Панчево — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 33: | Ред 33: | ||
'''Панчево''' (лат.'''''Pančevo''''';мађарски '''''Pancsova''''' ) је град у [[Банат]]у, на [[Тамиш]]у. Територијално гледано, Панчево је седиште истоимене општине као и [[Јужно-Банатски округ|Јужно-Банатског округa]] ([[Република Србија]], [[СЦГ]]). У самом граду живи 76,654 људи, на подручју општине 130,280 |
'''Панчево''' (лат.'''''Pančevo''''';мађарски '''''Pancsova''''' ) је град у [[Банат]]у, на [[Тамиш]]у. Територијално гледано, Панчево је седиште истоимене општине као и [[Јужно-Банатски округ|Јужно-Банатског округa]] ([[Република Србија]], [[СЦГ]]). У самом граду живи 76,654 људи, на подручју општине 130,280. Заједно са приградским насељем [[Старчево]] град Панчево по последњем попису из 2002. године броји 84.702 становника. |
||
==Историја== |
==Историја== |
||
Верзија на датум 26. април 2006. у 23:47
| Панчево | |
| Грб Панчева | |
| Округ | Јужно-Банатски |
| Градоначелник | |
| Површина | |
| Географска дужина и ширина | 44° 87′ 26″ N 20° 66′ 38″ E / 45.45722° С; 21.11056° И Координате: Минуте географске ширине >= 60 Координате: Минуте географске дужине >= 60 {{#coordinates:}}: invalid latitude |
| Становништво | 84.702 (2002) |
| Позивни број | + 381(0)13 |
| Поштански број | СЦГ-26000 |
| Регистарске таблице | ПА |
| Званична презентација града | |
Панчево (лат.Pančevo;мађарски Pancsova ) је град у Банату, на Тамишу. Територијално гледано, Панчево је седиште истоимене општине као и Јужно-Банатског округa (Република Србија, СЦГ). У самом граду живи 76,654 људи, на подручју општине 130,280. Заједно са приградским насељем Старчево град Панчево по последњем попису из 2002. године броји 84.702 становника.
Историја
Први историјски помен Панчева је из 12. века. У средњем веку Панчево је припадало ковинској жупанији. У турско доба било је знатно српско место. После ослобођења од Турака (1716), било је средиште округа. Већ у то доба почиње у Панчеву насељавање Немаца и траје у јачем размеру кроз цео 18. век. Од 1716. до 1764. Панчево је било коморско, а од 1764. до 1794. војно-граничарско трговиште.
1848/49 Панчево је много страдало током револуције. 1873. постало је муниципални град. У другој половини тог века почиње у Панчеву у већој мери насељавање Мађара. 8.11. 1918. ушла је у Панчево српска војска.
31.1. 1921. године имао је 19.362 становника од којих је било; Срба 9.422, Мађара 887, Немаца 7.237, Жидова 600; православних 9.874, католика 6.350, евангелиста 2.500.
Привреда
Становништво Панчева бави се претежно ратарством, али је врло лепо заступљен занат и трговина, нарочито стоком и храном. Индустрија је такође знатна, нарочито свиларска. У Панчеву су две православне цркве; старија (Вазнесенска) са темплом, коју је радио Константин Данил, и нова (Успенска) у византијском стилу, са сликарским и орнаменталним радовима Уроша Предића, Ст. Алексића и Марковића. У Панчеву има гимназија, трговачка академија, мушка и женска грађанска школа и аеродром интернационалног друштва за ваздушни саобраћај.
Телефонски позивни број за Панчево је 013, а поштански број (од 1974. до 2005. године) 26000, аутомобилска ознака је "PA".
Oд пролећа 2005. Панчево је добило Правни Факултет и Факултет хуманистичких наука, који су у саставу Универзитета у Новом Пазару. Панчево је тако постало једини град на Балкану у којем су лоциране студије хебрејског (јеврејског) језика и књижевности.
Литература
- Народна енциклопедија (1927 г.), чланак Д. Поповића;
- Н. Милутиновић, Наше вароши, л (1922);
- Б. Јанкулов, Прилокер, Историја града Панчева (1925).