Антидиуретски хормон

С Википедије, слободне енциклопедије
Аргинин вазопресин (неурофизин II, антидиуретски хормон, неурохипофизни)
Просторно-попуњавајући модел оф аргинин вазопресина
Доступне структуре
1јк4​, 1јк6​, 1нпо​, 2бн2
Идентификатори
Симболи АВП; АДХ; АВП-НПИИ; ВП
Вањски ИД ОМИМ192340 МГИ88121 ХомолоГене417 ГенеЦардс: АВП Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 551 11998
Енсембл ЕНСГ00000101200 ЕНСМУСГ00000037727
УниПрот П01185 Q3УУQ5
РефСеq (мРНА) НМ_000490 НМ_009732
РефСеq (протеин) НП_000481 НП_033862
Локација (УЦСЦ) Цхр 20:
3.01 - 3.01 Мб
Цхр 2:
130.27 - 130.27 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Антидиуретски хормон (ADH) или вазопресин је људски хормон, излучевина задњег режња хипофизе, заправо нервног завршетка неурона чије се језгро (супраоптичке и паравентрикуларне) налази у хипоталамусу.[1]

По хемијском саставу је полипептид састављен од 9 аминокиселина (Cys-Tyr-Phe-Gln-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2).

Улога[уреди | уреди извор]

Делује на бубрег, артериоле и има улогу у централном нервном систему:

У бубрегу узрокује "штедњу" воде, концентрисањем и смањењем запремине урина. То се постиже повећавањем реапсорпције воде у дисталним каналићима и сабирним цевима нефрона. Надражаји за лучење су смањење запремине крвне плазме и повећање осмоларности крвне плазме. Изазива констрикцију артериола.

Улога у централном нервном систему повезана је са дневним ритмовима, агресијом, регулацијом крвног притиска, регулацијом температуре и процесима памћења.

Структура и релација са окситоцином[уреди | уреди извор]

Хемијска структура аргипресина

Вазопресини су пептиди који садрже девет аминокиселина (нонапептиди). Аминокиселинска секвенца аргинин васопресина је: Cys-Tyr-Phe-Gln-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly. Цистеински остаци формирају дисулфидни мост. Лизин вазопресин има лизин уместо аргинина.

Структура окситоцина је веома слична са вазопресином. Он је такође нонапептид са дисулфидним мостом и његова аминокиселинска секвенца се разликује само у две позиције. Гени ова два протеина се налазе на истом хромозому раздвојени релативно малом дистанцом од мање од 15,000 база код већине врста. Неурони који стварају вазопресин се налазе поред неурона који стварају окситоцин, и слични су у више погледа.

Сличност ова два пептида може да узрокује неке крос-реакције: окситоцин има незнатно антидиуретско дејство, и високи AVP нивои могу да узрокују материчне контракције.[2][3]

Следећа табела садржи фамилију вазопресинских и окситоцинских неуропептида:

Вазопресинска фамилија кичмењака
Cys-Tyr-Phe-Gln-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2 Аргипресин (AVP, ADH) већина сисара
Cys-Tyr-Phe-Gln-Asn-Cys-Pro-Lys-Gly-NH2 Липресин (LVP) свиње, нилски коњи, брадавичасте свиње, неки торбари
Cys-Phe-Phe-Gln-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2 Фенипресин неки торбари
Cys-Tyr-Ile-Gln-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2 Вазотоцин не-сисари
Окситоцинска фамилија кичмењака
Cys-Tyr-Ile-Gln-Asn-Cys-Pro-Leu-Gly-NH2 Окситоцин (OXT) већина сисара, химере
Cys-Tyr-Ile-Gln-Asn-Cys-Pro-Ile-Gly-NH2 Месотоцин неки торбари, све птице, рептили, водоземци, плућашице, Целаканти
Cys-Tyr-Ile-Gln-Ser-Cys-Pro-Ile-Gly-NH2 Серитоцин жабе
Cys-Tyr-Ile-Ser-Asn-Cys-Pro-Ile-Gly-NH2 Изотоцин кошљорибе
Cys-Tyr-Ile-Ser-Asn-Cys-Pro-Gln-Gly-NH2 Глумитоцин праве раже
Cys-Tyr-Ile-Asn/Gln-Asn-Cys-Pro-Leu/Val-Gly-NH2 Разни тоцинси ајкуле
ВП/ОТ фамилија бескичмењака
Cys-Leu-Ile-Thr-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2 Диуретски Хормон скакавци
Cys-Phe-Val-Arg-Asn-Cys-Pro-Thr-Gly-NH2 Анетоцин кишне глисте
Cys-Phe-Ile-Arg-Asn-Cys-Pro-Lys-Gly-NH2 Lys-Конопресин конусни пужеви, барски пужеви, морски пужеви, пијавице
Cys-Ile-Ile-Arg-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2 Arg-Конопресин пругасти конусни пужеви
Cys-Tyr-Phe-Arg-Asn-Cys-Pro-Ile-Gly-NH2 Цефалотоцин октопуси
Cys-Phe-Trp-Thr-Ser-Cys-Pro-Ile-Gly-NH2 Октопресин октопуси
†Вазотоцин је еволуциони прогенитор свих кичмењачких неурохипофизиних хормона.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цалдwелл ХК, Yоунг WС III (2006). „Оxyтоцин анд Васопрессин: Генетицс анд Бехавиорал Имплицатионс” (ПДФ). Ур.: Лајтха А, Лим Р. Хандбоок оф Неуроцхемистрy анд Молецулар Неуробиологy: Неуроацтиве Протеинс анд Пептидес (3рд изд.). Берлин: Спрингер. стр. 573—607. ИСБН 978-0-387-30348-2. 
  2. ^ Ли, C.; Wанг, W.; Суммер, С. Н.; et al. (2008). „Молецулар мецханисмс оф антидиуретиц еффецт оф оxyтоцин”. Јоурнал оф тхе Америцан Социетy оф Непхрологy : ЈАСН. 19 (2): 225—32. ПМЦ 2396735Слободан приступ. ПМИД 18057218. дои:10.1681/АСН.2007010029. 
  3. ^ Јоо, К. W.; Јеон, У. С.; Ким, Г. Х.; et al. (2004). „Антидиуретиц ацтион оф оxyтоцин ис ассоциатед wитх инцреасед уринарy еxцретион оф аqуапорин-2”. Непхрологy, Диалyсис, Трансплантатион : Оффициал Публицатион оф тхе Еуропеан Диалyсис анд Трансплант Ассоциатион - Еуропеан Ренал Ассоциатион. 19 (10): 2480—6. ПМИД 15280526. дои:10.1093/ндт/гфх413. 
  4. ^ Ацхер Р, Цхаувет Ј (1995). „Тхе неурохyпопхyсиал ендоцрине регулаторy цасцаде: прецурсорс, медиаторс, рецепторс, анд еффецторс”. Фронт Неуроендоцринол. 16 (3): 237—89. ПМИД 7556852. дои:10.1006/фрне.1995.1009. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).