Епископија струмичка
| Епископија струмичка Српска православна црква |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | Република Македонија |
| Архиепископија | Православна охридска архиепископија |
| Архијереј | |
| Епархијски архијереј | Давид (Нинов) |
| Чин архијереја | Епископ |
| Титула архијереја | Викарни епископ стобијски и мјестобљуститељ струмички |
| Архиепископ | Јован VI (Вранишковски) |
-sr.svg) |
|
Епископија струмичка је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.
Надлежни архијереј је господин Давид.[1]
Званично је успостављена уручивањем Томоса о црквеној аутономији за Православну охридску архиепископију од стране поглавара Пећке патријаршије, патријарха српског Павла дана 21/11. маја 2005. године.
Епископија струмичка је једина канонска наследница древне православне епархије са средиштем у Струмици, која је постојала као посебна епархија све до 1920. године, када је након прикључена Српској православној цркви ушла у састав нове Злетовско-струмичке епархије. Од 1967. до 2002. године, ово подручје налазило се у расколу.
Старија историја[уреди]
Струмичка епархија је једна од најстаријих епархија Охридске архиепископије, којој је припадала у дугом временском раздобљу од 1018. до 1767. године. Струмица је 1334. године,[2] за време владавине српског краља Стефана Душана потпала под српску власт и остала је у саставу српских средњовековних држава све до турског освајања 1395. године. Након пропасти Охридске архиепископије (1767), Струмичка епархија је потпала под управу Цариградске патријаршије, у чијој се надлежности налазила званично све до 1920. године.
Међутим, већ током 1912. и 1913. године услед ратних збивања, последњи грчки митрополит је напустио Струмицу, која је 1913. године припала Бугарској заједно са већим делом епархије, док је мањи део припао Краљевини Србији. Тај део Струмичке епархије прикључен је областима које су стављене под привремену управу епископа Варнаве Росића. Тек након Првог светског рата, и сама Струмица је 1919. године припала Краљевини СХС. Ускоро потом окончани су и преговори са Цариградском патријаршијом, тако да је ово подручје 1920. гоине званично ушло у састав Српске православне цркве и тада је прикључено новоствореној Злетовско-струмичкој епархији.
Струмички епископи и митрополити[уреди]
Под управом Охридске архиепископије (1018-1767)
| Име | Године |
|---|---|
| Манојло | око 1080-1086 |
| Климент | око 1152 |
| Константин Кавасила | прва половина 13. века |
| Данило | око 1376[3] |
| Јоаким | око 1532[4] |
| Ананије I | око 1565[5] |
| Теодул | в 1578/79 |
| Висарион | пре 1661[6] |
| Симеон | око 1668[7] |
| Јефтимије | око 1671 |
| Максим | око 1676[8] |
| Митрофан | око 1683-1688[9] |
| Никодим | око 1688[10] |
| Леонтије | око 1695-1706[11] |
| Никифор | око 1714-1718[12] |
| Калиник | 1718-1746[13] |
| Теодосије | 1746-1752[14] |
| Теофан | 1752-1756[15] |
| Серафим | 1759-1764[16] |
| Ананије II | 1764-1789[17] |
Под управом Цариградске патријаршије (1767-1920) (Στρωμνίτσης)
| Име | Године |
|---|---|
| Филотеј | око 1800 |
| Григорије | 1818-1830 |
| Константије | 1830-1846 |
| Антим | 1846-1853 |
| Неофит | 1853-1861 |
| Јеротеј | 1861-1875 |
| Агатангел | 1875-1887 |
| Калиник | 1887-1892 |
| Јован | 1892-1899 |
| Панарет | 1899-1900 |
| Софроније I | 1900-1901 |
| Софроније II | 1901-1902 |
| Григорије | 1902-1908 |
| Герман | 1908-1910 |
| Арсеније | 1910-1913 |
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ Православна охридска архиепископија: Епископија струмичка, Приступљено 7. 8. 2014.
- ↑ Ћирковић (1995). стр. 135-136.
- ↑ Вуковић (1996). стр. 154.
- ↑ Вуковић (1996). стр. 228.
- ↑ Вуковић (1996). стр. 12.
- ↑ Вуковић (1996). стр. 85.
- ↑ Вуковић (1996). стр. 451.
- ↑ Вуковић (1996). стр. 304.
- ↑ Вуковић (1996). стр. 320.
- ↑ Вуковић (1996). стр. 365.
- ↑ Вуковић (1996). стр. 285.
- ↑ Вуковић (1996). стр. 360.
- ↑ Вуковић (1996). стр. 273.
- ↑ Вуковић (1996). стр. 489.
- ↑ Вуковић (1996). стр. 492.
- ↑ Вуковић (1996). стр. 441.
- ↑ Вуковић (1996). стр. 14.
Литература[уреди]
- Иван Снегаров, Охридската патриаршия (Нейният произход, граници и епархии), София 1919.
- Иван Снегаров, История на Охридската архиепископия. Том 1. От основаването й до завладяването на Балканския полуостров от турците, София 1924. (Дигитална верзија).
- Иван Снегаров, История на Охридската архиепископия – патриаршия. От падането й под турците до нейното унищожение (1394-1767), София 1932.
- Радослав Грујић, Струмичка епархија, у: Народна енциклопедија, књ. 4, стр. 484-485.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. књ. 1. Минхен: Искра.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1966). Историја Српске православне цркве. књ. 2. Минхен: Искра.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1986). Историја Српске православне цркве. књ. 3. Келн: Искра.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages). Београд: Историјски институт САНУ.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
