Епископија струмичка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епископија струмичка
Српска православна црква
Основни подаци
Држава Република Македонија
Архиепископија Православна охридска архиепископија
Архијереј
Епархијски архијереј Давид (Нинов)
Чин архијереја Епископ
Титула архијереја Викарни епископ стобијски и мјестобљуститељ струмички
Архиепископ Јован VI (Вранишковски)
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church (Orthodox Ohrid Archbishopric)-sr.svg
Охридски архиепископ Константин Кавасила из средине 13. века, који је претходно био струмички епископ
Представка народних првака из 1880. године, упућена струмичком митрополиту Агатангелу (1875-1887)
Стари Вељушки манастир почетком 20. века, задужбина струмичког епископа Манојла из 1080. године, данас под управом расколничке "Македонске православне цркве"
Струмички митрополит Григорије (1902-1908)
Струмички митрополит Арсеније (1910-1913)
Српски патријарх Варнава Росић, који је раније, од 1913. до 1920. управљао деловима Струмичке епархије под српском влашћу
Област око Струмице, која је 1919. године припала Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца

Епископија струмичка је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је господин Давид.[1]

Званично је успостављена уручивањем Томоса о црквеној аутономији за Православну охридску архиепископију од стране поглавара Пећке патријаршије, патријарха српског Павла дана 21/11. маја 2005. године.

Епископија струмичка је једина канонска наследница древне православне епархије са средиштем у Струмици, која је постојала као посебна епархија све до 1920. године, када је након прикључена Српској православној цркви ушла у састав нове Злетовско-струмичке епархије. Од 1967. до 2002. године, ово подручје налазило се у расколу.

Старија историја[уреди]

Струмичка епархија је једна од најстаријих епархија Охридске архиепископије, којој је припадала у дугом временском раздобљу од 1018. до 1767. године. Струмица је 1334. године, за време владавине српског краља Стефана Душана потпала под српску власт и остала је у саставу српских средњовековних држава све до турског освајања 1395. године. Након пропасти Охридске архиепископије (1767), Струмичка епархија је потпала под управу Цариградске патријаршије, у чијој се надлежности налазила званично све до 1920. године.

Међутим, већ током 1912. и 1913. године услед ратних збивања, последњи грчки митрополит је напустио Струмицу, која је 1913. године припала Бугарској заједно са већим делом епархије, док је мањи део припао Краљевини Србији. Тај део Струмичке епархије прикључен је областима које су стављене под привремену управу епископа Варнаве Росића. Тек након Првог светског рата, и сама Струмица је 1919. године припала Краљевини СХС. Ускоро потом окончани су и преговори са Цариградском патријаршијом, тако да је ово подручје 1920. гоине званично ушло у састав Српске православне цркве и тада је прикључено новоствореној Злетовско-струмичкој епархији.

Струмички епископи и митрополити[уреди]

Под управом Охридске архиепископије (1018-1767)

Име Године
Манојло око 1080-1086
Климент око 1152
Константин Кавасила прва половина 13. века
Данило око 1376[2]
Јоаким око 1532[3]
Ананије I око 1565[4]
Теодул в 1578/79
Висарион пре 1661[5]
Симеон око 1668[6]
Јефтимије око 1671
Максим око 1676[7]
Митрофан око 1683-1688[8]
Никодим око 1688[9]
Леонтије око 1695-1706[10]
Никифор око 1714-1718[11]
Калиник 1718-1746[12]
Теодосије 1746-1752[13]
Теофан 1752-1756[14]
Серафим 1759-1764[15]
Ананије II 1764-1789[16]

Под управом Цариградске патријаршије (1767-1920) (Στρωμνίτσης)

Име Године
Филотеј око 1800
Григорије 1818-1830
Константије 1830-1846
Антим 1846-1853
Неофит 1853-1861
Јеротеј 1861-1875
Агатангел 1875-1887
Калиник 1887-1892
Јован 1892-1899
Панарет 1899-1900
Софроније I 1900-1901
Софроније II 1901-1902
Григорије 1902-1908
Герман 1908-1910
Арсеније 1910-1913

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]