Перо Чолић
| Перо Чолић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. октобар 1937. |
| Место рођења | Старо Село, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 5. септембар 2006. (68 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Војна каријера | |
| Војска | Југословенска народна армија, Војска Републике Српске |
| Чин | генерал-мајор |
| Учешће у ратовима | Рат у Босни и Херцеговини |
Перо Чолић (Старо Село, 4. октобар 1937 — Београд, 5. септембар 2006) био је генерал-мајор Војске Републике Српске.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 4. октобра 1937. године у селу Старо Село, општина Гламоч, срез Гламочки, Врбаска бановина, Краљевина Југославија (данашња Федерација БиХ, Босна и Херцеговина). Завршио је основну школу и два разреда средње економске школе. У чину десетара, на одслужењу војног рока у Билећи, завршио је курс за активне подофицире. Произведен је у чин водника те ступио у активну службу.
Током службовања положио је испит за унапређење у чин официра, Политичку школу ЈНА и Школу усавршавања официра за оперативно наставне послове нивоа пук-дивизија. Ванредно унапријеђен у чин генерал-мајора 8. новембра 1996. године.[1]
Службу у ЈНА је обављао у ганирзонима Ваљево, Ђаковица, Бања Лука, Травник и Приједор. Распад Југославије га је затекао у гарнизону Приједор у чину потпуковника.
Војсци Републике Српске приступио је 15. маја 1992. године. Обављао је дужност команданта 5. козарске лаке пјешадијске бригаде.
Послије рата у БиХ био је помоћник команданта Оперативне групе Добој, референт у Органу за морал, информисање и правне послове команде Првог крајишког корпуса у Бања Луци и начелник Генералштаба ВРС у Бјељини. Пензионисан је 31. октобра 1997. године.[2] Опјеван је у пјесми „Пуковниче Чолићу” Родољуба Рокија Вуловића.
Преминуо је 5. септембра 2006. у Београду гдје је и сахрањен.[3]
Одликовања
[уреди | уреди извор]Одликован је:
- Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима
- Орденом Народне армије са сребрном звијездом
- Карађорђевом звијездом трећег реда
- Карађорђевом звијездом другог реда.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Генерали војске Републике Српске, Јово Блажановић, Бања Лука, 2005. г.
- Генерали Републике Српске 1992 - 2017. Биографски ријечник, група аутора, Министарство рада и борачко инвалидске заштите РС, Бања Лука, 2017. г.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Генерали Републике Српске, Јово Блажановић, Бања Лука, 2005. г.
- ^ Генерали Републике Српске, Група аутора, Министарство рада и борачко инвалидске заштите РС, Бања Лука 2017. г.
- ^ Генерали Републике Српске, Група аутора, Министарство рада и борачко инвалидске заштите РС, Бања Лука, 2017. г.
- ^ Генерали војске Републике Српске, Саво Блажановић, Бања Лука, 2005. г.
