Пређи на садржај

Кошћеј Бесмртни

С Википедије, слободне енциклопедије
Кошћеј Бесмртни, илустрација из бајке Марија Моревна, аутор Иван Билибин (1901)

Кошћеј Бесмртни (рус. Кощей Бессмертный, од стсл. кость — „кост” и кашей — „заробљеник”)[1] је лик из источнословенске митологије и руског фолклора, посебно руских бајки.

Сачувано је неколико приповедака о Кошћеју захваљујући преписима Пушкина, Толстоја, Афанасјева и других аутора.[1]

Он је моћно биће, старац од костију, отимач невеста или мајке главног јунака. Такође је цар чаробњака, па чак и војни заповедник, који је дошао да спали руске градове. У неким приповеткама налази се већ триста година окован у заробљеништву у шуми или у подземљу.[1] Кошћеј Бесмртни је негативан лик, чија је душа сакривена на тајном месту. Он је непобедив све док му је душа нетакнута,[2] а на крају обавезно умире.

У приповеци Кошћеј Бесмртни, Кошћејева смрт је сакривена на острву Бујан, које у руском фолклору има чудесну снагу. Тамо су ствари које јунацима помажу да се боре са злом. На острву се налазе мистични храст и камен алатир који означава „центар света”.[1] Испод храста или у његовим гранама налази се ковчег у коме је смештена његова бесмртност. Кад се ковчег отвори, из њега искаче зец, у зецу је птица, у њој јаје, у јајету игла, а Кошћеј умире пошто се јаје разбије и игла сломије.

Кашчеј Бесмртни је опера из једног чина, аутора Николаја Римског-Корсакова. Премијерно је изведена у театру Соловодников 25. децембра 1902. године у Москви. Либрето је написао сам композитор, на основу сценарија Јевгенија Петровског. Премијером је дириговао Михаил Иполитов-Иванов. Композитор је направио ревизију опере 1906. године.[3]

Марта 1905. године, након крвавог обрачуна са револуционарима, група студената Петроградског конзерваторијума, под руководством Александра Глазунова је организовала извођење Кашчеја Бесмртног као омаж Римском-Корсакову, који је отпуштен са свог професорског места због подршке студентском штрајку.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Премк Богатај, Ева (2016). „Мотив бесмртности у контексту космогоније у српској народној приповеци Баш Челик и и руској Кощей Бессмертный”. Филолошке студије. Скопље: Институт за македонска литература. 2. ISSN 1857-6060. 
  • Стевановић, Ксенија (28. 2. 2011). „Опере – Николај Римски-Корсаков: Кашчеј бесмртни”. РТС. Приступљено 10. 6. 2018.