Stribog

Stribog, (stsl. Стрибогъкôд: chu је напређен у кôд: cu ) je božanstvo u slovenskoj mitologiji. On je bog reka i potoka koji su nabujali od kiše, bog je vazdušnih i vodenih strujanja. Svi vetrovi smatrani su njegovim unucima. Najčešće se spominje kod Istočnih Slovena. Bog je zime, mraza i leda koji donose bure, jake vetrove i nevreme. Takođe, njegova poznata imena su: Podaga, Pogoda i Podzvižd.

Stribog (SCHLEUSING)

Najranije ga pominje Nestorova hronika, koja je dobila naziv po monahu Nestoru, iako se u stvari naziva Povest minulih leta. Njegova kultna drvena statua pominje se među kipovima koji su stajali na bregu u Kijevu, gde su pronađene i statue Peruna, Horsa i Mokoša.

U drugim spisima pominju se Stribogovi unuci kako "duvaju s mora strelama" i pružaju pomoć u nevolji onima koji veruju u Striboga. Početkom 20. veka, Veselin Čajkanović je predstavio lik boga vetra tumačenjem Vukovih poslovica u kojima se pominje i Ćorava Anđelija. On zaključuje da je to "ime demona vetra koji je bez jednog oka", i da je "u staroj srpskoj religiji postojalo jedno božanstvo koje se menifestovalo u oluji i vetru, i koje je bilo slepo na jedno oko". Hrišćanski svetac Stevan, takođe je bio slep, u srpskom narodu svetikuje se kao "Vetroviti". Sećanje na ovo božanstvo predstavlja ponegde očuvan srpski praznik "Vojvoda vetrova". Čajkanović dokazuje da se vetrovi personifikuju, da ima dobrih ali i zlih vetrova, gde se po narodnom predanju "po pravilu uvek zamišljaju u ljudskom obliku". Sveti Sava, svetitelj na koga su prešle funkcije bogova, jednom prilikom se javlja iz oblaka, čoveku koji ga moli za pomoć. Sve ovo podseća na Striboga i njegove "unuke", vetrove koji su spremni pomoći ljudima.

U srpskoj epskoj poeziji se pominje i "devet Jugovića" i deseti "stari Jug Bogdan", to predstavlja neobičnu simboliku. Za ove junake se zna da nisu istorijski junaci, iako su u pesmama predstavljeni kao takvi. Postoji teorija da su braća Jugovići u stvari vetrovi, kojih ima devet ili deset, zavisno da li se broji stari Jug Bogdan da li kao najstariji vetar "dat od boga" (Bog-dan). Takođe jugo je slovensko ime vetra koji duva tokom hladnog dela godine i koji traje najčešće devet dana.

Podaga i Pogoda su retka imena pod kojim bi se mogao kriti Stribog. Pogoda je ime "boga vremena", a za nevreme Srbi kažu nepogoda. Ovo ime je krajem XV veka zabeležio poljski hroničar Jan Dlugoš, krakovski arhiepiskop, koji je proučavao veru neznabožačkih Slovena. Zamišljan je kao sedi starac koji drži rog u rukama, kojim budi vetrove, svoje unuke. Životinja koja je simbolizovala Striboga je orao.

Izvori

• Nenad Gajić, Slovenska mitologija, Laguna, Beograd, 2011.
• Veselin Čajkanović, Stara srpska religija i mitologija, Beograd, 1994.
• Sreten Petrović, Srpska mitologija u verovanju, običajima i ritualu, Beograd, 2015.
• Spasoje Vasiljev, Srpska mitologija, Srbobran, 1928.
• Dr Josip Mal, Istorija slovenskog naroda, Ljubljana 1939.
• Timar Merseburški, Hronika, 1012.-1018.
• Helmold, Hronika Slovena, 1171.
• Povest minulih leta ili Nestrova, XI vek.

Vidi još

• Stara slovenska vera