Пређи на садржај

Херцеговина

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Херцеговина (вишезначна одредница).
Херцеговина
Положај Херцеговине на карти БиХ
Највећи градовиМостар
Требиње
ДржаваБосна и Херцеговина
РегионФедерација Босне и Херцеговине
Република Српска
Административна јединицаХерцеговачко-неретвански кантон
Западнохерцеговачки кантон
Источна Херцеговина
Просторни опсег историјске Херцеговине у три државе: Стара Херцеговина, у данашњој Црној Гори (црвено) и данашњој Србији (жуто); источна и стара Херцеговина у данашњој Републици Српској (љубичасто)
Географска регија Херцеговина, у најужем смислу, према 2. издању Енциклопедије Југославије

Херцеговина је историјска и географска област, која је настала средином 15. века, када је војвода Стефан Вукчић Косача узео титулу: херцег од Светог Саве.[1] Током историје, просторни опсег Херцеговине се постепено мењао. Првобитно се односио на Херцеговину Светог Саве, а потом на Херцеговачки санџак, односно Херцеговачки пашалук.[2] Значајне промене су наступиле 1878. године, када је већи део историјске Херцеговине окупиран од стране Аустроугарске (данашња Херцеговина у ужем смислу), док су мањи делови у два наврата (1878. и 1912. године) прикључени Црној Гори (данашња Стара Херцеговина).

Савремена Херцеговина у ужем смислу означава географску област која обухвата јужну половину Босне и Херцеговине. Херцеговина као стара српска средњовековна земља била је много већа и обухватала је делове данашње западне Црне Горе, делове Полимља и Горњег Подриња, као и Боку которску. (Стара Херцеговина). Ова држава је име добила по титули херцега од Светога Саве (нем. Herzog — „војвода”), владара овог подручја из 15. века Стефана Вукчића Косаче. Кроз историју се називала и Хумска земља, Хум или Захумље.

Историјски и културно она обухвата, или је обухватала, нека подручја источно и североисточно (Стара Херцеговина у Црној Гори, Подрињу и Полимљу). По друштвено-историјским критеријумима, Херцеговина се на неким од ових територија преклапа са Босном.

Херцеговина заузима око 20% територије Босне и Херцеговине, где живи око 10% становништва земље.

Географија

[уреди | уреди извор]

Херцеговина је брдско-планинско подручје које чини део Динарских планина. Типични су предели карста у којима се повремено појављују плодне равнице — поља. Клима је медитеранска, иако са нешто више падавина у односу на просек за овај тип климе. Зиме су благе, и за разлику од суседне Босне, снега у долинама Херцеговине има веома ретко. Лета су сува и врела, посебно у јулу и августу.

Највиши врх је Маглић на 2.386 м, затим Волујак 2.336 м код Гацка. Остали значајни врхови су Чврсница (2.226 м код Посушја и Прењ (2.226 м код Мостара. Значајна планина је и Вран — природна граница између Херцеговине и Босне.

Једина већа река је Неретва, која извире код Гацка и у великом луку дугом 218 км пролази кроз централни део регије. Јужни део Херцеговине припада сливу реке Требишњица, дуге 96,5 км, која извире код Билеће, а понире код Хутова.

Херцеговина нема великих природних језера, али има три велика вештачка: Јабланичко и Рамско на Неретви и Билећко на Требишњици које је највеће вештачко језеро Балкана.

Границе

[уреди | уреди извор]

Данас је територија Херцеговине подељена на више делова, иако је и те како живо сећање херцеговачког народа о јединству тих територија. Херцеговина се дели на Источну и Западну Херцеговину, као део Босне и Херцеговине, и Стару Херцеговину у Црној Гори, део око Пријепоља у Србији, и Конавле у Хрватској.

Изразита је географска граница између Босне и Херцеговине чини планински низ Вран—Радуша—Враница—Битовња—Бјелашница—Трескавица—Зеленгора—Маглић.

Источна Херцеговина већином припада Републици Српској, а њен остатак Федерацији БиХ, с тим да се Западна Херцеговина подудара са Западнохерцеговачким кантоном, а њен централни дио (неумска, чапљинска, столачка, мостарска, јабланичка и коњичка регија) се подудара са Херцеговачко-неретванским кантоном.

У географском смислу, од наведених општина северни дио општине Прозор припада Босни, док Херцеговини припадају и јужни дијелови општина Томиславград и Фоча, чији се већи дијелови такође налазе у Босни, а исто тако Херцеговини, у целини, географски припада и подручје бивше општине Улог, иначе у саставу општине Калиновик. Сматра се да је прелаз из Босне у Херцеговину на превоју Иван-седло. Некада се у географском смислу под Херцеговином подразумевају сливови река Неретве и Требишњице.

Историјска Стара Херцеговина је саставни део Црне Горе, тј. њен северни, планински део (Пива, Никшић, Шавник, Жабљак, (Засада (Бобово)) и Бока которска. У Стару Херцеговину спадају и области око Фоче, Горажда у Босни, Пријепоља у Србији, и област Конавле у Хрватској.

Историја

[уреди | уреди извор]

Херцеговина је своје име добила по великом српском војводи Стефану Вукчићу Косачи, који је владао тим подручјем средином 15. века. Он се 1448. крунисао титулом херцега од Светога Саве у манастиру Милешева[тражи се извор]. Позната је још и као Војводство Светог Саве, зато што је овај српски просветитељ био владар у Хумској земљи, а потом и организатор српске православне Митрополије захумско-херцеговачке[тражи се извор]. Територија којом је владао простирала се од Лима до Цетине и од Раме до Которског залива.

У својој повељи Сплићанима, издатој управо у вријеме владавине Хумском земљом принца Растка Немањића, око 1190—1192. године, Стефан Немања, „сабиратељ свих Српских Земаља”, међу којима су биле и Травунија и Хум, или Захолмије (Захумље) — данашња Херцеговина, каже:

Ја велики жупан Немања дозвољавам Сплићанима да слободно излазе у моју земљу, и сина ми Растка у Хумску земљу, и сина ми Вукана у Зету, и да слободно тргују, и да им се никаква неправда не догоди.

Каснији српски владари у српским земљама, укључујући херцеговачке и босанске, са поносом су своју власт и титуле везивали за име Светога Саве.[тражи се извор]

Средњовековна Херцеговина

[уреди | уреди извор]
Држава Стефана Вукчића Косаче
Главни чланак: Војводство Светог Саве

Херцеговина је настала средином 15. века, када је војвода Стефан Вукчић Косача узео титулу: херцег од Светог Саве.[1] Тадашња Херцеговина Светог Саве је заузимала пространу територију од Полимља на истоку[тражи се извор], до реке Цетине на западу, и од Горњег Подриња на северу до Херцег-Новог на југу.

  • Ширење босанске државе u 14. веку.
    Ширење босанске државе u 14. веку.
  • Херцеговина пре турских освајања.
    Херцеговина пре турских освајања.
  • Војводство С. В. Косаче, 1440. године.
    Војводство С. В. Косаче, 1440. године.
  • Упад војводе С. В. Косаче у Зету (15. век).
    Упад војводе С. В. Косаче у Зету (15. век).

Херцеговина под турском влашћу

[уреди | уреди извор]
Херцеговачки санџак око 1600. године
Херцеговачки пашалук око 1850. године
Главни чланци: Херцеговачки санџак и Херцеговачки пашалук

Османлије су први почели ту регију називати Херцеговина у ствари Вилајет Херцеговина, по њеном тадашњем владару херцегу Косачи. Херцеговина је и под Османлијама задржавала облик самоуправе у виду Херцеговачког пашалука. Херцеговина је држава која је дуго одолијевала нападима Турака, а по освајању нису престајали са устанцима и бунама, највећи је устанак Невесињска пушка који је Херцеговини требало да донесе коначну слободу и обнову независности а потом и уједињења са осталим српским државама.

Херцеговина под аустрогарском влашћу

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Босна и Херцеговина (Аустроугарска)

Аустроугарска је анектирала Херцеговину након Берлинског конгреса. Само дио Херцеговине је ослобођен али као дио Црне Горе у којој је остао до дана данас. Херцеговина је задржала неку врсту аутономије и у Аустроугарској. Херцеговци се опет највише истичу у борби против окупатора и делују у виду организације Млада Босна.

Херцеговина у првој Југославији

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Зетска бановина и Приморска бановина

Херцеговина тада по први пут губи своје име и своју територију и бива подељена на Зетску и Приморску бановину. Приморска бановина после постаје дио Хрватске бановине па тако и дио Херцеговине.

Херцеговина није доживела развој у периоду између два светска рата и остала је по свим параметрима неразвијен регион. Миграције из Херцеговине у друге крајеве биле су честе.[3]

Херцеговина у Другом светском рату

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Херцеговина у Народноослободилачкој борби

Источни Херцеговци су се и тада истицали и борили против злочиначког окупатора многобројним устанцима у којима су поразили злочиначку јединицу озлоглашеног усташе Мија Бабића-Ђованија, десне руке Анте Павелића. Херцеговачки устаници су усташку јединицу поразили а Мија усмртили.

Херцеговина у другој Југославији

[уреди | уреди извор]

Стварањем СФР Југославије, Херцеговина се по први пут присаједињује са Босном у једну федералну јединицу — СР Босна и Херцеговина, задржава своје име али не добија федералну јединицу засебно, што су многи сматрали неправдом узевши у обзир да је добила Македонија, Словенија, Црна Гора, па и Војводина и Косово и Метохија који су имали велики степен аутономије.

Распад Југославије

[уреди | уреди извор]

У време распада СФР Југославије, септембра 1991. године, проглашена је Српска аутономна област Херцеговина (САО Херцеговина). Област је постала део Српске Републике Босне и Херцеговине 1992. године.

  • САО Херцеговина у септембру 1991.
    САО Херцеговина у септембру 1991.
  • САО Херцеговина у новембру 1991.
    САО Херцеговина у новембру 1991.

Херцеговина данас

[уреди | уреди извор]
Административна подела Херцеговине: Херцеговачко-неретвански кантон (жуто), Западнохерцеговачки кантон (зелено), Источна Херцеговина у Републици Српској (плаво)
Општине Источне Херцеговине у Републици Српској

Градови и општине које обухвата Херцеговина су:

Херцеговина данас обухвата око 20% територије и око 10% становништва данашње Босне и Херцеговине. Обухвата Источну Херцеговину (регију у РС), Херцеговачко-неретванску жупанију (кантон у ФБиХ) и Западнохерцеговачки кантон (кантон у ФБиХ).

Знаменити Херцеговци

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Ћирковић 1964b.
  2. ^ Šabanović 1959.
  3. ^ Терзић 2017, стр. 121.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херцеговина&oldid=28829323”