Strepnja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Anksioznost
Emperor Traianus Decius (Mary Harrsch).jpg
Mermerna bista rimskog emeratora Decija iz Kapitolskih muzeja. Ovaj portret „prenosi utisak o uznemirenosti i umora, čoveka s teškim bremenom državnih odgovornosti.”[1]
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostneuropsihijatrija, psihologija
MeSHD001007

Strepnja, teskoba ili anksioznost je nejasan strah bez očiglednog spoljnjeg povoda i uglavnom bez organizmičkih znakova koji uobičajeno prate strah proizašao iz racionalne (spoljne) pretnje. Od straha se razlikuje zbog svoje neodređenosti, jer nije vezan za neki određeni objekat[2]. U ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke neodređene nesreće. Kada se događa često, ometa afektivni život i osećanje dobrobiti ili je na drugi način maladaptivno, poznata je kao anksiozni poremećaj.

Sartrovo tumačenje[uredi]

Neizvesnost je drastičan oblik nepostojanja slobode. Strepnja je apstraktni strah od mogućeg konkretnog gubitka slobode. Strepnja je strah od straha. Strepnja je strah od gubitka slobode.[3]

Reference[uredi]

  1. ^ Scarre, Chris (1995). Chronicle of the Roman Emperors. Thames & Hudson. str. 168—169.
  2. ^ Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  3. ^ Žan Pol Sartr, 1946.

Spoljašnje veze[uredi]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).