Битка на Челопеку

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка на Челопеку
Време:29. април 1905.
Место:Челопек
Повод:четничке акције у Македониији
Узрок:Борба за Македонију
Резултат: српска победа
Сукобљене стране
Chetniks Flag.svg српски четници Flag of the Ottoman Empire.svg Османско царство
Команданти и вође
војвода Саватије Милошевић
војвода Ђорђе Ристић Скопљанче
Чича Павле Младеновић
Турци, Албанци из села Алгуње, Мутлово, Сушево
Јачина
око 170 четника Турци, Арнаудски башибозук
Жртве и губици
2 мртва, 1 рањен 200 мртвих

После пораза на Табанавцу Саватије Милошевић одлучио се да замени свој посао организатора са војводством. Њему су се придружили Бацета и Лазар Кујунџић, обојица у жељи да осете четнички живот. Бацета је такође требало да земни дотадашњег шефа Горског штаба Илију Јовановића. Он и Севастије су половином априла прешли преко границе са 107 четника. На Велики петак 28. априла у село Дубочицу стигле су две велике чете, крагујевачка и београдска. Њих је дочекао поручник са Козјака, Илија Јовановић. Уз њега су са својим четама били и Лазар Кујунџић, чича Павле Младеновић и Љубомир Јездић. Крагујавчку чету предводио је капетан Борко Паштровић, а у њој су били потпоручници Војин Поповић, Душан Јездић, Петар Тодоровић и Душан Путниковић. На челу београдске чете био је Бацета. У њој су били Саватије Милошевић, поручник Јанићије Мићић, Богдан Хајнц и Војислав Танкосић, потпоручник Бранивој Јовановић, подофицири Јовић, Новица Леовац, Радош Васиљевић, Трајко и Радивоје Илић. Њима су се у Врању придружиле чете војвода Стевана Недића и Доксима Михаиловића, које су се после одмора у Србији враћале у западно Повардарје. У београдској чети била су и четворица студената, Милан Гавриловић, Илија Шуменковић, Душан Димитријевић, Миомир Миленовић. То је до тада био највећи скуп српских четника на терену, ако се изузму балкански ратови. Према подацима било их је око 170. После краћих договора четници су се разишли. Чета војводе Ђорђа Скопљанчета, у којој су били официри Богдан Хајнц, Брана Јовановић, Душан Путниковић заједно са Горским штабом источног Повардарја, предвођен новим шефом Бацетом (свега 38 људи), стигао је на одмор у село Пелинце 29. априла на Велику суботу. Велика група четника од 130 људи (заједно са чича Павловом четом) дошла је у зору 29. априла у село Никуљане, подно каменитог челопечког виса. Чича Павле се са четом враћао у свој рејон у источну Македонију, док су се остали спремали да преко скопске Црне Горе пређу у Порече.


Бој[уреди]

Овако велика група наоружаних људи није могла остати непримећена. Тек што су четници полегали страже су опазиле Турке. Саватије је наредио покрет према Челопеку, чије су карпе (окаменотине) при врху чиниле природно утврђење. Изнурени без кондиције, оптерећени редницима београдски студенти, којима је командовао Војислав Танкосић, безвољно су се вукли на Челопек. Пред самим врхом Челопека рањен је у ногу Милан Гавриловић. На пуцњаву која је одјекивала полетели су Арнаути иѕ околних села Алгуње, Мутлова и Сушева у жељи да се напљачкају ђаурских пушака. У борби су погинули потпоручник Петар Тодоровић и наредник Радул Косовац, док је рањен Милан Гавриловић. Косовац је погођен у седећем ставу иза заклона хицем у слепоочницу. Арнаути су то приметили и покушали да дођу до његове пушке. Четрнаесторица су притом погинула. Арнаутин Иљаз из Мутлова је ипак успео да узме сршску брзометку. Око три часа после подне стигли су из Пелинца Горски штаб и Скопљанчетова чета. Изненађени ватром у леђа Турци и Арнаути су се разбежали остављајући на бојишту преко 200 мртвих и рањених.

После ове борбе четници предвиђени за Порече су се повукли у Србију, а на терену су остал Горски штаб, чича Павлова и Скопљанчетова чета. Борба на Челопеку била је прва велика победа српских четника над турском војском и арнаутским башибозуком. Ипак она је у четничкој акцији у Македонији донела и штету, јер се преко сто добро наоружаних људи за западно Повардарје повукло назад у Србију. Касније никада оволики број четника није био истовремено у боју као на Челопеку.[1][2]

Напомене[уреди]

Студенти са Челопека су остварили ове каријере: др. Милан Гавриловић (вођа Земљорадничке странке, амбасадор Краљевине Југославије у Совјетском Савезу), др. Илија Шуменковић (народни посланик и министар), Душан Димитријевић (адвокат у Београду); Миомир Миленовић (новинар и уредник Политике).

Извори[уреди]

  • Владимир Илић: Српска четничка акција 1903-1912, стр 53-55

Референце[уреди]

  1. ^ С. Краков: Крваве борбе, стр 62-68
  2. ^ Д. Путниковић, н.д. 9-20