Јевреји — разлика између измена

Јевреји
יְהוּדִים‬ (Yehudim)
	Давидова звијезда, заједнички симбол јеврејског народа
Укупна популација
	14,6—17,8 милиона; Проширено становништво (укључује потпуно или дјелимично јеврејско поријекло): ; 20,7 милиона (2018)
Региони са значајном популацијом
Израел	6.558.000—6.958.000
Сједињене Државе	5.700.000–10.000.000
Француска	453.000–600.000
Канада	391.000–550.000
Уједињено Краљевство	290.000–370.000
Аргентина	180.000–330.000
Русија	172.000–440.000
Њемачка	116.000–225.000
Аустралија	113.000–140.000
Бразил	93.000–150.000
Јужна Африка	69.000–80.000
Украјина	50.000–140.000
Мађарска	47.000–100.000
Мексико	40.000–50.000
Холандија	30.000–52.000
Белгија	29.000–40.000
Италија	28.000–41.000
Швајцарска	19.000–25.000
Чиле	18.000–26.000
Уругвај	17.000–25.000
Шведска	15,000–25,000
Турска	15.000–21.000
Језици
	претежно:; савремени хебрејски; енглески; руски; француски; шпански; ; историјски:; јидиш; ладино; јеврејско-арапски; остали; ; литургијски:; библијски хебрејски; библијски арамејски; талмудски арамејски; ;
Религија
	јудаизам
Сродне етничке групе
	Самарићани; Други левантински и семитски народи као што су Арапи и Асирци;

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 28. фебруар 2021. у 23:38

Јевреји (хебр. יְהוּדִים — „Јехудим”) припадници су етнорелигијске групе и нације, која потиче од Израелита и Хебреја из историјског Израела и Јудеје. Јеврејски етницитет, националност и религија снажно су међусобно повезани, јудаизам је етничка религија Јевреја, али поштовање религија варира од строгог придржавања до потпуног непридржавања.

Јевреји су настали као етничка и религијска група на Средњем истоку током 2. миленијума прије н. е, у дијелу Леванта познат као Земља Израел. Стела Мернептаха по свој прилици потврђује постојање народа Израела негдје у Ханану још у 13. вијеку прије н. е. (касно бронзано доба). Израелити, као изданак хананског становништва, утврдили су своје држаље појавим краљевина Израел и Јудеја. Неки сматрају да су се ханански старосједиоци Израелити спојили са номадским групама познатим као ’Хебреји’. Иако мало који извор детаљно спомиње периоде изгнанства, искуство живота у дијаспори, од вавилонског ропства и изгнанства до римске окупације и изгнанства, као и историјски односи између Јевреја и њихове домовине након тога, постали су главна карактеристика јеврејске историје, идентитета и сјећања.

У наредним миленијумима, заједнице јеврејске дијаспоре спојиле су се у три главне етничке цјелине према мјесту гдје су се њихови преци населили: Ашкенази (средња и источне Европа), Сефарди (у почетку Пиринејско полуострво) и Мизрахи (Средњи исток и сјеверна Африка). Пред Други свјетски рат, јеврејско становништво у свијету достигло је максимум од 16,7 милиона, представљајући око 0,7% свјетског становништва у то вријеме. Приближно 6 милиона Јевреја систематски је убијено током Холокауста. Од тада се становништво полако поново повећавало, а Берманова јеврејска банка података процијенила да број Јевреја износи 14,6—17,8 милиона, што је мање од 0,2% укупног свјетског становништва.^[а]

Држава Израел једина је држава у којој Јевреји чине већину становништва. Она се дефинише као јеврејска и демократска држава у Основним законима, нарочито у дијелу о људском достојанству и слободи, који се заснива на Декларацији о независности из 1948. године. Израелски Закон о повратку додјељу право држављанства Јерејима који су изразили жељу да се настане у Израелу.

Упркос њиховом малом удјелу у укупном свјетском становништву, Јевреји су знатно утицали и допринијели људском напретку на многим пољима, у историјском и савременом добу, укључујући филозофију, етику, књижевност, политику, пословање, фине умјетности и архитектуру, музику, позориште и биоскоп, медицину, науку и технологију, као и религију; Јевреји су аутори Библије, основали су рано хришћанство и имали су дубок утицај на ислам. Јевреји су такође играли значајну улогу у развоју западне цивилизације.

Историја

Према јеврејској Библији, сви Израелићани потичу од Аврама, Исака и Јакова. Аврам је рођен у сумерском граду Ур Касдим, и преселио се са својом породицом у Ханан (који се често назива и Ерец Израел). Аристотел је веровао да су Јевреји дошли из Индије, где су били познати као Калани.^[10] Генетске студије Јевреја показују да већина Јевреја на свету имају заједничко генетско порекло које потиче из Средњег истока, и да они највише заједничког са народима Плодног полумесеца.^[11]^[12]^[13] Међутим, према археолошким изворима, израелитска култура није заузела ову област, већ је израсла из хананске културе.^[14]^[15]^[16]^[17]

Библијска традиција

Према подацима из Јеврејске Библије, Јевреји потичу од древних народа који су населили област Ханан између источне обале Средоземног мора и реке Јордан. Древни јеврејски текстови их описују као децу Израиљову, потомке заједнчких предака, међу којима су Аврам, његов син Исак и Исаков син Јаков. Они су прво живели у околини града Ура у Месопотамији; отуд их довео у Ханан патријарх Аврам. Религијски текстови наговештавају да су номадска путовања Јевреја сконцентрисала око Хеброна у првим вековима 2. миленијума п. н. е. Децу Израиљову су чинила дванаест племена, свако названо по једном од Јаковових дванаест синова: Рувен, Леви, Јуда, Исахар, Симон, Зевулон, Дан, Јосиф, Нафтали, Гад, Асер и Венијамин.

Религијски текстови говоре причу о Јакову и његових дванаест синова, који су напустили Ханан након велике глади и населили се у област Госен у северном Египту, по наговору Јакововог сина Јосифа који је постао фараонов везир. Док су били у Египту за њихове потомке се говори да их египатски фараон претворио у робље, иако нема независних доказа да се ово икада десило. Даље према легенди, након 400 година ропства, Јехова, бог Израела, је послао пророка Мојсија из племена Леви да извуче Израелићане из окова. Према Библији, Јевреји су напустили Египат захваљујући бројним чудима (легенда позната као Егзодус) и предвођени патријарсима (Мојсије, Арон, Исус Навин) лутали дуго по Синајском полуострву и Арапској пустињи, затим освојили своју домовину Ханан и поделили се међу својих 12 племена.

Међутим, археологија показује сасвим другачију причу о пореклу Јевреја, по коме они нису морали да напуштају Левант. Археолошки докази који показују да је колевка Израела Ханан, а не Египат, су многобројни и не остављају места за библијске догађаје.^[18]

Услед честих ратова са староседеоцима Јевреји су прво бирали судије, којим су поверавали команду над војском; касније су се ујединили и почели да бирају цареве; уједињеном јевр. државом владали су Саул, Давид, и Соломон. За њихове владавине Јевреји су коначно потукли старе хананске народе и најопасније непријатеље Филистејце и проширили државу на југ до Црвеног мора, а на север до реке Еуфрат.

Стари век

После Соломонове смрти јеврејска држава поделила се на 2 дела: Израиљ с престоницом у Самарији, и Јудеју с престоницом у Јерусалиму. Самарију је уништио асирски краљ Саргон II (722. п. н. е.). Десет племена која су живјела у сјеверном израелском краљевству, нестало је. Поражени од асирског краља Схалманесера В., они су одведени у горњу Месопотамију и Медеју, данашња Сирија и Ирак. Десет племена никада се није вратило. Они ће се, по вјеровању, једнога дана вратити у Свету земљу, али не док не пређу страшну ријеку Самбаyтон којом ће их Бог заштитити. Јудеју је заузео вавилонски краљ Набукодоносор II (587. п. н. е.) и одвео Јевреје у Вавилонско ропство; из ропства их пустио персијски краљ Кир Велики, али је целу Палестину претворио у персијску сатрапију.

После тога Јевреји су били под влашћу Персијанаца, Александра Великог, Селеукида, Египћана и Римљана (од 63. п. н. е.).

Средином 1. века дигли су побуну коју је угушио римски цар Тит; услед нове побуне (130—135), коју је предводио Бар-Кохба, римски цар Хадријан опустошио је земљу, подигао Јупитеров храм уместо Јахвеовог храма и забранио приступ у Јерусалим Јеврејима, који су онда расељени по свим римским провинцијама.

Средњи век

У 5. веку распада се Римско царство, али Јевреји не успевају услед бурних историјских прилика да се врате у Палестину. Већина Јевреја налази се у то доба у западној Европи, па зато од тада европски Јевреји преузимају вођство међу Јеврејима све до средине 20. века.

У средњем веку најтолерантнији према Јеврејима били су Арапи. Доласком Арапа у Шпанију (711) настао је за Јевреје политички и културни препород, нарочито од 10. до 12. века. Почев од 12. века, јачањем утицаја Римокатоличке цркве, погоршава се положај шпанских Јевреја, а са протеривањем Арапа са Пиринејског полуострва (пад Гранаде 1452) и завођењем инквизиције (1480) њихов положај постаје неодржив. Бежећи из Шпаније и Португалије, Јевреји налазе уточиште у Османском царству и у земљама под турском утицајном сфером. Ова грана Јевреја добиће назив Сефарди (хебр. Шпанци).

Карло Велики је позвао медитеранске Јевреје да населе немачке територије (око 800), па је дошло до сталног насељавања. Ова грана Јевреја добиће назив Ашкенази (хебр. Немци).

У средњовековној Европи нетрепељивост према Јеврејима била је велика. Јевреји су били омрзнути међу већинским хришћанским становништвом због посебне вере и културе. Како је Римокатоличка црква забрањивала хришћанима давање зајмова под камату, Јевреји тако постају једини позајмљивачи новца, што их још додатно омражава међу становништвом.

Нови век

Изолација Јевреја постаје нарочито тешка у доба реформације и католичке реакције, када је папа Павле IV прописао 1555. булу да Јевреји у Папској држави морају становати у гету, тј. у одељеним деловима градова.^[19] Све до половине 18. века културни и политички положај Јевреја не разликује се много од онога у средњем веку. У католичким земљама Јевреји живе у гетима под будном паском инквизиције.

Ашкенази се постепено померају на исток прелазећи у Пољску, поготово након Лутерових настојања да протера Јевреје из немачких држава. До 1600. Пољска је постала место најмасовнијег јеврејског насељавања. И Ашкенази и Сефарди у ово време се баве трговином, будући да нису могли поседовати земљу; а временом настаје међу Ашкеназима јеврејска буржоазија (махом банкари).

Француском револуцијом почиње нови период у историји Јевреја. Године 1791. француски Јевреји су изједначени у грађанским правима са осталим грађанима. Од тада Јевреји се боре за слободу вероисповести и грађанску равноправност.

Током 19. века Јевреји ће изборити грађанску равноправност у свим европским земљама осим у Португалији (тек 1910) и Руској Империји.

Деобама Пољске у другој половини 18. века, велики број пољских Јевреја налази се у границама Русије. Тако се до погрома, крајем 19. века, унутар граница Русије налазило две трећине европских Јевреја, тј. око 5.000,000. Погроми Јевреја дешавали су се у Русији 1881—1882, 1891, 1906—1907. Они су проузроковали јаче емигрирање Јевреја у САД, Палестину и Аргентину. Усељавање у Америку из Европе појачавало се после сваког већег прогона у Европи. У САД Јевреји уживају веће слободе него у Европи, и то им доцније омогућава да у привреди, јавном и културном животу САД играју значајну улогу. У Великој Британији почетком 20. века Јевреји такође стичу знатан утицај.

20. век

Пред крај Првог светског рата (1917) Јеврејима је гарантовала Велика Британија, на основу минималног ционистичког програма, Балфоровом декларацијом оснивање јеврејског националног завичаја у Палестини, а Друштво народа је то 1922. године потврдило унутар британске мандатне области.

На основу расног антисемитизма, који је између два светска рата у Немачкој озакоњен Нирнбершким законима, Хитлер и врхови НСДАП-а после избијања Другог светског рата доносе план о биолошком уништењу Јевреја и других „инфериорних раса”. Тај план спроводио се у неколико фаза на територији читаве окупиране Европе.

Убијено је око шест милиона Јевреја. Масовно страдање јеврејског народа од стране Хитлерове Немачке названо је холокаустом.

Године 1948. основана је на већем делу британског мандатског подручја у Палестини држава Израел, у коју се уселило неколико стотина хиљада Јевреја из свих крајева света. Усељавање је било праћено крвавим сукобима између Јевреја и Арапа. До данас, упркос многим мировним иницијативама и преговорима, није дошло до трајног мира између Јевреја и Арапа.

Религија

Корени јеврејске религије или јудаизма потичу још из номадског периода, када су Јевреји обожавали разне природне појаве. Већ тада један од главних јеврејских богова био је Јахве, бог ветра, олује и ватре. Доцније, Мојсијевим нормирањем јеврејска вера постаје изразито монотеистичка.

Основе вере садржане су у Тори. Јахве је постао једини јеврејски бог, који је у исто време заштитник народа. Јевреји су изабрани народ, носилац идеје о спаситељу света (месија) који ће доћи из јеврејског народа. Одлике вере су: строг морал заснован на Десет божјих заповести, приношење животињских жртава, теократија, строг формализам. Верски центар је јерусалимски храм у коме се једино могу вршити богослужења.

Након уништења јерусалимског храма престаје богослужење, а верски центри постају синагоге. Улогу свештенства преузимају рабини а верски обреди састоје се из молитава и читања Торе. Поред Торе, велику важност има Талмуд — средњовековна збирка расправа које су водили рабини о јеврејском праву, етици, обичајима и историји.

Писмо

Хебрејски алфабет је писмо од 22 слова којим се пише хебрејски језик. Широко је распрострањен и међу јеврејском дијаспором, тако да се још неколико језика, као што су јидиш и ладино, пише овим писмом. Пише се здесна улево. Испрва су сва јеврејска слова консонантска, а вокални знакове су увели рабини у 8. веку.

Старојеврејско писмо није идентично са данашњим. Оно води порекло од месопотамског клинастог писма. Најстарији писани су старојеврејским писмом потичу између 11. и 10. века п. н. е.

Језик

Хебрејски језик (иврит) је семитски језик којим говори око 6 милиона људи, углавном у Израелу где је службени језик.

До 20. века хебрејски језик је био мртав језик. Стварањем државе Израел 1948. године долази до ускрснућа хебрејског језика. Данас под хебрејским језиком или ивритом подразумевамо онај који је настао радом јеврејских лингвиста, који су настојали да поново уведу у живот старојеврејске и арамејске речи где год је могуће, чувајући старе форме у граматичком и синтактичком погледу, уводећи нове форме и нове речи само када је то било неизбежно. Изговор иврита је сефардски изговор старојеврејског писма.

Књижевност

Јеврејска књижевност обухвата време од 3000 година, писана на хебрејском и језицима народа под чијом су влашћу и утицајем Јевреји живели.

Најстарији и најважнији споменик јеврејске књижевности је Библија. Настала је столећима, тек у 8. веку п. н. е. добија завршни облик. Библија садржи многе легенде, историјске податке, филозофске, морално-религиозне погледе, побожне (псалми), па чак и љубавне песме („Песма над песмама”), па отуда представља важан извор за проучавање античке јеврејске историје.

У хеленистичком периоду хебрејски језик постаје мртав језик, а Јевреји стварају махом на грчком језику. У том периоду настаје „Септуагинта”, колективно дело које представља превод хебрејске Библије на грчки језик. У јеврејску књижевност могу се сврстати и дела јеврејских филозофа и историчара; Филона из Александрије и историјска дела Јосифа Флавија, будући да су она изворно писана на грчком језику. Оба дела су важан извор за познавање историје Јевреја из хеленистичког периода.

У касној антици и раном средњем веку најважније дело јеврејске књижевности је Талмуд, а значајна је и верска поезија која је нарочито негована до 8. века.

Класично доба јеврејске књижевности, звано и „Златним добом” је средњовековна јеврејска литература (10-12. в.). У вези с арапском културом развили су се до завидне висине сви облици литерарног стварања. Највећи песници су Габирол, Моше ибн Езра и Јехуда Халеви, а најзначајнији писац је Моше бен Мајмон (Мајмонидес).

За касни средњи век и рани нови век значајна су дела која стварају коментатори Талмуда Јозеф Каро, Менасе бен Израел (16. врк) и др.

Новојеврејска књижевност почиње с европским рационализмом.

Јевреји у Србији

Јевреји у свету

Увек присутне асимилацијске тенденције у локално друштво, те двојност самих Јевреја као верске и народне заједнице, доводе до опречних процена о укупном броју Јевреја. Према једној статистици они чине око 0,2% светског становништва - 13 милиона, а према другој широм света живи око 15 милиона Јевреја.

Држава	јеврејско становништво
САД	5.671.000
Израел ⁽¹⁾	5.300.000
Европа	< 2.000.000
Француска	600.000
ЗНД-државе ⁽²⁾	400.000
тиме Русија ⁽²⁾	230.000
тиме Украјина ⁽³⁾	105.000
Уједињено Краљевство ⁽³⁾	267.000
Немачка ⁽⁴⁾	108.000
Турска ⁽³⁾	30.000
Италија	30.000
Канада	371.000
Аргентина	250.000
Бразил	130.000
Јужна Африка	106.000
Аустралија	100.000
Азија (без Израела, Русије и Турске)	50.000
Мексико	45.000-50.000
Иран	20.405
укупно	око 14.000.000

Примедбе:

¹ око 76% становништва Израела

² подручје бившег Совјетског Савеза; руски попис из 2002, друге процене говоре од преко 1 Мио

³ попис 2001

⁴ немачки статистички завод из 2006, за 2005

По попису у Републици Србији из 2002. године, у Србији живе 1.158 Јевреја. Друге процене говоре од око 3.000 Јевреја у Србији.

Генетичко порекло Јевреја

Велик развој модерне популационе генетике током 90-их година 20. века, као и велико интересовање за порекло Јевреја, резултовао је спровођењем великог броја генетичких студија јеврејског становништва раштрканог по целом свету. Ове студије омогућиле су разјашњавање историјских недоумица, али и тенденциозних антисемититских тврдњи о пореклу Јевреја. Студије популационе генетике показале су да јеврејски народ највећим делом (ашкенаски Јевреји, сефардски Јевреји, Јевреји који су током дијаспоре живели у блискоисточним земљама и земљама северне Африке, Мизрахи Јевреји, воде порекло од древног блискоисточног израелског становништва^[20] Генетичка студија линије мушког порекла, Y-ДНК, која се наслеђује по очинској линији, спроведена током 2000. године од стране велике групе међународних стручњака и обљављена у издању америчке националне академије наука, показала је да јеврејске заједнице у Европи, Северној Африци, Блиском истоку и Америци имају заједничко блискоисточно генетичко порекло. Студија је обухватила 1329 особа из 29 различитих држава^[21] Друга велика студија објављена исте године, утврдила је да око 70% јеврејског становништва у Израелу води директно генетичко порекло од староседелачког становништва, које је хиљадама година живело на том простору.^[22] Студије мајчинске митохондријалне ДНК, спроведене током 2006. године од стране Бехара и сарадника, показале су да ашкенаски Јевреји воде порекло од 150 блискоисточних жена.^[23] Велика трансгеномска студија аутосомалне ДНК спроведена под покровитељством њујоршког колеџа „Алберт Ајнштајн“ током 2010. године, искључила је било какву значајну генетичку контрибуцију туркијског хазарског народа у формирању данашњих ашкенаских Јевреја, (што је често потенцирано у антисемитским круговима) и слично претходним генетичким студијама потврдила заједничко блискоисточно порекло Јевреја.^[24] Иако је преласка у Јудаизам кроз векове било, с обзиром на верска ограничења било их је мало, те је у оквиру генетичке студије Бехара и сарадника 2004. године, укупни генетички инпут европске популације у формирању ашкенаске јеврејске заједнице израчунат на 12,8%.^[25]

Напомене

^ Међутим, тешко је одредити тачан укупан број Јевреја. Поред проблема са пописном методологијом, спорови међу заговорницима халахичних, секуларних, политичких фактора и идентификације предака у вези с тим ко је Јевреј, могу знатно утицати на бројку у зависности од извора.

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т ^ћ Dashefsky, Arnold; Della Pergola, Sergio; Sheskin, Ira, ур. (2018). World Jewish Population (PDF) (Извештај). Berman Jewish DataBank. Приступљено 22. 6. 2019.
^ „Links”. Beth Hatefutsoth. Архивирано из оригинала 26. 3. 2009. г. Приступљено 2. 4. 2012.
^ Kiaris, Hippokratis (2012). Genes, Polymorphisms and the Making of Societies: How Genetic Behavioral Traits Influence Human Cultures. Universal Publishers. стр. 21. ISBN 978-1-61233-093-8.
^ ^а ^б ^в ^г Shen, Peidong; Lavi, Tal; Kivisild, Toomas; Chou, Vivian; Sengun, Deniz; Gefel, Dov; Shpirer, Issac; Woolf, Eilon; Hillel, Jossi; Feldman, Marcus W.; Oefner, Peter J. (септембар 2004). „Reconstruction of patrilineages and matrilineages of Samaritans and other Israeli populations from Y-Chromosome and mitochondrial DNA sequence Variation”. Human Mutation. 24 (3): 248—260. PMID 15300852. S2CID 1571356. doi:10.1002/humu.20077.
^ ^а ^б Ridolfo, Jim (2015). Digital Samaritans: Rhetorical Delivery and Engagement in the Digital Humanities. University of Michigan Press. стр. 69. ISBN 978-0-472-07280-4.
^ Wade, Nicholas (9. 6. 2010). „Studies Show Jews' Genetic Similarity”. The New York Times.
^ Nebel, Almut; Filon, Dvora; Weiss, Deborah A.; Weale, Michael; Faerman, Marina; Oppenheim, Ariella; Thomas, Mark G. (децембар 2000). „High-resolution Y chromosome haplotypes of Israeli and Palestinian Arabs reveal geographic substructure and substantial overlap with haplotypes of Jews”. Human Genetics. 107 (6): 630—641. PMID 11153918. S2CID 8136092. doi:10.1007/s004390000426.
^ ^а ^б „Jews Are The Genetic Brothers Of Palestinians, Syrians, And Lebanese”. Sciencedaily.com. 9. 5. 2000. Приступљено 12. 4. 2013.
^ Atzmon, Gil; Hao, Li; Pe'er, Itsik; Velez, Christopher; Pearlman, Alexander; Palamara, Pier Francesco; Morrow, Bernice; Friedman, Eitan; Oddoux, Carole; Burns, Edward; Ostrer, Harry (јун 2010). „Abraham's Children in the Genome Era: Major Jewish Diaspora Populations Comprise Distinct Genetic Clusters with Shared Middle Eastern Ancestry”. The American Journal of Human Genetics. 86 (6): 850—859. PMC 3032072 . PMID 20560205. doi:10.1016/j.ajhg.2010.04.015.
^ Josephus, Flavius. Contra Apionem, I.176-183. Приступљено 6/16/2012 from http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=J.+Ap.+1.176&fromdoc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0215.
^ Diamond, Jared (1993). „Who are the Jews?” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 07. 2011. г. Приступљено 08. 11. 2010. Natural History 102:11 (November 1993): 12-19.
^ „Jewish and Middle Eastern non-Jewish populations share a common pool of Y-chromosome biallelic haplotypes”. Приступљено 11. 10. 2012.
^ Wade, Nicholas (09. 05. 2000). „Y Chromosome Bears Witness to Story of the Jewish Diaspora”. The New York Times. Приступљено 10. 10. 2012.
^ Tubb 1998, стр. 13–14.
^ Evans 1989, стр. 43.
^ Smith 2002, стр. 6–7.
^ Rendsberg 2008, стр. 3–5.
^ Dever 2002, стр. 99.
^ Crowe, David. The Holocaust: Roots, History, and Aftermath. Westview Press. стр. 36. ISBN 978-0-7867-3242-5.
^ Y Chromosome Bears Witness to Story of the Jewish Diaspora - New York Times, Приступљено 28. 3. 2013.
^ Jewish and Middle Eastern non-Jewish populations share a common pool of Y-chromosome biallelic haplotypes, Приступљено 28. 3. 2013.
^ High-resolution Y chromosome haplotypes of Israeli and Palestinian Arabs reveal geographic substructure and substantial overlap with haplotypes of Jews - Springer^{[мртва веза]}, Приступљено 28. 3. 2013.
^ USA. „The Matrilineal Ancestry of Ashkenazi Jewry: Portrait of a Recent Founder Event”. Ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 31. 05. 2013.
^ USA. „Abraham's Children in the Genome Era: Major Jewish Diaspora Populations Comprise Distinct Genetic Clusters with Shared Middle Eastern Ancestry”. Ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 31. 05. 2013.
^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 11. 2011. г. Приступљено 29. 11. 2011.

Грешка код цитирања: <ref> таг са именом „american-jewish-population” дефинисан у <references> није употребљен у претходном тексту.

Литература

Crowe, David. The Holocaust: Roots, History, and Aftermath. Westview Press. стр. 36. ISBN 978-0-7867-3242-5.
Schama, Simon (2014). The Story of the Jews: Finding the Words 1000 BC-1492 AD. HarperCollins. ISBN 978-0-06-233944-7.
Golden, Jonathan M. (2009). Ancient Canaan and Israel: An Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-537985-3.
Dever, William G. (2002). What Did the Biblical Writers Know and When Did They Know It?. Wm. B. Eerdmans Publishing Company. стр. 99. ISBN 978-0-8028-2126-3.
Schafer, Peter; Schäfer, Peter (2003). The History of the Jews in the Greco-Roman World. Psychology Press. ISBN 978-0-415-30585-3.
Rendsberg, Gary (2008). Greenspahn, Frederick E., ур. The Hebrew Bible: New Insights and Scholarship. NYU Press. стр. 3—5. ISBN 978-0-8147-3187-1.
Smith, Mark S. (2002). The Early History of God: Yahweh and the Other Deities in Ancient Israel. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 6—7. ISBN 978-0-8028-3972-5.
Golden, Jonathan M. (2009). Ancient Canaan and Israel: An Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-537985-3.
Palmer, Edward Henry (2002) [First published 1874]. A History of the Jewish Nation: From the Earliest Times to the Present Day. Gorgias Press. ISBN 978-1-931956-69-7. OCLC 51578088. Приступљено 02. 04. 2012. Генерални сажетак.
Knoppers, Gary N. (2013). Jews and Samaritans: The Origins and History of Their Early Relations. Oxford University Press. стр. 127. ISBN 978-0-19-532954-4.
Schama, Simon (2014). The Story of the Jews: Finding the Words 1000 BC-1492 AD. HarperCollins. ISBN 978-0-06-233944-7.

Додатна литература

Дејвид Џ. Голдберг, Џон Д. Рејнер: ЈЕВРЕЈИ - Историја и религија, Београд 2003.
Јаковљевић, Ранко (2005). Јеврејски код. Београд. ISBN 978-86-7694-054-7.
Симон Дубнов - Кратка историја јеврејског народа, Београд 1982.

Спољашње везе

Симон Дубнов - Кратка историја јеврејског народа

[10] Међутим, тешко је одредити тачан укупан број Јевреја. Поред проблема са пописном методологијом, спорови међу заговорницима халахичних, секуларних, политичких фактора и идентификације предака у вези с тим ко је Јевреј, могу знатно утицати на бројку у зависности од извора.

[JDB-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т ^ћ Dashefsky, Arnold; Della Pergola, Sergio; Sheskin, Ira, ур. (2018). World Jewish Population (PDF) (Извештај). Berman Jewish DataBank. Приступљено 22. 6. 2019.

[Languages-2] „Links”. Beth Hatefutsoth. Архивирано из оригинала 26. 3. 2009. г. Приступљено 2. 4. 2012.

[3] Kiaris, Hippokratis (2012). Genes, Polymorphisms and the Making of Societies: How Genetic Behavioral Traits Influence Human Cultures. Universal Publishers. стр. 21. ISBN 978-1-61233-093-8.

[evolutsioon-4] а ^б ^в ^г Shen, Peidong; Lavi, Tal; Kivisild, Toomas; Chou, Vivian; Sengun, Deniz; Gefel, Dov; Shpirer, Issac; Woolf, Eilon; Hillel, Jossi; Feldman, Marcus W.; Oefner, Peter J. (септембар 2004). „Reconstruction of patrilineages and matrilineages of Samaritans and other Israeli populations from Y-Chromosome and mitochondrial DNA sequence Variation”. Human Mutation. 24 (3): 248—260. PMID 15300852. S2CID 1571356. doi:10.1002/humu.20077.

[DigitalSamaritans-5] а ^б Ridolfo, Jim (2015). Digital Samaritans: Rhetorical Delivery and Engagement in the Digital Humanities. University of Michigan Press. стр. 69. ISBN 978-0-472-07280-4.

[6] Wade, Nicholas (9. 6. 2010). „Studies Show Jews' Genetic Similarity”. The New York Times.

[7] Nebel, Almut; Filon, Dvora; Weiss, Deborah A.; Weale, Michael; Faerman, Marina; Oppenheim, Ariella; Thomas, Mark G. (децембар 2000). „High-resolution Y chromosome haplotypes of Israeli and Palestinian Arabs reveal geographic substructure and substantial overlap with haplotypes of Jews”. Human Genetics. 107 (6): 630—641. PMID 11153918. S2CID 8136092. doi:10.1007/s004390000426.

[sciencedaily-8] а ^б „Jews Are The Genetic Brothers Of Palestinians, Syrians, And Lebanese”. Sciencedaily.com. 9. 5. 2000. Приступљено 12. 4. 2013.

[Abraham_2010-9] Atzmon, Gil; Hao, Li; Pe'er, Itsik; Velez, Christopher; Pearlman, Alexander; Palamara, Pier Francesco; Morrow, Bernice; Friedman, Eitan; Oddoux, Carole; Burns, Edward; Ostrer, Harry (јун 2010). „Abraham's Children in the Genome Era: Major Jewish Diaspora Populations Comprise Distinct Genetic Clusters with Shared Middle Eastern Ancestry”. The American Journal of Human Genetics. 86 (6): 850—859. PMC 3032072 . PMID 20560205. doi:10.1016/j.ajhg.2010.04.015.

[11] Josephus, Flavius. Contra Apionem, I.176-183. Приступљено 6/16/2012 from http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=J.+Ap.+1.176&fromdoc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0215.

[WhoAreTheJews-12] Diamond, Jared (1993). „Who are the Jews?” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 07. 2011. г. Приступљено 08. 11. 2010. Natural History 102:11 (November 1993): 12-19.

[13] „Jewish and Middle Eastern non-Jewish populations share a common pool of Y-chromosome biallelic haplotypes”. Приступљено 11. 10. 2012.

[14] Wade, Nicholas (09. 05. 2000). „Y Chromosome Bears Witness to Story of the Jewish Diaspora”. The New York Times. Приступљено 10. 10. 2012.

[FOOTNOTETubb199813–14-15] Tubb 1998, стр. 13–14.

[FOOTNOTEEvans198943-16] Evans 1989, стр. 43.

[FOOTNOTESmith20026–7-17] Smith 2002, стр. 6–7.

[FOOTNOTERendsberg20083–5-18] Rendsberg 2008, стр. 3–5.

[FOOTNOTEDever200299-19] Dever 2002, стр. 99.

[Crowe-20] Crowe, David. The Holocaust: Roots, History, and Aftermath. Westview Press. стр. 36. ISBN 978-0-7867-3242-5.

[21] Y Chromosome Bears Witness to Story of the Jewish Diaspora - New York Times, Приступљено 28. 3. 2013.

[22] Jewish and Middle Eastern non-Jewish populations share a common pool of Y-chromosome biallelic haplotypes, Приступљено 28. 3. 2013.

[23] High-resolution Y chromosome haplotypes of Israeli and Palestinian Arabs reveal geographic substructure and substantial overlap with haplotypes of Jews - Springer^{[мртва веза]}, Приступљено 28. 3. 2013.

[24] USA. „The Matrilineal Ancestry of Ashkenazi Jewry: Portrait of a Recent Founder Event”. Ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 31. 05. 2013.

[25] USA. „Abraham's Children in the Genome Era: Major Jewish Diaspora Populations Comprise Distinct Genetic Clusters with Shared Middle Eastern Ancestry”. Ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 31. 05. 2013.

[26] „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 11. 2011. г. Приступљено 29. 11. 2011.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[а]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Инфокутија етничка група
-| име       = Јевреји
+| име = Јевреји
-| лично име јез = he
+| лично име = {{lang|he|יְהוּדִים‬}} ({{lang|he-Latn|Yehudim}})
+| слика = Star of David.svg
-| лично име = יהודים
+| опис_слике = [[Давидова звијезда]], заједнички симбол јеврејског народа
-| слика       = Jews montage.jpg
+| укупно = '''14,6—17,8 милиона'''<br>
-| опис_слике =
+'''Проширено становништво (укључује потпуно или дјелимично јеврејско поријекло):''' <br>
-први ред: [[Јуда Макавеј]] • [[Јосиф Флавије]] • [[Акива Бен Јосеф]] • [[Мојсије Мајмонид]]
+'''20,7 милиона'''
-други ред: [[Барух Спиноза]] • [[Сигмунд Фројд]] • [[Шолем Алехем]] • [[Алберт Ајнштајн]]
+| укупно_година = 2018
-трећи ред: [[Еми Нетер]] • [[Давид Бен-Гурион]] • [[Марк Шагал]] • [[Натали Портман]]
+| укупно_извор = процјена
-| популација    = '''13.746.100–17.500.000''' (2016)<ref name="JDB">{{cite report |editor-last=Dashefsky|editor-first=Arnold |editor-link1=Arnold Dashefsky |editor-last2=DellaPergola|editor-first2=Sergio |editor-link2=Sergio DellaPergola |editor-last3=Sheskin|editor-first3=Ira|year=2017|title=World Jewish Population, 2016 |url=http://www.jewishdatabank.org/Studies/downloadFile.cfm?FileID=3584 |publisher=Berman Jewish DataBank |accessdate=12. 06. 2017.}}</ref>
+| укупно_реф = <ref name="JDB">{{cite report |editor1-last=Dashefsky |editor1-first=Arnold |editor-link1=Arnold Dashefsky |editor2-last=Della Pergola |editor2-first=Sergio |editor-link2=Sergio Della Pergola |editor3-last=Sheskin |editor3-first=Ira |date=2018 |title=World Jewish Population|url=https://www.jewishdatabank.org/content/upload/bjdb/2018-World_Jewish_Population_(AJYB,_DellaPergola)_DB_Final.pdf|publisher=[[Berman Jewish DataBank]]|access-date=22. 6. 2019}}</ref>
 | регион1       = {{застава|Израел}}
-| поп1          = 6.042.000
+| поп1          = 6.558.000—6.958.000
+| реф1          = <ref name="JDB" />
-| реф1          = <ref>{{cite web|url=http://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-4367878,00.html |title=Israel's population crosses 8 million mark |publisher=Ynetnews |date=14. 04. 2013. |accessdate=14. 04. 2013. }}</ref>{{напомена|Овај број на обухвата  300.000 израелских Јевреја који се не сматрају Јеврејима по халаси}}
-| регион2       = {{застава|САД}}
+| регион2       = {{застава|Сједињене Државе}}
-| поп2          = 5.425.000 (2011)
+| поп2          = 5.700.000–10.000.000
+| реф2          = <ref name="JDB" />
-| реф2          = <ref name="JVIL2012">{{cite web|url=http://www.jewishdatabank.org/Studies/downloadFile.cfm?FileID=2941 |title=World Jewish популација, 2012 |last=DellaPergola|first=Sergio|authorlink=Sergio DellaPergola |editor1-first=Arnold |editor1-last=Dashefsky|editor-link=Arnold Dashefsky |editor2-first=Ira |editor2-last=Sheskin|date=02. 11. 2012. |work=Current Jewish Population Reports |publisher=North American Jewish Data Bank |location=[[Сторс (Конектикат)|Storrs, Connecticut]] |format=[[PDF]] |accessdate=21. 09. 2013.}}</ref> – 6.800.000<ref name=american-jewish-population />
 | регион3       = {{застава|Француска}}
-| поп3          = 480.000
+| поп3          = 453.000–600.000
-| реф3          = <ref name="JVIL2012" />
+| реф3          = <ref name="JDB" />
 | регион4       = {{застава|Канада}}
-| поп4          = 375.000
+| поп4          = 391.000–550.000
-| реф4          = <ref name="JVIL2012" />
+| реф4          = <ref name="JDB" />
 | регион5       = {{nowrap|{{застава|Уједињено Краљевство}}}}
-| поп5          = 291.000
+| поп5          = 290.000–370.000
-| реф5          = <ref name="JVIL2012" />
+| реф5          = <ref name="JDB" />
-| регион6       = {{застава|Русија}}
+| регион6       = {{застава|Аргентина}}
+| поп6          = 180.000–330.000
-| поп6          = 194.000 – преко 500.000<ref>{{cite web|url=http://www.jewishdatabank.org/Reports/World_Jewish_Population_2012.pdf | title=World Jewish популација, 2012 | publisher=North American Jewish Data Bank |date=02. 11. 2012. | accessdate=21. 07. 2013. | last=DellaPergola | first=Sergio | archive-url=https://web.archive.org/web/20130422115956/http://jewishdatabank.org/Reports/World_Jewish_Population_2012.pdf | archive-date=22. 04. 2013 |url-status=dead | df= }}</ref>
-| реф6          = <ref name="JVIL2012" />
+| реф6          = <ref name="JDB" />
-| регион7       = {{застава|Аргентина}}
+| регион7       = {{застава|Русија}}
-| поп7          = 182.300
+| поп7          = 172.000–440.000
-| реф7          = <ref name="JVIL2012" />
+| реф7          = <ref name="JDB" />
-| регион8       = {{застава|Немачка}}
+| регион8       = {{застава|Њемачка}}
-| поп8          = 119.000
+| поп8          = 116.000–225.000
-| реф8          = <ref name="JVIL2012" />
+| реф8          = <ref name="JDB" />
 | регион9       = {{застава|Аустралија}}
-| поп9          = 107.500
+| поп9          = 113.000–140.000
-| реф9          = <ref name="JVIL2012" />
+| реф9          = <ref name="JDB" />
+| регион10      = {{застава|Бразил}}
-| реф10         = <ref>{{cite web|url=http://www.worldjewishcongress.org/en/communities/26 |title=Hungary |publisher=[[World Jewish Congress]] |accessdate=09. 08. 2014.}}</ref><ref>[http://www.adl.org/press-center/press-releases/anti-semitism-international/adl-says-strong-showing-for.html ADL Says Strong Showing For Anti-Semitic Party In Hungarian Elections 'A Vote For Hate']. Anti-Defamation League. Приступљено 2014-08-09.</ref>
+| поп10         = 93.000–150.000
-| регион10      = {{застава|Мађарска}}
-| поп10         = 100.000 – 120.000
+| реф10         = <ref name="JDB" />
-| регион11      = {{застава|Бразил}}
+| регион11      = {{застава|Јужна Африка}}
-| поп11         = 95.300
+| поп11         = 69.000–80.000
-| реф11         = <ref name="JVIL2012" />
+| реф11         = <ref name="JDB" />
-| регион12      = {{застава|Јужна Африка}}
+| регион12      = {{застава|Украјина}}
-| поп12         = 70.800
+| поп12         = 50.000–140.000
-| реф12         = <ref name="JVIL2012" />
+| реф12         = <ref name="JDB" />
-| регион13      = {{застава|Украјина}}
+| регион13      = {{застава|Мађарска}}
-| поп13         = 67.000- 200.000<ref>''Aliyah from Ukraine Spikes'', By AFP and Arutz Sheva, First Publish: 5/4/2014</ref>
+| поп13         = 47.000–100.000
-| реф13         = <ref name="JVIL2012" />
+| реф13         = <ref name="JDB" />
 | регион14      = {{застава|Мексико}}
-| поп14         = 39,400
+| поп14         = 40.000–50.000
-| реф14         = <ref name="JVIL2012" />
+| реф14         = <ref name="JDB" />
-| регион15      = {{застава|Белгија}}
+| регион15      = {{застава|Холандија}}
-| поп15         = 30,300
+| поп15         = 30.000–52.000
-| реф15         = <ref name="JVIL2012" />
+| реф15         = <ref name="JDB" />
-| регион16      = {{застава|Холандија}}
+| регион16      = {{застава|Белгија}}
-| поп16         = 30.000
+| поп16         = 29.000–40.000
-| реф16         = <ref name="JVIL2012" />
+| реф16         = <ref name="JDB" />
 | регион17      = {{застава|Италија}}
-| поп17         = 28.400
+| поп17         = 28.000–41.000
-| реф17         = <ref name="JVIL2012" />
+| реф17         = <ref name="JDB" />
-| регион18      = {{застава|Турска}}
+| регион18      = {{застава|Швајцарска}}
-| поп18         = 26.000
+| поп18         = 19.000–25.000
-| реф18         = <ref>[http://www.turkishjews.com/ Turkish - Jewish Friendship Over 500 Years{{Ботовски наслов}}]</ref>
+| реф18         = <ref name="JDB" />
 | регион19      = {{застава|Чиле}}
-| поп19         = 18.500
+| поп19         = 18.000–26.000
-| реф19         = <ref name="JVIL2012" />
+| реф19         = <ref name="JDB" />
-| регион20      = {{застава|Иран}}
+| регион20      = {{застава|Уругвај}}
-| поп20         = 8.756
+| поп20         = 17.000–25.000
+| реф20         = <ref name="JDB" />
-| реф20         = <ref name=IranCensusMurder>{{cite web|url=http://www.timesofisrael.com/jewish-woman-brutally-murdered-in-iran-over-property-dispute/#ixzz3Ac6duaqw |title=Jewish woman brutally murdered in Iran over property dispute|publisher=The Times of Israel |date=28. 11. 2012 |accessdate=16. 08. 2014|quote=A government census published earlier this year indicated there were a mere 8,756 Jews left in Iran.}} See [[Persian Jews#Iran]]<!-- for more RS, info  -->.</ref>
-| регион21      = Друге државе
+| регион21      = {{застава|Шведска}}
-| поп21         = 250.200
+| поп21         = 15,000–25,000
-| реф21         = <ref name="JVIL2012" />
+| реф21         = <ref name="JDB" />
+| регион22      = {{застава|Турска}}
-| језик         = [[Хебрејски језик|хебрејски]]<br />[[Јидиш (језик)|јидиш]]
+| поп22         = 15.000–21.000
+| реф22         = <ref name="JDB" />
+| језик         = {{plainlist|
+* '''претежно:'''<ref name="Languages">{{cite web|url=http://www.bh.org.il/links.aspx |title=Links |access-date=2. 4. 2012 |publisher=[[Beth Hatefutsoth]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20090326102214/http://www.bh.org.il/links/jewishlangs.asp |archive-date=26. 3. 2009 |url-status=dead}}</ref>
+* {{hlist|[[савремени хебрејски језик|савремени хебрејски]]|[[енглески језик|енглески]]|[[руски језик|руски]]|[[француски језик|француски]]|[[шпански језик|шпански]]}}
+* '''историјски:'''
+* {{hlist|[[Јидиш (језик)|јидиш]]|[[Јеврејско-шпански језик|ладино]]|[[јеврејско-арапски дијалекти|јеврејско-арапски]]|[[јеврејски језици|остали]]}}
+* '''литургијски:'''
+* {{hlist|[[библијски хебрејски језик|библијски хебрејски]]|[[библијски арамејски језик|библијски арамејски]]|[[талмудски арамејски језик|талмудски арамејски]]}}
+}}
 | религија      = [[јудаизам]]
+| сродне групе  = {{plainlist|
+* [[Самарићани]]<ref>{{Cite book |title=Genes, Polymorphisms and the Making of Societies: How Genetic Behavioral Traits Influence Human Cultures |last=Kiaris|first= Hippokratis|publisher=Universal Publishers|year=2012 |isbn=978-1-61233-093-8 |page=21}}</ref><ref name="evolutsioon" /><ref name=DigitalSamaritans>{{Cite book |title=Digital Samaritans: Rhetorical Delivery and Engagement in the Digital Humanities |last=Ridolfo |first=Jim |publisher=University of Michigan Press |year=2015 |isbn=978-0-472-07280-4 |page=69}}</ref>
+* Други [[левант]]ински и [[семитски народи]] као што су<ref name="evolutsioon">{{cite journal |last1=Shen |first1=Peidong |last2=Lavi |first2=Tal |last3=Kivisild |first3=Toomas |last4=Chou |first4=Vivian |last5=Sengun |first5=Deniz |last6=Gefel |first6=Dov |last7=Shpirer |first7=Issac |last8=Woolf |first8=Eilon |last9=Hillel |first9=Jossi |last10=Feldman |first10=Marcus W. |last11=Oefner |first11=Peter J. |title=Reconstruction of patrilineages and matrilineages of Samaritans and other Israeli populations from Y-Chromosome and mitochondrial DNA sequence Variation |journal=Human Mutation |date=9. 2004 |volume=24 |issue=3 |pages=248–260 |doi=10.1002/humu.20077 |pmid=15300852 |s2cid=1571356 }}</ref><ref>{{cite news|title=Studies Show Jews' Genetic Similarity|first= Nicholas|last= Wade|date=9. 6. 2010|url=https://www.nytimes.com/2010/06/10/science/10jews.html|work=[[The New York Times]]}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Nebel |first1=Almut |last2=Filon |first2=Dvora |last3=Weiss |first3=Deborah A. |last4=Weale |first4=Michael |last5=Faerman |first5=Marina |last6=Oppenheim |first6=Ariella |last7=Thomas |first7=Mark G. |title=High-resolution Y chromosome haplotypes of Israeli and Palestinian Arabs reveal geographic substructure and substantial overlap with haplotypes of Jews |journal=Human Genetics |date=12. 2000 |volume=107 |issue=6 |pages=630–641 |doi=10.1007/s004390000426 |pmid=11153918 |s2cid=8136092 }}</ref><ref name="sciencedaily">{{cite web|url=https://www.sciencedaily.com/releases/2000/05/000509003653.htm |title=Jews Are The Genetic Brothers Of Palestinians, Syrians, And Lebanese |publisher=Sciencedaily.com |date=9. 5. 2000 |access-date=12. 4. 2013}}</ref> [[Арапи]]<ref name="evolutsioon" /><ref name="Abraham 2010">{{cite journal |last1=Atzmon |first1=Gil |last2=Hao |first2=Li |last3=Pe'er |first3=Itsik |last4=Velez |first4=Christopher |last5=Pearlman |first5=Alexander |last6=Palamara |first6=Pier Francesco |last7=Morrow |first7=Bernice |last8=Friedman |first8=Eitan |last9=Oddoux |first9=Carole |last10=Burns |first10=Edward |last11=Ostrer |first11=Harry |title=Abraham's Children in the Genome Era: Major Jewish Diaspora Populations Comprise Distinct Genetic Clusters with Shared Middle Eastern Ancestry |journal=The American Journal of Human Genetics |date=6. 2010 |volume=86 |issue=6 |pages=850–859 |doi=10.1016/j.ajhg.2010.04.015 |pmid=20560205 |pmc=3032072 }}</ref> и [[Асирци]]<ref name="evolutsioon" /><ref name="sciencedaily" /><ref name=DigitalSamaritans/>
+}}
 }}
 {{Јудаизам}}
+'''Јевреји''' ({{јез-хеб|יְהוּדִים|превод=Јехудим}}) припадници су [[етнорелигијска група|етнорелигијске групе]] и [[нација|нације]], која потиче од [[Израелити|Израелита]] и [[Хебреји|Хебреја]] из [[Историја древног Израела и Јудеје|историјског Израела и Јудеје]]. Јеврејски етницитет, националност и религија снажно су међусобно повезани, [[јудаизам]] је [[етничка религија]] Јевреја, али поштовање религија варира од строгог придржавања до потпуног непридржавања.
-'''Јевреји''' ({{јез-хеб|יְהוּדִים}} — Јехудим, {{јез-јид|ייִדן}} — Јидн) су [[Семити|семитска]] [[енторелигијска група|народна и верска заједница]] расута по целом свету. Потиче од [[Дванаест племена Израела|историјских Израелићана]] и [[Хебреји|Хебреја]] са [[антички Блиски исток|античког Блиског истока]].{{sfn|Tubb|1998|pp=13–14}}{{sfn|Schama|2014|pp=}}
+Јевреји су [[Етногенеза|настали]] као етничка и религијска група на [[Средњи исток|Средњем истоку]] током 2. миленијума прије н. е, у дијелу [[Левант]]а познат као [[Земља Израел]]. [[Стела Мернептаха]] по свој прилици потврђује постојање народа Израела негдје у [[Ханан]]у још у 13. вијеку прије н. е. (касно бронзано доба). Израелити, као изданак хананског становништва, утврдили су своје држаље појавим краљевина Израел и Јудеја. Неки сматрају да су се ханански старосједиоци Израелити спојили са номадским групама познатим као ’Хебреји’. Иако мало који извор детаљно спомиње периоде изгнанства, искуство живота у дијаспори, од [[Вавилонско ропство|вавилонског ропства и изгнанства]] до [[Јудеја (провинција)|римске окупације и изгнанства]], као и историјски односи између Јевреја и њихове домовине након тога, постали су главна карактеристика [[историја Јевреја|јеврејске историје]], [[јеврејски идентитет|идентитета]] и сјећања.
-Према јеврејској традицији, јеврејско порекло се прати до [[патријарх (Библија)|библијских патријарха]] као што су [[Аврам]], [[Исак]] и [[Јаков]], и библијских матријарха [[Сара|Саре]], [[Ребека (библија)|Ребеке]], [[Леа|Леје]] и [[Рахила|Рахиле]], који су живели у [[Ханан]]у око 18. века п. н. е. Даље према традицији, Јаков и његова породица су мигрирали у [[Стари Египат]] пошто их је тамо сам фараон лично позвао да живе са [[Јосиф]]ом (који се уздигао до ранга [[фараон]]овог везира) у земљи [[Госен]]. Потомци патријарха су касније радили као најамни радници (претворени у робље, према библијском предању) све до [[Егзодус Јевреја|Егзодуса]] који је водио [[Мојсије]], што се обично датира у 13. век п. н. е. Јевреји потичу углавном од племена [[Јуда (племе)|Јуда]] и [[Шимон (племе)|Шимон]], и делимично од племена [[Бенјамин (племе)|Бенјамин]] и [[Леви (племе)|Леви]], који су заједно чинили античко [[Краљевство Јудеја]] (уз остатке [[Краљевство Израел (Самарија)|Краљевства Израел (Самарија)]] који су мигрирали ка својим јужним суседима и ту асимиловани). Блиска група су [[Самарићани]], који себе сматрају потомцима израелских племена [[Ефраим (племе)|Ефраим]] и [[Манаше (племе)|Манаше]], које је према Библији своје порекло воде од људи које је у Израел населило [[Новоасирско царство|Новоасирско краљевство]] и неких [[Коен (свештеник)|коена]] (јеврејских свештеника) који су их научили да обожавају „рођеног Бога“.{{sfn|Knoppers|2013|p=127}}
+У наредним миленијумима, заједнице јеврејске дијаспоре спојиле су се у три главне [[етничке групе Јевреја|етничке цјелине]] према мјесту гдје су се њихови преци населили: [[Ашкенази]] (средња и источне Европа), [[Сефарди]] (у почетку Пиринејско полуострво) и [[Мизрахи]] (Средњи исток и сјеверна Африка). Пред [[Други светски рат|Други свјетски рат]], [[Јеврејско становништво по земљама|јеврејско становништво]] у свијету достигло је максимум од 16,7 милиона, представљајући око 0,7% свјетског становништва у то вријеме. Приближно 6 милиона Јевреја систематски је убијено током [[Холокауст]]а. Од тада се становништво полако поново повећавало, а [[Берманова јеврејска банка података]] процијенила да број Јевреја износи 14,6—17,8 милиона, што је мање од 0,2% укупног [[Светска популација|свјетског становништва]].{{напомена|име=|Међутим, тешко је одредити тачан укупан број Јевреја. Поред проблема са пописном методологијом, спорови међу заговорницима [[Халаха|халахичних]], секуларних, политичких фактора и идентификације предака у вези с тим [[Ко је Јевреј?|ко је Јевреј]], могу знатно утицати на бројку у зависности од извора.}}
-Јеврејска [[Етничка група|етничка припадност]], [[националност]] и [[религија]] су јако повезане, пошто је [[јудаизам]] традиционална вера јеврејској народа{{sfn|Palmer|2002|pp=}} Преобраћеници у јудаизам обично имају исти статус у оквиру јеврејског етноса као и они који су рођени у оквиру њега. Главна струја јудаизма не подстиче преобраћивање, и оно се сматра тешким задатком, који се углавном примењује за случајеве мешовитих бракова.<ref>{{cite web|url=http://www.huffingtonpost.com/paul-golin/the-complicated-relations_b_842806.html |title=Paul Golin: The Complicated Relationship Between Intermarriage and Jewish Conversion |publisher=Huffingtonpost.com |accessdate=02. 10. 2013.}}</ref>
+[[Израел|Држава Израел]] једина је држава у којој Јевреји чине већину становништва. Она се дефинише као [[јеврејска и демократска држава]] у [[Основни закони Израела|Основним законима]], нарочито у дијелу о људском достојанству и слободи, који се заснива на [[Декларација о проглашењу Државе Израел|Декларацији о независности]] из 1948. године. Израелски [[Закон о повратку]] додјељу право држављанства Јерејима који су изразили жељу да се настане у Израелу.
-Данашња [[Израел|Држава Израел]] је основана као јеврејска национална држава и она себе тако дефинише у својим [[Основни закони Израела|Основним законима]]. Израелски [[закон о повратку]] гарантује право држављанства сваком Јеврејину који га затражи. Израел је једина држава где су Јевреји већина становништва. Јевреји су имали политичку независност два пута у [[Антика|антици]]. Први од ова два периода је трајао од 1350. п. н. е.{{sfn|Golden|2009|pp=}} до 586. п. н. е., и обухватао је периоде [[Књига о судијама|судија]], [[Краљевство Израел (уједињено)|уједињене монархије]], и подељених монархија [[Краљевство Израел (Самарија)|Израела (Самарије)]] и [[Краљевство Јудеја|Јудеје]], окончано уништењем [[Соломонов храм|Првог храма]]. Други период је био период [[Хесмонехсја династија|Хесмонејског краљества]] који је трајао од 140. п. н. е. до 37. п. н. е. и период делимичне незавиности под [[Иродовци]]ма од 37. п. н. е. до 6. н. е. Од [[Опсада Јерусалима (70. година)|уништења]] [[Други храм|Другог храма]] 70. године, већина Јевреја је живела у [[јеврејска дијаспора|дијаспори]].{{sfn|Johnson|1987|p=82}} Као национална мањина у свакој држави у којој живе (осим у Израелу), Јевреји су кроз историју често доживели прогоне, због чега је њихова бројност и расподела варирала током векова. По културној традицији и изговору класичног јеврејског језика, деле се на две културне групе: [[Сефарди|Сефарде]], јужноевропске Јевреје, односно потомке избеглица из [[Шпанија|Шпаније]] и [[Португалија|Португалије]] крајем [[15. век]]а, и [[Ашкенази|Ашкеназе]], северне и средњоевропске (немачко-пољско-руске) Јевреје.
+Упркос њиховом малом удјелу у укупном свјетском становништву, Јевреји су знатно утицали и допринијели људском напретку на многим пољима, у историјском и савременом добу, укључујући филозофију, етику, књижевност, политику, пословање, фине умјетности и архитектуру, музику, позориште и биоскоп, медицину, науку и технологију, као и религију; Јевреји су [[ауторство Библије|аутори]] [[Библија|Библије]], основали су [[рано хришћанство]] и имали су дубок утицај на [[ислам]]. Јевреји су такође играли значајну улогу у развоју [[западна цивилизација|западне цивилизације]].
-Број Јевреја на свету је доживео врхунац од 16,7 милиона пред [[Други светски рат]],<ref name="JVIL2010"/> али је 6 милиона Јевреја убијено у [[Холокауст]]у. Од тада њихов број је поново растао и њихов број се у 2012. процењивао на 13,75 милиона,<ref name="JVIL2010">{{cite web|url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/Judaism/jewpop.html|title=The Jewish Population of the World (2010)|work=[[Jewish Virtual Library]]}}</ref> Према овом извештају, око 43% свих Јевреја живи у Израелу (6 милиона), а 39% у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] (5,3–6,8 милиона), док највећи део осталих живи у [[Европа|Европи]] (1,5 милиона) и [[Канада|Канади]] (0,4 милиона).<ref name="JVIL2010"/> Тачан број Јевреја на свету је тешко проценити. Поред проблема са методологијама пописа, постоје [[Халаха|халашке]] расправе око токо ко се сматра Јеврејином и секуларни, политички и други разлози који могу значајно утицати на овај број.<ref name=Pfeffer>{{cite news|url=http://www.haaretz.com/hasen/spages/903585.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090319024731/http://www.haaretz.com/hasen/spages/903585.html|archivedate=19. 03. 2009|title=Jewish Agency: 13.2 million Jews worldwide on eve of Rosh Hashanah, 5768|accessdate=24. 01. 2009.|last=Pfeffer|first=Anshel|date=12. 09. 2007.|newspaper=Haaretz|url-status=live}}</ref>
 == Историја ==