Стеван Крагујевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Стеван Крагујевић
Стеван Крагујевић, портрет
Датум рођења(1922-02-04)4. фебруар 1922.
Место рођењаСента
 Краљевина СХС
Датум смрти17. април 2002.(2002-04-17) (80 год.)
Место смртиБеоград
 СРЈ

Стеван Крагујевић (Сента, 4. фебруар 1922 — Београд, 17. април 2002) био је југословенски и српски фотограф. Крагујевић је један од најзначајнијих југословенских и српских фоторепортера и фотоуметника.

Занат и професионални рад[уреди | уреди извор]

Карикатура Бене Кушара, 1951.
Карикатура Николе Мартиноског, 1953.
Карикатура Реже Витмана (Гатто Неро), 1943.

Фотографијом се почео бавити као четрнаестогодишњак. Учио је занат у Сенти, код Мартина Ронаија и Данила Јакшића. У току рата, Стеван је наставио са учењем и напредовањем. Дружећи се са искусним Гезом Бартом, у Новом Саду, у његовој фотопродавници набавио је једанод првих колор филмова, и користио га само за најдрагоценије снимке. Тако је 1943. године настао и фотос “Гушчарице”, младе жене са корпом и гускама, у војвођанском сокаку. Снимак је, под називом “Мотив из војвођанског села”, публикован на насловној страни часописа “Дуга”, број 313, који је тако, 1950. године, постао први наш илустрован часопис са насловницом у колору.

Био је први фоторепортер Дирекције за информације при Председништву СФРЈ, коју је водила, као представник за пропаганду у иностранству, Ева Биро, а на чијем се челу налазио Владимир Дедијер. Тада је настао, између осталог, и први официјелни портрет Председника Тита, који је 1950. године начинио Крагујевић, а који је био намењен страним амбасадама и дописницима. Снимак је сачуван у Крагујевићевој архиви. Стеван је током касније каријере начинио богат фонд снимака Председника Тита, пратећи његова путовања у земљи, посете радним колективима, сусрете са страним државницима, радницима, уметницима, грађанима, или младима, али је, поред званичних, осварио и низ антологијских, неофицијелних снимака. Многи су га, због свега тога, сматрали Титовим личним фотографом – што он није био.

Након тог периода од 1949. до 1951. године, је члан елитног тима фоторепортера Тањуга од 1951. до 1953. године, а од 1953. до пензионисања, 1982. године, фоторепортер и уредник фотографије дневног листа "Политика".[1]
Током рада у "Политици", посебно у њеном новијем периоду модернизације (преласком у нову, данашњу заграду) обављао је и друге значајне послове - био је руководилац Фотолабораторије и Фотослужбе ове куће. Више година је био је шеф фотослужбе, преносио искуство на млађе колеге, организовао динамичан дневни и ноћни рад фоторедакције, а посебно допринео високој свести о значају чувања филмова и оснивању богате фотодокументације. До одласка у пензију био је и уредник фотографије, који је допринео увођењу нових рубрика у “Политици”, особито оних који су истицале пуну вредност и важност фотографије (“У слици и речи”).

Фотодокументација[уреди | уреди извор]

Својим богатим делом сачинио је јединствену документарну хронологију о развоју Југославије, сведочећи, као фоторепортер, о свим значајним догађајима из политике, културе, уметности и спорта. Присуствовао, као акредитовани новинар, од 1949. године, све до пензионисања, свим догађањима у Скупштини Југославије, партијским конгресима и конгресима Синдиката, првомајским парадама и обележавању Дана младости, оснивања Покрета несврстаних (Бриони, 1956); и о студентским немирима 1968. године, или о природним катастрофама и удесима (земљотрес у Скопљу 1963).

Галерија његових врсних портрета политичара, државника и крунисаних личности половине прошлог века, које су посећивале тадашњу Југославију (Нехру, Насер, Индира Ганди, Хрушчов, Едвард Кенеди, британска краљица Елизабета, грчки краљевски пар), али и многе друге истакнуте фигуре света науке, књижевности, филма и спорта (амерички космонаут Нил Армстронг, оперска звезда Марио дел Монако, шаховски маг Роберт Фишер, глумци Лоренс Оливије, Жерар Филип, Ив Монтан, Елизабет Тејлор, Орсон Велс, Јул Бринер), као и бројни уметници и легенде домаће сцене, музичари, глумци, сликари и књижевници – нобеловац Иво Андрић, Бранко Ћопић, Десанка Максимовић, Добрица Ћосић, Васко Попа -, чине посебну полувековну хроногију живота и збивања у некада великој, заједничкој земљи. Не ретко, ови сусрети претварали су се у животна Крагујевоћева пријатељства ( академик др Сели, књижевници и преводиоци Стојан Вујичић, Золтан Чука, сликари Божидар Јакац, Лазар Вујаклија, Илија Витолић, Либеро Маркони, Ишван Тот, Андрушко Карољ, вајарке Вида Јоцић, Мира Сандић, историчар уметности Ото Бихаљи Мерин, и други ) а контакти са бројним уметницима, који су желели управо портрете са његовим ауторским потписом,(диригент Ђура Јакшић, композитор и гитариста Јован Јовићић, виолиниста Бранко Пајовић, новинар Лони Давичо (заслужан за Стеванов долазак у „Политику“) те песници Душан Радовић, и Оскар Давичо, стварали су непоновљиву причу о међусобној подршци, сарадњи и разумевању.

Галерија: Сведок времена[уреди | уреди извор]

Иво Андрић у објективу[уреди | уреди извор]

  • Иво Андрић, 1961.
    Иво Андрић, 1961.
  • Иво Андрић са супругом Милицом Бабић, на вест о добијању Нобелове награде, 1961.
    Иво Андрић са супругом Милицом Бабић, на вест о добијању Нобелове награде, 1961.
  • Иво Андриц у свом дому на вест о добијању Нобелове награде
    Иво Андриц у свом дому на вест о добијању Нобелове награде
  • Иво Андрић
    Иво Андрић
  • Иво Андрић, портрет
    Иво Андрић, портрет
  • Откривање споменика Иви Андрићу, Београд, Андрићев венац
    Откривање споменика Иви Андрићу, Београд, Андрићев венац
  • Испред Скупштине града, Београд,1961.
    Испред Скупштине града, Београд,1961.
  • Разговори
    Разговори
  • Са гостима званично, 1961
    Са гостима званично, 1961
  • Са гостима незванично, 1961
    Са гостима незванично, 1961
  • Честитке
    Честитке
  • Честитке
    Честитке
  • Иво Андрић у свом дому
    Иво Андрић у свом дому
  • Иво Андрић у свом дому
    Иво Андрић у свом дому

Епископ шумадијски Сава[уреди | уреди извор]

  • Епископ шумадијски Сава у младости
    Епископ шумадијски Сава у младости
  • У башти свог дома у Сенти
    У башти свог дома у Сенти
  • У пратњи патријарха Германа са Титом и Јованком Броз
    У пратњи патријарха Германа са Титом и Јованком Броз
  • Са мајком Милицом и оцем Васом
    Са мајком Милицом и оцем Васом
  • Са мајком Милицом
    Са мајком Милицом
  • Испред Владичанског двора у Вршцу
    Испред Владичанског двора у Вршцу
  • У родној Сенти
    У родној Сенти
  • Са патријархом Павлом
    Са патријархом Павлом
  • Епископ шумадијски Сава 1996.
    Епископ шумадијски Сава 1996.

Јосип Броз Тито[уреди | уреди извор]

Познати светски уметници[уреди | уреди извор]

Заустављено време[уреди | уреди извор]

Познати светски политичари у посети Београду[уреди | уреди извор]

Великани писане речи[уреди | уреди извор]

Бранко Ћопић-фотоприча[уреди | уреди извор]

Премијера филма Весна, 1953. година[уреди | уреди извор]

  • редитељ Франтишек Цап и носиоци главних рола на премијери у Београду, 1953.
    редитељ Франтишек Цап и носиоци главних рола на премијери у Београду, 1953.
  • Редитељ Франтишек Цап и главна глумица Метка Габријелчич, премијера филма у Београду, 1953.
    Редитељ Франтишек Цап и главна глумица Метка Габријелчич, премијера филма у Београду, 1953.
  • Метка Габријелциц и Франек Трефалт
    Метка Габријелциц и Франек Трефалт
  • Метка Габријелчич, премијера филма Весна, у Београду 1953.
    Метка Габријелчич, премијера филма Весна, у Београду 1953.
  • Метка Габријелчич, након премијере филма Весна у Београду, 1953.
    Метка Габријелчич, након премијере филма Весна у Београду, 1953.

Велемајстори спорта[уреди | уреди извор]

  • Вера Николић, светска и европска шампинка у атлетици, у разговору са председником Титом 1968.
    Вера Николић, светска и европска шампинка у атлетици, у разговору са председником Титом 1968.
  • Боби Фишер у Београду, 1970.
    Боби Фишер у Београду, 1970.
  • Боби Фишер у Београду
    Боби Фишер у Београду
  • Светозар Глигорић, шаховски велемајстор у Сенти, 1982.
    Светозар Глигорић, шаховски велемајстор у Сенти, 1982.
  • Меч Глигорић-Ресевски, Турнир нација, Дубровник 1950.
    Меч Глигорић-Ресевски, Турнир нација, Дубровник 1950.
  • Рајко Митић у разговору са Титом, 1960.
    Рајко Митић у разговору са Титом, 1960.

Изложбе[уреди | уреди извор]

Учествовао је на бројним међународним и југословенским изложбама, а био је аутор и посебних, ауторских, најчешће посвећених родној Сенти. Прва његова самостална изложба Сто фотографија Стевана Крагујевића одржана је у родном граду Сенти, од 28. априла до 5. маја 1956. Последња изложба, у Музеју града Сенте, марта 2000, надомак јубиларних 65 година Стевановог бављења фотографјом – симболично је заокружила његово дело.

Поводом века од рођења и двадесет година од смрти Стевана Крагујевића, у Музеју града Сенте отворена је 20. маја 2022. године изложба „Стеван Крагујевић, један сенћански хроничар и светлописац”. Изложбу су отворили Тања Крагујевић, песникиња и Атила Пејин, кустос, историчар Градског музеја у Сенти. Представљен је Завичајни легат Стевана Крагујевића, који чине најзначајније, легендарне фотографије Стевана Крагујевића, као и успомене на године учења фотозаната и завичајни амбијент, али и дружења са знаћајним сенћанским уметницима од којих су неки постигли светски углед и славу (Карољ Андрушко, Иштван Тот), а чији су поклони Стевану такође саставни део овог Легата.

Цењен рад[уреди | уреди извор]

О Стевану Крагујевићу су писали: академик проф. др Ишван Сели, мајстор фотографије и антологичар фотографије Боривој Миросављевић, историчари фотографске уметности проф. др Миланка Тодић и Горан Малић, историчар уметности Атила Пејин, књижевници Живојин Павловић, Јовица Аћин, Драгиња Рамадански и Васа Павковић, публицисти Момчило Стефановић, Душан Ђурић, Будимир Поточан, истакнути новинари, савременици и колеге: Борко Гвозденовић, Милинко Стефановић, Ђорђе Букилица, Стеван Лабудовић, Драган Митровић, Предраг Милосављевић, Ана Лазукић, Иштван Немет, Милорад Митровић и други.

Једна од најзначајнијих књига о животу и раду Стевана Крагујевића, објављена је постхумно, и обележила је годишњицу одласка овог врсног фоторепортера и фоуметника. Фотомонографију Простор вечности, фотомонографија о животу и раду Стевана Крагујевића приредио је Боривој Миросављевић, а у едицији “Златно око” објавио Фото и кино савез Војводине, Нови Сад, 2003, уз подршку Скупштине општине града Сенте. Књига је промовисана априла 2003. године у Сенти, Београду и Новом Саду, уз пратеће изложбе са акцентима на најважнијим фотосима и моментима из живота и рада Стевана Крагујевића.

Ауторски рад у издањима[уреди | уреди извор]

Књиге са радовима Стевана Крагујевића[уреди | уреди извор]

  • Турнир нација, IX шаховска олимпијада, Дубровник. Издање Шаховског савеза Југославије, 1950.
  • Тања Крагујевић: Вратио се Волођа. Едиција Прва књига, Матица српска, Нови Сад. Са фотографијама Стевана Крагујевића, 1966.
  • Народна библиотека Србје - Водич. Издање Народне библиотеке Србије. (Изузев фотоса из историјата Библиотеке и репринта старих рукописа, све фотосе новог здања Народне библиотеке, свечано отворене за јавност 6. априла 1973. године, начинио је Стеван Крагујевић) 1973.
  • Момчило Стевановић: Титов путоказ. Фотографије Стеван Крагујевић. Дечје новине, Горњи Милановац, 1977.
  • Момчило Стефановић, Стеван Крагујевић: Љубав без граница. Тито и пионири. Издавач: НИРО Младост, Београд. Суиздавач: Савет Савеза пионира Југославије. Опрема: Ненад Чонкић, Београд, 1980.
  • Мирко Арсић, Драган Р. Марковић: '68.Студентски бунт и друштво. Фотографије Стеван Крагујевић. Новинска организација “Просветни преглед”, Београд, Истраживачко-издавачки центар ССО Србије. Уредници: Миливоје Павловић, Велимир Ћургус Казимир]]. Рецензенти: Душан Јањић, Карел Турза. Графичка и ликовна опрема: Брано Гаврић. Фотографије Стеван Крагујевић. Београд, 1984.
  • Крагујевић. Сента које више нема. Са стиховима Тање Крагујевић из збирке Пејзажи невидљивог. Поводом 300-те годишњице битке код Сенте. Културно-образовни центар "Турзо Лајош" и штампарија "Ударник" Сента, 1997.
  • Мр Ксенија Шукуљевић Марковић: Слободан Марковић 1928-1990. Песник, сликар, новинар. Поводом 20 година од смрти. Службени гласник Београд, 2011.
  • Тања Крагујевић: Стаклена трава. Седам песама на седам језика (српски, и преводи на: француски, немачки, грчки, мађарски, италиљански, јапански и шпански). Агпра Зрењанин. Фотографија на корицама Стеван Крагујевић Пут кроз равницу 2012.
  • Тања Крагујевић: Од светости, од прашине. Песме. Фотографија на корици: Стеван Крагујевић, Пролаз. Уметничка академија Исток Књажевац, 2014.
  • Тања Крагујевић: Ефекат лептира. Културни центар Новог Сада. Фотографија на корици: Стеван Крагујевић Београде добро јутро 2016.
  • Тања Крагујевић: Ефекат лептира. Ратковићеве вечери поезије Бијело Поље. Фотографија на корици Стеван Крагујевић 2018.
  • Владимир Рогановић: Андрић у Херцег Новом Балканкулт фондација Београд, Општина Херцег Нови, уз шири фонд фотографија из различитих извора. Фотографије Стевана Крагујевића (како је и назначено), који се налазе на страницама 6, 19, 46, 65, 69, 74, 90, уз белешку на страни 18, која наводи сведочење Тање Крагујевић о причи њеног оца, како је срео Иву Андрића, на дан пролашења добитника Нобелове награде и честитао му – пре него што је он било шта знао о томе, 2018.
  • Агенда, поводом стогодишњице уједињења југословенских народа, Преглед најзначајнијих догађаја из југословенске политичке историје, Музеј Југославије. Стеван Крагујевић: Добрица Ћосић и Милан Панић; Иван Стамболић; Иво Андрић, у сусрету са новинарима (фотоси из Фонда Музеја Југославије) 2018.
  • Тања Крагујевић: Еxтраваганза. Песме. Поговор Славко Гордић. Фотографија на корицама: Стеван Крагујевић Расута светлост, сенке, Београд“. Издавачи: Чигоја штампа и аутор, Београд, 2019.
  • Зоран Аврамовић: Добрица Ћосић између политике и књижевности. Завод за издавање уџбеника, Београд, Фотографија на корицама: Добрица Ћосић, ранх педесетих, аутор фотографије Стеван Крагујевић 2019.

Значајна издања са радовима[уреди | уреди извор]

  • СКОПЈЕ, 1963. Уредник: Јован Поповски. Цртеж на овитку израдио Василије Поповић-Цицо. Фотографије: Киро Георгиевски, Благоја Дрнков, Киро Билбиловски, Цветко Ивановски, Славе Каспинов, Едо Мершињак, Кочо Недков, Фото “Нова Македонија”, Никола Бибић, Јован Ритопечки, Гого Попов, Александар Минчев, Стева Крагујевић, Драго Рендулић Издавач: Агенција за фотодокументацију, Загреб, 1963.
  • YУГОСЛАВ ФЕДЕРАЛ АССЕМБЛY. Белграде, 1965. Боард оф Едиторс: Живан Митровић, Бранко Костић, Драгољуб Ђуровић. Едитор: Драгољуб Ђуровић. Пхотограпхс бy: Миодраг Ђорђевић, Стеван Крагујевић. Лаy-оут бy: Анте Шантић. Транслатед бy: ДР Марко Павичић. Публисхед бy: “Младост”, Београде, Маршала Тита 2. Штампа: Графичко предузуће “Слободан Јовић”, Београд.
  • СКУПШТИНА СФРЈ, Београд, 1978. Издаје: Секретаријат за информације Скупштине СФРЈ. Припремили и уредили Александар Петковић, Драгољуб Ђуровић. Сарађивали: Бранко Костић. Жељко Шкаламера (на тексту о згради Скупштине СФРЈ). Фотографије: Миодраг Ђорђевић, Иво Етеровић, Стеван Крагујевић, Томислав Петернек, Жорж Скригин, Тањуг. Техничи уредник Света Мандић. Издавач: “Туристичка штампа “, Београд. Штампа: Београдски издавачко-графички завод, Београд.
  • ТИТО У ПРИРОДИ I ЛОВУ. Издавач: Издавачко инструктивни биро, Загреб. Моногорафију припремило Београдско ловачко друштво, Београд.1980.
  • ТИТО. ИЛУСТРОВАНА БИОГРАФИЈА. Увод: Павле Савић. Текст: Рајко Бобот. Рецензент: Јово Капичић. Уметнички уредник Миодраг Вартебедијан. Фотографије:Бранибор Дебељковић, Иво Етеровић, Џон Филипс, Хисторијски архив Бјеловар, Радован Ивановић, Душко Јовановић, Стеван Крагујевић, Мирко Ловрић, Димитрије Манолев, Музеј града Београда, Музеј револуције народа и народности Југославије, Милан Павић, Милош Рашета, Жорж Скригин, Александар Стојановић, Филмотека Осјек, Фото Тањуг, Жироврад Вучић. Издаваћи: Југословенска ревија. Београд, Вук Караџић, Београд. Штампа: Младинска књига, Љубљана, 1980, 1981.
  • ТИТО У КРУШЕВЦУ. Багдала, Крушевац, 1981.
  • Ђорђе Каблар: Црвена колонија. Поводом 40. годишњице победе над фашизмом. Сента. Део фотографија снимио Стеван Крагујевић. 1985.
  • ПИСАЦ У ФОТОГРАФИЈИ. ИВО АНДРИЋ 1892-1975. Поводом изложбе Музеја града Београда и Салона фотографије. Издавач: Музеј града Београда, посебна издања, 1985.
  • Радован Поповић: Иво Андрић, Живот. Аутори фотографија: Пиотр Барqцз, Фото Тањуг, Младен Грчевић, РТВ Београд, Војни музеј ЈНА, Архив града Београда, Ђорђе Поповић, Димитар Манолев, Стеван Крагујевић, Раде Милојковић, А. Ашканиа, Никола Бибић, Будим Будимовски, Војислав Белоица, Архив Јосипа Броза Тита, Гвозден Јованић, и други, неозначени аутори. Задружбина Иве Андрића, Београд, 1988.
  • Живојин Павловић: Испљувак пун крви. Библиотека Забране! Коло 1, књига 1. Уредник Мирослав Дерета, Дијана Дерета. Графички атеље Дерета. Ликовно графичка опрема: Живојин Павловић, Мирослав Дерета, Небоша Рогић. Фотографија – корице, Стеван Крагујевић. Београд, 1990.Фотографије у књизи: Стеван Крагујевић, Т. Петернек, D. Константиновић, С. Сулејмановић, Ж. Павловић, П. Оторанов
  • Драган Влаховић, Наташа Марковић : Јованка Броз – Живот на двору. Фотографије Драгутин Грбић и Стеван Крагујевић. Библиотека “Мистерије политике”. Аквариус, Нови Београд, 1990.
  • Тија вода. Едиција "Историја пољопривреде, салаша и села", XI књига. Главни уредник проф. др Веселин Лазић. Издавач: Кулутрно-историјско друштво "Пролеће на ченејским салашима", ПЧЕСА, Нови Сад, 1995.
  • Комшија па Бог. Едиција "Историја пољопривреде, салаша и села", XII књига. ПЧЕСА, Нови Сад, 1996. Главни уредник Проф. др Веселин Лазић. Уредници: Проф. др Милош Марјановић, Милан Грујић, књижевник. Издавач: Кулутрно историјско друштво “Пролеће на ченејским салашима”. Штампа: Мала књига, Нови Сад, Булевар Војводе Степе 137. Нови Сад, октобар 1996.
  • Павловић, Живојин: Испљувак пун крви, Дневник ' 68. Дневници, књига трећа. Прометеј, Нови Сад, Кwит подиум, Београд, 1999.
  • Петар Терзић: Сремац. Издавач: Културно-образовни центар "Турзо Лајош", Сента, 2002.
  • Петар Терзић: Српска читаоница у Сенти 1868-1957. Издавач : ПП Рапидо, Сента, и Кулутрно-образовни центар "Турзо Лајош", Сента, 2002.
  • Боривој Миросављевић : Војводина. Предели и људи. Дневник, новине и часописи. Нови Сад, 2005.

Антологије, зборници, лексикони[уреди | уреди извор]

  • Драгољуб Миливојевић: “Политика” - сведок нашег доба 1904-1984. Народна књига, Просвета, Београд. 1984.
  • ДВА ВЕКА СРПСКОГ НОВИНАРСТВА. Институт за новинарство, Београд, 1992.
  • Боривој Миросављевић: Антологија фотографије Војводине, књига 1. Фото, кино и видео савез Војводине, Нови Сад, 2000.
  • Боривој Миросављевић: Антологија фотографије Војводине, књига 2, Фото, кино и видео савез Војводине, Нови Сад, 2001.
  • Боривој Миросављевић: Антологија фотографије Војводине, књига 3, Фото, кино и видео савез Војводине, Нови Сад, 2002.
  • Боривој Миросављевић: Антологија фотографије Војовидне, књига 4, Фото, кино и видео савез Војводине, Нови Сад, 2003.
  • ТАЊУГ, ФОТО. 60 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА. Приредио Живорад Вућић. ЈП Новинска агениција Тањуг. Београд, 2003.
  • СТО ФОТОРЕПОРТЕРА ПОЛИТИКЕ. Век Политике, 1904 – 2004. Публикација поводом изложбе у Холу “Политике”, Београд, 2004.
  • Душан Ђурић: НОВИНАРСКИ ЛЕКСИКОН, YУ Маркетинг прес, Компанија Новости, Београд, 2003.
  • Боривој Миросављевић: Антологија фотографије Војводине, књига 5, Фото, кино и видео савез Војводине, Нови Сад, 2004.
  • Боривој Миросављевић: Антологија фотографије Војводине, књига 6, Фото, кино и видео савез Војводине, Нови Сад, 2005.
  • Горан Малић: Летопис српске фотографије, 1939-2008. Фотограм, Београд, 2009.
  • Мишко Шуваковић: ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ У СРБИЈИ, XX ВЕК. Други том. Реализми и модернизми око хладног рата. О фотографији: Јелена Матић/Фотографија социјалистичког реализма. Орион арт, Београд, 2012.
  • ЧУВАРИ УСПОМЕНА I СВЕДОЦИ ИСТОРИЈЕ. ФОТОРЕПОРТЕРИ ВОЈВОДИНЕ. GUARDIANS OF MEMORIES AND WITNESSES OF HISTORY. PHOTOJOURNALISTS OF VOJVODINA. Приредио Дарко Дозет. Предговор: Мисија храбрости и подвиг непоновљивости, др Драшко Ређеп; Сликом до истине, Боривој Миросављевић, мајстор фотографије. Преводи: Снежана Ковачић. Издавач: Фото асоцијација Војводине. Дизајн и штампа Грапхит плус доо. Нови Сад, 2014.

Легати[уреди | уреди извор]

Легат у Музеју Југославије[уреди | уреди извор]

Легат је основан према жељи и на основу донација ћерке Стевана Крагујевића, песникиње Тање Крагујевић. Легат чине оригинални негативи и фотографије, корпус књига и каталога о Крагујевићу и оних са његовим фотографијама, као и неколико десетина предмета и докумената који сведоче о његовој професији фоторепортера, али и о сарадњи и пријатељству са бројним истакнутим савременицима из Југославије и света.[2]

Према подацима које су изнели Неда Кнежевић и Радован Чукић у свом стручном раду („Легат Стевана Крагујевића у Музеју Југославије“), у часопису „Култура“ бр, 167, октобар 2020. (темат Институција легата и културна политика у Србији), Легат чини 26000 до сада обрађених појединачних негатив-снимака и 2913 фотографија Стевана Крагујевића.

Међу снимцима који на овај начин обогаћују фонд фотографија Музеја историје Југославије су снимци активности председника Јосипа Броза Тита у земљи, бројни портрети осталих политичара који су обележили другу половину 20. века, али и снимци Студентских демонстрација 1968. и политичких догађаја у последњој деценији постојања Југославије.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Стеван Крагујевић добитник је многих награда за своју новинску и уметничку фотографију. Ту, између осталих спадају:

  • Сребрна медаља града Сенте, октобар 1967.
  • Сребна медаља града Сенте, октобар 1978.
  • Златна медаља Сенте, 8. октобар 1982.
  • Признање „Политике ”- Златни сат, 25. јануар 1973.
  • Спомен плакета и диплома града Београда (тридесет година слободе, у знак признања за рад и залагање у изградњи Београда 1944-1974).
  • Плакета за 25 година рада у новинарству Савеза новинара Југославије
  • Плакета за 25 година непрекидног рада у НИП “Политика” 25. јануар 1978.
  • Златна медаља поводом јубилеја “Политике”, 1944-1984.
  • БЕФУ ’85 I WОРЛД БИЕННАЛ ОФ ПХОТОГРАПХY, БЕЛГРАДЕ, 19-оцтобер. 2нд Новембер 1985.
  • Златна значка “Политике”, поводом 80 година Фотослужбе “Полтке”, 1. фебруар 1987.
  • Златни сат Јосипа Броза Тита, 27. децембар 1979.
  • Награда града Сенте, Про Урбе, 9. септембар 2001.
  • Награда „Светозар Марковић” Удружења новинара Србије, 13. јуни 1996, за животно дело, “за стотине хиљада фоторепортерских записа историјске вредности и оданост професији”.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Историјски архив Београда/Легат породице Крагујевић”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2013. г. Приступљено 24. 12. 2013. 
  2. ^ Неда Кнежевић, Радован Цукић (2014). Легат Стевана Крагујевића у Музеју Југославије. Београд: Музеј Југославије Београд. стр. 86—105. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stevan_Kragujević&oldid=27698015”