^ „Bulgaria Import Sales 2018”. Wikipedia. 2018. Pristupljeno 2020-02-01. 
  8. ^ „Import Partners of Bulgaria”. The Observatory of Economic Complexity. 2018. Pristupljeno 2020-06-07. 
  9. ^ „World Bank country data: Bulgaria”. The World Bank Group. 2015. Pristupljeno 25. 4. 2012. 
  10. ^ „Bulgaria GDP”. countryeconomy.com/gdp/bulgaria. countryeconomy.com/gdp/bulgaria. Pristupljeno 8. 6. 2020. 
  11. ^ „World Economic Outlook Database, October 2019”. IMF.org. International Monetary Fund. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  12. ^ „SREDNA BRUTNA MESEČNA ZAPLATA NA NAETITE LICA PO TRUDOVO I SLUŽEBNO PRAVOOTNOŠENIE PREZ 2020 GODINA*”. National Statistical Institute. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  13. ^ „Net average monthly salary (adjusted for living costs in PPP), 2019”. en.wikipedia.org. Wikipedia. Pristupljeno 1. 2. 2020. 
  14. ^ Fixed currency exchange rates, Bulgarian National Bank.
  15. ^ Bulgarian Bank Advisor: Bulgaria Lev Strongest Currency in Eastern Europe, Novinite, 16 February 2009
  16. ^ Bulgarian Lev – the Balkans’ Strongest Currency, Standart, 16 February 2009
  17. ^ „Field listing of principal export commodities”. Central Intelligence Agency. 2011. Arhivirano iz originala 26. 6. 2015. g. Pristupljeno 20. 12. 2011. 
  18. ^ Main challenges for research policies Arhivirano 7 jul 2012 na sajtu Archive.today, ERAWATCH, 9 April 2010
  19. ^ „Srednata zaplata v Bъlgariя – 4 pъti po-niska ot tazi v ES”. Institute of Economic Studies at the Bulgarian Academy of Sciences. 
  20. ^ „Eurostat – Tables, Graphs and Maps Interface (TGM) table”. Epp.eurostat.ec.europa.eu. 11. 3. 2011. Arhivirano iz originala 16. 5. 2011. g. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  21. ^ „Sъstoяnie i tendencii v razvitieto na oblastite: obщ pregled”. IPI. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  22. ^ Bъlgariя v načaloto na XX vek.
  23. ^ David Koen, Voennovremennata ikonomika na Bъlgariя: 1939-1944, UI Sv. Kliment Ohridski, 2002
  24. ^ William Marsteller (jun 1992). „The Economy”. Ur.: Glenn E. Curtis. Bulgaria country study. Library of Congress Federal Research Division. 
  25. ^ Dimitrova, M. (2008). Zlatnite desяtiletiя na bъlgarskata elektronika (na jeziku: bugarski). Knigoizdatelska kъщa "Trud". ISBN 978-954-528-845-6. 
  26. ^ a b „Ranking of economies - Doing Business - World Bank Group”. Arhivirano iz originala 6. 2. 2015. g. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  27. ^ a b „Economic policies”. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  28. ^ a b „The Hard Road Towards the Euro”. Capital. 13. 4. 2007. Arhivirano iz originala 21. 8. 2011. g. 
  29. ^ a b „Inflation Statistics”. Stat.bg. 5. 5. 2007. Arhivirano iz originala 29. 9. 2007. g. 
  30. ^ DK Publishing eds. (2011). Financial Times World Desk Reference. London, UK: Dorling Kindersley Publishing, Inc. 
  31. ^ „BALANCE OF PAYMENTS OF BULGARIA” (PDF). www.bnb.bg. Pristupljeno 2018-12-20. 
  32. ^ Associated, The. „Bulgaria's economy grew by 6.2 percent on year in 1Q - International Herald Tribune”. Iht.com. Pristupljeno 2. 1. 2009. 
  33. ^ Ireland Stays in Bulgaria-Led Club of Low Corporate Taxes, Ups Income Levy, Novinite, 22 November 2010
  34. ^ Bulgaria Keeps Faith In Low Taxes Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. avgust 2020), Tax-News.com, 15 November 2010
  35. ^ European public debt at a glance, CNN, 21 July 2011
  36. ^ „Bulgaria Govt Backs 80% of Unions, Employers Anti-Crisis Plan - Novinite.com - Sofia News Agency”. novinite.com. 21. 3. 2010. Pristupljeno 16. 4. 2010. 
  37. ^ „Standard & Poor's Upgrades Bulgaria's Outlook to Stable”. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  38. ^ Euro ‘Not a Hot Topic,’ Bulgaria’s Djankov Says, Bloomberg, 25 July 2011
  39. ^ „Bulgarians 'Don't Approve' of Economic Policy”. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  40. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-06-03. 
  41. ^ a b v g Bulgaria country profile, p. 10.
  42. ^ Bulgaria country profile, p. 10–11.
  43. ^ „Bulgaria Electronics industry factsheet” (PDF). Bulgarian National Investment Agency. mart 2010. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 1. 2012. g. Pristupljeno 20. 12. 2011. 
  44. ^ a b v g Bulgaria country profile, p. 11.
  45. ^ „Guest Post: Bulgarian-Romanian Commercial Relationship” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 8. 2018. g. Pristupljeno 2018-08-26. 
  46. ^ "Europe's Declining Gas Demand: Trends and Facts about European Gas Consumption - June 2015 Arhivirano 25 novembar 2019 na sajtu Wayback Machine".
  47. ^ Photius.com, Electricity production as of 2006
  48. ^ „Bulgaria Consolidates Five Energy Companies into Holding”. Sofia News Agency. 13. 2. 2008. Pristupljeno 24. 2. 2008. 
  49. ^ „Bulgaria announces birth of energy giant with new holding company”. Power Engineering. 14. 2. 2008. Arhivirano iz originala 18. 10. 2008. g. Pristupljeno 24. 2. 2008. 
  50. ^ „:Alstom.CZ - Power Environment Sector”. Alstom.cz. Arhivirano iz originala 01. 01. 2009. g. Pristupljeno 2. 1. 2009. 
  51. ^ Oil producing countries rank table Arhivirano 12 maj 2012 na sajtu Wayback Machine, CIA
  52. ^ Natural gas producing countries rank table Arhivirano 9 mart 2013 na sajtu Wayback Machine, CIA
  53. ^ Lukoil Neftochim Tops Capital 100 Arhivirano 7 jul 2011 na sajtu Wayback Machine, Bank-bg.com, 18 June 2010
  54. ^ EU Energy factsheet about Bulgaria Arhivirano 25 oktobar 2011 na sajtu Wayback Machine
  55. ^ „Bulgaria Renewable Energy Fact Sheet (EU)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 11. 2020. g. Pristupljeno 02. 05. 2021. 
  56. ^ 2010 g.: 300 megavata moщnosti ot vяtъrni centrali Arhivirano 6 jul 2011 na sajtu Wayback Machine, profit.bg, 28 June 2009
  57. ^ „Why and how Bulgaria imports waste from other EU countries”. Arhivirano iz originala 02. 05. 2021. g. Pristupljeno 29. 3. 2021. 
  58. ^ „Cogeneration unit in Sofia to produce heat and electricity from refuse-derived fuel”. 20. 5. 2020. Pristupljeno 29. 3. 2021. 
  59. ^ „State aid: Commission approves close to €94 million support for waste-to-energy high-efficient cogeneration plant in Bulgaria”. 29. 11. 2019. Pristupljeno 29. 3. 2021. 
  60. ^ Vakhrusheva, Ksenia (29. 6. 2019). „RDF Burned in Bulgaria May Contain Toxic Waste”. Arhivirano iz originala 29. 03. 2021. g. Pristupljeno 02. 05. 2021. 
  61. ^ Bulgaria country profile, p. 11–12.
  62. ^ a b v Bulgaria country profile, p. 12.
  63. ^ [1] Arhivirano 1 oktobar 2011 na sajtu Wayback Machine
  64. ^ See World Tourism rankings
  65. ^ Statistics from the Bulgarian Tourism Agency Arhivirano 12 april 2009 na sajtu Wayback Machine
  66. ^ „Bulgarian Black Sea Coast Flooded with Romanians for Easter” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 8. 2018. g. Pristupljeno 2018-08-26. 
  67. ^ Bulgaria Arhivirano 18 oktobar 2011 na sajtu Wayback Machine - U.S. Central Command Factbook
  68. ^ Bulgarian lavender producers worried about demand drop Arhivirano 8 januar 2012 na sajtu Wayback Machine, China Post, 14 July 2011
  69. ^ a b v g Bulgaria country profile, p. 9.
  70. ^ „ESS Website ESS : Statistics home”. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  71. ^ „FAO – Tobacco production country rank”. Fao.org. Pristupljeno 26. 8. 2010. 
  72. ^ „FAO – Raspberry production country rank”. Fao.org. Pristupljeno 26. 8. 2010. 
  73. ^ „Bulgaria – Agriculture”. nationsencyclopedia.com. Pristupljeno 2. 11. 2011. 
  74. ^ Future of Bulgarian Mining Industry Looks Bright, novinite.com, 30 July 2010
  75. ^ Bulgaria's ore exports rise 10% in H1 2011 - industry group - Business - The Sofia Echo Arhivirano 16 mart 2012 na sajtu Wayback Machine
  76. ^ „Future of Bulgarian Mining Industry Looks Bright”. Novinite. 30. 7. 2010. Pristupljeno 5. 11. 2011. 
  77. ^ „Bulgaria's ore exports rise 10% in H1 2011 – industry group”. The Sofia Echo. 18. 8. 2011. Arhivirano iz originala 16. 3. 2012. g. Pristupljeno 20. 12. 2011. 
  78. ^ „Total Primary Coal Production (Thousand Short Tons)”. U.S. Energy Information Administration. Pristupljeno 15. 12. 2011. 
  79. ^ Elacite-Med AD Arhivirano 6 januar 2009 na sajtu Wayback Machine, Geotechmin group
  80. ^ Železnicite počvat da vozяt s avtobusi, mediapool.bg, 11 August 2008
  81. ^ „Bulgarian railroad network is being modernized with 580 million euro European resources” (na jeziku: bugarski). Bulgarian Parliament. 24. 4. 2008. Arhivirano iz originala 11. 5. 2011. g. Pristupljeno 2. 11. 2011. 
  82. ^ „World rankings by total road length”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. 2011. Arhivirano iz originala 30. 07. 2020. g. Pristupljeno 2. 11. 2011. 
  83. ^ a b Library of Congress Country Study, Transportation and Telecommunications, p. 14
  84. ^ „Vlak-strela щe minava prez Botevgrad do 2017 g”. Botevgrad.com. Pristupljeno 26. 8. 2010. 
  85. ^ Železopъtnata liniя Vidin-Sofiя щe bъde modernizirana do 2017 g., investor.bg, 13 November 2008
  86. ^ „Bulgaria Opens Tender for Fourth Mobile Operator”. Novinite. 3. 10. 2011. Pristupljeno 2. 11. 2011. 
  87. ^ „Bulgaria Internet Usage Stats and Market Report”. Internetworldstats.com. 30. 6. 2010. Pristupljeno 26. 8. 2010. 
  88. ^ „Bъlgariя e na dъnoto v ES po internet potreblenie”. standartnew.com. 23. 10. 2017. Pristupljeno 28. 11. 2017. 
  89. ^ The Baltic Course - Baltiйskiй kurs. „Latvia and Lithuania in TOP-5 in world in terms of Internet download speed”. The Baltic Course - Baltic States news & analytics. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  90. ^ New Atlas (27. 11. 2017). „Broadband bang per buck: How your country rates on speed versus cost”. New Atlas. Pristupljeno 28. 11. 2017. 
  91. ^ „Bulgaria Cuts Drastically R & D Spending”. Novinite. 30. 6. 2011. Pristupljeno 2. 11. 2011. 
  92. ^ „Research and development expenditure”. Eurostat. Arhivirano iz originala 26. 8. 2011. g. 
  93. ^ Šopov, V. Vliяnieto na Evropeйskoto naučno prostranstvo vъrhu problema "Iztičane na mozъci" v balkanskite strani, sp. Nauka, br.1, 2007
  94. ^ „Country Profile - Bulgaria” (PDF). Innovation Union Competitiveness Report 2011. European Commission. 2011. Pristupljeno 2. 11. 2011. 
  95. ^ „Bulgaria ranks bottom in meeting EU's Lisbon criteria - World Economic Forum”. The Sofia Echo. 27. 10. 2008. Arhivirano iz originala 29. 04. 2016. g. Pristupljeno 2. 11. 2011. 
  96. ^ OutourcingMonitor.EU (6. 8. 2006). „Bulgaria- Eastern Europe's Newest Hot Spot | Offshoring Business Intelligence & Tools | EU Out-Sourcing Specialists Platform | German Market-Entry offshoring Vendor Services”. Outsourcingmonitor.eu. Pristupljeno 15. 4. 2010. 
  97. ^ „BAS now operates a supercomputer (in Bulgarian)”. Dnevnik.bg. 29. 4. 2010. Pristupljeno 26. 8. 2010. 
  98. ^ „IBM Supercomputer Boosts Bulgaria's Advance Towards Knowledge-Based Economy”. IBM Press Room. 9. 9. 2008. Pristupljeno 30. 10. 2011. 
  99. ^ a b Ivanova, T.N. (1998). „Six-month space greenhouse experiments--a step to creation of future biological life support systems”. Acta Astronautica. Space Research Institute. 42 (1–8): 11—23. PMID 11541596. doi:10.1016/S0094-5765(98)00102-7. 
  100. ^ „Radiation Dose Monitor Experiment ( RADOM )”. ISRO. Arhivirano iz originala 19. 1. 2012. g. Pristupljeno 3. 11. 2008. 
  101. ^ „Bulgaria Aims at Entering European Space Agency”. Novinite. 20. 4. 2011. Pristupljeno 2. 11. 2011. 
  102. ^ „Bulgaria sat”. www.bulgariasat.com. Arhivirano iz originala 15. 3. 2020. g. Pristupljeno 2016-10-03. 
  103. ^ „Do kraя na 2016 g. Bulsatkom щe izstrelя spъtnika si BulgariaSat-1”. Arhivirano iz originala 13. 01. 2018. g. Pristupljeno 2016-10-03. 
  104. ^ „Bulgaria's Bulsatcom plans to launch communications satellite by end-yr - SeeNews - Business intelligence for Southeast Europe”. seenews.com. Pristupljeno 2016-10-03. 
  105. ^ „Πъpviяt bъlgapcĸi catelit: Bcičĸo, ĸoeto znaem za nego bpoeni dni ppedi izctpelvaneto”. money.bg. Pristupljeno 2017-05-20. 
  106. ^ „IT Services: Rila Establishes Bulgarian Beachhead in UK”. 24. 6. 1999. Arhivirano iz originala 25. 5. 2012. g. Pristupljeno 2. 11. 2011 — preko Find Articles. 
  107. ^ „Umemployed persons” (na jeziku: bugarski). NSI. Arhivirano iz originala 14. 6. 2013. g. Pristupljeno 27. 7. 2013. 
  108. ^ „SREDNA MESEČNA ZAPLATA NA NAETITE LICA PO TRUDOVO I SLUŽEBNO PRAVOOTNOŠENIE PREZ 2017 GODINA*”. National Statistical Institute. Arhivirano iz originala 9. 7. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2016. 
  109. ^ Bulgaria country profile, p. 14.
  110. ^ „Bulgaria Now an Official Member of the Flat Tax Club”. Cato Institute. Arhivirano iz originala 2. 3. 2010. g. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  111. ^ „Bulgaria's government strives to keep stability amid pay demands”. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  112. ^ Bulgaria country profile, p. 12-13.
  113. ^ a b v Bulgaria country profile, p. 13.
  114. ^ „Households with internet access at home | National statistical institute”. www.nsi.bg. Arhivirano iz originala 11. 08. 2020. g. Pristupljeno 2020-02-09. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Privreda Bugarske na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Привреда_Бугарске&oldid=26982280”