Милан Челекетић
| Милан Челекетић | |
|---|---|
 Милан Челекетић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. август 1946. |
| Мјесто рођења | Мокрин, код Кикинде, ФНР Југославија |
| Образовање | Војна академија Копнене војске |
| Породица | |
| Супружник | Ангелина Челекетић |
| Војна каријера | |
| Служба | СФРЈ СР Југославија Република Српска Република Српска Крајина Југословенска народна армија (?—1992) Војска Републике Српске (1992—1993) Српска војска Крајине (1993—1995) Војска Југославије (1992—1994) |
| Војска | Југословенска народна армија Војска Републике Српске Српска војска Крајине |
| Чин | генерал-потпуковник |
| Учешће у ратовима | Рат у Хрватској Рат у Босни и Херцеговини |
| Одликовања |      |
Милан Челекетић (Мокрин, код Кикинде, 12. август 1946) је бивши официр ЈНА, ВРС, ВЈ и пензионисани генерал-потпуковник Српске војске Крајине.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 12. августа 1946. у Мокрину, општина Кикинда од оца Петра и мајке Анице. Основну школу завршио је 1963, средњу машинску техничку школу 1967, након чега уписује Војну академију Копнене војске - смер оклопних и механизованих јединица коју завршава 1971. године и Командно-штабну академију Копнене војске 1982. Произведен је у чин потпоручника оклопних и механизованих јединица 31. јула 1971, а унапређен у чин поручника 1973. (ванредно), капетана 1976, капетана прве класе 1979, мајора 1983, потпуковника 1988, пуковника 1991. (ванредно), генерал-мајора 16. јуна 1994. године (ванредно) и генерал-потпуковник 1995. године.
Пензионисан је 30. 12. 1994. године у Војсци Југославије. Служба му је настављена у СВК све до окупације Западне Славоније. Након тога је средином маја 1995. године поднио оставку.[1]
Обављао је дужности: командир вода (1971-1972), Суботица; командир механизоване чете (1972-1977), Суботица; официр у Гарди ЈНА (1977-1982), Београд; референт за оперативно-наставне послове у бригади (1982-1984), Копривница; командант оклопног батаљона (1984-1988), Копривница; начелник штаба 78. моторизоване бригаде (1988-1990), Копривница; начелник штаба 265. механизоване бригаде (1990-1992), Бјеловар; командант 16. пролетерске моторизоване бригаде 5. Корпуса (ова бригада је престанком постојања ЈНА постала 16. крајишка моторизована бригада, 1. Крајишког корпуса ВРС) (1992-1993), Бања Лука; командант 18. западнославонског корпуса (30. јануар 1993 - 22. фебруар 1994), начелник штаба Српске војске Крајине,[2] командант Главног штаба Српске војске Крајине (22. фебруар 1994 - 17. мај 1995), референт у Органу оклопно-механизованих јединица 1. армије (1993-1994), Београд.
Учествовао је у рату од 1. марта 1991. до 30. септембра 1992. и од 29. јануара 1993. до 31. марта 1994. године. Службовао је у гарнизонима: Суботица, Копривница, Бјеловар, Бања Лука, Окучани и Београд.[1]
Пред правосудним органима Републике Хрватске оптужен је за неселективно гранатирање Сиска и Загреба.[3][4]
Ожењен је и има двоје дјеце.[1] Са породицом живи у Суботици.
Одликовања и признања[уреди | уреди извор]
Одликован у ЈНА:
- Медаљом за војне заслуге (1975)
- Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима (1978),
- Орденом народне армије са сребрном звездом (1980),
- Орденом заслуге за народ са сребрном звездом (1985)
- Орденом за војне заслуге са златним мачевима (1989).
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Ђукић, Борислав; Станковић, Мирко (2014). МОНОГРАФИЈА 24. КЛАСА ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КоВ (1967 -2011). Београд.
- ^ „Pljuvanje krvi i operacija Pauk”. Време. 11. 11. 2010. Приступљено 17. 10. 2019.
- ^ „Podignuta optužnica protiv petorice zbog raketiranja Siska tijekom Bljeska i Oluje”. 26. 7. 2019. Архивирано из оригинала 04. 10. 2020. г. Приступљено 17. 10. 2019.
- ^ „Martiću i Čeleketiću krajem svibnja počinje zagrebačko suđenje za raketiranja 1995.”. 19. 4. 2016. Приступљено 17. 10. 2019.
