Стеван Крагујевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стеван Крагујевић
Стеван Крагујевић, портрет, окт. 1976.јпг
Стеван Крагујевић, портрет
Датум рођења (1922-02-04)4. фебруар 1922.
Место рођења Сента
  Краљевина СХС
Датум смрти 17. април 2002.(2002-04-17) (80 год.)
Место смрти Београд
  СРЈ

Стеван Крагујевић (Сента, 4. фебруар 1922Београд, 17. април 2002), један од најзначајнијих југословенских и српских фоторепортера и фотоуметника.

Занат и професионални рад[уреди]

Фотографијом се почео бавити као четрнаестогодишњак. Учио је занат у Сенти, код Мартина Ронаија и Данила Јакшића. У току рата, Стеван је наставио са учењем и напредовањем. Дружећи се са искусним Гезом Бартом, у Новом Саду, у његовој фотопродавници набавио је једанод првих колор филмова, и користио га само за најдрагоценије снимке. Тако је 1943. године настао и фотос “Гушчарице”, младе жене са корпом и гускама, у војвођанском сокаку. Снимак је, под називом “Мотив из војвођанског села”, публикован на насловној страни часописа “Дуга”, број 313, који је тако, 1950. године, постао први наш илустрован часопис са насловницом у колору.

Био је први фоторепортер Дирекције за информације при Председништву СФРЈ, коју је водила, као представник за пропаганду у иностранству, Ева Биро, а на чијем се челу налазио Владимир Дедијер. Тада је настао, између осталог, и први официјелни портрет Председника Тита, који је 1950. године начинио Крагујевић, а који је био намењен страним амбасадама и дописницима. Снимак је сачуван у Крагујевићевој архиви. Стеван је током касније каријере начинио богат фонд снимака Председника Тита, пратећи његова путовања у земљи, посете радним колективима, сусрете са страним државницима, радницима, уметницима, грађанима, или младима, али је, поред званичних, осварио и низ антологијских, неофицијелних снимака. Многи су га, због свега тога, сматрали Титовим личним фотографом – што он није био.

Након тог периода од 1949. до 1951. године, је члан елитног тима фоторепортера Тањуга од 1951. до 1953. године, а од 1953. до пензионисања, 1982. године, фоторепортер и уредник фотографије дневног листа "Политика".[1]
Током рада у "Политици", посебно у њеном новијем периоду модернизације (преласком у нову, данашњу заграду) обављао је и друге значајне послове - био је руководилац Фотолабораторије и Фотослужбе ове куће. Више година је био је шеф фотослужбе, преносио искуство на млађе колеге, организовао динамичан дневни и ноћни рад фоторедакције, а посебно допринео високој свести о значају чувања филмова и оснивању богате фотодокументације. До одласка у пензију био је и уредник фотографије, који је допринео увођењу нових рубрика у “Политици”, особито оних који су истицале пуну вредност и важност фотографије (“У слици и речи”).

Стеван, оком сликара и графичара[уреди]

Фотодокументација[уреди]

Својим богатим делом сачинио је јединствену документарну хронологију о развоју Југославије, сведочећи, као фоторепортер, о свим значајним догађајима из политике, културе, уметности и спорта. Присуствовао, као акредитовани новинар, од 1949. године, све до пензионисања, свим догађањима у Скупштини Југославије, партијским конгресима и конгресима Синдиката, првомајским парадама и обележавању Дана младости, оснивања Покрета несврстаних (Бриони, 1956.); и о студентским немирима 1968. године, или о природним катастрофама и удесима (земљотрес у Скопљу 1963.).

Галерија његових врсних портрета политичара, државника и крунисаних личности половине прошлог века, које су посећивале тадашњу Југославију (Нехру, Насер, Индира Ганди, Хрушчов, Едвард Кенеди, британска краљица Елизабета, грчки краљевски пар), али и многе друге истакнуте фигуре света науке, књижевности, филма и спорта (амерички космонаут Нил Армстронг, оперска звезда Марио дел Монако, шаховски маг Роберт Фишер, глумци Лоренс Оливије, Жерар Филип, Ив Монтан, Елизабет Тејлор, Орсон Велс, Јул Бринер), као и бројни уметници и легенде домаће сцене, музичари, глумци, сликари и књижевници – нобеловац Иво Андрић, Бранко Ћопић, Десанка Максимовић, Добрица Ћосић, Васко Попа -, чине посебну полувековну хроногију живота и збивања у некада великој, заједничкој земљи. Не ретко, ови сусрети претварали су се у животна Крагујевоћева пријатељства ( академик др Сели, књижевници и преводиоци Стојан Вујичић, Золтан Чука, сликари Божидар Јакац, Лазар Вујаклија, Илија Витолић, Либеро Маркони, Ишван Тот, Андрушко Карољ, вајарке Вида Јоцић, Мира Сандић, историчар уметности Ото Бихаљи Мерин, и други ) а контакти са бројним уметницима, који су желели управо портрете са његовим ауторским потписом,(диригент Ђура Јакшић, композитор и гитариста Јован Јовићић, виолиниста Бранко Пајовић, новинар Лони Давичо (заслужан за Стеванов долазак у „Политику“) те песници Душан Радовић, и Оскар Давичо, стварали су непоновљиву причу о међусобној подршци, сарадњи и разумевању.

Галерија: Сведок времена[уреди]

Иво Андрић у објективу[уреди]

Епископ шумадијски Сава[уреди]

Јосип Броз Тито[уреди]

Познати светски уметници[уреди]

Заустављено време[уреди]

Познати светски политичари у посети Београду[уреди]

Великани писане речи[уреди]

Бранко Ћопић-фотоприча[уреди]

Премијера филма Весна, 1953. година[уреди]

Велемајстори спорта[уреди]

Изложбе[уреди]

Учествовао је на бројним међународним и југословенским изложбама, а био је аутор и посебних, ауторских, најчешће посвећених родној Сенти. Прва његова самостална изложба Сто фотографија Стевана Крагујевића одржана је у родном граду Сенти, од 28. априла до 5. маја 1956. Последња изложба, у Музеју града Сенте, марта 2000, надомак јубиларних 65 година Стевановог бављења фотографјом – симболично је заокружила његово дело.

Цењен рад[уреди]

О Стевану Крагујевићу су писали: академик проф. др Ишван Сели, мајстор фотографије и антологичар фотографије Боривој Миросављевић, историчари фотографске уметности проф. др Миланка Тодић и Горан Малић, историчар уметности Атила Пејин, књижевници Живојин Павловић, Јовица Аћин, Драгиња Рамадански и Васа Павковић, публицисти Момчило Стефановић, Душан Ђурић, Будимир Поточан, истакнути новинари, савременици и колеге: Борко Гвозденовић, Милинко Стефановић, Ђорђе Букилица, Стеван Лабудовић, Драган Митровић, Предраг Милосављевић, Ана Лазукић, Иштван Немет, Милорад Митровић и други.

Једна од најзначајнијих књига о животу и раду Стевана Крагујевића, објављена је постхумно, и обележила је годишњицу одласка овог врсног фоторепортера и фоуметника. Фотомонографију Простор вечности, фотомонографија о животу и раду Стевана Крагујевића приредио је Боривој Миросављевић, а у едицији “Златно око” објавио Фото и кино савез Војводине, Нови Сад, 2003, уз подршку Скупштине општине града Сенте. Књига је промовисана априла 2003. године у Сенти, Београду и Новом Саду, уз пратеће изложбе са акцентима на најважнијим фотосима и моментима из живота и рада Стевана Крагујевића.

Ауторски рад у издањима[уреди]

Књиге са радовима Стевана Крагујевића[уреди]

  • Турнир нација, IX шаховска олимпијада, Дубровник, 1950. Издање Шаховског савеза Југославије, 1950.
  • Тања Крагујевић: Вратио се Волођа. Едиција “Прва књига”, Матица српска, Нови Сад, 1966. Са фотосима Стевана Крагујевића.
  • Народна библиотека Србје - Водич. Издање Народне библиотеке Србије, 1973. (Изузев фотоса из историјата Библиотеке и репринта старих рукописа, све фотосе новог здања Народне библиотеке, свечано отворене за јавност 6. априла 1973. године, начинио је Стеван Крагујевић)
  • Момчило Стевановић: Титов путоказ. Фотографије: Стеван Крагујевић. Дечје новине, Горњи Милановац, 1977.
  • Момчило Стефановић, Стеван Крагујевић: Љубав без граница. Тито и пионири. Издавач: НИРО “Младост”, Београд. Суиздавач: Савет Савеза пионира Југославије. Опрема: Ненад Чонкић. Београд, 1980.
  • Мирко Арсић, Драган Р. Марковић: 68.Студентски бунт и друштво. Фотографије: Стеван Крагујевић'. Новинска организација “Просветни преглед”, Београд, Истраживачко-издавачки центар ССО Србије. Уредници: Миливоје Павловић, Велимир Ћургуз Казимир. Рецензенти: Душан Јањић, Карел Турза. Графичка и ликовна опрема: Брано Гаврић. Фотографије Стеван Крагујевић. Београд, 1984.
  • Крагујевић. Сента које више нема. Са стиховима Тање Крагујевић из збирке "Пејзажи невидљивог". Поводом 300-те годишњице битке код Сенте. Културно-образовни центар "Турзо Лајош" и штампарија "Ударник", Сента, 1997.

Значајна издања са радовима[уреди]

  • СКОПЈЕ, 1963. Уредник: Јован Поповски. Цртеж на овитку израдио Василије Поповић-Цицо. Фотографије: Киро Георгиевски, Благоја Дрнков, Киро Билбиловски, Цветко Ивановски, Славе Каспинов, Едо Мершињак, Кочо Недков, Фото “Нова Македонија”, Никола Бибић, Јован Ритопечки, Гого Попов, Александар Минчев, Стева Крагујевић, Драго Рендулић Издавач: Агенција за фотодокументацију, Загреб, 1963.
  • YУГОСЛАВ ФЕДЕРАЛ АССЕМБЛY. Белграде, 1965. Боард оф Едиторс: Живан Митровић, Бранко Костић, Драгољуб Ђуровић. Едитор: Драгољуб Ђуровић. Пхотограпхс бy: Миодраг Ђорђевић, Стеван Крагујевић. Лаy-оут бy: Анте Шантић. Транслатед бy: ДР Марко Павичић. Публисхед бy: “Младост”, Београде, Маршала Тита 2. Штампа: Графичко предузуће “Слободан Јовић”, Београд.
  • СКУПШТИНА СФРЈ, Београд, 1978. Издаје: Секретаријат за информације Скупштине СФРЈ. Припремили и уредили Александар Петковић, Драгољуб Ђуровић. Сарађивали: Бранко Костић. Жељко Шкаламера (на тексту о згради Скупштине СФРЈ). Фотографије: Миодраг Ђорђевић, Иво Етеровић, Стеван Крагујевић, Томислав Петернек, Жорж Скригин, Тањуг. Техничи уредник Света Мандић. Издавач: “Туристичка штампа “, Београд. Штампа: Београдски издавачко-графички завод, Београд.
  • ТИТО У ПРИРОДИ I ЛОВУ. Издавач: Издавачко инструктивни биро, Загреб. Моногорафију припремило Београдско ловачко друштво, Београд.1980.
  • ТИТО. ИЛУСТРОВАНА БИОГРАФИЈА. Увод: Павле Савић. Текст: Рајко Бобот. Рецензент: Јово Капичић. Уметнички уредник Миодраг Вартебедијан. Фотографије:Бранибор Дебељковић, Иво Етеровић, Џон Филипс, Хисторијски архив Бјеловар, Радован Ивановић, Душко Јовановић, Стеван Крагујевић, Мирко Ловрић, Димитрије Манолев, Музеј града Београда, Музеј револуције народа и народности Југославије, Милан Павић, Милош Рашета, Жорж Скригин, Александар Стојановић, Филмотека Осјек, Фото Тањуг, Жироврад Вучић. Издаваћи: Југословенска ревија. Београд, Вук Караџић, Београд. Штампа: Младинска књига, Љубљана, 1980, 1981.
  • ТИТО У КРУШЕВЦУ. Багдала, Крушевац, 1981.
  • Ђорђе Каблар: Црвена колонија. Поводом 40. годишњице победе над фашизмом. Сента. Део фотографија снимио Стеван Крагујевић. 1985.
  • ПИСАЦ У ФОТОГРАФИЈИ. ИВО АНДРИЋ 1892-1975. Поводом изложбе Музеја града Београда и Салона фотографије. Издавач: Музеј града Београда, посебна издања, 1985.
  • Радован Поповић: Иво Андрић, Живот. Аутори фотографија: Пиотр Барqцз, Фото Тањуг, Младен Грчевић, РТВ Београд, Војни музеј ЈНА, Архив града Београда, Ђорђе Поповић, Димитар Манолев, Стеван Крагујевић, Раде Милојковић, А. Ашканиа, Никола Бибић, Будим Будимовски, Војислав Белоица, Архив Јосипа Броза Тита, Гвозден Јованић, и други, неозначени аутори. Задружбина Иве Андрића, Београд, 1988.
  • Живојин Павловић: Испљувак пун крви. Библиотека Забране! Коло 1, књига 1. Уредник Мирослав Дерета, Дијана Дерета. Графички атеље Дерета. Ликовно графичка опрема: Живојин Павловић, Мирослав Дерета, Небоша Рогић. Фотографија – корице, Стеван Крагујевић. Београд, 1990.Фотографије у књизи: Стеван Крагујевић, Т. Петернек, D. Константиновић, С. Сулејмановић, Ж. Павловић, П. Оторанов
  • Драган Влаховић, Наташа Марковић : Јованка Броз – Живот на двору. Фотографије Драгутин Грбић и Стеван Крагујевић. Библиотека “Мистерије политике”. Аквариус, Нови Београд, 1990.
  • Тија вода. Едиција "Историја пољопривреде, салаша и села", XI књига. Главни уредник проф. др Веселин Лазић. Издавач: Кулутрно-историјско друштво "Пролеће на ченејским салашима", ПЧЕСА, Нови Сад, 1995.
  • Комшија па Бог. Едиција "Историја пољопривреде, салаша и села", XII књига. ПЧЕСА, Нови Сад, 1996. Главни уредник Проф. др Веселин Лазић. Уредници: Проф. др Милош Марјановић, Милан Грујић, књижевник. Издавач: Кулутрно историјско друштво “Пролеће на ченејским салашима”. Штампа: Мала књига, Нови Сад, Булевар Војводе Степе 137. Нови Сад, октобар 1996.
  • Павловић, Живојин: Испљувак пун крви, Дневник ' 68. Дневници, књига трећа. Прометеј, Нови Сад, Кwит подиум, Београд, 1999.
  • Петар Терзић: Сремац. Издавач: Културно-образовни центар "Турзо Лајош", Сента, 2002.
  • Петар Терзић: Српска читаоница у Сенти 1868-1957. Издавач : ПП Рапидо, Сента, и Кулутрно-образовни центар "Турзо Лајош", Сента, 2002.
  • Боривој Миросављевић : Војводина. Предели и људи. Дневник, новине и часописи. Нови Сад, 2005.

Антологије, зборници, лексикони[уреди]

  • Драгољуб Миливојевић: “Политика” - сведок нашег доба 1904-1984. Народна књига, Просвета, Београд. 1984.
  • ДВА ВЕКА СРПСКОГ НОВИНАРСТВА. Институт за новинарство, Београд, 1992.
  • Боривој Миросављевић: Антологија фотографије Војводине, књига 1. Фото, кино и видео савез Војводине, Нови Сад, 2000.
  • Боривој Миросављевић: Антологија фотографије Војводине, књига 2, Фото, кино и видео савез Војводине, Нови Сад, 2001.
  • Боривој Миросављевић: Антологија фотографије Војводине, књига 3, Фото, кино и видео савез Војводине, Нови Сад, 2002.
  • Боривој Миросављевић: Антологија фотографије Војовидне, књига 4, Фото, кино и видео савез Војводине, Нови Сад, 2003.
  • ТАЊУГ, ФОТО. 60 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА. Приредио Живорад Вућић. ЈП Новинска агениција Тањуг. Београд, 2003.
  • СТО ФОТОРЕПОРТЕРА ПОЛИТИКЕ. Век Политике, 1904 – 2004. Публикација поводом изложбе у Холу “Политике”, Београд, 2004.
  • Душан Ђурић: НОВИНАРСКИ ЛЕКСИКОН, YУ Маркетинг прес, Компанија Новости, Београд, 2003.
  • Боривој Миросављевић: Антологија фотографије Војводине, књига 5, Фото, кино и видео савез Војводине, Нови Сад, 2004.
  • Боривој Миросављевић: Антологија фотографије Војводине, књига 6, Фото, кино и видео савез Војводине, Нови Сад, 2005.
  • Горан Малић: Летопис српске фотографије, 1939-2008. Фотограм, Београд, 2009.
  • Мишко Шуваковић: ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ У СРБИЈИ, XX ВЕК. Други том. Реализми и модернизми око хладног рата. О фотографији: Јелена Матић/Фотографија социјалистичког реализма. Орион арт, Београд, 2012.
  • ЧУВАРИ УСПОМЕНА I СВЕДОЦИ ИСТОРИЈЕ. ФОТОРЕПОРТЕРИ ВОЈВОДИНЕ. GUARDIANS OF MEMORIES AND WITNESSES OF HISTORY. PHOTOJOURNALISTS OF VOJVODINA. Приредио Дарко Дозет. Предговор: Мисија храбрости и подвиг непоновљивости, др Драшко Ређеп; Сликом до истине, Боривој Миросављевић, мајстор фотографије. Преводи: Снежана Ковачић. Издавач: Фото асоцијација Војводине. Дизајн и штампа Грапхит плус доо. Нови Сад, 2014.

Легат Стевана Крагујевића[уреди]

Заслугом и вољом Тање Крагујевић, кћерке Стеванове, у Музеју историје Југославије је формиран изузетно вредан део заоставштине Стевана Крагујевића. Легат за сада броји близу 6.000 оригиналних негатива и око 1.500 фотографија, корпус књига и каталога о Крагујевићу и оних са његовим фотографијама, као и неколико десетина предмета и докумената који сведоче о његовој професији фоторепортера, али и о сарадњи и пријатељству са бројним истакнутим савременицима из Југославије и света.

Међу снимцима који на овај начин обогаћују фонд фотографија Музеја историје Југославије су снимци активности председника Јосипа Броза Тита у земљи, бројни портрети осталих политичара који су обележили другу половину 20. века, али и снимци Студентских демонстрација 1968. и политичких догађаја у последњој деценији постојања Југославије.

Награде и признања[уреди]

Стеван Крагујевић добитник је многих награда за своју новинску и уметничку фотографију. Ту, између осталих спадају:

  • Сребрна медаља града Сенте, октобар 1967.
  • Сребна медаља града Сенте, октобар 1978.
  • Златна медаља Сенте, 8. октобар 1982.
  • Признање “Политике” - Златни сат, 25. јануар 1973.
  • Спомен плакета и диплома града Београда (тридесет година слободе, у знак признања за рад и залагање у изградњи Београда 1944-1974).
  • Плакета за 25 година рада у новинарству Савеза новинара Југославије
  • Плакета за 25 година непрекидног рада у НИП “Политика” 25. јануар 1978.
  • Златна медаља поводом јубилеја “Политике”, 1944-1984.
  • БЕФУ ’85 I WОРЛД БИЕННАЛ ОФ ПХОТОГРАПХY, БЕЛГРАДЕ, 19-оцтобер. 2нд Новембер 1985.
  • Златна значка “Политике”, поводом 80 година Фотослужбе “Полтке”, 1. фебруар 1987.

Као посебна признања:

  • Златни сат Јосипа Броза Тита, 27. децембар 1979.
  • Награда града Сенте, Про Урбе, 9. септембар 2001.
  • Награда “Светозар Марковић” Удружења новинара Србије, 13. јуни 1996, за животно дело, “за стотине хиљада фоторепортерских записа историјске вредности и оданост професији”.

Референце[уреди]

  1. ^ „Историјски архив Београда/Легат породице Крагујевић”. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2013. Приступљено 24. 12. 2013. 

Спољашње везе[уреди]