Свевлад

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Свевлад
Srpske Sklavinije.png
Место рођења Бела Србија
Датум смрти 7. век
Место смрти Србија
Династија Властимировићи
Отац Непознати кнез ?
Потомство Селимир ?
кнез (архонт) Србије и Свети Цар
Период 7. век
Претходник Непознати кнез ?
Наследник Селимир ?

Свевлад је легендарни српски жупан из VII века.

Према Летопису попа Дукљанина и неким другим мање познатим изворима, Свевлад се помиње као први познати жупан (и свети цар) међу балканским Србима.[1] Код Дукљанина, он се помиње као Сенулат[1], али његово име се у каснијим преводима транскрибује као Свевлад, на пример, код Орбина и Марулића[2]. По Летопису и његовим преписима, Свевлад/Сенулат је син и наследник његовог оца Оштроила и унук Сенубалда/Свевлада I[1][2].

Према овом документу, Летопису попа Дукљанина, Сенубалд је био готски краљ, чија је држава највероватније била лоцирана на територији данашње Румуније[2], тако да се може довести у везу са Гепидским краљевством. Он је послао своја два сина, Оштроила и Тотилу са војском да оснују државе на Апенинском и Балканском полуострву[1][2]. Након успостављања државе, Оштроило је послао сина са војском у Загорје (Transmontana), али док је Свевлад био у боју, Византинци су напали Оштроилову државу и он је погинуо у боју код Скадра. Тада га је наследио Свевлад[1][2], који је, бесан на Грке који су му убили оца, протеривао хришћане[1][3].

Непознато је да ли је он Непознати кнез или Селимир. Његово присуство на власти није тачно утврђено. Наследио га је његов син Селимир. О овом легендарном владару немамо довољно података из других савремених извора, због чега се и сматра легендом.

Границе државе[уреди]

Непосредно након крајњег стационирања на Балкану, Срби су основали склавиније, тј. кнежевине. На почетку, било је 6 склавинија, које су само формално признавале власт византијског цара – Србија, Дукља, Травунија, Конавли, Захумље и Паганија. За границе Србије, у којој је највероватније владао Свевлад, каже се да је била лоцирана у пределу између токова Пиве, Таре, Лима, Ибра, Западне Мораве и Дрине[4], а њен геополитички центар био је између Пиве, Таре и Лима[5].

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Поп Дукљанин (1988). Љетопис попа Дукљанина. Београд. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Мавро Орбин (2016) "Краљевство Словена" Ганеша, Београд
  3. ^ Jerzy Strzelczyk: Mity, podania i wierzenia dawnych Słowian. Poznań: Rebis. 2007. ISBN 978-83-7301-973-7..
  4. ^ Бубало, Бечановић (2010)
  5. ^ Група аутора (1973) "Општа енциклопедија "Larousse" " Вук Караџић, Београд

Литература[уреди]


Претходник:
Непознати кнез
Кнез Србије
7. век

Наследник:
Владин