Пређи на садржај

Драган Вуковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Вуковић
Лични подаци
Датум рођења(1965-01-16)16. јануар 1965.(59 год.)
Место рођењаДервента, ФНР Југославија
Војна каријера
СлужбаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Оружане снаге БиХ
Чингенерал-мајор
Учешће у ратовимаРат у Хрватској Рат у Босни и Херцеговини

Одликовања

Драган Вуковић (Дервента, 16. јануар 1965) је бивши пуковник Војске Републике Српске и генерал-мајор Оружаних снага БиХ у пензији.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Драган Вуковић је рођен 16. јануара 1965. године у Дервенти, Босна и Херцеговина. Отац му се звао Шћепан, а мајка Вукосава. Има два брата. Основну школу је похађао у Дервенти, гдје је завршио и средњу економску школу 1983. Војну академију Копнене војске - смјер пјешадија завршава 1987. у Београду и Сарајеву. Генералштабну школу тактике копнене војске завршава у Београду 1998. док Школу националне одбране Оружаних снага Грчке похађа у Атини 2003. Магистрирао је 2014. на Факултету политичких наука у Бањој Луци, смјер социологија, темом Утицај глобализације и НАТО савеза на друштвене промјене земаља у транзицији.[1]

Поред класичног образовања, похађао је различите курсеве и семинаре из војнобезбједносне области у држави и иностранству. Произведен је у чин потпоручника 25. јула 1987. године, а унапријеђен у чин поручника 1988. Чин капетана стиче 1991. (ванредно), док капетан прве класе. такође вандредно, постаје 1992. Произведен је у чин мајора 1993. (ванредно), а потом и у чин потпуковника 1995. (ванредно). Пуковник постаје 2000. године, а бригадног генерала 9. новембра 2005. указом Предсједништва БиХ. Наредбом Предсједништва БиХ од 3. јула 2014. године унапређен је у чин генерал-мајора. У мирнодопском периоду службовао је у гарнизонима Бања Лука и Сарајево. Са породицом живи у Бањој Луци. Ожењен је и има двоје дјеце.[1]

Користи се енглеским, руским и грчким језиком.[1]

Учесник је ратних дејстава на простору бивше Југославије од 17. јануара 1991. до 14. децембра 1996. године. На посљедњој дужности у ЈНА био је командир механизоване чете у Бањој Луци, у чину капетана. У ВРС био је од дана њеног оснивања до 31. децембра 2005. Професионална војна служба престала му је 1. марта 2018.[2]

У току ратних дејстава рањен 19. јануара 1993. године у рејону с. Витковци - Добој. Има статус ратног војног инвалида шесте категорије.[1] У пензији од 2018. године.

Командне дужности

[уреди | уреди извор]
  • командант стрељачког вода у 16. пјешадијском пуку у 5. дивизији Југословенске народне армије у Бањој Луци
  • командант моторизоване чете, у 16. моторизованој бригади, 5. корпуса, Југословенске народне армије у Бањој Луци
  • командант механизованог вода 329. оклопне бригаде, 5. корпуса, Југословенске народне армије у Бањој Луци
  • командант механизоване чете 329. оклопне бригаде, 5. корпуса, Југословенске народне армије у Бањој Луци
  • замјеник команданта механизованог батаљона 1. оклопне бригаде, 1. крајишког корпуса, Војске Републике Српске у Бањој Луци
  • командант механизованог батаљона 1. оклопне бригаде у Бањој Луци
  • начелник штаба 16. крајишке моторизоване бригаде 1. крајишког корпуса Војске Републике Српске у Бањој Луци
  • вршилац дужности команданта 16. крајишке моторизоване бригаде у Бањој Луци
  • командант 116. моторизоване бригаде 1. корпуса Војске Републике Српске у Бањој Луци
  • начелник органа за оперативно-наставне послове 1. корпуса Војске Републике Српске у Бањој Луци
  • замјеник начелника кабинета начелника Генералштаба Војске Републике Српске у Бањој Луци
  • начелник кабинета начелника Генералштаба Војске Републике Српске у Бањој Луци
  • начелник штаба (уједно замјеник команданта) 1. корпуса у Бањој Луци
  • замјеник начелника Генералштаба Војске Републике Српске у Бањој Луци
  • начелник Генералштаба Војске Републике Српске у Бањој Луци
  • вршилац дужности команданта Команде подршке Оружаних снага Босне и Херцеговине у Бањој Луци
  • замјеник команданта Команде подршке Оружаних снага Босне и Херцеговине за ресурсе у Бањој Луци
  • командант Оперативне команде Оружаних снага Босне и Херцеговине у Сарајеву (дужност са које је отишао у пензију)[1]

Одликовања

[уреди | уреди извор]
  • Мобилизација моторизоване бригаде (дипломски рад у Генералштабној школи)
  • Стање у Турској и њене везе са државама Централне Азије, Блиског истока и Балкана (дипломски рад у Школи националне одбране)
  • Утицај глобализације и ширења NATO савеза на друштвене промјене земаља у транзицији (магистарски рад)

Такође, објавио је неколико стручних радова из војних наука и социологије.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Генерали Републике Српске 1992-2017, Група аутора, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите, Бања Лука, 2017.
  2. ^ Енциклопедија Републике Српске. 2, В-Г. Лакташи: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2018. стр. 355. ISBN 978-99976-42-04-2. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Генерали Републике Српске 1992-2017, Група аутора, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите, Бања Лука, 2017.