Неуропептид Y
Неуропептид Y (NPY) је пептидни неуротрансмитер који садржи 36 аминокиселина. Он је нађен у мозгу и аутономном нервном систему.
NPY утиче на бројне физиолошке процесе у мозгу, као што су регулација енергијског баланса, меморија и учење, и епилепсија.[1] NPY излучује хипоталамус. Његов главни ефекат је повећање уноса хране и умањење физичке активности. Поред повишења уноса хране, он повишава удео енергије ускладиштене као масноће и блокира пренос сигнала бола ка мозгу.[2] НПY такође утиче на вазоконстрикторне ефекте норадренергичких неурона.
Откриће
[уреди | уреди извор]Након изолације неуропептида-Y (NPY) из свињског хипоталамуса 1982, сматрало се да НПY учествује у хипоталамусом-посредованим функцијама. Његова улога је разјашњена након многобројних студија. Међу њима посебни значај има рад Алена et al. из 1983. Један од главних налаза те студије, са насловом Дистрибуција неуропептида Y у мозгу пацова, је да је локација NPY аксонских терминала у паравентрикуларном нуклеус (PVN) хипоталамуса. Показано је да су највиши нивои NPY имунореактивности унутар PVN.[3] Шест година касније (1989), Морис et al. су утврдили локацију NPY нуклеуса у мозгу. Резултати њихове in situ хибридизационе студије су показали да су највиши ћелијски нивои NPY иРНК у аркуатном нуклеусу (ARC) хипоталамуса.[4]
Хас & Џорџ су 1987. објавили резултате истраживања којима је показано да локална NPY ињекција у PVN производи акутно отпуштање кортикотропин-ослобађајућег хормона (CRH) у мозгу пацова. Тиме је доказано да NPY активност директно стимулише CRF ослобађање и синтезу.[5] Ранија истраживања су показала да CRH учествује у стресу и поремећајима исхране као што је гојазност.[6]
NPY улога у уносу хране
[уреди | уреди извор]У орексигеним студијама, у којима су пацови моделовани организам, су спроведена испитивања понашања упоредо са имуноанализом и in situ хибридизационим студијама да би се потврдило да NPY активност заиста повишава унос хране. У тим студијама су егзогени NPY,[7] NPY агонист попут дексаметазона[8] или N-ацетил [Leu 28, Leu31] NPY (24-36)[9] унети ињекцијом у трећу кумору[7] или у нивоу хипоталамуса путем каниле.[8][10]
Та истраживања су убедљиво показала да стимулација NPY активности путем дозирања одређених NPY агониста повећава унос хране у односу на базне податке за пацове. Учинци NPY активности на унос хране су такође показани блокадом одређених НПY рецептора (Y1 и Y5 рецептора), који, као што се очекивало, инхибирају NPY активност, и тако смањују унос хране. Међутим, 1999 студија Кинга ет ал. је демонстрирала учинке активирања NPY ауторецептора Y2, за који је показано да инхибира ослобађање NPY, а тиме и регулише унос хране након његове активације.[11] У тим студијама високо селективни Y2 антагонист, BIIE0246 је администриран локално у ARC. Подаци радио-имуноанализе, након BIIE0246 ињекције, показују значајно повишење NPY ослобађања у односу на контролну групу.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Цолмерс WФ, Ел Бахн Б (2003). „Неуропептиде Y анд Епилепсy”. Епилепсy Цуррентс/Америцан Епилепсy Социетy. 2 (3): 53—8. ПМЦ 321170
. ПМИД 15309085. дои:10.1046/ј.1535-7597.2003.03208.x.
- ^ Кимбалл, ЈW (Маy 2008-05-02). „Неуропептиде Y (НПY)”. Кимбалл'с Биологy Пагес: Хормонес оф тхе Гут. Архивирано из оригинала 05. 02. 2011. г. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|дате=
(помоћ) - ^ Аллен YС, Адриан ТЕ, Аллен ЈМ, Татемото К, Цроw ТЈ, Блоом СР, Полак ЈМ (1983). „Неуропептиде Y дистрибутион ин тхе рат браин”. Сциенце. 221 (4613): 877—879. ПМИД 6136091. дои:10.1126/сциенце.6136091.
- ^ Моррис, БЈ. (1989). „Неуронал лоцалисатион оф неуропептиде Y гене еxпрессион ин тхе рат браин”. Ј Цомп Неурол. 290 (3): 358—368. ПМИД 2592617. дои:10.1002/цне.902900305.
- ^ Хаас, ДА; Георге, СР (1989). „Неуропептиде Y-индуцед еффецтс он хyпотхаламиц цортицотропин-релеасинг фацтор цонтент анд релеасе аре депендент он норадренергиц/адренергиц неуротрансмиссион”. Браин Ресеарцх. 498 (2): 333—338. ПМИД 2551461. дои:10.1016/0006-8993(89)91112-8.
- ^ Едwардсон, ЈА; Хоугх, ЦА (1975). „Тхе питуитарy-адренал сyстем оф тхе генетицаллy обесе (об/об) моусе”. Ј Ендоцринол. 65 (1): 99—107. ПМИД 167093. дои:10.1677/јое.0.0650099.
- ^ а б Хансон ЕС, Даллман МФ (1995). „Неуропептиде Y (НПY) маy интеграте респонсес оф хyпотхаламиц феединг сyстемс анд тхе хyпотхаламо-питуитарy-адренал аxис”. Ј. Неуроендоцринол. 7 (4): 273—9. ПМИД 7647769. дои:10.1111/ј.1365-2826.1995.тб00757.x.
- ^ а б Wхите БД, Деан РГ, Едwардс ГЛ, Мартин РЈ (1994). „Тyпе II цортицостероид рецептор стимулатион инцреасес НПY гене еxпрессион ин басомедиал хyпотхаламус оф ратс”. Ам. Ј. Пхyсиол. 266 (5 Пт 2): Р1523—9. ПМИД 8203629.[мртва веза]
- ^ Кинг ПЈ, Wиддоwсон ПС, Доодс ХН, Wиллиамс Г (1999). „Регулатион оф неуропептиде Y релеасе бy неуропептиде Y рецептор лигандс анд цалциум цханнел антагонистс ин хyпотхаламиц слицес”. Ј. Неуроцхем. 73 (2): 641—6. ПМИД 10428060. дои:10.1046/ј.1471-4159.1999.0730641.x.
- ^ Помонис ЈД, Левине АС, Биллингтон ЦЈ (1. 7. 1997). „Интерацтион оф тхе хyпотхаламиц паравентрицулар нуцлеус анд централ нуцлеус оф тхе амyгдала ин налоxоне блоцкаде оф неуропептиде Y-индуцед феединг ревеалед бy ц-фос еxпрессион”. Ј. Неуросци. 17 (13): 5175—82. ПМИД 9185555.
- ^ Кинг ПЈ, Wиллиамс Г, Доодс Х, Wиддоwсон ПС (2000). „Еффецт оф а селецтиве неуропептиде Y Y(2) рецептор антагонист, БИИЕ0246 он неуропептиде Y релеасе”. Еур. Ј. Пхармацол. 396 (1): Р1—3. ПМИД 10822055. дои:10.1016/С0014-2999(00)00230-2.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- EMBL
- Неуропептиде Y на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)