Јермени у Русији
Укупна популација | |
---|---|
1.182.388 (попис 2010. године), процена до 2.500.000 (2002)[1] | |
Региони са значајном популацијом | |
Краснодарска Покрајина | 281.680 (2010) |
Ставропољска Покрајина | 161.324 (2010) |
Москва | 106.466 (2010) |
Ростовска област | 110.727 (2010) |
Московска област | 63.306 (2010) |
Санкт Петербург | 19.971 (2010) |
Република Крим | 8.769 (2001) |
Севастопољ | 1.319 (2001) |
Језици | |
Јерменски и руски | |
Религија | |
Хришћани, претежно Јерменска апостолска црква[2][3] | |
Сродне етничке групе | |
Индоевропљани |
Јермени у Русији или Руски Јермени (јерм. Ռուսաստանահայեր) становници су Русије јерменског порекла. Према попису из 2010. године, у Русији је било више од 1.182.000 Јермена[4], 2001. године - преко 1.130.000, а 1989. године - преко 532.000[5], односно 0,86% од укупног броја становника Русије према званичном попису становништва[6]. Према "Унији Јермена Русије", број јерменске дијаспоре у Русији премашује 2,5 милиона људи (2002)[1]. У неколико његових говора, руски председник Владимир Путин, позивајући се на број Јермена у Русији, указао је на број од "око 3 милиона људи". Око половине руских Јермена живи компактно у три јужне регије Руске Федерације, у Краснодару, Ставропољској Покрајини и Ростовској области.
Историја
[уреди | уреди извор]Рани период
[уреди | уреди извор]Јермени су настањивали подручје Русије још од касног среднег века, када су различите занатлије и трговци населили Русију, односно Крим и Северни Кавказ како би успоставили трговинске везе и спровели трговину.
Руска Империја
[уреди | уреди извор]Значајан број Јермена већ је живео у Руској Империји пре двадесетих година 19. века. После уништавања последњих независних јерменских држава у средњем веку, племство се дезинтегрише и одлази. Такви Јермени су се нашли у већини градова Закавказја, на почетку 19. века. Јерменски трговци су спровели своју трговину у целом свету. Године 1778, царица Русије Катарина Велика позвала је јерменске трговце са Крима у Русију и они су успоставили насеље у близини града Ростов на Дону[7] . Руске владајуће класе поздравиле су предузетничке вештине Јермена као подстицај економији. Имиџ Јермена као "жилавих трговца" већ је био широко распрострањен. Јермени су били много вештији у прилагођавању новим економским условима него њихови суседи са Закавказја, Грузијци и Азери. Они су постали најмоћнији елемент у општинском животу Тбилисија, а крајем 19. века почели су да купују земље из грузијских племства. Јерменски предузетници су након 1870. године имали велике инвестиције и улагали у производњу уља у Бакуу у Азербејџану[8].
Број Јермена у Русији
[уреди | уреди извор]Према Синдикату руских Јермена, данас у Русији живи 2,5 милиона Јермена. Према истом извору, око 850.000 су имигранти из Јерменије, 350.000 из Азербејџана и 250.000 из Грузије, укључујући 100.000 из Абхазије и 180.000 лица из средње Азије, углавном из Таџикистана и Туркменистана[9]. Руска влада охрабрује Јермене да емигрирају и сарађују у Русији, пружајући им финансијски подстицај уколико то учине[10]. Јермени у Русији имају једну од највиших стопа образовног достигнућа. Према попису из 2002. године, 21,4% Јермена има вишу школу, 31,8% има "средње Стручно" образовање, а 46,1% има средњу школу[11].
Ранг | Област | 1897 | 1959[12] | 1970[13] | 1979[14] | 1989[15] | 2002[16] | 2010[17] |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | Краснодарска Покрајина | [18] | 13,92678,176 | 98,589 | 120,797 | 182,217 | 274,566 | 281,680 |
2 | Ставропољска Покрајина | [19] | 5,38525,618 | 31,096 | 40,504 | 72,530 | 149,249 | 161,324 |
3 | Москва | [20] | 1,60418,379 | 25,584 | 31,414 | 43,989 | 124,425 | 106,466 |
4 | Ростовска област | [21] | 27,23449,305 | 53,620 | 56,902 | 62,603 | 109,994 | 110,727 |
5 | Московска област | 5,353 | 5,683 | 7,549 | 9,245 | 39,660 | 63,306 | |
6 | Волгоградска област | 2,898 | 4,229 | 6,784 | 26,974 | 27,846 | ||
7 | Саратовска област | [22] | 1681,046 | 1,815 | 3,531 | 6,404 | 24,976 | 23,841 |
8 | Самарска област | 1,027 | 1,629 | 2,216 | 4,162 | 21,566 | 22,981 | |
9 | Санкт Петербург | [23] | 7534,897 | 6,628 | 7,995 | 12,070 | 19,164 | 19,971 |
10 | Јужна Осетија | [24] | 2,09312,012 | 13,355 | 12,912 | 13,619 | 17,147 | 16,235 |
11 | Адигеја | 3,013 | 5,217 | 6,359 | 10,460 | 15,268 | 15,561 |
Москва
[уреди | уреди извор]Руски попис из 2010. године пописао је број 106.466 московских Јермена. Још 63,306 Јермена живело је у Москви у то доба. Постоје разне процене о броју Јермена у Москви: 400.000,[25] 600.000[26], 1.000.000[27][28]. Москва се често сматра највећом јерменском заједницом ван Јерменије.
Санкт Петербург
[уреди | уреди извор]Године 1708. први Јермени дошли су у Санкт Петербург, а 1710. године у граду већ постоје "јерменске канцеларије". 1730. године, под руководством свештеника Иван Шеристанова организована је прва жупанија Јерменске апостолске цркве. Током 20. века број Јермена у Санкт Петербургу је порастао са 1.759 људи 1926. године на 19.164, 2002. године[16]. Према совјетском попису 1989. године, 47% Јермена говори јерменски као матерњи језик, али зна течно и руски, а 52% говори руски као матерњи језик. Око половине Јермена има вишу стручну спрему[29]. Према речима шефа заједнице Јермена у Русији, око 100.000 Јермена живи у региону Санкт Петербурга. Постоје 2 јерменске цркве, верска школа Хаватамк и штампарија[30].
Краснодар
[уреди | уреди извор]Краснодарска Покрајина је место једне од највећих заједница јерменске дијаспоре[тражи се извор]. Према руском попису из 2002. године, било је 274.566 Јермена. 211.397 их је говорило јерменски као матерњи језик, а 6.948 је имало јерменско држављанство. Према проценама, око 500.000, 700.000 или 1.000.000 Јермена је живело у Краснодарској Покрајини[31][32][33].Јермени су концентрисани и у Сочију (80.045 - 125.000)[34][35][36], граду Краснодару[37] (28.022 - 70.000), Армавиру (18.262 - 50.000), граду Туапсе (18,194), граду Новоросијск (12,092 - 40,000), Апсеронском дистрикту у Краснодару (10,659) и у граду Анапа (8,201)[38][37][39].
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Портрет руско-јерменског генерала Валериана Мадатова, 1820. године
-
Обележавање годишњице геноцида над Јерменима
-
Протести у Москви поводом помиловања Рамила Сафарова
-
Јерменска црква у Москви
-
Јерменска црква Свете Катарине у Санкт Петербургу
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б В России проживает более 2,5 млн армян // РИА Новости, 16.12.2002
- ^ Arena - Atlas of Religions and Nationalities in Russia Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2017). Sreda.org
- ^ „Арена в PDF : Некоммерческая Исследовательская Служба "Среда"”. Sreda.org. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 20. 4. 2014.
- ^ „Информационные материалы об окончательных итогах Всероссийской переписи населения 2010 года”. Архивирано из оригинала 30. 04. 2020. г. Приступљено 08. 09. 2017.
- ^ „Лица России. Проект ИА Росбалт”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2011. г. Приступљено 08. 09. 2017.
- ^ „Армяне — 6-я по численности нация в России”. Архивирано из оригинала 26. 06. 2012. г. Приступљено 08. 09. 2017.
- ^ Suny. Armenian People. стр. 110
- ^ Suny, Ronald Grigor (1993). „Images of Armenians in the Russian Empire”. Looking Toward Ararat: Armenia in Modern History. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20773-9.
- ^ В России проживает более 2,5 млн армян (на језику: руски). РИА "Новости". 16. 12. 2002. Приступљено 21. 7. 2012.
- ^ „Armenia Urges Russia to Discourage Armenian Migration”. Asbarez.com. Приступљено 2. 5. 2016.
- ^ „Народы России. Атлас культур и религий”. Приступљено 2. 5. 2016.
- ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016.
- ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016.
- ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016.
- ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016.
- ^ а б National composition of population for regions of the Russian Federation Архивирано 2007-02-17 на сајту Wayback Machine
- ^ (језик: руски) Национальный состав населения по субъектам Российской Федерации Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2012)
- ^ (језик: руски) Кубанская область
- ^ (језик: руски) Ставропольская губерния
- ^ (језик: руски) Московская губерния
- ^ (језик: руски) Облась Войска Донского
- ^ (језик: руски) Саратовская губерния
- ^ (језик: руски) г. Санкт-Петербург
- ^ (језик: руски) Терская область - Владикавказский округ
- ^ (језик: руски) В России армян "обласкали и дали им охоту"
- ^ (језик: руски) В России проживает более 2,5 млн армян
- ^ (језик: руски) Сколько русских осталось в Москве?
- ^ Armenian population in the world Архивирано 2013-05-11 на сајту Wayback Machine
- ^ „Бизнес Санкт - Петербурга - Информация о организации”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2010. г. Приступљено 2. 5. 2016.
- ^ Տերտերյանը "վերադարձավ" Հայրավանք // Havatamk, #8, (2015). стр. 6, by Samvel Danielyan
- ^ Կրասնոդարի երկրամասում 500 հազար հայ է բնակվում. Armenpress (на језику: јерменски). 20. 1. 2003. Приступљено 30. 9. 2013.
- ^ Կրասնոդարի հայերի գլխավոր խնդիրը հայապահպանությունն է, ասում է համայնքի ղեկավարը. PanARMENIAN.Net (на језику: јерменски). 8. 6. 2012. Приступљено 30. 9. 2013.
- ^ Savva, Mikhail (2007). „Армяне Краснодарского края в контексте современной миграционной ситуации [Krasnodar Krai Armenians in the context of the recent migration situation]” (PDF) (на језику: руски). Noravank Foundation. Приступљено 2. 5. 2013.
- ^ Schreck, Carl (5. 5. 2006). „Sochi's Armenian Diaspora Weeps”. The Moscow Times. Архивирано из оригинала 30. 5. 2014. г. „With 125,000 ethnic Armenians in Sochi, out of a total of 400,000 people...”
- ^ „В России проживает более 2,5 млн армян [Over 2.5 million Armenians live in Russia]” (на језику: руски). RIA Novosti. 15. 12. 2003. Приступљено 2. 5. 2013.
- ^ Сочинская Городская Администрация (2002 г.) (на језику: руски). Приступљено 30. 9. 2013.
- ^ а б (језик: руски) НАСЕЛЕНИЕ КРАСНОДАРСКОГО КРАЯ
- ^ Коновалова, Евгения (12. 02. 2007). Армяне на Кубани: мигранты или местные жители? (на језику: руски). ЮГА.ру. Приступљено 19. 07. 2012.
- ^ „People speak Armenian in Armavir”. A1plus. 25. 01. 2011. Приступљено 19. 07. 2012.