Битка код Мартинића (1796)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Битка код Мартинића
Време:јул 1796.
Место:село Мартинићи, Црна Гора
Резултат: Победа Црногораца
Територијалне
промене:
Пипери и Бјелопавлићи ушли у састав Црне Горе
Сукобљене стране
Црна Гора (1697—1852) Османско царство
Команданти и вође
Петар I Петровић Његош
Јован Радоњић
Махмут-паша Бушатлија
Јачина
3.000 18.000
Жртве и губици
Непознати Непознати

Битка код Мартинића[1] је битка Црногораца, Брђана, Бјелопавлића и Пипера против Турске вођена 1796. године од села Мартинићи у Црној Гори, сјеверно од Спужа, на територији Бјелопавлића.

Послије уједињења Црне Горе с Брдима, скадарски везир Махмут-паша Бушатлија је предузео 1796. војни поход. Два црногорска одреда, под командама владике Петра I и гувернадура Јована Радоњића, укупне јачине 3000 људи, посјела су положаје код Мартинића.

Турци снаге око 18.000 људи (по ђакону Алексију) су се, идући од Спужа, борили девет дана против Црногораца, напредујући ка Мартинићима. Коначно, 11. јула су извршили јуриш на положаје код Мартинића. Црногорци су противнападом одбили јуриш и нанели Турцима значајне губитке.

Св. владика Петар I Цетињски у свом писму которском провидуру о овој побиједи над далеко бројнијом турском војском свиједочи: "То је можемо рећи чудо од самога Господа Бога учињено којему славу и хвалу приносимо".

С овом побједом Пипери и Бјелопавлићи су ушли у састав Црне Горе.

Говор Петра I Петровића Његоша пред битку[уреди]

[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]