Јован Атанацковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Атанацковић
Jovan Atanackovic.jpg
Јован Атанацковић
Датум рођења (1848-03-24)24. март 1848.
Место рођења Неготин
Кнежевина Србија
Датум смрти 9. август 1921.(1921-08-09) (73 год.)
Место смрти Београд
Краљевина СХС
Чин Генерал

Јован Атанацковић (Неготин, 24. март 1848Београд, 9. август 1921) је био генерал српске војске.

Завршио је гимназију у Неготину и 9. октобра 1865. ступио је у Војну академију. Унапријеђен је у чин артиљеријског потпоручника 1. јануара 1870, затим у капетана 2 класе 2. августа 1876, генералштабног капетана 1 класе 21. марта 1878, генералштабног пуковника 1. новембра 1892, генерала 6. децембра 1897, пензионисан је 10. августа 1900, реактивиран 20. новембра 1902, и поново пензионисан 31. марта 1906.

Био је водник пољске батерије до 1872, од тад до 1875. командир ћупријске народне батерије, 1875 командир I брдске батерије, 1879. ордонанс-официр краља до 1881. у главном генералштабу, до 1882. био је шеф штаба артиљеријске бригаде, од 30. октобра 1882. до 15. новембра 1883. шеф штаба дивизије стајаће војске, а од тада командант 11. батаљона, па командант шумадијског пјешадијског пука. У рату 1876. био је командир друге пољске батерије, па друге тешке батерије тимочког артиљеријског пука, затим шеф штаба Крајинске војске. У рату 1877—1878 био је помоћник шефа штаба дринског кора и шеф штаба дринске дивизије. Године 1885. постао је шеф оперативне канцеларије штаба Врховне команде, а 1900. министар војни. Узео је учешћа у Мајском преврату 1903. године. Као истакнути завереник постао је 1903. ађутант ордења краља Петра I Карађорђевића.[1][2]

Српска одбрана[уреди]

Након Илинденског устанка у Македонији 1903. у Србији се ствара идеја о стварању српског четничког покрета, односно српског четничког комитета који би Србе у Старој Србији и Македонији оружаном руком штитио од насиља чета ВМРО и албанских банди качака. Ослабљена турска влада није желела да прекине анархију у Косовском вилајету, јер је у томе видела начин да се пограничне области очисте од Срба.[3] Базу будуће Српске одбране, удружења које је имало да спроводи ту идеју у дело чинила је тројка - Милорад Гођевац, Лука Ћеловић и Јован Атанацковић. Први председник удружења Српске одбране створеног септембра 1903. био је управо генерал Јован Атанацковић и на том положају је остао до јула 1905.[4][5]

Референце[уреди]

  1. Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 1, 87.
  2. Све српске владе, Београд 1992, 57.
  3. http://www.inisbgd.co.rs/celo/2010_3.pdf Ј. В. Вишњаков , Токови Историје 3/2010, 7-23
  4. www.glas-javnosti.co.yu, Приступљено 28. 3. 2013.
  5. Станислав Краков, Пламен четништва, Београд 1930, 90-94.

Литература[уреди]

  • Иветић, Велимир (2000). Начелници генералштаба 1876—2000. Београд: Новинско-информативни центар ВОЈСКА. 


Претходник:
генерал
Јован Мишковић

Начелник Главног генералштаба
18971898.

Наследник:
генерал
Димитрије Цинцар-Марковић
Претходник:
генералштабни пуковник
Драгомир Вучковић
Министар војни Краљевине Србије
18991900.
Наследник:
генералштабни потпуковник
Милош Васић