Prvi bataljon vojne policije 1.KK
| Prvi bataljon vojne policije 1.KK | |
|---|---|
 | |
| Postojanje | 1992—2003. Mesto formiranja: Banja Luka |
| Formacija | bataljon |
| Jačina | 450 - 500[1] prosečno: 450 - 500[1] |
| Deo | Vojska Republike Srpske |
| Angažovanje | |
| Odlikovanja |   |
| Komandanti | |
| Komandant | Radoslav Lakić (1992-93) |
| Komandant 2 | Dragomir Keserović (1993-95) |
| Komandant 3 | Nikola Rašuo (1995-96) |
| Komandant 4 | Dragan Talić (1996-98) |
| Komandant 5 | Željko Zorić (1998-2003) |
Prvi bataljon vojne policije 1.KK je bila jedna od jedinica 1. Krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske. Bataljon je naslednik 5. bataljona vojne policije Banjalučkog korpusa JNA i 14. bataljona vojne policije iz Ljubljane, a formiran je 16. juna 1992. u Banja Luci. Bataljon je bio angažovan u obezbeđivanju komandnih mesta komande korpusa, regulisanju saobraćaja, obuci regruta, zaštiti važnijih objekata i protivdiverzantskim dejstvima. Brigada je odlikovana Ordenom Nemanjića i Medaljom Petra Mrkonjića.[2]
Tokom rata u BiH bataljon se posebno istakao u operaciji Koridor, kada je uspostavljena kopnena veze između zapadnog i istočnog dela Republike Srpske. U ratu je poginulo 69 boraca, a ranjeno je više od 400.[3]
Organizacija[uredi | uredi izvor]
Bataljon je po formaciji imao dve čete vojne policije, protivteroristički vod, saobraćajnu četu, pozadinski vod, vod za službe, odeljenje veze i odeljenje specijalista. Mada je po formaciji bataljon trebalo da obavlja policijsko-bezbednosne poslove, tokom rata je često bio nosilac vojnih borbenih delovanja.
Bataljon je bio popunjen aktivnim i rezervnim oficirima, podofcirima i vojnim obaveznicima.
Ratni put[uredi | uredi izvor]
1992.[uredi | uredi izvor]
Tokom maja meseca bataljon je obezbeđivao hidroelektranu Bočac i učestvovao u borbama za grad Ključ i širu okolinu. U junu i julu mesecu bataljon je u operaciji Koridor oslobodio Odžak. Bataljon je prve veće gubitke imao prilikom pokušaja zauzimanja Gornjih Koliba 18. avgusta i u borbama za Brod 25. avgusta. Međutim, bataljon je samo četiri dana potom, zajedno sa drugim jedinicama VRS, zauzeo jako neprijateljsko uporište Kostreš. Posle krađe pauze u garnizonu Banja Luka, bataljon je poslat u okolinu mesta Gradačac, gde je i ostao do kraja 27. oktobra kada je jedan vod bataljona učestvovao u operaciji Vrbas. Bataljon će kraj godine dočekati u okolini grada Brčko.
1993.[uredi | uredi izvor]
Početkom januara bataljon je dopunjen sa više od 200 vojnika. Naime, 1. Krajiški korpus naredio je svim brigadama da pošalju po jedno odeljenje dobrovoljaca u bataljon vojne policije. Ovom naredbom bataljon je promenio formaciju i sada je imao šest četa vojne policije. Do kraja maja veći deo bataljona je angažovan u napadima na Orašje, nakon čega je prebačen na Dobojsko ratište. U julu bataljon je probio neprijateljsku liniju kod mesta Brka, u operaciji Sadejstvo.[4] U septembru jedan deo jedinice učestvuje u protestima protiv vlasti Republike Srpske u Banjoj Luci.
1994.[uredi | uredi izvor]
Tokom januara pripadnici bataljona učestvuju u neuspelom napadu na selo Matuziće na dobojskom ratištu. Nepunih mesec dana potom bataljon zauzima Katanovu kosu na istom ratištu. Do jeseni bataljon se borio na ozrenskom ratištu, da bi u septembru učestvovao u operaciji Breza.[5] Napad je počeo 6. septembra, a bataljon je zajedno sa izviđačkom četom 1. Krajiškog korpusa napadao s polaznih položaja Ćorkovača–tt 414–Rada. 12. septembra neprijatelj ubacuje diverzantsku grupu jačine 150-200 vojnika preko položaja Vojske Republike Srpske Krajine, koja napada komandno mesto Glavnog štaba i okružuje deo bataljona vojne policije. U proboju je poginulo 14 pripadnika bataljona dok su tri zarobljena.
1995.[uredi | uredi izvor]
U januaru bataljon dobija novu formaciju: umesto šest četa, osnovane su dve kao i jedna nastavna četa. Tokom poslednje godine rata, bataljon je imao 475 vojnika, od toga 19 oficira i 52 podoficira.[1] Tokom marta i aprila, jedan deo bataljona je učestvovao u borbama na planini Vlašić, gde je stabilizovao liniju odbrane 22. lake pešadijske brigade i zauzeo objekat Markovac.[6] Tokom septembra bataljon je zajedno sa jednom tenkovskom četom iz 1. oklopne brigade i jednim bataljonom 43. motorizovane brigade branio liniju Mlinište–Podrašnica–Baraći. 14. septembra bataljon je raspoređen na prevoju Štrbine gde ostaje do 19. septembra. Bataljon je kraj rata dočekao u sprečavanju neprijateljskih napada na Novi Grad i Banju Luku.[7]
Naoružanje i tehnika[uredi | uredi izvor]
Vojna policija koristila je pešadijsko oružje: Zastava M70, Zastava M92, Zastava M76, Zastava M59/66, Zastava M72, Zastava M84, Zastava M84 Škorpion, Zastava M57.
Minobacači: M69 82 mm.
Oklopna vozila: BOV-VP, MT-LB, BTR-50PK.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Prvi bataljon 2016, str. 218.
- ^ Svečanost povodom 30 godina od formiranja Prvog bataljona Vojne policije
- ^ Boračka 2018.
- ^ Prvi bataljon 2016, str. 132.
- ^ Prvi bataljon 2016, str. 202-203.
- ^ Prvi bataljon 2016, str. 221.
- ^ Prvi bataljon 2016, str. 241.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Zorić, Željko. 1. (11.) Bataljon vojne policije 1.KK. Banja Luka: Glas Srpske, 2016.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
„Obilježeno 26 godina od formiranja bataljona vojne policije 1. Krajiškog korpusa”. www.borackars.org. Pristupljeno 24. 6. 2018.
