Односи Србије и Румуније — разлика између измена
Ред 188: | Ред 188: | ||
|[[Ана Брнабић]] председник владе Србије |
|[[Ана Брнабић]] председник владе Србије |
||
Слика:Sorin Grindeanu, interview Feb 2015.jpg|[[Сорин Гриндеану]] председник владе Румуније |
Слика:Sorin Grindeanu, interview Feb 2015.jpg|[[Сорин Гриндеану]] председник владе Румуније |
||
Слика: |
Слика:Ivica Dacic 2013.jpg|[[Ивица Дачић]] председник Народне скупштине Србије |
||
Слика:Dragnea 2009.jpg|[[Ливиу Драгнеа]] председник Куће депутата Румуније |
Слика:Dragnea 2009.jpg|[[Ливиу Драгнеа]] председник Куће депутата Румуније |
||
Слика:Victor Ponta la semnarea declaratiei politice privind infiintarea USL 2.0 - 14.11 (4) (15621866127) (cropped 2).jpg|[[Călin Popescu-Tăriceanu]] председник Сената Румуније |
Слика:Victor Ponta la semnarea declaratiei politice privind infiintarea USL 2.0 - 14.11 (4) (15621866127) (cropped 2).jpg|[[Călin Popescu-Tăriceanu]] председник Сената Румуније |
Верзија на датум 11. јануар 2021. у 12:55
Румунија |
Србија |
---|
Односи Србије и Румуније су инострани односи Републике Србије и Румуније.
Румунија је земља са којом Србија, у односу на све остале суседе, има најстарије успостављене дипломатске односе. Односи су успостављени 19. априла 1841. Србија има амбасаду у Букурешту и конзулат у Темишвару, а Румунија има амбасаду у Београду и конзулат у Вршцу. Деле заједничку државну границу у дужини од 476 km.
Историја односа
Румунија је земља са којом Србија има традиционално добре односе. Две српске краљице су биле румунског порекла, краљица Наталија и краљица Марија.
Србија и Румунија су заједно добиле међународно призњање независности 13. јула 1878. као резултат рата са турском и Берлинског конгреса.
Србија и Румунија су биле савезнице у Другом балканском рату 1913. и у Првом светском рату од августа 1916.
У новембру 1918. Србија заузима Банат са Темишваром.
Односи Југославије и Румуније
Између два светска рата Румунија и Југославија су са Чехословачком чиниле Малу Антанту од 1920. и Балканску Антанту са Турском и Грчком од 1934.
Друго заседање сталног савета Мале Антанте се одржао у Румунији у Синаји 1933. трајало је четири дана од 24. до 29. септембра, а на последњој седници узели су учешћа и југословенски и румунски краљеви.
Други светски рат
За време Другог светског рата, Румунија је била чланица Силе Осовина, али није то искористила за територијално проширење на уштрб Србије. Немачке јединице су ушле у Румунију 1941. и користе земљу као платформа за инвазију Југославије и Совјетског Савеза. Августа 1944. преко Румуније јединице Совјетског Савеза су дошле у Југославију.
После Другог светског рата
Период заоштрених односа представља криза Информбироа настала после Резолуције Информбироа донете на заседању Информбироа у Букурешту 28. јуна 1948. Али су се касније односи нормализовали и почело се са спровођењем неких од заједничких капиталних пројеката (види Хидроелектрана Ђердап).
Модерни односи
За време распада СФРЈ, Румунија је била суздржана и ни на који начин није отежавала кризу у региону. Након 2000, односи постају интензивнији и разноврснији.
Румунија није признала једнострано проглашење независности Косова и као таква је међу неколико чланица НАТО и ЕУ.
У Србији живи око 30.000 Румуна, а у Румунији око 25.000 Срба.
Отворена питања
- Питање статуса и националне припадности Влаха у источној Србији
- Питање признавања Румунске православне цркве у Србији ван Војводине (Епархија Дакија Феликс), с обзиром да Румунија већ признаје деловање Српске православе цркве на својој територији (Епархија темишварска).
Економски односи
Румунија је значајан економски партнер Републике Србије и показује стални интерес за реализацију економских и инфраструктурних пројеката.
- У 2014. години је спољнотрговинска размена била 1,070 милијарди евра, од чега је извоз Р. Србије у Румунију чинио 627,6 милиона евра, а увоз 443,2 милиона евра.
- У 2015. години је настављен позитиван тренд раста робне размене која је укупно износила 1,134 милијарди евра, од чега је српски извоз у Румунију био 670,4 милиона евра, а увоз из Румуније 464,4 милиона евра.[1]
Међународне организације
Организације у којима су обе државе имају чланство:
- Уједињене нације
- Дунавска комисија
- Савет Европе
- Организација за европску безбедност и сарадњу
- Пакт сарадње југоисточне Европе
- Пакт за стабилност југоисточне Европе (до 2008.)
- Средњоевропска иницијатива
- Иницијатива за сарадњу у југоисточној Европи
- Организација за црноморску економску сарадњу
- Крајовска група
Дипломатски представници
У Београду
- Оана Кристина Попа, амбасадор, 2016. -
- Данијел Бану, амбасадор, 2011. - 2016.
- Јон Маковеи, амбасадор, 2006. - 2011.
- Штефан Главан, амбасадор, 2000. - 2004.
- Панаит Лефтер, отправник послова, - 1996. а затим и амбасадор, 1996. - 1998.
- Думитру Попа, амбасадор, 1983—
- Николаје Михаи, амбасадор, 1978—
- Вирђил Казаку, амбасадор, 1974—1978.
- Василе Шандру, амбасадор, 1969—
- Аурел Малнашан, амбасадор, 1963. - 1969.
- Теодор Руденко, амбасадор, 1947. - 1949.
- Тудор Виану, 1946—1947.
- Виктор Кадере, амбасадор, до 1938.
- Александру Гуранеску, посланик, 1934. - 1936.
- Никола Филодор, посланик, од 1928.
- Теодор Еманди, посланик, 1920. -
- Јоан К. Филити, посланик, 1909. -
- Константин Г. Нано, посланик, 1905. - 1909.
- Ед. Маврокордат, посланик, 1899. - 1903.
- Јон. Н. Папинију, посланик, 1895. - 1898.
- Александру А. Белдиман,посланик, 1888. - 1895
- Емилје Ж. Гика, посланик, 1885. -
- Михаил Митилинеу, посланик, 1881. - 1885.
- Ласкар Картађу, посланик, 1879. -
- Димитрије Братиану, посланик, 1878.
- Стурдза, агент
- Тхеодор Вакареску, агент, 1871. -
- Радон Јонеско, конзул
- Драгутин Прохаска, заменик агента у име Уједињених Кнежевина Румуније
- Теодор Калимаки, агент, у име УКР 1863. -
У Букурешту
Амбасада Републике Србије у Букурешту (Румунија) радно покрива Молдавију.[2]
- Стефан Томашевић, амбасадор, 2020—
- Бранко Бранковић, амбасадор, 2013—
- Зоран С. Поповић, амбасадор, —2013.
- / Душан Црногорчевић, амбасадор, 2005—2009.
- Душан Француски, амбасадор, 2001—
- Југослав Костић, амбасадор, 1999—
- / Десимир Јевтић, амбасадор, 1990—1999.
- Боро Денков, амбасадор, 1986—1990.
- Милош Меловски, амбасадор, 1982—1986.
- Трифун Николић, амбасадор, 1977—1982.
- Петар Додик, амбасадор, 1974—1977.
- Исо Његован, амбасадор, 1969—1974.
- Јакша Петрић, амбасадор, 1965—1969.
- Арсо Милатовић, амбасадор, 1960—1965.
- Франце Хочевар, амбасадор, 1958—1959.
- Никола Вујановић, амбасадор, 1955—1958.
- Радош Јовановић, амбасадор, 1948—1954.
- Радоња Голубовић, амбасадор, 1947—1948.
- Дале Медаковић, амбасадор, —1947.
Партизанска страна је у јесен 1944. преузела југословенско представништво у Румунији, па је 1. октобра 1944. члан АВНОЈ-а Никола Петровић добио пуномоћје да у име НКОЈ-а заступа интересе Југославије у Румунији. Како је Румунија била поражена земља, то Југославија у њој није одмах обновила рад дипломатског представништва, већ је установила политичко представништво, на чијем је челу током 1945. био Никола Груловић.[3]
- Александар Авакумовић, амбасадор
- Јован Дучић, посланик, 1937—1940. (постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора у Букурешту)
- Драгомир Касидолац, посланик, 1936—1937.
- Нинко Перић, посланик, 1935—1936.
- Бошко Чолак-Антић, посланик, 1921—1935.
- Павле Маринковић, посланик, 1915—
- Михаило Ристић, посланик, 1906—1914.
- Миливој Барјактаревић, отпр. послова, 1903—
- Милан Михаиловић, посланик, 1901—
- Милован Миловановић, посланик, 1900—1901.
- Михаило Кр. Ђорђевић, посланик, 1897—1900.
- Коста Христић, посланик Краљевине Србије у Букурешту (1895)
- Чедомиљ Мијатовић, посланик (1894)
- Георгијевић, посланик
- Стојан Бошковић, посланик, 1891—
- С.Ј. Мариновић, привремени посланик, 1889.
- Драгомир Цв. Рајовић, посланик, 1886—
- / Љубомир Каљевић, посланик, 1881—1886.
- Милан Петронијевић, посланик, 1873—1880.
- Коста Цукић, агент, 1869—
- Коста Магазиновић, агент, 1862—
Занимљивости
Слово Џ из српске ћирилице је преузета из некадашње румунске ћирилице.
Један од експоната Националног музеја историје у Букурешту јесте позлаћена сабља коју је кнез Михаило поклонио румунском владару А. Ј. Кузи са урезаном посветом: „Поузданом пријатељу у несигурним временима”
Поређење
Румунија | Србија | |
---|---|---|
Становништво | 20.121.641 | 9.024.734 (са КиМ) |
Површина | 238.391 km² | 88.361 km² |
Густина насељености | 84.4 /km² | 96,78/km² (без КиМ) |
Престоница | Букурешт - 1.944.367 (2.600.000 шире подручје) | Београд - 1.233.796 (1.659.440 шире подручје) |
Облик владавине | Парламентарна република | Парламентарна република |
Званични језик | Румунски | Српски |
Вероисповест | 86,8% православље, 7,5% Протестантизам , 4,7% Католицизам, 1% остали |
84,1% православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам, 1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти |
Етничка структура | 89,5% Румуни, 6,6% Мађари, 2,5% Роми, 0,3% Украјинци, 0,3% Немци, 0,2% Русини, 0,2% Турци, 0,4% остали |
82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци, 1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали |
БНП (номинални) | 12,200 $ по глави становника | 10,900 $ по глави становника |
Слике
-
Александар Вучић председник Србије
-
Клаус Јоханис председник Румуније
-
Сорин Гриндеану председник владе Румуније
-
Ивица Дачић председник Народне скупштине Србије
-
Ливиу Драгнеа председник Куће депутата Румуније
-
Călin Popescu-Tăriceanu председник Сената Румуније
-
Георге Георгију-Деж у Београду 1964.
-
Тито и Чаушеску у Букурешту 1966.
-
Румунска црква у Вршцу
-
Српска црква у Темишвару
Види још
- Срби у Румунији
- Румуни у Србији
- Власи (Србија)
- Цинцари
- Трајанов мост
- Карловачка митрополија
- Поморишје
- Сибињска митрополија
- Војводство Србија и Тамишки Банат
- Споменик јунацима Прве српске добровољачке дивизије
- Банат, Бачка и Барања
Референце
- ^ Билатерални односи са Румунијом
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи
- ^ ЈУГОСЛОВЕНСКА ДИПЛОМАТИЈА 1945–1950: СТВАРАЊЕ ПАРТИЈСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ, Слободан СЕЛИНИЋ, Институт за новију историју Србије
Литература
- Mitrović, Andrej (1969). Jugoslavija na Konferenciji mira 1919-1920. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika.
- Mitrović, Andrej (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine.
- Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
- Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press.
- Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
Спољашње везе
- Радио „Слободна Југославија“ из Букурешта, извештава 1949.
- Председник Тито у посети Румунији 1969.
- Трајне везе између Срба и Румуна, Политика, 23. 5. 2008.
- Вучић: Пред нама турбулентна времена, важни добросуседски односи, РТС, 10. новембар 2016.
- Амбасада Републике Србије Букурешт - Румунија
- Амбасада Румуније Београд - Република Србија (језик: енглески)
- Генерални конзулат Републике Србије Темишвар - Румунија