Лазар Бранковић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 24: Ред 24:
| опис_грба =
| опис_грба =
}}
}}
'''Лазар Бранковић''' ([[1421]] — [[1458]]), деспот српски и владар 1456—1458, син [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]].
'''Лазар Бранковић''' ([[1421]] — [[1458]]) био је српски деспот и владар (1456—1458), син [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]].


После ослепљења Гргура и Стефана Бранковића 1441. године, Лазар је, као преостали здрави син Ђурђа Бранковића постао и његов једини могући наследник. Носио је титулу [[деспот]]а још од своје женидбе са [[Јелена Палеолог Бранковић|Јеленом Палеолог]] [[1446]]. године. Лазар Бранковић преузима власт после смрти Ђурђа Бранковића 24. децембра [[1456]]. године.<ref name="Drz_Des">Андрија Веселиновић, ''„Држава српских деспота“'', Београд 2006.</ref>
После ослепљења Гргура и [[Стефан Бранковић|Стефана Бранковића]] 1441. године, Лазар је, као преостали здрави син Ђурђа Бранковића, постао и његов једини могући наследник. Носио је титулу [[деспот]]а још од своје женидбе са [[Јелена Палеолог Бранковић|Јеленом Палеолог]] [[1446]]. године. Лазар Бранковић преузео је власт после смрти Ђурђа Бранковића 24. децембра [[1456]]. године.<ref name="Drz_Des">Андрија Веселиновић, ''„Држава српских деспота“'', Београд 2006.</ref>


Политика коју води млади Лазар је била слична оној коју је водио његов отац за живота. Деспот Лазар је окончао преговоре са Турском, које је његов отац почео.
Политика коју је водио млади Лазар је била слична оној коју је водио његов отац за живота. Деспот Лазар је окончао преговоре са Турском, које је његов отац почео. Склопио је јануара [[1457]]. године уговор о обнављању вазалних обавеза према [[Османско царство|Османском царству]]. Био је дужан да плаћа годишњи [[Harač|харач]], нешто мањи него у Ђурђево време, јер није држао [[Ново Брдо]].
Склопио је јануара [[1457]]. године уговор о обнављању вазалних обавеза према Османском царству. Био је дужан да плаћа годишњи харач, нешто мањи него у Ђурђево време, јер није држао [[Ново Брдо]].


За време владавине младог деспота Лазара, утицајни племић, [[Михаило Анђеловић]], брат [[Махмуд-паша Анђеловић|Махмуд-Паше Анђеловића]] (који је током ранијег напада на Србију заробљен и одгајен као муслиман, а са временом је у Османском царству стекао чин Великог везира) је наставио свој политички успон у Србији. Михаило Анђеловић је, због својих веза на турском двору, био главни посредник у склапању примирја са Турском и обнављању вазалних веза Лазара Бранковића и [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]] Освајача.
За време владавине младог деспота Лазара, утицајни племић, [[Михаило Анђеловић]], брат [[Махмуд-паша Анђеловић|Махмуд-Паше Анђеловића]] (који је током ранијег напада на Србију заробљен и одгајен као муслиман, а са временом је у Османском царству стекао чин Великог везира) је наставио свој политички успон у Србији. Михаило Анђеловић је, због својих веза на турском двору, био главни посредник у склапању примирја са Турском и обнављању вазалних веза Лазара Бранковића и [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II Освајача]].


Тако је султан Мехмед II Освајач склопио са деспотом Лазаром јануара 1457. године уговор по коме се обавезао да врати деспоту Лазару очеве поседе.
Тако је султан Мехмед II Освајач склопио са деспотом Лазаром јануара 1457. године уговор по коме се обавезао да врати деспоту Лазару очеве поседе.
[[Датотека:Serbian despotate 1455 1459-sr.png|мини|десно|250п|Српска деспотовина 1455—1459. године]]
[[Датотека:Serbian despotate 1455 1459-sr.png|мини|лево|280п|Српска деспотовина 1455—1459. године]]
⚫
Поред везаности са Турском, деспот Лазар је био и угарски вазал, јер је тако чувао северну границу деспотовине. Тако је угарски краљ [[Ладислав V Посмрче]] помагао деспота Лазара. Деспот Лазар је, као племић и зет убијеног [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]], учествовао у суђењу на коме је [[Владислав Хуњади]] осуђен на смрт. Деспот је, користећи сукобе у Угарској, освојио [[Ковин]] и друге дунавске тврђаве са леве стране реке. Имао је извесних успеха у борби против Хуњадијевог савезника [[Михаљ Силађи|Михаила Силађија]], али је овај ипак успео да заустави даље наступање војске Деспота Лазара на север.
Поред везаности са Турском, деспот Лазар је био и угарски вазал, јер је тако чувао северну границу деспотовине.
⚫
Тако је угарски краљ [[Ладислав V Посмрче]] помагао деспота Лазара. Деспот Лазар је, као племић и зет убијеног [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]], учествовао у суђењу на коме је Владислав Хуњади осуђен на смрт. Деспот је, користећи сукобе у Угарској, освојио [[Ковин]] и друге дунавске тврђаве са леве стране реке. Имао је извесних успеха у борби против Хуњадијевог савезника [[Михаљ Силађи|Михаила Силађија]], али је овај ипак успео да заустави даље наступање војске Деспота Лазара на север.


Ситуација у Деспотовини се додатно компликује смрћу његове мајке, Јерине Кантакузин (неки страни историчари тог времена тврде да ју је Лазар отровао<ref name=postgm>Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.</ref>, међутим, познато је да се Лазар налазио у Смедереву у време када је његова мајка умрла у Руднику). Тада се против младог деспота подигла опозиција коју је предводио Јеринин брат Тома Кантакузин. Непосредно после је Тома Кантакузин заједно са својим савезницима побегао из Србије.
Ситуација у Деспотовини се додатно закомпликовала смрћу његове мајке, [[Јерина Кантакузин|Јерине Кантакузин]] (неки страни историчари тог времена тврде да ју је Лазар отровао<ref name=postgm>Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.</ref>, међутим, познато је да се Лазар налазио у Смедереву у време када је његова мајка умрла у Руднику). Тада се против младог деспота подигла опозиција коју је предводио Јеринин брат, [[Тома Кантакузин]]. Непосредно после је Тома Кантакузин, заједно са својим савезницима, побегао из Србије. У међувремену, [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] се више није суздржавао од напада на Србију.
У међувремену, [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] се више није суздржавао од напада на Србију.


Прве вести о гомилању турске војске на српске границе су стигле деспоту Лазару децембра 1457. године. Он је одмах јављао угарском краљу Ладиславу да му пошаље војску да би бранио деспотовину.
Прве вести о гомилању турске војске на српске границе су стигле деспоту Лазару децембра 1457. године. Он је одмах јављао угарском краљу Ладиславу да му пошаље војску да би бранио деспотовину.
Ред 45: Ред 42:
Међутим, у тим преговорима, изненада је умро [[20. јануар]]а 1458. у Смедереву. Имао је мање од четрдесет година.
Међутим, у тим преговорима, изненада је умро [[20. јануар]]а 1458. у Смедереву. Имао је мање од четрдесет година.


Пошто деспот није имао мушке деце, само ћерке: Марију, Јерину и Милицу, после његове смрти поставило се питање наследника.
Пошто деспот није имао мушке деце, већ само ћерке Марију, Јерину и Милицу, после његове смрти поставило се питање наследника.


Од почетка фебруара 1458. године земљом је управљало намесништво које су сачињавали Михаило Анђеловић, Јелена Палеолог, и слепи [[Стефан Бранковић]].<ref name="Drz_Des" />
Од почетка фебруара 1458. године земљом је управљало намесништво које су сачињавали Михаило Анђеловић, Јелена Палеолог и слепи [[Стефан Бранковић]].<ref name="Drz_Des" />


Чувени [[романтизам|романтичарски]] песник [[Војислав Илић]] је о смрти деспота Лазара написао песму „Пећина на Руднику“ у којој описује његово кајање због убиства мајке.<ref>[http://www.kodkicosa.com/pecina_na_rudniku.htm Пећина на Руднику]</ref>
Чувени [[романтизам|романтичарски]] песник [[Војислав Илић]] је о смрти деспота Лазара написао песму „Пећина на Руднику“ у којој је описао његово кајање због убиства мајке.<ref>[http://www.kodkicosa.com/pecina_na_rudniku.htm Пећина на Руднику]</ref>


== Референце ==
== Референце ==
Ред 55: Ред 52:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
⚫
{{Commonscat|Lazar Branković}}
{{портал|Биографија|Историја}}
{{портал|Биографија|Историја}}
* [http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0350-08020856183R Петар Рокаи: Прилог биографији деспота Лазара Бранковића], Историјски часопис, број 56, 2008. године
* [http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0350-08020856183R Петар Рокаи: Прилог биографији деспота Лазара Бранковића], Историјски часопис, број 56, 2008. године
Ред 62: Ред 60:


{{DEFAULTSORT:Бранковић, Лазар}}
{{DEFAULTSORT:Бранковић, Лазар}}
⚫
{{Commonscat|Lazar Branković}}


[[Категорија:Рођени 1421.]]
[[Категорија:Рођени 1421.]]

Верзија на датум 6. мај 2015. у 20:16

Лазар Бранковић
Детаљ повеље у Есфигменском манастиру на Светој гори,
1429. године
Лични подаци
Датум рођењаоко 1421.
Место рођењаБеоград,
Датум смрти20. јануар 1458.
Место смртиСмедеревски Град,
Гробнепознато
Породица
СупружникЈелена Палеолог
ПотомствоЈелена Бранковић
Ирина Бранковић
Милица Бранковић
РодитељиЂурађ Бранковић
Ирина Кантакузин
ДинастијаШаблон:БРАНКОВИЋИ
деспот Србије
Период1456 — 1458
ПретходникЂурађ Бранковић
НаследникСтефан Бранковић

Лазар Бранковић (1421 — 1458) био је српски деспот и владар (1456—1458), син Ђурђа Бранковића.

После ослепљења Гргура и Стефана Бранковића 1441. године, Лазар је, као преостали здрави син Ђурђа Бранковића, постао и његов једини могући наследник. Носио је титулу деспота још од своје женидбе са Јеленом Палеолог 1446. године. Лазар Бранковић преузео је власт после смрти Ђурђа Бранковића 24. децембра 1456. године.[1]

Политика коју је водио млади Лазар је била слична оној коју је водио његов отац за живота. Деспот Лазар је окончао преговоре са Турском, које је његов отац почео. Склопио је јануара 1457. године уговор о обнављању вазалних обавеза према Османском царству. Био је дужан да плаћа годишњи харач, нешто мањи него у Ђурђево време, јер није држао Ново Брдо.

За време владавине младог деспота Лазара, утицајни племић, Михаило Анђеловић, брат Махмуд-Паше Анђеловића (који је током ранијег напада на Србију заробљен и одгајен као муслиман, а са временом је у Османском царству стекао чин Великог везира) је наставио свој политички успон у Србији. Михаило Анђеловић је, због својих веза на турском двору, био главни посредник у склапању примирја са Турском и обнављању вазалних веза Лазара Бранковића и Мехмеда II Освајача.

Тако је султан Мехмед II Освајач склопио са деспотом Лазаром јануара 1457. године уговор по коме се обавезао да врати деспоту Лазару очеве поседе.

Српска деспотовина 1455—1459. године

Поред везаности са Турском, деспот Лазар је био и угарски вазал, јер је тако чувао северну границу деспотовине. Тако је угарски краљ Ладислав V Посмрче помагао деспота Лазара. Деспот Лазар је, као племић и зет убијеног Улриха II Цељског, учествовао у суђењу на коме је Владислав Хуњади осуђен на смрт. Деспот је, користећи сукобе у Угарској, освојио Ковин и друге дунавске тврђаве са леве стране реке. Имао је извесних успеха у борби против Хуњадијевог савезника Михаила Силађија, али је овај ипак успео да заустави даље наступање војске Деспота Лазара на север.

Ситуација у Деспотовини се додатно закомпликовала смрћу његове мајке, Јерине Кантакузин (неки страни историчари тог времена тврде да ју је Лазар отровао[2], међутим, познато је да се Лазар налазио у Смедереву у време када је његова мајка умрла у Руднику). Тада се против младог деспота подигла опозиција коју је предводио Јеринин брат, Тома Кантакузин. Непосредно после је Тома Кантакузин, заједно са својим савезницима, побегао из Србије. У међувремену, Мехмед II се више није суздржавао од напада на Србију.

Прве вести о гомилању турске војске на српске границе су стигле деспоту Лазару децембра 1457. године. Он је одмах јављао угарском краљу Ладиславу да му пошаље војску да би бранио деспотовину.

Међутим, у тим преговорима, изненада је умро 20. јануара 1458. у Смедереву. Имао је мање од четрдесет година.

Пошто деспот није имао мушке деце, већ само ћерке Марију, Јерину и Милицу, после његове смрти поставило се питање наследника.

Од почетка фебруара 1458. године земљом је управљало намесништво које су сачињавали Михаило Анђеловић, Јелена Палеолог и слепи Стефан Бранковић.[1]

Чувени романтичарски песник Војислав Илић је о смрти деспота Лазара написао песму „Пећина на Руднику“ у којој је описао његово кајање због убиства мајке.[3]

Референце

  1. ^ а б Андрија Веселиновић, „Држава српских деспота“, Београд 2006.
  2. ^ Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
  3. ^ Пећина на Руднику

Спољашње везе

Лазар Бранковић на Викимедијиној остави.


Деспот Србије
(1456 — 1458)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лазар_Бранковић&oldid=10987952”