Свевлад

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Свевлад
Srpske Sklavinije.png
Српске склавиније
Место рођења Бела Србија
Датум смрти око 660.
Место смрти Србија
Династија Властимировићи
Отац Непознати кнез ?
Потомство Селимир ?
кнез (архонт) Србије
Период око 630/648/652 — око 660.
Претходник Непознати кнез ?
Наследник Селимир ?

Свевлад је легендарни српски жупан из VII века.

Према Летопису попа Дукљанина и неким другим мање познатим извор, Свевлад се помиње као први познати жупан међу балканским Србима.[1] Код Дукљанина, он се помиње као Сенулат[1], али његово име се у каснијим преводима транскрибује као Свевлад, на пример, код Орбина и Марулића[2]. По Летопису и његовим преписима, Свевлад/Сенулат је син и наследник његовог оца Оштроила и унук Сенубалда/Свевлада I[1][2].

Према овом документу, Сенубалд је био готски краљ, чија је држава највероватније била лоцирана на територији данашње Румуније[2], тако да се може довести у везу са гепидским краљевством. Он је послао своја два сина, Оштроила и Тотилу са војском да оснују државе на Апенинском и Хелмском (Балканском) полуострву[1][2]. Након успостављања државе, Оштроило је послао сина са војском у Загорје (Transmontana), али док је Свевлад био у боју, Византинци су напали Оштроилову државу и он је погинуо у боју код Скадра, који се вероватно одиграо негде између 630. и 652. године. Тада га је наследио Свевлад[1][2], који је, бесан Грке који су му убили оца, протеривао хришћане[1][3].

Иако је наведен као први познати жупан, он је други владар који се спомиње након доласка Срба на Балкан током владавине византијског цара Ираклија. Први је, према Дукљанину, Оштроило. Према истим изворима, његово присуство на власти није тачно утврђено, али се претпоставља да је владао око 630/648/652 до око 660. године. Наследио га је његов син Селимир.

О овом легендарном владару немамо довољно података из других савремених извора, због чега се и сматра легендом.

Границе државе[уреди]

Непосредно након крајњег стационирања на Балкану, Срби су основали склавиније, тј. кнежевине. На почетку, било је 6 склавинија, које су само формално признавале власт византијског цара - Србија, Дукља, Травунија, Конавли, Захумље и Паганија. За границе Србије, у којој је највероватније владао Свевлад, каже се да је била лоцирана у пределу између токова Пиве, Таре, Лима, Ибра, Западне Мораве и Дрине[4], а њен геополитички центар био је између Пиве, Таре и Лима[5]. Међутим, држава је у почетку обухватала и територију између јужног тока реке Босне и реке Дрине[6], за коју Ђорђе Бубало каже да се касније издвојила као засебна кнежевина[4] (могуће за време Свевладовог сина Селимира).

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Поп Дукљанин (1988). Љетопис попа Дукљанина. Београд. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Мавро Орбин (2016) "Краљевство Словена" Ганеша, Београд
  3. ^ Jerzy Strzelczyk: Mity, podania i wierzenia dawnych Słowian. Poznań: Rebis. 2007. ISBN 978-83-7301-973-7.
  4. 4,0 4,1 Бубало, Бечановић (2010)
  5. ^ Група аутора (1973) "Општа енциклопедија "Larousse" " Вук Караџић, Београд
  6. ^ Михаљчић (2003)

Литература[уреди]


Претходник:
Непознати кнез
Кнез Србије
око 630/648/652 — око 660.

Наследник:
Владин