Република Кина
Република Кина 中華民國 (кинески) | |
---|---|
Крилатица: нема | |
Главни град | Тајпеј |
Службени језик | мандарински |
Владавина | |
Председник | Цај Јингвен |
Председник Владе | Мао Чикуо |
Историја | |
Независност | Проглашење Републике Кине 10. октобар 1911. Премештање Републике на Тајван 7. децембар 1949. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 35.980 km2 (137) |
— вода (%) | 2,8 |
Становништво | |
— 2014.¹[1] | 23.382.948 (52) |
— густина | 649,89 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Нови тајвански долар |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +8 |
Интернет домен | .tw |
Позивни број | +886 |
¹ Република Кина се у попису третира као посебна територија - Тајван |
Република Кина (Шаблон:Јез-кин-кп), колоквијално позната као Тајван, фактички је независна држава у источној Азији коју као такву признаје двадесетак држава. Народна Република Кина сматра Републику Кину својом територијом.
Географија
Република Кина се од 1949. простире на територији од 36.179 km². Њен главни део чини острво Тајван са површином од 35.801 km². Највећа дужина острва је 394 km, док је највећа ширина 144 km. Ово пацифичко острво на западу од континенталне Кине раздваја Тајвански пролаз. На југу Лузонски пролаз одваја Тајван од Филипина. На североистоку је јапански архипелаг Рјукју. Источнокинеско море запљускује северне обале Тајвана и одваја га од Јапана и Јужне Кореје.
Поред Тајвана, Републици Кини припадају Пескадори, острва Матсу и острво Квемој у Тајванском пролазу. Тајван погађају сличне елементарне непогоде карактеристичне за Јапан: земљотреси и тајфуни. Због тога се у градњи зграда и инфраструктуре примењују посебни стандарди.
Положај
Површина државе износи 36.193 km².
Геологија и рељеф
Острво се налази са источно од Филипниског мора, од југозапада до Јужног Кинеског мора. Налази се око 400 km северно-јужно и његова ширина на најширем месту износи 145к км. 99% територије је острво, а преосталих 1% су мања острва. Источни Тајван је шумовито планинско подручје које заузима око две трећине острва; на западу је равница. Изнад оствра има преко двеста хиљада метара. Највиша тачка Тајвана је Јусан брдо, који се зове Jade Hill, који је висок 3952 м. Постоје вуклани који мирују или иду на острво, а топле изворе привлачи више од хиљаду туриста сваке године.
Воде
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Флора и фауна
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Становништво
Становништво Републике Кине (на територији коју контролише) је јула 2006. бројало 23.036.087[2]. По густини становништва од 640 становника по километру квадратном Република Кина је дванаеста у свету. Хан Кинези чине 98% становништва, док су преостали становници домороци Аустронежани.
Религије
На Тајвану се 18.718.600 људи изјашњавају као верници (податак из 2005). Највеће религијске заједнице су: будисти (8.086.000 или 35,1%), таоисти (7.600.000 или 33%), икуан тао (810.000 или 3,5%), протестанти (605.000 или 2,6%) и римокатолици (298.000 или 1,3%).
Језик
Званични државни језик је мандарински језик, иако већина становништва говори тајвански дијалекат (варијанта говора провинције Фуђиен, односно хокиен дијалект), а многи говоре и хака кинески.[3] Домородачки језици (Језици Формозе) су на путу изумирања, јер их власти не подржавају. Тајванци користе традиционални кинески систем писања.
Историја
Историја Кине | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
АНТИКА | |||||||
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е. | |||||||
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е. | |||||||
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е. | |||||||
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е. | |||||||
Западни Џоу | |||||||
Источни Џоу | |||||||
Пролеће и Јесен | |||||||
Зараћене државе | |||||||
ЦАРСТВО | |||||||
Династија Ћин 221–206 п. н. е. | |||||||
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е. | |||||||
Западни Хан | |||||||
Династија Син | |||||||
Источни Хан | |||||||
Три краљевства 220–280 | |||||||
Веј, Шу и Ву | |||||||
Династија Ђин 265–420 | |||||||
Западни Ђин | |||||||
Источни Ђин | Шеснаест краљевстава | ||||||
Јужне и Сјеверне династије 420–589 | |||||||
Династија Суеј 581–618 | |||||||
Династија Танг 618–907 | |||||||
(Друга Џоу династија 690–705) | |||||||
Пет династија и десет краљевстава 907–960 |
Династија Љао 907–1125 | ||||||
Династија Сунг 960–1279 |
|||||||
Северни Сунг | Западни Сја | ||||||
Јужни Сунг | Ђин | ||||||
Династија Јуан 1271–1368 | |||||||
Династија Минг 1368–1644 | |||||||
Династија Ћинг 1644–1911 | |||||||
САВРЕМЕНО ДОБА | |||||||
Република Кина 1912–1949 | |||||||
Народна Република Кина 1949–садашњост |
Република Кина (Тајван) 1949–садашњост | ||||||
Република Кина је настала 1912. Обухватала је Кину и Монголију. У току Другог светског рата велики део Кине окупирао је Јапан. После јапанског пораза у Кини је избио грађански рат у коме је Република Кина изгубила суверенитет над континенталном Кином у корист новоосноване НР Кине. Од тада, Република Кина има суверенитет над острвом Тајван и над неколико околних острва. Од краја деведесетих година 20. века, Република Кина се често спомиње под називом Тајван, док се од краја 1970-их назив Кина употребљавао за Народну Републику Кину. Због политичких притисака НР Кине, за Републику Кину се у међународним организацијама понекад користи назив Кинески Тајпеј.
Република Кина је била један од оснивача Уједињених нација[4] и једна од 5 сталних чланица Савета безбедности, док то место није 1971. заузела НР Кина одлуком Генералне скупштине УН.
Република Кина и даље сматра да је једина легитимна влада целе Кине, иако у стварности не покушава да оствари своје тврдње о суверенитету.[5]
Политика
Органи власти Републике Кине делују на основама Устава Републике Кине и њена „Три народна принципа“: „Република Кина је демократска народна република, којом влада народ и за народ“.[6] Власт је подељена на пет административних делова (јуана): испитни (кадровски), контролни (надзорни), извршни, судски и законодавни јуан. Главне политичке снаге у Републици Кини су Плава коалиција и Зелена коалиција.
На челу државе је председник Републике Кине, који се бира на четворогодишњи мандат на демократским изборима, када се са њим бира и потпредседник. Председник поставља чланове извршног јуана, председника владе и кабинет министара.[6] Председник Републике нема право вета у питањима које изгласа законодавни јуан.
Међународно признање
Следећих 20 држава има дипломатске односе са Републиком Кином:
|
|
Република Македонија је 1999. године признала Републику Кину (Тајван), али је одласком са власти Васила Тупурковског председник Трајковски у 2000. години повукао признање[7][8].
Административна подела
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Привреда
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Референце
- ^ Национална агенција за статистику
- ^ „Taiwan”. CIA - The World Factbook. 9. 4. 2009. Приступљено 22. 4. 2009.
- ^ Lee, Lynn F. „Languages in Taiwan Today”. Government Information Office, Republic of China. Архивирано из оригинала 25. 10. 2009. г. Приступљено 7. 5. 2009.
- ^ „Growth in United Nations membership, 1945-present”.
- ^ „Ma refers to China as ROC territory in magazine interview”. Taipei Times. 8. 10. 2008.
- ^ а б „The Republic of China Yearbook 2008 / CHAPTER 4 Government”. Government Information Office, Republic of China (Taiwan). 2008. Приступљено 28. 5. 2009.[мртва веза]
- ^ УНПРЕДЕП одлази, али НАТо је ту, АИМ, 26. фебруар 1999.
- ^ Јавност у Македонији с одобравањем је примила последњи потез председника Трајковског, а аналитичари сматрају да је то било за очекивати откако је Демократска алтернатива, патрон Тајвана, отишла у опозицију, АИМ, 11. децембар 2000.