Пређи на садржај

Нилс Бор

С Википедије, слободне енциклопедије
Нилс Бор
Нилс Бор
Лични подаци
Датум рођења(1885-10-07)7. октобар 1885.
Место рођењаКопенхаген, Данска
Датум смрти18. новембар 1962.(1962-11-18) (77 год.)
Место смртиКопенхаген, Данска
ОбразовањеУниверзитет у Копенхагену, Тринити колеџ
Научни рад
Пољефизика
Познат поКопенхагенска интерпретација
Боров модел
Зомерфелд-Борова теорија
Награде Нобелова награда за физику (1922)
Медаља Френклин (1926)

Потписpotpis_alt}}}

Нилс Хенрик Дејвид Бор (дан. Niels Henrik David Bohr; Копенхаген, 7. октобар 1885 — Копенхаген, 18. новембар 1962) био је дански физичар.[1][2][3] Један је од најистакнутијих научника 20. века. Зачетник је савремене атомистике.[4]

Завршио је универзитет и докторирао у Копенхагену, а затим је 1911. године отишао у Манчестер. Тамо је са Ернестом Радерфордом изучавао структуру атома. После пет година рада у Енглеској, враћа се у Копенхаген и постаје директор данског Института за теоријску физику. Године 1922. добио је Нобелову награду за физику.[3] Потом је низ година изучавао нуклеарну физику, а од 1939. године посебно је проучавао уран.

Када су 1940. године Немци окупирали Данску, Бор је избегао у САД где је учествовао у истраживањима која су касније омогућила израду прве нуклеарне бомбе.

По завршетку Другог светског рата, Бор се вратио у Копенхаген где је изабран за председника Данске академије наука. Заузимао се за ограничење нуклеарног наоружања и забрану коришћења атомских бомби.

Доприноси физици

[уреди | уреди извор]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
Теорија спектра и атомска конституција (Drei Aufsätze über Spektren und Atombau), 1922

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Politiets Registerblade [Register cards of the Police] (на језику: дански). Copenhagen: Københavns Stadsarkiv. 7. 6. 1892. Station Dødeblade (indeholder afdøde i perioden). Filmrulle 0002. Registerblad 3341. ID 3308989. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. 
  2. ^ Pais 1991, стр. 44–45, 538–539.
  3. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 162. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „Nils Bor (Niels Bohr)”. Biografije. Приступљено 17. 1. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]