Природни резерват Бојана
Природни резерват Бојана | |
---|---|
![]() Табла Река Бојана | |
Локација | ![]() |
Површина | 0,94 km2 |
Географија | |
Координате | 44° 39′ 19″ С; 21° 42′ 29″ И / 44.6552° С; 21.707938° И |
Области Регије | Браничевски управни округ Источна Србија |
Природни резерват Бојана је локалитет у режиму заштите I степена, површине 94,59ha, који се налази у пределу Голубичке клисуре, између Голубачког града и Јеленских стена, близу места Ливадице. Резерват је добио име по речици Бојани која се улива у Дунав недалеко од Голубачког Града.
Заштићену површину чини чиста орахова састојина (Parietario-Juglandetum) окружена полидоминантном високом мешовитом шумом букве са орахом. На читавој површини јављају се групимичне или појединачне примесе мечје леске, маклена (Acer monspessulanum), јоргована, црног јасена (Frxinus ornus), грабића (Caprinus orientalis) и граба (Caprinus betulus).
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/7/71/%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2_3_03_06_2021.jpg/286px-%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2_3_03_06_2021.jpg)
На гребенима и у увалама, на малим растојањима, мозаично се јављају осиромашене шуме букве са орахом, шикаре грабића и јоргована (Syringo-Carpinetum orientalis) и шуме јавора, јасена и јоргована (Aceri-Fraxinetum-Syringetosum).
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Више аутора (2015). Лексикони националних паркова Србије - Ђердап. Београд: ЈП Службени гласник - Географски институт "Јован Цвијић" САНУ. стр. 27—28. ISBN 978-86-519-1799-1.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]