Maldivi

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Maldivi (rijaliti šou).
Maldivska Republika
ދިވެހިރާއްޖޭގެޖުމުހޫރިއްޔ
Himna: Национални поздрав
(mal. ޤައުމީ ސަލާމް)

Lokacija Maldiva u Indijskom okeanu

Glavni gradMale
Službeni jezikmaldivski[1][2][3]
Vladavina
 — PredsednikIbrahim Muhamed Solih
 — PotpredsednikFajzal Nasim
 — Predsednik Narodnog medžlisaMohamed Našid
 — Predsednik Ustavnog sudaAhmed Abdula Didi
Istorija
NezavisnostOd Ujedinjenog Kraljevstva
26. jula 1965.
Geografija
Površina‍
 — ukupno298[4] km2 (204)
 — voda (%)0
Stanovništvo‍
 — 2014.[6]341.356[5] (181)
 — gustina1.064 stanovnika st./km2
Ekonomija
ValutaMaldivska rufija[7]
 — stoti deo valute‍100 ларија‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +5
Internet domen‍.mv‍
Pozivni broj+960

Maldivi (mald. ދިވެހިރާއްޖެ) ili Maldivska ostrva, zvanično Maldivska Republika, ostrvska je država koja se nalazi u Indijskom okeanu. Geografski pripada južnoj Aziji.[8] Maldivi su grupe atola rasprostranjenih južno od indijskih Lakadiva, između ostrva Minikoj (na krajnjem severu) i arhipelaga Čagos (na jugu) i oko 700 km jugozapadno od Šri Lanke u Lakadivskom moru Indijskog okeana.[9] Dvadeset šest maldivskih atola pokriva teritoriju na kojoj se nalazi 1126 ostrvaca, od kojih je dve stotine ostrva naseljeno.[10] Sa prosečnom nadmorskom visinom od 1,5 m (4 ft 11 in),[11] Maldivi su najniža zemlja na svetu. Čak je i njihova najviša prirodna tačka najniža na svetu, sa 2,4 m (7 ft 10 in).[11] Usled konsekventnog rizika koji predstavlja porast nivoa mora, vlada ove zemlje se zalaže da njihova zemlja postane ugljenično-neutralna do 2019.[12]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Položaj[uredi | uredi izvor]

Površina države iznosi 298,0 km². Maldivski arhipelag se nalazi u severnom delu Indijskog okeana, jugozapadno od južnog dela Indije. Arhipelag se sastoji od 1200 koralnih ostrva, grupisanih u atole.


Geologija i reljef[uredi | uredi izvor]

Na peskovitom terenu uspeva mali broj biljnih vrsta, ali je on povoljan za kokosove palme, hlebno drveće, banane i papaju.

Vode[uredi | uredi izvor]

Maldivi su ostrvska zemlja u kojoj nema reka i jezera, okružena je Indijskim okeanom.

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Maldivi, iako mala ostrvska država, veoma je bogata biljnim i životinjskim svetom. Na ostrvima žive razne vrste tropskih ptica, papagaja, zmija, palmi i kokosovih palmi, dok u vodama ima korala, koji formiraju koralne grebene sa atolima, ajkula i raža u Indijskom okeanu.

Klima[uredi | uredi izvor]

Klima na Maldivima je tropska i monsunska, sa kišnim periodom i sa više od 300 sunčanih dana godišnje. Dnevne temperature se tokom cele godine kreću od 25-32 stepena Celzijusovih dok vlažnost vazduha ide i do 80%. Period od maja do novembra je sa višim stepenom vlažnosti vazduha i većom mogućnošću za padavinama dok je period od novembra do maja vezan za suvo i toplo vreme.

Klima Male (1981–2010)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Maksimum, °C (°F) 30,3
(86,5) 		30,7
(87,3) 		31,4
(88,5) 		31,6
(88,9) 		31,2
(88,2) 		30,6
(87,1) 		30,5
(86,9) 		30,4
(86,7) 		30,2
(86,4) 		30,2
(86,4) 		30,1
(86,2) 		30,1
(86,2) 		30,61
(87,11)
Prosek, °C (°F) 28,0
(82,4) 		28,3
(82,9) 		28,9
(84) 		29,2
(84,6) 		28,8
(83,8) 		28,3
(82,9) 		28,2
(82,8) 		28,0
(82,4) 		27,8
(82) 		27,8
(82) 		27,7
(81,9) 		27,8
(82) 		28,2
(82,8)
Minimum, °C (°F) 25,7
(78,3) 		25,9
(78,6) 		26,4
(79,5) 		26,8
(80,2) 		26,3
(79,3) 		26,0
(78,8) 		25,8
(78,4) 		25,5
(77,9) 		25,3
(77,5) 		25,4
(77,7) 		25,2
(77,4) 		25,4
(77,7) 		25,8
(78,4)
Količina kiše, mm (in) 114,2
(4,496) 		38,1
(1,5) 		73,9
(2,909) 		122,5
(4,823) 		218,9
(8,618) 		167,3
(6,587) 		149,9
(5,902) 		175,5
(6,909) 		199,0
(7,835) 		194,2
(7,646) 		231,1
(9,098) 		216,8
(8,535) 		1.901,4
(74,858)
Dani sa padavinama (≥ 1.0 mm) 6 3 5 9 15 13 12 13 15 15 13 12 131
Relativna vlažnost, % 78,0 77,0 76,9 78,1 80,8 80,7 79,1 80,5 81,0 81,7 82,2 80,9 79,7
Sunčani sati — mesečni prosek 248,4 257,8 279,6 246,8 223,2 202,3 226,6 211,5 200,4 234,8 226,1 220,7 2.778,2
Izvor #1: Svetska metereološka organizacija[13]
Izvor #2: NOAA (relativna vlažnost i sunčanost 1961–1990)[14]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Istorija Maldiva obuhvata periode kolonijalizacije i islamizacije od dolaska budizma, islama, arapskih trgovaca i indijskih doseljenika, pa sve do prvih Evropljana koji su došli radi turizma i lepih plaža.

Politika[uredi | uredi izvor]

Predsednička palata u Maleu, glavnom gradu Maldiva

Maldivi su parlamentarna republika, sa predsednikom na čelu vlade i šefom države. Predsednik je na čelu izvršne vlasti i imenuje vladu koju odobrava Narodni Medžlis (parlament).[3] Nakon uvođenja novog ustava 2008. godine, direktni izbori za predsednika države odvijaju se svakih pet godina, sa limitom od dva mandata za bilo kog pojedinca. Članovi jednodomnog Medžlisa služe petogodišnja mandata, sa ukupnim brojem članova utvrđenih na osnovu populacije atola, kog predstavljaju. Zgrada parlamenta se nalazi u Maleu, a tu borave i narodni poslanici iz cele zemlje. Prvi ustav ove Republike proglašen je 1968. godine, da bi kasnije više puta bio menjan i dopunjivan. Sadašnji Ustav je stupio na snagu 7. avgusta 2008. godine.

Administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Maldivi imaju dvadeset šest prirodnih atola i nekoliko ostrvskih grupa na izolovanim grebenima. Svi oni su podeljeni na dvadeset jedanu administrativnu jedinicu - atole i grad Male. Načelnike ovih administrativnih jedinica imenuje predsednik države. Sve jedinice su grupisane u 7 regiona, a grad Male je posebni prestolni region.

Nazivi i raspored regiona i atola Maldivskih ostrva:

  • Krajnji severni: Ha Alif, Ha Dalu i Šavijani;
  • Severni: Nunu, Raa, Baa i Lavijani;
  • Prestolni: Male;
  • Centralno-severni: Kafu, Alif Alif, Alif Dal i Vavu;
  • Centralni: Memu, Fafu i Dalu;
  • Centralno-južni: Gafu Alif i Gafu Dalu;
  • Južni: Gnavijani i Sinu;
  • Krajnje južni: Taa i Lamu.

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Etnički identitet stanovnika Maldiva predstavlja mešavinu kultura naroda koji su se naselili na ostrvima, utopljenu u jednu veru i jezik. Najraniji doseljenici su verovatno bili iz južne Indije i Šri Lanke. Ti doseljenici su imali jezički i etnički karakter Indijskog potkontinenta i nama su danas poznati kao etnički Divehi ili jednostavno Maldivci.[2]

Početkom 20. veka, Maldivi su imali oko 100.000 stanovnika, da bi danas taj broj iznosio oko 400.000. Od tog broja, 77.000 su strani radnici, dok se procenjuje da još 33.000 ima ilegalno useljenih imigranata.

Većina Maldivaca su sunitski muslimani.

Privreda[uredi | uredi izvor]

Glavne privredne grane ove zemlje su turizam i poljoprivreda. Zemlja ima prelepe plaže sa belim peskom i svetloplavim bistrim morem. Maldivi izvoze kokos, banane, ribu, tropsko voće itd.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Levinson 1947.
  2. ^ a b Maloney, Clarence. „Maldives People”. International Institute for Asian Studies. Arhivirano iz originala 29. 1. 2002. g. Pristupljeno 22. 6. 2008. 
  3. ^ a b „Maldives Enthnography”. Maldives-ethnography.com. Arhivirano iz originala 16. 1. 2013. g. Pristupljeno 30. 6. 2010. 
  4. ^ „Field Listing: Area”. CIA World Factbook. CIA World Factbook. Arhivirano iz originala 31. 01. 2014. g. Pristupljeno 27. 1. 2016. 
  5. ^ „GeoHive – Maldives Population”. GeoHive. Arhivirano iz originala 25. 2. 2015. g. 
  6. ^ Nacionalna agencija za statistiku [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. maj 2013)
  7. ^ „Maldives”. International Monetary Fund. Pristupljeno 23. 4. 2018. 
  8. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 10. 04. 2014. 
  9. ^ World Wildlife Fund, ur. (2001). „Maldives-Lakshadweep-Chagos Archipelago tropical moist forests”. WildWorld Ecoregion Profile. National Geographic Society. Arhivirano iz originala 2010-03-08. g. Pristupljeno 30. 12. 2010. 
  10. ^ http://www.smartmaldives.com/maldives-island.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. јануар 2009) (језик: енглески)
  11. ^ а б Henley, Jon (11. 11. 2008). „The last days of paradise”. The Guardian. London. Приступљено 12. 5. 2010. „[The Maldives] holds the record for the country with the lowest high point on earth: nowhere on any of the islands on Maldives does the natural ground level exceed 2.3m. Most of [the Maldives'] land mass, which totals roughly one-fifth of Greater London, is a great deal lower [...], averaging around 1.5m.” 
  12. ^ „Copenhagen Accord” (PDF). New York Times. 18. 12. 2009. Приступљено 2. 7. 2013. 
  13. ^ „World Weather Information Service – Malé”. WMO. Приступљено 17. 3. 2016. 
  14. ^ „Malé Climate 1961–90”. NOAA. Приступљено 17. 3. 2016. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Levinson, David (1947). Ethnic groups worldwide: a ready reference handbook. Oryx Publishers. ISBN 978-1-57356-019-1. 
  • Divehiraajjege Jōgrafīge Vanavaru. Muhammadu Ibrahim Lutfee. G.Sōsanī. Malé 1999.
  • H. C. P. Bell, The Maldive Islands, An account of the Physical Features, History, Inhabitants, Productions and Trade. Colombo. 1883. ISBN 978-81-206-1222-8..
  • H.C.P. Bell, The Maldive Islands; Monograph on the History, Archaeology and Epigraphy. Reprint Colombo 1940. Council for Linguistic and Historical Research. Malé 1989.
  • H.C.P. Bell, Excerpta Maldiviana. Reprint Colombo 1922/35 edn. Asian Educational Services. New Delhi 1999.
  • Divehi Tārīkhah Au Alikameh. Divehi Bahāi Tārikhah Khidmaiykurā Qaumī Markazu. Reprint 1958 edn. Malé, Maldives 1990.
  • Christopher, William (1836–38). Transactions of the Bombay Geographical Society, Vol. I. Bombay.
  • Lieut. I.A. Young & W. Christopher, Memoirs on the Inhabitants of the Maldive Islands.
  • Geiger, Wilhelm. Maldivian Linguistic Studies. Reprint 1919 edn. Asian Educational Services. Delhi 1999.
  • Hockly, T.W. The Two Thousand Isles. Reprint 1835 edn. Asian Educational Services. Delhi 2003.
  • Hideyuki Takahashi, Maldivian National Security –And the Threats of Mercenaries, The Round Table (London), No. 351, July 1999, pp. 433–444.
  • Malten, Thomas: Malediven und Lakkadiven. Materialien zur Bibliographie der Atolle im Indischen Ozean. Beiträge zur Südasien-Forschung Südasien-Institut Universität Heidelberg, Nr. 87. Franz Steiner Verlag. Wiesbaden, 1983.
  • Vilgon, Lars: Maldive and Minicoy Islands Bibliography with the Laccadive Islands. Published by the author. Stockholm, 1994.
  • Clarence Maloney, People of the Maldive Islands, Orient Black Swan, 2013
  • Xavier Romero-Frias, The Maldive Islanders : a study of the popular culture of an ancient ocean kingdom, NEI, 1999
  • Xavier Romero-Frias, Folk Tales of the Maldives, Nordic Institute of Asian Studies, 2012
  • Djan Sauerborn, The Perils of Rising Fundamentalism in the Maldives, International Relations and Security Network (ISN), Zürich, September 2013
  • Djan Sauerborn, Failing to Transition: Democratization under Stress in the Maldives, South Asia Democratic Forum (SADF), February 2015

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Малдиви&oldid=27548166”