Срби у Њемачкој — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
|слика= |
|слика= |
||
{{image array|perrow=3|width=90|height=90 |
{{image array|perrow=3|width=90|height=90 |
||
| image1 = |
| image1 = Бета Вукановић.jpg| caption1 = [[Бета Вукановић]] |
||
| image2 = |
| image2 = Миодраг Дамјановић.jpg| caption2 = [[Миодраг Дамјановић]] |
||
| image3 = |
| image3 = Иван Петровић.jpg| caption3 = [[Светислав Иван Петровић]] |
||
| image4 = |
| image4 = Đorđe Andrejević Kun.jpg| caption4 = [[Ђорђе Андрејевић Кун]] |
||
| image5 = |
| image5 = Bundesarchiv Bild 183-H0627-0018-001, Berlin, 8. Sommerfilmtage, Gojko Mitic.jpg| caption5 = [[Гојко Митић]] |
||
| image6 = |
| image6 = Branko Tomovic.jpg| caption6 = [[Бранко Томовић]] |
||
| image7 = |
| image7 = Zvjezdan Misimovic October 2011.jpg| caption7 = [[Звјездан Мисимовић]] |
||
| image8 = |
| image8 = Marco Huck 2008.jpg| caption8 = [[Муамер Хукић]] |
||
| image9 = |
| image9 = Petkovic 2009 US Open 02.jpg| caption9 = [[Андреа Петковић]] |
||
| image10 = Marko Marin - SV Werder Bremen (1).jpg| caption10 = [[Марко Марин]] |
|||
}} |
}} |
||
|популација = преко '''700.000''' |
|популација = преко '''700.000''' |
||
Верзија на датум 9. октобар 2015. у 19:56
| |||||||||||||
| Укупна популација | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| преко 700.000 | |||||||||||||
| Региони са значајном популацијом | |||||||||||||
| углавном Северна Рајна-Вестфалија, Баден-Виртемберг, Баварска и Берлин | |||||||||||||
| Језици | |||||||||||||
| њемачки и српски | |||||||||||||
| Религија | |||||||||||||
| православље | |||||||||||||
| Сродне етничке групе | |||||||||||||
| Лужички Срби, Српска дијаспора | |||||||||||||
.jpg)
| Овај чланак је део серије о Србима |
| Срби |
|---|
 |
Срби, као и остали народи са подручја бивше Југославије који су мигрирали у Њемачку, су интегрисани у њемачко друштво.
Број Срба у Њемачкој
Између 1970. и 1990, Срби су већином мигрирали према државама са њемачким говорним подручјем.
Данас, преко милион Срба прве, друге и треће генерације живи у Аустрији, Швајцарској, Лихтенштајну и Њемачкој.
О броју Срба у Њемачкој постоје различити подаци. Већина Срба и њихових потомака живи у Њемачкој, то је око 700.000 људи.[1] Процјењује се[2] да је крајем 2008. у Њемачкој живјело око 200.000 особа српске националности са држављанствима Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. По њемачком Савезном уреду за миграцију и избјеглице[3] у Њемачкој живи преко 400.000 Срба.
Процеси имиграције Срба у Њемачку
Послије Другог свјетског рата и за вријеме 1950.- тих, мање групе имиграната се досељавају у Њемачку. Те групе су већином чинили хрватски националисти и српски монархисти који су бјежали од новостворене комунистичке власти у Југославији.
Почетком 1960.- тих из Југославије у Њемачку пристижу радници. Убрзо по доласку они, као и остали народи са подручја СФРЈ, почињу да се идентификују као Југословени и стварају југословенске заједнице. Већина их је стигла као обучени радници и веома су се брзо уклопили у њемачко друштво.
Распад Југославије је резултовао и драстичним регруписањем дијаспоре. Растући национализам у Југославији подијелио је и југословенску дијаспору по етничким линијама.
Познате личности
- Миодраг Дамјановић, четнички емигрант
- Светислав Иван Петровић, глумац
- Ђорђе Андрејевић Кун, ликовни уметник рођен у Њемачком царству (данас Пољска)
- Гојко Митић, глумац
- Златан Аломеровић, фудбалер
- Дејан Јањатовић, фудбалер
- Слободан Комљеновић, фудбалер
- Марко Марин, фудбалер
- Звјездан Мисимовић, фудбалер
- Андреа Петковић, тенисерка
- Невен Суботић, фудбалер
- Бранко Томовић, глумац
- Давид Вржогић, фудбалер
- Марко Ђурђевић, илустратор, концептуални уметник и стрип цртач
- Михаел Ренсинг, фудбалер
- Волфганг Нешковић, политичар
- Муамер Хукић, кик-боксер
Види још
Извори
- ^ Број Срба у Њемачкој по подацима Цетралног савјета Срба у Њемачкој., Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Процјена броја становника српске националности у Њемачкој 2008. по статистици њемачког савезног завода за статистику
- ^ Њемачки Савезни уред за миграцију и избјеглице, Приступљено 25. 4. 2013.
| Друге аутохтоне земље | | |
|---|---|---|
| Исељеништво | ||