Споменик природе Гинко у Апатину
Споменик природе Гинко у Апатину | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Апатин |
Општина | Апатин |
Држава | Србија |
Координате | 45° 40′ 17″ С; 18° 58′ 35″ И / 45.6713763° С; 18.9764281° И |
Година заштите | 1975. |
Степен заштите | III |
Старатељ | Завод за заштиту природе Србије |
Званични веб-сајт |
Споменик природе Гинко у Апатину је заштићено стабло гинка од 1975. године који се налази у Апатину, У Западнобачком управном округу, у Војводини.
Локација
[уреди | уреди извор]Заштићено стабло гинка (Ginko biloba) се налази у дворишту Апатинске пиваре.[1]
Споменик природе
[уреди | уреди извор]Заштићено стабло гинка у Апатину је имало такве услове за развој да је развило потпуно правилан хабитус. То је веома редак случај јер је већина стабала ове врсте код нас сађена у склопу неког парка заједно са другим врстама. Ово стабло је имало довољно светлости и добре педолошке услове да расте као солитер. Старост му се процењује на око 90 година, а виталност и димензије (висина 18 м, пречник крошње 22 м и пречник дебла 2,20 м) указују на његову велику вредност. Споменик природе Гинко у Апатину је веома декоративо и представља један од најрепрезентативнијих примерака ове врсте код нас.[1]
Као споменик природе Гинко у Апатину је уписан у Службени лист општине Апатин 6/1994.[2]
Категорија заштићеног споменика природе
[уреди | уреди извор]Стабло гинка је убрштено у споменик природе III категорије – природно добро од изузетног значаја, од стране Завода за заштиту природе Србије.[3][4]
Управљач
[уреди | уреди извор]Споменик природе Гинко у Апатину је поверен на управљање Апатинској пивари, Апатин.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „GINKO U APATINU”. turistickiklub.com. Приступљено 7. 6. 2024.
- ^ а б „СПОМЕНИЦИ ПРИРОДЕ БОТАНИЧКОГ КАРАКТЕРА” (PDF). zzps.rs. Приступљено 7. 6. 2024.
- ^ „ИНТЕГРИСАНА ДОЗВОЛА за постројење APATINSKA PIVARA DOO” (PDF). ekologija.gov.rs. Приступљено 7. 6. 2024.
- ^ „Заштићена подручја природе у Србији”. staniste.org.rs. Приступљено 7. 6. 2024.