2. инжењеријски пук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
2. инжењеријски пук
2. инжењеријски пук ВРС.jpg
Постојање1992—1996.
Место оснивања:
Кључ
Формацијапук
Јачина320-680[1]
просечно: 320-680[1]
Део2. крајишки корпус
Ангажовање
Команданти
КомандантМиленко Милојевић (1992)
Командант 2Никола Патковић (1992)
Командант 3Раде Новаковић (1992—1996)

2. инжењеријски пук је био једна од јединица 2. крајишког корпуса Војске Републике Српске. Пук је основан преустројом 549. ињжењеријског пука 9. книнског корпуса ЈНА са командним местом у Кључу.

Састав и наоружање[уреди]

Инжењеријски пук је основан у мају 1992, преформирањем 549. инжењеријског пука 9. книнског корпуса ЈНА. Пук је попуњаван људством из целе зоне одговорности 2. крајишког корпуса, а тежишно из Дрвара, Петровца и Кључа. До јесени 1995, команда пука је била у Ланишту код Кључа, а након тога код рудника Томашица поред Санског моста, односно, на самом крају рата, у Козарцу.[1] Састав пука чиниле су: команда стана, вод везе, вод војне полиције, извиђачки вод, пионирски батаљон (две чете), инжењеријски батаљон (чета механизације, инжењеријска чета, грађевинска чета и мосна чета) и позадинска чета. Бројно стање пука се кретало од 320 до 680 бораца. Део механизације расподељен је почетком рата инжењеријским четама бригада 2. крајишког корпуса.

Ратни пут[уреди]

У току рата у Босни пук је пружао инжењеријску подршку јединицама 2. крајишког копруса, која се огледала у следећем[2]:

  • израда минских поља и других препрека испред предњег краја одбране,
  • израда пролаза у минским пољима у нападним борбеним дејствима,
  • утврђивање предњег краја одбране израдом склоништа ровова и саобраћајница,
  • израда и одржавање прилазних и других путева у зони 2. крајишког корпуса,
  • израда и уређење скелског а потом и мостовог места преласка на реци Уни узводно од Крупе када је успостављен мостобран Кобиљњак преко Уне у јесен 1994. године,
  • у Крупи (Егељићи) ојачавање моста „Бејли” за прелаз тенкова преко реке Уне у јесен 1994.

Борци пука су осим редовних задатака више пута током рата задејствовани као пешадијска подршка бригадама 2. крајишког корпуса ширем тла Бихаћке крајине.

Послератни пут[уреди]

Пук је почетком 1996. расформиран, а највећи део људства и технике ушли су у сатав новоустројеног инжењеријског-грађевиснког пука и 11. инжењеријског пука 1. крајишког корпуса.

Губици[уреди]

У току рата погинуло је 33, а рањено је 134 бораца пука.[2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Кукобат, Душан; Димитријевић, Бојан Б. (2019). 2. крајишки корпус Војске Републике Српске. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. ISBN 978-99976-730-5-3. 

Спољашње везе[уреди]