Сићево — разлика између измена

Координате: 43° 20′ 17″ С; 22° 05′ 01″ И / 43.338° С; 22.0835° И / 43.338; 22.0835
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 34: Ред 34:


{{double image|center|Sićevačka klisura I deo.JPG|400|Sićevačka klisura II deo.JPG|400|<center>Атар села Сићево може се поделити, на основу рељефа Сићавачка клисуре у две међусобно повезана дела; Кусача ''(лево)'' и Селиште ''(десно)'' </small>}}
{{double image|center|Sićevačka klisura I deo.JPG|400|Sićevačka klisura II deo.JPG|400|<center>Атар села Сићево може се поделити, на основу рељефа Сићавачка клисуре у две међусобно повезана дела; Кусача ''(лево)'' и Селиште ''(десно)'' </small>}}

=== Климатске одлике ===
Данашњи климатски услови у Сићеву имају одлике умерено–континенталне климе.<ref name="Карактеристике поднебља"/> Температурни режим као мера топлотних услова, на подручју Сићевачке клисуре првенствено је условљен Сунчевом радијацијом, њеним географским положајем и рељефом. Окружена високим [[планински масив|планинским масивима]], чине клисуру заштићеном од наглих продора и смена [[ваздух|ваздушних]] маса, што утиче на мања [[температура|температурна]] колебања и мању количину [[падавине|падавина]] у овом подручју. Просечна годишња температура ваздуха је око 10&nbsp;°C, а разлика средњих годишњих температура је мања од 1&nbsp;°C.<ref>{{cite web | url = http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/Temperaturni_rezim_u_Srbiji_cir.pdf| title = Ниш – опсег температура (табела). У:Температурни режим у Србији 1961 – 1990. | accessdate= 4. 6. 2012.|archiveurl=http://web.archive.org/web/20120502021039/www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/Temperaturni_rezim_u_Srbiji_cir.pdf|archivedate = 2. 5. 2012.}}</ref><ref name="клима1"/>

Сићевачку клисуру одликује уједначен годишњи ток [[температура|температуре]], при чему су максималне вредности у [[јул]]у, а минималне у [[јануар]]у. Дневне температурне амплитуде су веће за 6–8&nbsp;°C од истих у [[Нишка котлина|Нишкој котлини]]. Јутра су током лета хладнија за 2–4&nbsp;°C, чему доприноси и хладна вода [[Нишава|Нишаве]]. Просечне годишње температуре у Сићевачкој клисури су сличне Нишкој, Пиротској и Белопаланачкој котлини у летњим месецима, док су у зимским бар за један степен више у односу на [[Нишка котлина|Нишку котлину]], где су зимски месеци увек хладнији, а летњи топлији.<ref name="клима1"/><ref name="Карактеристике поднебља">Група аутора (1983). ''Карактеристике поднебља'' У:Историја Ниша, од најстаријих времена до ослобођења од турака 1878. године књига I. Ниш: Градина и Просвета.стр 15-17</ref>

<center>
{|{{prettytable|text-align=left}}
| style="background:silver;" colspan="5"|<center>'''Средње темературе годишњих доба у Сићевачкој клисури (1950—2009)''' </center>
|-
! Годишње доба !!Зима !!Пролеће !!Лето!! Јесен
|-
| Средња температура|| 1,53&nbsp;°C || 11,87&nbsp;°C|| 21,37&nbsp;°C || 12,07&nbsp;°C
|}
</center>
Најхладнији месец је јануар са просечном темперетуром од -0,6&nbsp;°C. Најтоплији месец је јул са температурама које варирају од 20&nbsp;°C до 22&nbsp;°C.<ref name="клима1">{{cite web | url = http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_moss1.php?moss_id=388| title = Observatory: Niš (founded in 1889)| authorlink=Хидрометеоролошки завод Србије| accessdate= 16. 5. 2009.}}</ref> Мала амплитуда средње месечне температуре сврстава Сићевачку клисуру и њену околину у најтоплија подручја Србије. Такође она је у просеку топлија од других [[Клисуре у Србији|клисура у Србији]], јер се њене стеновите осојне стране интензивно загревају у току дана. Јесени су топлије од пролећа.<ref name="Дучић">Дуцић, В., Радовановић, М. (2005). ''Клима Србије.'' Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, pp. 1–179</ref>

У Сићевачкој клисури дувају; северни [[ветар|ветрови]] ([[Кошава]]), северозападни, „Сићевац“, „Југо“ и други;<ref name="клима2"/><ref name="Карактеристике поднебља"/>
{| class="wikitable"
|-
! Назив ветра !! Карактеристике
|-
| Кошава|| Северни ветар (северњак, „свињоморац“)'', који се јавља из североисточног правца. Нема велику честину и дува знатном јачином у хладнијој половини године.
|-
| Сићевац || То је ветар који дува кроз Сићевачку клисуру и најснажнији је ветар у овој области. Често је олујног карактера.
|-
| Југо || Топао и веома неповољан ветар за пољопривредне усеве и стоку. Он исушује тло, усеве и воће, тако да се биљке под његовим утицајем „спаруше“, а стока мршави и гине.
|-
| Северозападни ветар || То је најучесталији ветар на простору клисуре, који дува брзином од 1,5 -{m/sec}- до 2,9 -{m/sec}-.
|}
[[Облачност]] у Сићевачку клисуру доносе западни ветрови, док сви остали ветрови углавном узрокују ведро време. Највећа облачност је током зиме, а максимум достиже током месеца децембра када је 7,8 десетина [[небо|неба]] покривено [[облак|облацима]]. Смањење облачности почиње са првим пролећним месецима и траје до [[септембар|септембра]].<ref name="клима2">{{cite web | url = http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=388| title = Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961—1990| authorlink=Хидрометеоролошки завод Србије|accessdate= 13. мај 2012}}</ref>
[[Датотека:Sićevo Gorge.jpg|550px|мини|центар|[[Облачност]] у Сићевачку клисуру доносе западни ветрови, док сви остали ветрови углавном узрокују ведро време. Највећа облачност је током зиме, а максимум достиже током месеца децембра када је 7,8 десетина неба покривено облацима.]]
Иако подручје Сићевачке клисуре карактерише мала количина падавина, од 551 до 586,8 -{mm}- [[атмосферски талог|атмосферских талога]] годишње, она због своје целокупне заклоњености има већу релативну [[влажност]] од свог окружења. Зато су у њој ублажена и дејства мразева, ветрова и суша, а [[магла]] се јавља чешће и траје дуже. Изражена јутарња роса честа је појава због повећане релативне [[влажност ваздуха|влажности ваздуха]]. Најкишовитији месеци су [[мај]] и [[октобар]] (тада дувају влажни западни ветрови), док су [[септембар]] и [[фебруар]] са најмање [[киша|кише]] (под утицајем сувих хладних ветрова). Око 68 % падавина излучи се у току вегетационог периода.<ref name="Карактеристике поднебља"/> Овај режим се, нажалост, у условима глобалне промене климе на Земљи мења и у Сићевачкој клисури, „тако што у току летњих месеци, када је највећа температура има и највећег одсуства падавина (тзв. аридни месеци). У првих десет година [[21. век]]а, по неписаном правилу, падавина нема у летњим месецима или су толико краткотрајне, да то веома подсећа на одлике [[Јадранско море|Јадранског приморја.]]“<ref>{{cite web | url = http://www.belapalanka.org.rs/?q=o-beloj-palanci/geografija/klima| title = Падавине У:Температурна својства поднебља средњег понишавља| accessdate= 4. 6. 2012.}}</ref>

Данас су у односу на снеговите године, као у већем делу [[Србија|Србије]], и на овом простору чешће године кад [[снијег|снег]] изостане.<ref>Радовановић, М., Дуцић, В. (2004). ''Колебање температуре ваздуха у Србији у другој половини XX века.'' Гласник Српског географског друштва, свеска 84 (1).</ref> Такве је и прва деценија 21. века, када су зиме са врло мало снега, највероватније због [[глобалне климатске промене|глобалних климатских промена]] на земљиној кугли.<ref>Т. Поповић, О. Јовановић, Б. Зивлак, ''Трендови температуре и падавина у СЦГ као могућа последица глобалног отопљавања'' Конференција „Системи управљања заштитом животне средине“, НВО“ Зора XXI", ЦД, Нови Сад, 2004.</ref>

{{цитирање|''Пре почетка савремених климатских промена у Сићевачкој клисури, снежни покривач је често достизао значајну висину да су [[воз]]ови остајали завејавани на железничкој прузи (педесетих година 20. века). Зато су парне локомотиве за зимске услове рада биле снабдевене специјалним раоницима. Тада су многа насеља месецима била одсечена од [[Ниш]]а или [[Бела Паланка|Беле Паланке]]. Једна од таквих зима била је [[1875]], када је снег који је нападао [[10. новембар|10. новембра]], био дубок 142 -{cm}- и одржао се чак до [[2. април]]а.''<ref>{{cite web | url = http://www.belapalanka.org.rs/?q=o-beloj-palanci/geografija/klima| title = Снежне падавине У:Температурна својства поднебља средњег понишавља| accessdate= 1. 6. 2012.}}</ref>}}
<center>
{|{{prettytable|text-align=left}}
| style="background:silver;" colspan="8"|<center>'''Климатски фактори на коридору ауто-пута E-80, деоница Просек —Бела Паланка (у рејону Сићевачке клисуре)'''<ref name="Коридор Е-80">{{cite web | url = http://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/finaleiae80srp.pdf| title = Климатски фактори на коридору ауто-пута Е-80, Ниш-Димитровград У:Пројекат ауто-пута Коридора 10: Коридор Е-80 Процена утицаја на животну средину на нивоу Коридора и План за управљање животне средине| accessdate= 4. 6. 2012.}}</ref></center>
|-
! Метереолошке станице !! Средња годишња температура ваздуха !! Просечна вредност средњих годишњих падавина<br />(mm)!! Средњи датум првих снежних падавина !!Средњи датум последњих снежних падавина !! Просечна годишња облачност<br />(n/10)!! Трајање сунчаног времена<br />(%) !! Средња вредност годишњег ваздушног притиска<br />(mb)
|-
|<center>'''Ниш (Бела Паланка)'''||<center>12&nbsp;°C (11&nbsp;°C)||<center> 586,8 ||<center> 16.12. ||<center> 1.3. (16.3.) ||<center> 5,5 ||<center>55 ||<center>1019—1020
|}
</center>


== Историјат ==
== Историјат ==

Верзија на датум 12. јануар 2016. у 17:01

Сићево
Поглед на Сићево
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаНишка Бања
Становништво
 — 2011.1.007
Географске карактеристике
Координате43° 20′ 17″ С; 22° 05′ 01″ И / 43.338° С; 22.0835° И / 43.338; 22.0835
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина365 m
Сићево на карти Србије
Сићево
Сићево
Сићево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18311
Позивни број018

Сићево је насељено место у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према попису из 2002. у Сићеву је живело 1007 (1012) становника (према попису из 1948. 1361 становник).

Сићево је виноградарско-воћарско и сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа, на долинским странама у подножју Сврљишких планина, (300–460 нмв), (већи део на десној страни) Нишаве, десне притоке Јужне Мораве, поред магистралног пута и железничке пруге Ниш–Софија (или нишавско-маричке магистрале), 16 km источно од Ниша у почетном делу клисуре, која је по њему и добила назив: Сићевачка клисура.

С леве стране нишавско-маричке магистрале налазе се викенд-насеља: Црвеница, Кутлеш, Мечи дол, Кулина, Шутевац, Кусача и Манастир Свете Богородице, који је познат и као манастир Сићево. Вредности овог објекта доприносе фреске из друге и треће деценије 17. века из радионице патријарха Пајсија, познате по неспретности у цртежу и рустичности у колориту. Као споменик културе од великог значаја манастир се налази под заштитом Републике Србије [1] .[2]

Положај и пространство

Насеље Сићево почиње западно од насеља Просека где се завршавају огранци Сврљишких планина и Суве планине, и одатле се правцем запад—исток протеже 8,4 километара, лучно све до западне границе Островичке котлине.

На истоку, насеље Сићево се граничи са Островичком котлином, на западу доњим Понишављем, на југу Куновичком површи а на северу брдом Вишеград.

На основу рељефа Сићавачка клисуре и њене проходности (узводно од Ниша према Белој Паланци) атар села Сићево може се поделити у две међусобно повезана дела (која припадају клисурастом делу Сићевачке клисуре);

Први део, Кусача

Први део насеља Сићево у Сићевачкој клисури (познат под називом Кусача) дугачак је око 5,4 km и пружа се од насеља Просек (бетонски мост на Нишави) до бетонске бране електричне централе на Нишави код насеља Сићева. На јужној страни клисуре, јужно од леве обале Нишаве, земљиште је већим делом стрмо, и прелази у окомите стене, које клисуру ограђују са југа и истока. Кусача (771 m) је пошумљена храстовом, липовом и грабовом шумом. У централном делу Кусаче (на простору „Петрова ливада“) налази се манастирски комплекс Манастира Свете Богородице‎ окружен ливадама, и виноградима иза којих је густа шума.
Северна страна је слична јужној. У нижи пределима делимично је пошумљена, а делом и под виноградима, с том разликом што је, у однос на јужну страну, у вишим пределима претежно гола и непошумљена, брдо Јечава (596 m). Од 1970. године па надаље, овај део клисуре је прерастао у велико викенд насеље са преко 300 викенд кућа, занатских и угоститељских објеката.
На месту спајања првог и другог дела клисуре, где из уског корита Нишава прелази у шире, у подножју насеља Сићево, Нишава је преграђена браном 1922. године, која део воде скреће у канал који је потом левом обале Нишаве, 2 км низводно води до турбина хидроцентрале, изграђене 1931.[3]

Положај Сићева у Сићевачкој клисури
Други део, Селиште

Други део насеља Сићево у Сићевачке клисуре почиње од бране хидроцентрале на Нишави, у рејону „Селишта“ и простире се узводно до „Бањице“ у атару насеља Островица, на улазу у Островичку котлину. Дугачак је 3 км и пошумљен ретким растињем. Са леве стране Нишаве, под нагибом од 75-80°, до висине од 300 m уздиже се кањон или брдо Коњарник, преко којег воде једино козје стазе.
Десна обала клисуре (предео „Драчје“) такође је каменита и стрма, али нешто блажег нагиба. Преко овог земљишта, сем железничке пруге и међународног пута који иду поред Нишаве, нема других стаза ни путева. Обе стране овог дела Клисуре представљају дивну панораму.

Атар села Сићево може се поделити, на основу рељефа Сићавачка клисуре у две међусобно повезана дела; Кусача (лево) и Селиште (десно)

Климатске одлике

Данашњи климатски услови у Сићеву имају одлике умерено–континенталне климе.[4] Температурни режим као мера топлотних услова, на подручју Сићевачке клисуре првенствено је условљен Сунчевом радијацијом, њеним географским положајем и рељефом. Окружена високим планинским масивима, чине клисуру заштићеном од наглих продора и смена ваздушних маса, што утиче на мања температурна колебања и мању количину падавина у овом подручју. Просечна годишња температура ваздуха је око 10 °C, а разлика средњих годишњих температура је мања од 1 °C.[5][6]

Сићевачку клисуру одликује уједначен годишњи ток температуре, при чему су максималне вредности у јулу, а минималне у јануару. Дневне температурне амплитуде су веће за 6–8 °C од истих у Нишкој котлини. Јутра су током лета хладнија за 2–4 °C, чему доприноси и хладна вода Нишаве. Просечне годишње температуре у Сићевачкој клисури су сличне Нишкој, Пиротској и Белопаланачкој котлини у летњим месецима, док су у зимским бар за један степен више у односу на Нишку котлину, где су зимски месеци увек хладнији, а летњи топлији.[6][4]

Средње темературе годишњих доба у Сићевачкој клисури (1950—2009)
Годишње доба Зима Пролеће Лето Јесен
Средња температура 1,53 °C 11,87 °C 21,37 °C 12,07 °C

Најхладнији месец је јануар са просечном темперетуром од -0,6 °C. Најтоплији месец је јул са температурама које варирају од 20 °C до 22 °C.[6] Мала амплитуда средње месечне температуре сврстава Сићевачку клисуру и њену околину у најтоплија подручја Србије. Такође она је у просеку топлија од других клисура у Србији, јер се њене стеновите осојне стране интензивно загревају у току дана. Јесени су топлије од пролећа.[7]

У Сићевачкој клисури дувају; северни ветрови (Кошава), северозападни, „Сићевац“, „Југо“ и други;[8][4]

Назив ветра Карактеристике
Кошава Северни ветар (северњак, „свињоморац“), који се јавља из североисточног правца. Нема велику честину и дува знатном јачином у хладнијој половини године.
Сићевац То је ветар који дува кроз Сићевачку клисуру и најснажнији је ветар у овој области. Често је олујног карактера.
Југо Топао и веома неповољан ветар за пољопривредне усеве и стоку. Он исушује тло, усеве и воће, тако да се биљке под његовим утицајем „спаруше“, а стока мршави и гине.
Северозападни ветар То је најучесталији ветар на простору клисуре, који дува брзином од 1,5 m/sec до 2,9 m/sec.

Облачност у Сићевачку клисуру доносе западни ветрови, док сви остали ветрови углавном узрокују ведро време. Највећа облачност је током зиме, а максимум достиже током месеца децембра када је 7,8 десетина неба покривено облацима. Смањење облачности почиње са првим пролећним месецима и траје до септембра.[8]

Облачност у Сићевачку клисуру доносе западни ветрови, док сви остали ветрови углавном узрокују ведро време. Највећа облачност је током зиме, а максимум достиже током месеца децембра када је 7,8 десетина неба покривено облацима.

Иако подручје Сићевачке клисуре карактерише мала количина падавина, од 551 до 586,8 mm атмосферских талога годишње, она због своје целокупне заклоњености има већу релативну влажност од свог окружења. Зато су у њој ублажена и дејства мразева, ветрова и суша, а магла се јавља чешће и траје дуже. Изражена јутарња роса честа је појава због повећане релативне влажности ваздуха. Најкишовитији месеци су мај и октобар (тада дувају влажни западни ветрови), док су септембар и фебруар са најмање кише (под утицајем сувих хладних ветрова). Око 68 % падавина излучи се у току вегетационог периода.[4] Овај режим се, нажалост, у условима глобалне промене климе на Земљи мења и у Сићевачкој клисури, „тако што у току летњих месеци, када је највећа температура има и највећег одсуства падавина (тзв. аридни месеци). У првих десет година 21. века, по неписаном правилу, падавина нема у летњим месецима или су толико краткотрајне, да то веома подсећа на одлике Јадранског приморја.“[9]

Данас су у односу на снеговите године, као у већем делу Србије, и на овом простору чешће године кад снег изостане.[10] Такве је и прва деценија 21. века, када су зиме са врло мало снега, највероватније због глобалних климатских промена на земљиној кугли.[11]

Пре почетка савремених климатских промена у Сићевачкој клисури, снежни покривач је често достизао значајну висину да су возови остајали завејавани на железничкој прузи (педесетих година 20. века). Зато су парне локомотиве за зимске услове рада биле снабдевене специјалним раоницима. Тада су многа насеља месецима била одсечена од Ниша или Беле Паланке. Једна од таквих зима била је 1875, када је снег који је нападао 10. новембра, био дубок 142 cm и одржао се чак до 2. априла.[12]
Климатски фактори на коридору ауто-пута E-80, деоница Просек —Бела Паланка (у рејону Сићевачке клисуре)[13]
Метереолошке станице Средња годишња температура ваздуха Просечна вредност средњих годишњих падавина
(mm)		 Средњи датум првих снежних падавина Средњи датум последњих снежних падавина Просечна годишња облачност
(n/10)		 Трајање сунчаног времена
(%)		 Средња вредност годишњег ваздушног притиска
(mb)
Ниш (Бела Паланка)
12 °C (11 °C)
586,8
16.12.
1.3. (16.3.)
5,5
55
1019—1020

Историјат

По предању, Сићево је настало у 13. веку када је (Свети Сава 1234. на путу за Цариград „попио и благосиљао“ сеоско вино).

Претпоставља се да је старо село временом расељено, а данашње Сићево настало је почетком 18. века од „збегова“. Постоји мишљење да су га формирали житељи села Сићева код Приштине или истоименог села код Клине после Сеобе Срба под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића (1690).[14]

Инфраструктура привреда, култура и спорт

Сићево обједињује три „мале“: Горњу, Средњу и Доњу и викенд-насеља: Црвеница, Кутлеш, Мечји дол, Кулина и Шутевац, а код манастира Св. Богородице викенд-насеље Кусача. Површина атара, где на месту Горелица расте ендемска биљка жалфија, (по којој је међу пчеларима и љубитељима лековитог биља познат овај крај), износи 2.179 ha.

Електрично осветљење село је добило 1925, телефонске везе почетком осамдесетих година 20. века, а водом се снабдева преко сеоског водовода, са извора Врело. Сићево има осморазредну школу која је почела са радом 1882, (школске 2000/2001. школа је имала 88 ученика).

Поред сеоске православна црква Светог пророка Илије подигнуте 1800. (реновиране 1990) и месне камцеларије, село има стари (изграђен 1934) и нови задружни дом (изгређен 1948/49), Земљорадничку виноградарску задругу „Сићево“, спомен чесму борцима палим у првом и другом светском рату, здравствену станицу, апотеку, пошту, мотел „Сићево“ и железничку станицу.

„Познато је по виноградарству које је било развијено и за време турске владавине. Виноделско-воћарско удружење основано је 1895. Винарски подруми су до 1878. грађени у виноградима, потом у насељу, а 1931, када је почела са радом ХЕ „Сићево“, купљен је Винарски подрум за потребе задруге, поред кога је 1937/38 изграђен нови. Производња грожђа, вина, ракије и шљиве тржишног је карактера.“

У новије време Сићево је познато и по културним и спортским манифестацијама:

Демографија

Расположива историјска грађа, и други извори, указују на вишевековну насељеност Сићевачке клисуре претежно српским становништвом.[15] Праћење континуитета стариначког становништва, које већином датира из средњовековног периода, у великој мери је отежано због променљивости и наглашене нестабилности овог простора под дејством многобројних и разноврсних историјско-географских прилика–ратна разарања праћена исељавањем становништва и каснијим обнављањем насеља, постојање привремених насеља („збегова”), читлучење појединих насеља итд.[16]

Прерасподеле становништва је основна одлика развоја насеља Сићево;[15]

  • насељавање (досељавање) или пресељавањем из слабије развијених села у економски значајнија насеља,
  • демографско пражњење насеља и расељавање појединих околних села.[15]

У насељу Сићево живи 839 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,8 година (44,9 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 341 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пад у броју становника.

Због природних лепота Сићевачке клисуре у Сићеву је задњих 40 година изграђено једно од највећих викенд насеља у околини Ниша.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[17]
Година Становника
1948. 1.361
1953. 1.368
1961. 1.389
1971. 1.268
1981. 1.093
1991. 1.012 1.006
2002. 1.007 1.012
Етнички састав према попису из 2002.‍[18]
Срби
  
 956 94,93%
Роми
  
 47 4,66%
Украјинци
  
 1 0,09%
Буњевци
  
 1 0,09%
Бугари
  
 1 0,09%
непознато
  
 0 0,0%


Становништво према полу и старости[19]
м
ж
? 0
  
  
 0
80+ 20
  
  
 29
75—79 29
  
  
 49
70—74 34
  
  
 27
65—69 34
  
  
 23
60—64 37
  
  
 43
55—59 26
  
  
 30
50—54 44
  
  
 40
45—49 45
  
  
 42
40—44 32
  
  
 25
35—39 26
  
  
 30
30—34 31
  
  
 25
25—29 26
  
  
 25
20—24 24
  
  
 26
15—19 26
  
  
 26
10—14 28
  
  
 28
5—9 28
  
  
 22
0—4 14
  
  
 13
Просек : 44,9 46,8
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 271 266 339 334 325 340 341
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 81 98 45 53 30 24 2 3 4 1 2,94
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 434 90 290 42 7 5
Женски 440 59 280 89 11 1
УКУПНО 874 149 570 131 18 6
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 180 27 0 0 73
Женски 104 22 0 0 39
УКУПНО 284 49 0 0 112
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 10 10 15 4 19
Женски 0 1 7 10 1
УКУПНО 10 11 22 14 20
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 2 5 5 2
Женски 1 3 0 5 8
УКУПНО 2 5 5 10 10
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 5 0 0 2
Женски 2 0 0 5
УКУПНО 7 0 0 7

Викенд насеља, постанак и размештај

Део викенда насеља у Сићевачком атару, једно је од 15 викенд насеља колико је изграђено на простору Сићевачке клисуре с краја 20. и почетком 21. века

Привремена насељеност у Сићевачког атара има вишевековни континуитет а у прошлости је била искључиво везана за развој привремених сточарских насеља, која су до средине 20. века имала велики значај у сеоском привређивању овог краја.[20] Паралелно са процесом њиховог одумирања с краја 20. и почетком 21. века развијају се викенд насеља, као нове форме привремене насељености (сезонске и повремене) Сићева. Имајући у виду специфичности развоја викенд насеља, чија је основна намена потреба становништва за одмором и рекреацијом, последњих двадесет година, са пресељавањем домаћинстава у станове за рекреацију, све присутнија је промена њихове првобитне намене, у 13,2% објеката према подацима из 2001.[21]

Викенд насеља у Сићевачкоом атару лоцирана су у подножју врхова Суве планине (1.810 m) и Сврљишке планине (1.334 m), на долинским странама Нишаве у висинском појасу од 220 m (Ћемер) до 420 m (Курашница).

Викенд насеља у Сићеву саграђена су у атрактивним зонама очуване природе Сићевачке клисуре и добре саобраћајне повезаности са Нишом, као најближим урбаним центром, што је уз утицај осталих фактора погодовало процес трансформације привремене (викенд) насељености у трајну (сталну) насељеност.[21]

Од петнаест викенд насеља (са 93,4% викенд кућа) које се налазе у Сићевачкој клисури: на подручју Сићева је седам (Кулина, Кусача, Кутлеш, Мечи дол, Света Петка, Црвеница и Шутевац). Стамбене зграде предвиђене за одмор, јављају се разбацане у оквиру или у непосредној близини села Сићева, које тиме поприма назив насеље Сићево.[21]

Саобраћај

Све до изградње железничке пруге долином Нишаве Сићево је било лоцирано далеко од главних саобраћајница које су заобилазиле непроходну Сићевачку клисуру. Године 1887. након изградње дела железничке магистрале до Пирота отворене је железничке станице у атару Сићева. Касније (1888) изграђен је и део пруге од Пирота до српско-бугарске границе.

Траса магистралног пута Ниш–Димитровград кроз Сићевачку клисуру делимично је просечена 1939, а завршена 1965. године. Изградња поменутих саобраћајница допринела је економском и туристичком активирању Сићевачке клисуре.[22]

Долине Нишаве и Кутинске реке, као природне предиспозиције рељефа, одредиле су трасе саобраћајница на простору клисуре. Кроз ужи и шири простор Сићевачког атара пролази један од најважнијих комуникационих праваца у региону и на Балкану. Долином Нишаве простор секу магистрални пут и железничка пруга Београд—Ниш—Софија—Истанбул.[23]

Кроз атар Сићева (на слици), паралелно са Нишавом, изграђени су железничка пруга (1886/87) и нишавски међународни магистрални пут (1964). Нишавска железница која пролази кроз долинске усеке Сићевачке клисуре део је велике светске железничке магистрале (Лондон—Истанбул), а магистрални пут Е-80, источни крак Коридора 10, део велике паневропске магистрале (Салцбурга—Истанбул).

До насеља Сићево може се доћи приградским линијама: линија 18 ПАС Ниш - Нишка Бања - Просек - Сићево, линија 20 ПАС Ниш - Нишка Бања - Просек - Сићево - Островица - Равни До и линија 20 Л ПАС Ниш - Нишка Бања - Просек - Сићево - Островица.

Током зимског периода, у време снежних падавина, тј. све док пут не учини проходним за саобраћај Предузеће за одржавање путева из Ниша, аутобуси не саобраћају до Сићева, већ до раскрснице за Сићево на магистралном путу Ниш - Пирот.

Галерија

  • Сићево је виноградарско-воћарско и сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа, на долинским странама и у подножју Сврљишких планина
    Сићево је виноградарско-воћарско и сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа, на долинским странама и у подножју Сврљишких планина
  • Хидроелектрана у Сићеву захваљујући којој је село добило струју међу првима селима у нишкој бановини (1925)
    Хидроелектрана у Сићеву захваљујући којој је село добило струју међу првима селима у нишкој бановини (1925)
  • Зграда старе основне школе у Сићеву, данас Ликовна и књижевна колонија и Графичка радионица у којој се сваке године окупљају сликари, графичари и књижевници из целог света.
    Зграда старе основне школе у Сићеву, данас Ликовна и књижевна колонија и Графичка радионица у којој се сваке године окупљају сликари, графичари и књижевници из целог света.

Види још

Извори

  1. ^ „Манастир Сићево — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
  2. ^ Јанићијевић Ј, Културна ризница Србије, Идеа, Београд, 2001.
  3. ^ Митић, Д. Средње понишавље - основе стратегије заштите природних и створених вредности, Универзитет у Нишу, 2006.
  4. ^ а б в г Група аутора (1983). Карактеристике поднебља У:Историја Ниша, од најстаријих времена до ослобођења од турака 1878. године књига I. Ниш: Градина и Просвета.стр 15-17
  5. ^ „Ниш – опсег температура (табела). У:Температурни режим у Србији 1961 – 1990.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2. 5. 2012. г. Приступљено 4. 6. 2012. 
  6. ^ а б в „Observatory: Niš (founded in 1889)”. Приступљено 16. 5. 2009. 
  7. ^ Дуцић, В., Радовановић, М. (2005). Клима Србије. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, pp. 1–179
  8. ^ а б „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961—1990”. Приступљено 13. мај 2012. 
  9. ^ „Падавине У:Температурна својства поднебља средњег понишавља”. Приступљено 4. 6. 2012. 
  10. ^ Радовановић, М., Дуцић, В. (2004). Колебање температуре ваздуха у Србији у другој половини XX века. Гласник Српског географског друштва, свеска 84 (1).
  11. ^ Т. Поповић, О. Јовановић, Б. Зивлак, Трендови температуре и падавина у СЦГ као могућа последица глобалног отопљавања Конференција „Системи управљања заштитом животне средине“, НВО“ Зора XXI", ЦД, Нови Сад, 2004.
  12. ^ „Снежне падавине У:Температурна својства поднебља средњег понишавља”. Приступљено 1. 6. 2012. 
  13. ^ „Климатски фактори на коридору ауто-пута Е-80, Ниш-Димитровград У:Пројекат ауто-пута Коридора 10: Коридор Е-80 Процена утицаја на животну средину на нивоу Коридора и План за управљање животне средине” (PDF). Приступљено 4. 6. 2012. 
  14. ^ Тања Милисављевић, Слободан Гавриловић ПРВА СЕЛА У СРБИЈИ, Београд, 2007, Издавач Демократска странка-Истраживачко-издавачки центар, Приступљено 25. 4. 2013.
  15. ^ а б в Ћирић, Ј. (1995). Енциклопедија Ниша – Природа, простор, становништво. Ниш:Градина.
  16. ^ Костић М. (1955): О улози и значају Сићевачке клисуре за саобраћај, насеобине и људска кретања. Зборник радова Географског института ПМФ-а у Београду, св. 11, pp. 93–111.
  17. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  18. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  19. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  20. ^ Кицошев, С., Бењеглав, Д., Аврамовић, М. (1996). Насеља Сићевачке клисуре. Гласник Српског географског друштва, св. 1, pp. 39–45
  21. ^ а б в (2002). Станови за одмор и рекреацију, Попис становништва, домаћинстава и станова. Београд: Републички завод за статистику Србије.
  22. ^ М. Костић, О улози и значају Сићевачке клисуре за саобраћај, насеобине и људска кретања, Зборник радова, св. 11, Географски институт Природноматематичког факултета, Београд, 1955, р. 100.
  23. ^ Јанковић П. Т. (1909). Историјски развитак нишавске долине. Београд:Посебна издања САН, књ. LI.

Спољашње везе

Сићево на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сићево&oldid=11539890”