Strepnja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Анксиозност)

Anksioznost
Mermerna bista rimskog imperatora Decija iz Kapitolskih muzeja. Ovaj portret „prenosi utisak o uznemirenosti i umora, čoveka s teškim bremenom državnih odgovornosti.”[1]
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostneuropsihijatrija, psihologija
MeSHD001007

Strepnja, ijek. strijepnja, teskoba, ijek. tjeskoba ili anksioznost je nejasan strah bez očiglednog spoljnjeg povoda i uglavnom bez organizmičkih znakova koji uobičajeno prate strah proizašao iz racionalne (spoljne) pretnje.[2] Od straha se razlikuje zbog svoje neodređenosti, jer nije vezan za neki određeni objekat[3]. U ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke neodređene nesreće.[4] Kada se događa često, ometa afektivni život i osećanje dobrobiti ili je na drugi način maladaptivno, poznata je kao anksiozni poremećaj. Anksioznost je stanje koje se očituje osjećajem teskobe, ustrašenosti, straha sve do panike, uz psihomotornu (telesna) napetost i unutrašnji nemir,[5] te postojanje osjećaja kao da će osoba „eksplodirati”. Najčešće je nemotivirana i nije vezana za objekt ili osobu. Psihijatri dele teskobu u tri glavne vrste: opšta teskoba, fobije, i panični poremećaj

U grupu anksioznih poremećaja spada većina poremećaja koji su decenijama bili poznati pod nazivom neuroze. One obično ne podrazumevaju izrazite poremećaje psihičkog funkcionisanja kakvi se sreću kod psihoza; sposobnost razlučivanja fantazije i realnosti, tzv. testiranje realiteta očuvano je, za razliku od psihoza. Međutim, uz to se mogu javiti značajne teškoće u obrascima ponašanja i međuljudskih odnosa. Učestalost anksioznih poremećaja kreće se od 0,05% (opsesivno-kompulzivni poremećaj - OKP) do 5% (generalizirani anksiozni poremećaj).[6] Određene karakteristike pojedinih anksioznih poremećaja zapravo su dosta česte, a o poremećaju se govori onda kada te smetnje predstavljaju za osobu značajno ograničenje u njenom svakodnevnom socijalnom i radnom funkcionisanju.[7] Generalno se češće javljaju kod žena.

Izvor teskobe[uredi | uredi izvor]

Ona se javlja u svim psihijatrijskim poremećajima, a kao primarni simptom javlja se u anksioznim poremećajima. To su poremećaji karakterisani jakom teskobom koju osoba nastoji nesvesno da razreši na različite načine, korištenjem raznih mentalnih mehanizama. Izvor teskobe može biti unutrašnji nesvesni konflikt ili situacijski faktor poput traumatskog iskustva, stresa ili gubitka. Ako postoji neka posebno teška i problematična situacija na poslu ili kod kuće, stres koji nastaje kao reakcija na takvu situaciju može se preliti na druge segmente života i tako stvoriti teskobu. Anksioznost je najčešći emocionalni poremećaj, koji se javlja kod mlađih i starijih osoba. Reakcija je na stvarnu situaciju opasnosti, u kojoj se javlja strah, a zatim primerena reakcija koja je manje efektna što je strah veći. Može se razviti kao kombinacija činioca rizika, uključujući životne događaje, karakteristike osobe, genetiku, hemijske procese u organizmu. Prirodno anksioznost se oseća kada su osobe suočene sa pretnjom, opasnošću ili kada su pod stresom. Javlja kada se duže apstinira od seksualnog odnosa. Obično se ovaj poremećaj javlja tokom rane adolescencije ili ranog odraslog doba.

Uzroci[uredi | uredi izvor]

Uzrok anksioznih poremećaja leži pretežno u psihološkim činiocima, premda postoje dokazi o genetskom uticanju (posebno kod OKP) i neurofiziološkoj podlozi. Emocionalni stres često može biti dodatni faktor koji koristi teskobu (ugroženost, promene u međuljudskim odnosima). S druge strane, simptomi anksioznosti su direktne manifestacije pobuđenosti perifernog autonomnog nervnog sistema, nastale zbog zastrašujućih nesvesnih fantazija, impuls a i osećaja. Ako nesvesni psihološki mehanizmi ne uspevaju da kanališu anksioznost, osoba će iskazati sliku zaštite generalizovanih teskoba na najmanji vod ili će stanja teskobe doživljavati u obliku napada panike. Ako psihološki mehanizmi odbrane usmeravaju anksioznost na određeno spoljašnje objekte ili situacije koje simbolizuju početni, pravi uzrok anksioznosti, omogućava premeštanje i vezivanje anksioznosti na neki spoljašnji simbol poput lifta, tunela i sl, a ta situacija se može izbegavati. U tom slučaju se govori o fobnom poremećaju. Ako osoba koristi odbrambene mehanizme izolacije neprikladnih, obično agresivnih, nesvesnih želja i vremena odvajanja od ideja, pojedinac će doživljavati samo nametnutu misao, bez svesti o želji za realizacijom ideja i izvornog skrivenog impulsa. Takav mehanizam u podlozi je opsesivno kompulzivnog poremećaja.

Strah je afekt koji ima motornu i osećajnu reakciju. Neurotična anksioznost je slična strahu, ali se javlja kada nema vidljivih opasnosti, kroz zaštitu zabrinutosti, predosećaj opasnosti ili kroz vezanost za određenu situaciju - fobija. Fobije se dele na: racionalne - refleksni odgovor na moguću opasnu situaciju i iracionalne.

Nova teorija anksioznosti odbacuje libido, naglašava ulogu ega koja nema dovoljno energije, što upozorava organizam na opasnost. Nema stvarne opasnosti, ali se organizuje u razvoju susreta sa opasnostima. Opasnost koja upozorava organizam kreće od osećaja bespomoćnosti. Kao koren anksioznosti Zigmund Frojd uzima motorne reakcije na rađanje i situacije uskraćivanja ljubavi u ranom detinjstvu. Organizam je ranjiv zato što je bespomoćan, što izaziva da u kasnijem životu reaguje anksioznošću. U ovoj teoriji Frojd se oslabio na socijalnu realnost. U teoriji anksioznosti vidljiv je i strukturni model (strukture id i ego).

Simptomi[uredi | uredi izvor]

  • lak gubitak strpljenja
  • poteškoće s koncentracijom
  • očekivanje najgoreg mogućeg ishoda neke situacije
  • stalno razmišljanje o najgorem mogućem ishodu
  • poteškoće sa spavanjem
  • depresivnost
  • preokupiranost oko neke stvari, ili opsesivnost

Telesni simptomi[uredi | uredi izvor]

  • pojačani osećaj žeđi
  • nervozni "trbuh"
  • puštanje vetrova
  • učestalo mokrenje
  • nemogućnost reagiranja na seksualnu stimulaciju
  • stezanje u prsima
  • periodi nastupanja uzlupanog srca (palpitacije)
  • bolovi u mišićima
  • glavobolje
  • smetenost
  • tremor
  • ženama mogu izostati menstruacije ili mogu biti jako bolne

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Gore navedeni faktori rizika daju prirodne mogućnosti za prevenciju. Jedan pregled iz 2017. godine pokazao je da psihološke ili obrazovne intervencije imaju malu, ali statistički značajnu korist za prevenciju anksioznosti kod različitih tipova populacije.[8][9][10]

Podela anksioznih poremećaja[uredi | uredi izvor]

Anksiozni poremećaji se dele se: generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, panični poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj, poremećaj socijalne anksioznosti i specifične fobije.

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)[uredi | uredi izvor]

Glavna je karakteristika GAP-a je hronična teskoba koja traje danima, nedeljama i mesecima. Kod odraslih usmerava se oko tema kao što su zdravlje, novac ili karijera. Pored hronične zabrinutosti, prisutni su drhtanje, grčenje mišića, nesanica, napetost u abdominalnom predelu, vrtoglavica, povećana iritabilnost. Bolesnici su stalno zabrinuti, brinu ih i najmanje sitnice i izrazito su nesigurni u vezi s budućnosti. Oni osećaju opštu napetost, sklonost trzanju na minimalni podražaj poput iznenadnog zvuka, nelagodu i nervozu u radu s ljudima. Sve to može biti praćeno hroničnim umorom, glavoboljama, nesanicom i brojnim subakutnim autonomnim simptomima. Iako sindrom nije u potpunosti onesposobljavajući, bolesnik oseća hroničnu nelagodnost prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti i u međuljudskim odnosima, a radna je sposobnost umanjena hroničnim umorom i teškoćama koncentracije.

Panični poremećaj spada među najbolnija životna iskustva. Može se ponavljano javljati tokom vremena i može biti izrazito ograničavajući za osobu. Obično traje od nekoliko minuta do 1-2 sata, a napad doseže najjači intenzitet već nakon par minuta. Bolesnik oseća užas koji nastaje bez vidljivog povoda, pretnju skore smrti, što privremeno onemogućuje racionalno mišljenje. Za vreme takvih napada često ima osećaj da će umreti, posebno stoga što su prisutni brojni telesni simptomi poput „lupanja srca”, povremeno prevremene srčane kontrakcije („srce preskače”), bol u prsima koji se opisuje kao vrlo oštar ili probadajući. Često se javlja drhtanje, vidljivi fini tremor, znojenje, nemir u želucu, opšta motorna slabost, vrtoglavica, mučnina i proliv. Često se javlja „glad” za vazduhom koja vodi u hiperventilaciju, a ona može rezultirati grčenjem mišića, osećajem bockanja oko usta i u prstima. Nakon prvih napada, bolesnik se počinje bojati ponovnih takvih stanja i može se reći da razvije „strah od straha”.

Zbog kardioloških manifestacija, panični napadi mogu se zameniti s infarktom miokarda. To je i razlog što ti pacijenti često bivaju upućeni na brojne pretrage nakon kojih se obično „ne nađe ništa”.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)[uredi | uredi izvor]

OKP je neurotski poremećaj karakteriziran prisustvom ponavljajućih ideja i fantazija (opsesija) i ponavljajućih impulsa ili radnji (kompulzija) koje bolesnik smatra bolesnim i protiv kojih postoji unutrašnji otpor. Anksioznost je središnja odlika, ali u suprotnosti s fobijama (kada je bolesnik anksiozan prilikom suočavanja sa spoljnim opasnostima i smatra da je njihova pasivna žrtva), anksioznost nastaje kao odgovor na nesvesne unutrašnje misli i porive kojih se bolesnik boji i koje mora ostvariti suprotno svojoj volji.

Tipične misli su zabrinutost oko infekcija i zaraženosti ili strah od neadekvatnog ili nasilnog ponašanja. Opsesivne misli mogu voditi ka izvođenju rituala kao što su pranje ruku ili ponavljanje fraza. Cilj je oslobađanje od opsesivnih misli.

Opsesije (obuzetosti) predstavljaju ideje, reči i slike, obično nepovezane s onim što pojedinac radi; uporno, jako i neodoljivo mu se nameću i skreću pažnju. Često su obojene agresivno ili seksualno, što pojedinac doživljava potpuno stranim (npr. misao majke da će kuhinjskim nožem ozlediti svoju djecu).

Kompulzije (prisile) i kompulzivne radnje isto su autonomne kao i opsesije, ali se radi o preplavljujućoj potrebi da se učini neka radnja (npr. da mora brojiti prozore idući ulicom, da se mora pet puta prekrstiti ulazeći u stan). Prisila može biti i vrlo agresivna, ružna ili sramotna. Kao i kod opsesija, bolesnik doživljava anksioznost, uočava apsurd poriva i odupire mu se. Međutim, često ne može a da ne započne ponavljajući obrazac u obliku kompulzivnih radnji i rituala.

Panični poremećaj[uredi | uredi izvor]

Ljudi sa paničnim poremećajem pate od ozbiljnih napada panike bez očiglednog razloga. Napadi panike izazivaju doživljaj kao da će se osoba onesvestiti, poludeti ili doživeti infarkt i umreti. Manifestira se lupanjem srca, nelagodom ili bolom u grudima, znojenjem, drhtanjem, zažarenošću ili trncima po delovima tela, suvim ustima i doživljajem gušenja, strahom od umiranja i gubljenja kontrole, doživljajem nestvarnosti, itd. Često se javljaju sa agorafobijom – strahom da će se doživeti napad panike na mestima sa kojih bi bilo teško pobjeći, te se takva mesta izbegavaju. Uzroci se nalaze duboko u podsvesti kao potisnuta sećanja koja naizgled bez razloga izlaze na površinu.

Post traumatski stresni poremećaj (PTSP)[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Posttraumatski stresni poremećaj

Teskoba kao posledica hroničnog stresa, (engl. PTSD). Obično sledi nakon izloženosti osobe traumatskom događaju kao što su promatranje smrti druge osobe, seksualno zlostavljanje, iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa. Tri su osnovne manifestacije PTSP-a: „oživljavanje” traumatskog događaja (noćna mora), izbegavajuće ponašanje (izbegavanje mjesta povezanih sa traumom), te emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost.

Poremećaj socijalne anksioznosti[uredi | uredi izvor]

Socijalna fobija se karakteriše izuzetnom anksioznošću vezanom za procenu drugih ili ponašanje koje bi moglo dovesti do ismevanja i osramoćivanja. Ovakva intenzivna anksioznost može voditi izbegavajućem ponašanju. Fizičke manifestacije povezane sa ovim poremećajem su lupanje srca, ubrzano disanje, crvenjenje i znojenje.

Fobični poremećaj[uredi | uredi izvor]

To je neurološki poremećaj karakterisan prisustvom iracionalnog ili preteranog straha od objekata ili situacija koji nisu stvarno opasni i nisu opravdani izvor anksioznosti, npr. strah od vožnje liftom, strah od pasa, strah od izlaska na ulicu i sl.

Obično je sama pomisao na objekt fobije dovoljna da izazove anksioznost, a kako bolesnik u stvarnosti postaje bliži fobičnom stimulusu, anksioznost dostiže nivo paničnog napada. Bolesnik oseća strah bez obzira na to što je svestan njegove iracionalnosti. On stoga izbjegava situaciju koje se boji, što često vodi k onesposobljenosti u svakodnevnim aktivnostima i smanjenoj mogućnosti normalnog funkcionisanja (mora peške na visoke spratove, ne može sam/a na posao ulicom i sl.).

Agorafobija (strah od otvorenih, javnih mesta ili gužve) najčešći je fobni poremećaj. Aktivnosti pojedinca bitno su umanjene; u krajnjem slučaju ne može uopšte izlaziti iz kuće i napustiti sigurnost svoga doma. Često, agorafob može izaći na ulicu samo ako je u pratnji neke bliske osobe i ta osoba postaje „obvezni pratilac”.

Mogu se razviti i specifični strahovi (npr. od pasa, insekata, zatvorenih prostora poput lifta - klaustrofobija ili visine - akrofobija). Ako su objekti neobični ili ako se lako izbegavaju, ne javlja se ozbiljna nesposobnost. Međutim, mogu se javiti značajna funkcionalna oštećenja, npr. kada se fobija od aviona razvije kod poslovnog čoveka, a posao zahteva često letenje.

Specifične fobije[uredi | uredi izvor]

Osobe sa specifičnim fobijama pate od intenzivnog straha od specifičnih situacija ili objekata (zatvoren ili otvoren prostor, visina, pauci, psi, itd). Izraženost straha je neadekvatna u odnosu na situaciju i osoba je prepoznaje kao iracionalnu. Specifične fobije mogu dovesti do izbjegavanja uobičajenih, svakodnevnih situacija.

Sartrovo tumačenje[uredi | uredi izvor]

Neizvesnost je drastičan oblik nepostojanja slobode. Strepnja je apstraktni strah od mogućeg konkretnog gubitka slobode. Strepnja je strah od straha. Strepnja je strah od gubitka slobode.[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Scarre, Chris (1995). Chronicle of the Roman Emperors. Thames & Hudson. str. 168—169.
  2. ^ Seligman ME, Walker EF, Rosenhan DL (1989). Abnormal psychology (4th izd.). New York: W.W. Norton & Company. 
  3. ^ Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  4. ^ Davison, Gerald C. (2008). Abnormal Psychology. Toronto: Veronica Visentin. str. 154. ISBN 978-0-470-84072-6. 
  5. ^ Bouras N, Holt G (2007). Psychiatric and Behavioral Disorders in Intellectual and Developmental Disabilities (2nd izd.). Cambridge University Press. ISBN 9781139461306. 
  6. ^ American Psychiatric Association (2013). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (Fifth izd.). Arlington, VA: American Psychiatric Publishing. str. 189. ISBN 978-0-89042-555-8. 
  7. ^ Barker P (2003). Psychiatric and Mental Health Nursing: The Craft of Caring. London 0: Edward Arnold. ISBN 978-0-340-81026-2. 
  8. ^ Moreno-Peral, Patricia; Conejo-Cerón, Sonia; Rubio-Valera, Maria; Fernández, Anna; Navas-Campaña, Desirée; Rodríguez-Morejón, Alberto; Motrico, Emma; Rigabert, Alina; Luna, Juan de Dios; Martín-Pérez, Carlos; Rodríguez-Bayón, Antonina; Ballesta-Rodríguez, María Isabel; Luciano, Juan Vicente; Bellón, Juan Ángel (1. 10. 2017). „Effectiveness of Psychological and/or Educational Interventions in the Prevention of Anxiety”. JAMA Psychiatry. 74 (10): 1021—1029. PMC 5710546 Slobodan pristup. PMID 28877316. doi:10.1001/jamapsychiatry.2017.2509. 
  9. ^ Pote, Inês (19. 2. 2018). „Preventing anxiety with psychological and educational interventions”. National Elf Service. 
  10. ^ Schmidt, Norman B.; Allan, Nicholas P.; Knapp, Ashley A.; Capron, Dan (2019). „Targeting anxiety sensitivity as a prevention strategy”. The Clinician's Guide to Anxiety Sensitivity Treatment and Assessment. str. 145—178. ISBN 978-0-12-813495-5. doi:10.1016/B978-0-12-813495-5.00008-5. 
  11. ^ Žan Pol Sartr, 1946.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стрепња&oldid=27728258”