Односи Србије и Румуније — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 188: Ред 188:
|[[Ана Брнабић]] председник владе Србије
|[[Ана Брнабић]] председник владе Србије
Слика:Sorin Grindeanu, interview Feb 2015.jpg|[[Сорин Гриндеану]] председник владе Румуније
Слика:Sorin Grindeanu, interview Feb 2015.jpg|[[Сорин Гриндеану]] председник владе Румуније
Слика:Maja Gojković.jpg|[[Маја Гојковић]] председник Народне скупштине Србије
Слика:Ivica Dacic 2013.jpg|[[Ивица Дачић]] председник Народне скупштине Србије
Слика:Dragnea 2009.jpg|[[Ливиу Драгнеа]] председник Куће депутата Румуније
Слика:Dragnea 2009.jpg|[[Ливиу Драгнеа]] председник Куће депутата Румуније
Слика:Victor Ponta la semnarea declaratiei politice privind infiintarea USL 2.0 - 14.11 (4) (15621866127) (cropped 2).jpg|[[Călin Popescu-Tăriceanu]] председник Сената Румуније
Слика:Victor Ponta la semnarea declaratiei politice privind infiintarea USL 2.0 - 14.11 (4) (15621866127) (cropped 2).jpg|[[Călin Popescu-Tăriceanu]] председник Сената Румуније

Верзија на датум 11. јануар 2021. у 12:55

Односи Србија-Румунија
Map indicating locations of Румунија and Србија

Румунија
Србија

Односи Србије и Румуније су инострани односи Републике Србије и Румуније.

Румунија је земља са којом Србија, у односу на све остале суседе, има најстарије успостављене дипломатске односе. Односи су успостављени 19. априла 1841. Србија има амбасаду у Букурешту и конзулат у Темишвару, а Румунија има амбасаду у Београду и конзулат у Вршцу. Деле заједничку државну границу у дужини од 476 km.

Историја односа

Румунија је земља са којом Србија има традиционално добре односе. Две српске краљице су биле румунског порекла, краљица Наталија и краљица Марија.

Србија и Румунија су заједно добиле међународно призњање независности 13. јула 1878. као резултат рата са турском и Берлинског конгреса.

Србија и Румунија су биле савезнице у Другом балканском рату 1913. и у Првом светском рату од августа 1916.

Граница Југославије и Румуније у Банату 1919. и 1924.

У новембру 1918. Србија заузима Банат са Темишваром.

Односи Југославије и Румуније

Између два светска рата Румунија и Југославија су са Чехословачком чиниле Малу Антанту од 1920. и Балканску Антанту са Турском и Грчком од 1934.

Друго заседање сталног савета Мале Антанте се одржао у Румунији у Синаји 1933. трајало је четири дана од 24. до 29. септембра, а на последњој седници узели су учешћа и југословенски и румунски краљеви.

Други светски рат

За време Другог светског рата, Румунија је била чланица Силе Осовина, али није то искористила за територијално проширење на уштрб Србије. Немачке јединице су ушле у Румунију 1941. и користе земљу као платформа за инвазију Југославије и Совјетског Савеза. Августа 1944. преко Румуније јединице Совјетског Савеза су дошле у Југославију.

После Другог светског рата

Хидроелектрана Ђердап у Ђердапској клисури

Период заоштрених односа представља криза Информбироа настала после Резолуције Информбироа донете на заседању Информбироа у Букурешту 28. јуна 1948. Али су се касније односи нормализовали и почело се са спровођењем неких од заједничких капиталних пројеката (види Хидроелектрана Ђердап).

Модерни односи

За време распада СФРЈ, Румунија је била суздржана и ни на који начин није отежавала кризу у региону. Након 2000, односи постају интензивнији и разноврснији.

Румунија није признала једнострано проглашење независности Косова и као таква је међу неколико чланица НАТО и ЕУ.

У Србији живи око 30.000 Румуна, а у Румунији око 25.000 Срба.

Отворена питања

Економски односи

Румунија је значајан економски партнер Републике Србије и показује стални интерес за реализацију економских и инфраструктурних пројеката.

  • У 2014. години је спољнотрговинска размена била 1,070 милијарди евра, од чега је извоз Р. Србије у Румунију чинио 627,6 милиона евра, а увоз 443,2 милиона евра.
  • У 2015. години је настављен позитиван тренд раста робне размене која је укупно износила 1,134 милијарди евра, од чега је српски извоз у Румунију био 670,4 милиона евра, а увоз из Румуније 464,4 милиона евра.[1]

Међународне организације

Организације у којима су обе државе имају чланство:

Дипломатски представници

У Београду

У Букурешту

Амбасада Републике Србије у Букурешту (Румунија) радно покрива Молдавију.[2]

Партизанска страна је у јесен 1944. преузела југословенско представништво у Румунији, па је 1. октобра 1944. члан АВНОЈ-а Никола Петровић добио пуномоћје да у име НКОЈ-а заступа интересе Југославије у Румунији. Како је Румунија била поражена земља, то Југославија у њој није одмах обновила рад дипломатског представништва, већ је установила политичко представништво, на чијем је челу током 1945. био Никола Груловић.[3]

Занимљивости

Слово Џ из српске ћирилице је преузета из некадашње румунске ћирилице.

Један од експоната Националног музеја историје у Букурешту јесте позлаћена сабља коју је кнез Михаило поклонио румунском владару А. Ј. Кузи са урезаном посветом: „Поузданом пријатељу у несигурним временима”

Поређење

Румунија Румунија Србија Србија
Становништво 20.121.641 9.024.734 (са КиМ)
Површина 238.391 km² 88.361 km²
Густина насељености 84.4 /km² 96,78/km² (без КиМ)
Престоница Букурешт - 1.944.367 (2.600.000 шире подручје) Београд - 1.233.796 (1.659.440 шире подручје)
Облик владавине Парламентарна република Парламентарна република
Званични језик Румунски Српски
Вероисповест 86,8% православље, 7,5% Протестантизам ,
4,7% Католицизам, 1% остали 		84,1% православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам,
1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти
Етничка структура 89,5% Румуни, 6,6% Мађари, 2,5% Роми,
0,3% Украјинци, 0,3% Немци, 0,2% Русини,
0,2% Турци, 0,4% остали 		82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци,
1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали
БНП (номинални) 12,200 $ по глави становника 10,900 $ по глави становника

Слике

Види још

Референце

  1. ^ Билатерални односи са Румунијом
  2. ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи
  3. ^ ЈУГОСЛОВЕНСКА ДИПЛОМАТИЈА 1945–1950: СТВАРАЊЕ ПАРТИЈСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ, Слободан СЕЛИНИЋ, Институт за новију историју Србије

Литература

Спољашње везе

Викиновости имају новости везане за чланак:
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Србије_и_Румуније&oldid=23538888”