Витамин
| Витамин | |
|---|---|
| Класа лека | |
 Боца пилула витамина Б-комплекса | |
| Изговор | УК: /ˈвɪтəмɪн, ˈваɪ-/ УС: /ˈваɪтəмɪн/[1] |
| На Википодацима | |
Витамини су органска једињења неопходна телу (у малим количинама) да би оно могло да функционише[2]: постоји 13 различитих врста витамина, а сваки има своју специфичну улогу. Они су углавном активни у развоју нервног система, вида, бројних реакција у организму, али и у минерализацији костију. Есенцијалне храњиве материје се не могу синтетисати у организму, било у потпуности, или у довољној количини, и због тога се морају уносити путем исхране. Витамин C могу да синтетишу неке врсте, али многе немају ту способност, и стога то није витамин у првог степена, већ се сврстава у други. Израз витамин не обухвага три друге групе есенцијални нутријената: минерале, есенцијалне масне киселине и есенцијалне аминокиселине.[3] Већина витамина нису појединачни молекули, већ групе сродних молекула који се називају витамерима. На пример, витамин Е састоји се од четири токоферола и четири токотриенола. Иако неки извори наводе четрнаест, укључујући холин,[4] главне здравствене организације наводе тринаест: витамин А (све-транс-ретинол, све-транс-ретинил-естри, као и све-транс-бета-каротен и други провитамин А каротеноиди), витамин Б1 (тиамин), витамин Б2 (рибофлавин), витамин Б3 (ниацин), витамин Б5 (пантотенска киселина), витамин Б6 (пиридоксин), витамин Б7 (биотин), витамин Б9 (фолна киселина или фолат), витамин Б12 (кобаламини), витамин C (аскорбинска киселина), витамин D (калцифероли), витамин Е (токофероли и токотриеноли) и витамин К (хинони).[5][6][7]
Витамини имају различите биохемијске функције. Витамин А делује као регулатор ћелијског и ткивног раста и диференцијације. Витамин D пружа функцију сличну хормонима, регулишући метаболизам минерала у костима и другим органима. Витамини Б комплекса делују као кофактор ензима (коензими) или њихови прекурзори. Витамини C и Е делују као антиоксиданси.[8] Недовољни као и прекомерни унос витамина може потенцијално да узрокује клинички значајне болести, мада је мање вероватно да прекомерни унос витамина растворљивих у води може да проузрокује болест.
Пре 1935. једини извор витамина била је храна. Ако би у храни било недовољно витамина, јављала би се витаминска дефицијенција и последичне болести. Затим су постале доступне комерцијално произведене таблете комплекса витамина Б из квашчаног екстракта и полусинтетички витамин C. Томе је следила масовна производња и стављање у промет витаминских суплемената током 1950-их, укључујући мултивитамине, како би се спречио недостатак витамина у општој популацији. Владе су овластиле додавање витамина у основне намирнице, попут брашна или млека, што се назива обогаћивање хране, ради спречавања дефицијенција.[9] Препоруке за додавање фолне киселине током трудноће је намењена смањењу ризика од оштећења неуралне цеви код новорођенчади.[10]
Израз витамин је реч коју је сковао пољски биохемичар Казимјеж Функ 1912. године, који је изолирао комплекс микрохрањивих састојака који су неопходни за живот, а за које се претпостављало да су амини.[11] Мада је касније утврђено да та претпоставка није тачна, назив је задржан.[12]
Витамин A (аксерофтол и ретинол)[уреди | уреди извор]
Прекурсор у синтези ретинала и ретиноичне киселине. Високомолекуларни алкохол, вискозна жута, уљаста течност растворљива у мастима. Уништава се оксидацијом и деловањем ултраљубичастих зрака. Настаје у организму из каротена, жутог пигмента из биљака. Постоје 3 сродна облика: A1, A2 и A3. Дневне потребе за овим витамином: 0,8 до 1,5 mg. Има га у шаргарепи, зеленом поврћу, путеру, сиру, жуманцу, рибљем уљу, першуну, јегуљи, кајсијама.
Важан је за одржање епитела, лучење хормона, раст ћелија свих органа, квалитет вида. Недостатак узрокује ноћно слепило, промене на кожи и пробавном систему, слабост организма, деформације костију, исушивање и мекшање рожњаче.
Витамина А или бета-каротена има у намирницама животињског и биљног порекла. У намирницама животињског порекла (риби, џигерици, и млечним производима) овај витамин а је у облику ретинола и дехидратионола, док се у намирницама биљног порекла налази провитамин који се дели на 4 велике групе: алфа-каротен, крипто-каротен, бета-каротен, и гама-каротен. Најважнији провитамин А је бета-каротен.
Витамин B1 (анеурин, тиамин)[уреди | уреди извор]
Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Има га у житарицама (пшеница, пиринач, соја), квасцу, махунастом поврћу, џигерици, карфиолу, свињском месу. Неопходан је за нормалан рад нервних ћелија, поспешује раст, плодност, лактацију и пробаву. Недостатак овог витамина узрокује неуролошке сметње попут неуропатије, емотивну несигурност, слабост мишића, умор, депресију и болест берибери.
Витамин B2 (лактофлавин, рибофлавин, овофлавин)[уреди | уреди извор]
Кристално једињење жутонаранџасте боје, растворљиво у води и алкохолима, осетљиво на оксидациона средства. У организам се уноси у чистом облику. Дневне потребе за овим витамином: 1-1,2 mg. Има га у млеку и млечним производима, квасцу, јајима, месу, житарицама, махунастом поврћу. Састојак је многих важних коензима неопходних за ензимске процесе у организму, утиче на вид, учествује у изградњи ћелија слузокоже, коже и црвених крвних зрнаца. Његов недостатак утиче на промене на слузокожи и узрокује запаљење језика, очију, отеклине усана, малокрвност, цревне поремећаје, мишићну слабост и застој у расту.
Витамин B3 (нијацин, нијацинамид)[уреди | уреди извор]
Витамин Б3 је неопходан за метаболисање шећера, масти и протеина, те за стварање енергије и ћелијско дисање.
Витамин B5 (пантотенска киселина)[уреди | уреди извор]
Светложуто вискозно уље растворљиво у води. У организам се уноси у виду животињског коензима А и у танком цреву се ослобађа у пантотенску киселину, а затим учествује у изградњи различитих коензима у организму. Дневне потребе за овим витамином: 4-10 mg. Има га у јунећем и свињском месу, броколима, кељу, јагодама, поморанџама, млеку, квасцу, жуманцу. Даје снагу организму, утиче на рад хормона, убрзава зацељивање рана, успоставља правилну размену материја у организму. Недостатак није забележен код људи.
Витамин B6 (пиридоксин, адермин)[уреди | уреди извор]
Кристално једињење растворљиво у води и алкохолима, отпорно на физичка и хемијска средства, али не и на ултраљубичасте зраке. У организам се уноси у облику провитамина, да би у јетри прешао у активни облик витамина. Дневне потребе за овим витамином: 1,2-2 mg. Има га у житарицама, кромпиру, јајима, риби, свињском месу, изнутрицама, зеленом купусу, бананама и квасцу, а синтетише га цревна флора. Значајан је за метаболизам незасићених масних киселина и појединих аминокиселина. Недостатак овог витамина узрокује кожна обољења и нервне поремећаје.
Витамин B12 (цијанокобаламин, антипернициозин)[уреди | уреди извор]
Сложено хемијско једињење црвене боје, растворљиво у води и осетљиво на ваздух и светлост. Садржи кобалт. Кобаламин синтетишу искључиво неки микроорганизми, не стварају га ни биљке ни животиње. Дневне потребе за овим витамином: око 3 мкг. Има га у изнутрицама, млеку, месу, јајима, а синтетише га цревна флора. Неопходан је за раст, правилно стварање и сазревање црвених крвних зрнаца и нормалан рад нервног система. Недостатак узрокује анемију и тешке промене на нервном систему. Код вегетаријанаца долази до авитаминозе, јер биљна храна не садржи довољно витамина Б12.
Витамин C (аскорбинска киселина)[уреди | уреди извор]
Безбојно кристално једињење киселог укуса, растворљиво у води, уништава се кувањем, оксидацијом и деловањем база, отпорно на замрзавање. Дневне потребе за овим витамином: 50-60 mg код здравих особа, а код особа које пуше, изложене су загађењима, стресу, болестима, хируршким захватима итд. око 2 g дневно[13]. Има га у шипку, паприци, лимуну, кивију, зеленом поврћу, црној рибизли, зеленим орасима, кромпиру. Неопходан је као покретач размене материја у ћелијама, за оксидационе процесе у организму и рад многих органа, има значајну улогу у стварању зуба и костију, зацељивању рана и прелома. Побољшава промет гвожђа кроз организам, поспешује стварање колагена и отпорност организма. Његов недостатак узрокује општу слабост организма, анемију, скорбут и поспешује настајање остеопорозе.
Витамин D (калциферол)[уреди | уреди извор]
Кристално једињење растворљиво у мастима, уноси се у организам храном, а настаје под утицајем Сунчеве светлости (ултраљубичастих зрака). У јетри и бубрезима се прерађује у активни облик, а складишти се у јетри, мишићима и масном ткиву. Постоји 6 сродних облика (D1 до D6). Дневне потребе за овим витамином: 5-10 мкг. Има га у рибљем уљу, квасцу, харинги, сардинама и другим морским рибама, јајима, авокаду, бутеру, кајмаку, говедини. Важан је за регулисање количине калцијума и фосфора у крви, утиче на плодност, имунски систем и правилно окоштавање. Недостатак узрокује рахитис код деце, размекшавање и шупљикавост костију код старијих, грчење мишића. Велике количине витамина D су отровне, а дневна доза се увек комбинује са витамином A.
Витамин E (токоферол)[уреди | уреди извор]
Витамин Е је жућкасто уље растворљиво у мастима, отпорно на загревање а осетљиво на оксидацију. Позната је група од 7 различитих једињења овог витамина истог дејства, али различите јачине. Дневне потребе за овим витамином: 10-15 mg. Има га у клицама житарица, кукурузном, сунцокретовом и маслиновом уљу, орасима, лешницима, авокаду, бадему, кикирикију, махунастом поврћу. Важан је као антиоксиданс, утиче на правилно лучење хормона, рад мишића и нервног система, штити од радијације, отровних материја, лекова и метала. Смањује ризик од канцерозних обољења, и штити срце и крвоток. Недостатак овог витамина изазива поремећај рада мишића и нервног система.
Витамин F (Линолна, линолеинска и арахидонска киселина)[уреди | уреди извор]
Vitaminom F називају се незасићене масне киселине, иако немају прави витамински карактер. Природни извори су: пшеничне клице, семенке од лана, сунцокрета, соје и кикирикија. Он помаже спречавању таложења холестерола у артеријама, сузбија обољења срца и доприноси здрављу коже и косе. Услед недостатка витамина Ф настају екцеми и акне.
Витамин H (Биотин)[уреди | уреди извор]
Кристално једињење тешко растворљиво у води и отпорно према многим хемијским реакцијама. Дневне потребе за овим витамином: 30-100 мкг. Има га у месу, јајима, џигерици, бананама, шампињонима, грашку, карфиолу, спанаћу, орасима, чоколади, а синтетише га и цревна флора из масних киселина. У виду коензима учествује у метаболизму масти, протеина и угљених хидрата. Недостатак се ретко јавља, а може настати услед дуготрајне употребе антибиотика.
Витамин K (филохинон)[уреди | уреди извор]
Кристално једињење жућкасте боје, растворљив у мастима, отпоран на загревање. Има седам облика, од тога 2 природна које стварају бактерије у цревима и 5 синтетичких. Дневне потребе за овим витамином: 60-70 мкг. Има га у броколима, спанаћу, келераби, зеленој салати, изнутрицама. Неопходан је за синтезу протромбина који делује на згрушавање крви. Недостатак овог витамина је редак случај и јавља се код дуготрајног узимања антибиотика који уништавају цревну флору.
Антивитамини[уреди | уреди извор]
Антивитамини су антагонисти (имају супротно деловање) скоро свим витаминима. Нису познати само за витамине А и D. Слични су по саставу витаминима и могу се, када нема довољно витамина, уградити у одговарајуће коензиме. На тај начин се коензими не активирају што ремети нормално одвијање физиолошких процеса у организму. Ако се правилном исхраном уноси довољна количина витамина, они не дозвољавају антивитаминима да се везују.
Добијање витамина[уреди | уреди извор]
Већина важних витамина, као што су витамин А, Б1, Б2, Б3, C, Д3 и други, добијају се углавном на два начина:
- органском синтезом
- ферментацијом.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Јонес, Даниел (2011). Роацх, Петер; Сеттер, Јане; Еслинг, Јохн, ур. Цамбридге Енглисх Проноунцинг Дицтионарy (18. изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-15255-6.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 63. ИСБН 86-331-2112-3.
- ^ Матон, Антхеа; Јеан Хопкинс; Цхарлес Wиллиам МцЛаугхлин; Сусан Јохнсон; Марyанна Qуон Wарнер; Давид ЛаХарт; Wригхт, Јилл D. (1993). Хуман Биологy анд Хеалтх
. Енглеwоод Цлиффс, Неw Јерсеy, УСА: Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-981176-0. ОЦЛЦ 32308337.
- ^ Публисхинг, Харвард Хеалтх. „Листинг оф витаминс”. Харвард Хеалтх. Приступљено 12. 5. 2020.
- ^ „Витаминс анд Минералс”. Натионал Институте он Агинг (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2020.
- ^ Витамин анд минерал реqуирементс ин хуман нутритион 2нд Едитион. Wорлд Хеалтх Организатион анд Фоод анд Агрицултуре Организатион оф тхе Унитед Натионс. 2004. стр. 340—341. ИСБН 9241546123.
- ^ Регулатион (ЕЦ) Но 1925/2006 оф тхе Еуропеан Парлиамент анд оф тхе Цоунцил оф 20 Децембер 2006 он тхе аддитион оф витаминс анд минералс анд оф цертаин отхер субстанцес то фоодс. ОЈ L 404, 30.12.2006, п. 26–38
- ^ Бендер ДА (2003). Нутритионал биоцхемистрy оф тхе витаминс. Цамбридге, У.К.: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-80388-5.
- ^ „Фоод Фортифицатион Инитиативе”. Фоод Фортифицатион Инитиативе, Енханцинг Граинс фор Беттер Ливес. Архивирано из оригинала 04. 04. 2017. г. Приступљено 18. 8. 2018.
- ^ Wилсон РД, Wилсон РД, Аудиберт Ф, Броцк ЈА, Царролл Ј, Цартиер L, et al. (јун 2015). „Пре-цонцептион Фолиц Ацид анд Мултивитамин Супплементатион фор тхе Примарy анд Сецондарy Превентион оф Неурал Тубе Дефецтс анд Отхер Фолиц Ацид-Сенситиве Цонгенитал Аномалиес”. Јоурнал оф Обстетрицс анд Гyнаецологy Цанада. 37 (6): 534—52. ПМИД 26334606. дои:10.1016/с1701-2163(15)30230-9
.
- ^ Функ, Цасимир (1912). „Тхе етиологy оф тхе дефициенцy дисеасес. Бери-бери, полyнеуритис ин бирдс, епидемиц дропсy, сцурвy, еxпериментал сцурвy ин анималс, инфантиле сцурвy, схип бери-бери, пеллагра”. Јоурнал оф Стате Медицине. 20: 341—368. Тхе wорд "витамине" ис цоинед он п. 342: "Ит ис ноw кноwн тхат алл тхесе дисеасес, wитх тхе еxцептион оф пеллагра, цан бе превентед анд цуред бy тхе аддитион оф цертаин превентативе субстанцес; тхе дефициент субстанцес, wхицх аре оф тхе натуре оф органиц басес, wе wилл цалл "витаминес"; анд wе wилл спеак оф а бери-бери ор сцурвy витамине, wхицх меанс а субстанце превентинг тхе специал дисеасе."
- ^ Цомбс ГФ (30. 10. 2007). Тхе Витаминс. Елсевиер. ИСБН 9780080561301.
- ^ „Витамини. орг”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2008. г. Приступљено 25. 5. 2008.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Витамини
- Витамин Магазин
- Витаминологија
- USDA RDA chart in PDF format
- Health Canada Dietary Reference Intakes Reference Chart for Vitamins
- NIH Office of Dietary Supplements: Fact Sheets Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2008)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
