Природни резерват Клисура Брњице
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/%D0%91%D1%80%D1%9A%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%91%D1%80%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%B2_03_06_2021.jpg/220px-%D0%91%D1%80%D1%9A%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%91%D1%80%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%B2_03_06_2021.jpg)
Природни резерват Клисура Брњице jе локалитет у режиму заштите I степена, површине 702,88ha, обухвата слив Брњичке реке изнад Голубичке клисуре.
Геоморфолшки карактеристична долина са клисуром и кањоном представља природни феномен. Специфична микроклима одразила се на вегетацију. На овом подручју развила се сложена вегетација: од термофилних шума и шибљака до мезофилних буково-орахових и буково-липових шума.
У клисури Брњичке реке, на стрмим изложеним падинама, распрострањена је заједница китњака и цера (Qercetum petraeae-cerris) са грабићем. У клисури Брњичке реке заступљене су разноврсне заједнице, од реликтних полидоминатних, преко реликтних осиромашених, до заједница савременог типа у којима доминирају медунац (Quercus pubescens), крупнолисни медунац (Quercus virgilana), цер (Quercus cerris), јоргован, црни јасен (Fraxinus ornus), маклен (Acer monspessulanum) и грабић (Carpinus orientalis).
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Више аутора (2015). Лексикони националних паркова Србије - Ђердап. Београд: ЈП Службени гласник - Географски институт "Јован Цвијић" САНУ. стр. 153. ISBN 978-86-519-1799-1.