Витамин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Витамини су органска једињења неопходна телу (у малим количинама) да би могло функционисати: има 13 различитих врста витамина, а сваки има своју властиту улогу. Они су углавном активни у развоју нервног система, вида, бројних реакција у организму, али и у минерализацији костију.

Vitamin A (аксерофтол и ретинол)[уреди]

Високомолекуларни алкохол, вискозна жута, уљаста течност растворљива у мастима. Уништава се оксидацијом и деловањем ултраљубичастих зрака. Настаје у организму из каротена, жутог пигмента из биљака. Постоје 3 сродна облика: A1, A2 и A3. Дневне потребе за овим витамином: 0,8 до 1,5 mg. Има га у шаргарепи, зеленом поврћу, путеру, сиру, жуманцу, рибљем уљу, першуну, јегуљи, кајсијама.

Важан је за одржање епитела, лучење хормона, раст ћелија свих органа, квалитет вида. Недостатак узрокује ноћно слепило, промене на кожи и пробавном систему, слабост организма, деформације костију, исушивање и мекшање рожњаче.

Витамина А или бета-каротена има у намирницама животињског и биљног порекла. У намирницама животињског порекла (риби, џигерици, и млечним производима) овај витамин а је у облику ретинола и дехидратионола, док се у намирницама биљног порекла налази провитамнин који се дели на 4 велике групе: алфа-каротен, крипто-каротен, бета-каротен, и гама-каротен. Најважнији провитамин А је бета-каротен.

Витамин B1 (анеурин, тиамин)[уреди]

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Има га у житарицама (пшеница, пиринач, соја), квасцу, махунастом поврћу, џигерици, карфиолу, свињском месу. Неоходан је за нормалан рад нервних ћелија, поспешује раст, плодност, лактацију и пробаву. Недостатак овог витамина узрокује неуролошке сметње попут неуропатије, емотивну несигурност, слабост мишића, умор, депресију и болест берибери.

Витамин B2 (лактофлавин, рибофлавин, овофлавин)[уреди]

Кристално једињење жутонаранџасте боје, растворљиво у води и алкохолима, осетљиво на оксидациона средства. У организам се уноси у чистом облику. Дневне потребе за овим витамином: 1-1,2 mg. Има га у млеку и млечним производима, квасцу, јајима, месу, житарицама, махунастом поврћу. Састојак је многих важних коензима неопходних за ензимске процесе у организму, утиче на вид, учествује у изградњи ћелија слузокоже, коже и црвених крвних зрнаца. Његов недостатак утиче на промене на слузокожи и узрокује запаљење језика, очију, отеклине усана, малокрвност, цревне поремећаје, мишићну слабост и застој у расту.

Витамин B3 (нијацин, нијацинамид)[уреди]

Витамин Б3 је неопходан за метаболисање шећера, масти и протеина, те за стварање енергије и ћелијско дисање.

Витамин B5 (пантотенска киселина)[уреди]

Светложуто вискозно уље растворљиво у води. У организам се уноси у виду животињског коензима А и у танком цреву се ослобађа у пантотенску киселину, а затим учествује у изградњи различитих коензима у организму. Дневне потребе за овим витамином: 4-10 mg. Има га у јунећем и свињском месу, броколима, кељу, јагодама, поморанџама, млеку, квасцу, жуманцу. Даје снагу организму, утиче на рад хорнома, убрзава зацељивање рана, успоставља правилну размену материја у организму. Недостатак није забележен код људи.

Витамин B6 (пиридоксин, адермин)[уреди]

Кристално једињење растворљиво у води и алкохолима, отпорно на физичка и хемијска средства, али не и на ултраљубичасте зраке. У организам се уноси у облику провитамина, да би у јетри прешао у активни облик витамина. Дневне потребе за овим витамином: 1,2-2 mg. Има га у житарицама, кромпиру, јајима, риби, свињском месу, изнутрицама, зеленом купусу, бананама и квасцу, а синтетише га цревна флора. Значајан је за метаболизам незасићених масних киселина и појединих аминокиселина. Недостатак овог витамина узрокује кожна обољења и нервне поремећаје.

Витамин B12 (цијанокобаламин, антипернициозин)[уреди]

Сложено хемијско једињење црвене боје, растворљиво у води и осетљиво на ваздух и светлост. Садржи кобалт. Кобаламин синтетишу искључиво неки микроорганизми, не стварају га ни биљке ни животиње. Дневне потребе за овим витамином: око 3 мкг. Има га у изнутрицама, млеку, месу, јајима, а синтетише га цревна флора. Неопходан је за раст, правилно стварање и сазревање црвених крвних зрнаца и нормалан рад нервног система. Недостатак узрокује анемију и тешке промене на нервном систему. Код вегетаријанаца долази до авитаминозе, јер биљна храна не садржи довољно витамина Б12.

Витамин C (аскорбинска киселина)[уреди]

Безбојно кристално једињење киселог укуса, растворљиво у води, уништава се кувањем, оксидацијом и деловањем база, отпорно на замрзавање. Дневне потребе за овим витамином: 50-60 mg код здравих особа, а код особа које пуше, изложене су загађењима, стресу, болестима, хирушким захватима итд. око 2 g дневно[1]. Има га у шипку, паприци, лимуну, кивију, зеленом поврћу, црној рибизли, зеленим орасима, кромпиру. Неопходан је као покретач размене материја у ћелијама, за оксидационе процесе у организму и рад многих органа, има значајну улогу у стварању зуба и костију, зацељивању рана и прелома. Побољшава промет гвожђа кроз организам, поспешује стварање колагена и отпорност организма. Његов недостатак узрокује општу слабост организма, анемију, скорбут и поспешује настајање остеопорозе.

Витамин D (калциферол)[уреди]

Кристално једињење растворљиво у мастима, уноси се у организам храном, а настаје под утицајем Сунчеве светлости (ултраљубичастих зрака). У јетри и бубрезима се прерађује у активни облик, а складишти се у јетри, мишићима и масном ткиву. Постоји 6 сродних облика (D1 до D6). Дневне потребе за овим витамином: 5-10 мкг. Има га у рибљем уљу, квасцу, харинги, сардинама и другим морским рибама, јајима, авокаду, бутеру, кајмаку, говедини. Важан је за регулисање количине калцијума и фосфора у крви, утиче на плодност, имунски систем и правилно окоштавање. Недостатак узрокује рахитис код деце, размекшавање и шупљикавост костију код старијих, грчење мишића. Велике количине витамина D су отровне, а дневна доза се увек комбинује са витамином A.

Витамин E (токоферол)[уреди]

Витамин Е је жућкасто уље растворљиво у мастима, отпорно на загревање а осетљиво на оксидацију. Позната је група од 7 различитих једињења овог витамина истог дејства, али различите јачине. Дневне потребе за овим витамином: 10-15 mg. Има га у клицама житарица, кукурузном, сунцокретовом и маслиновом уљу, орасима, лешницима, авокаду, бадему, кикирикују, махунастом поврћу. Важан је као антиоксиданс, утиче на правилно лучење хормона, рад мишића и нервног система, штити од радијације, отровних материја, лекова и метала. Смањује ризик од канцерозних обољења, и штити срце и крвоток. Недостатак овог витамина изазива поремећај рада мишића и нервног система.

Витамин F (Линолна, линолинска и арахидонска киселина)[уреди]

Vitaminom F називају се незасићене масне киселине, иако немају прави витамински карактер. Природни извори су: пшеничне клице, семенке од лана, сунцокрета, соје и кикирикија. Он помаже спречавању таложења холестерола у артеријама, сузбија обољења срца и доприноси здрављу коже и косе. Услед недостатка витамина Ф настају екцеми и акне.

Витамин H (Биотин)[уреди]

Кристално једињење тешко растворљиво у води и отпорно према многим хемијским реакцијама. Дневне потребе за овим витамином: 30-100 мкг. Има га у месу, јајима, џигерици, бананама, шампињонима, грашку, карфиолу, спанаћу, орасима, чоколади, а синтетише га и цревна флора из масних киселина. У виду коензима учествује у метаболизму масти, протеина и угљених хидрата. Недостатак се ретко јавља, а може настати услед дуготрајне употребе антибиотика.

Витамин K (филохинон)[уреди]

Кристално једињење жућкасте боје, растворљив у мастима, отпоран на загревање. Има седам облика, од тога 2 природна које стварају бактерије у цревима и 5 синтетичких. Дневне потребе за овим витамином: 60-70 мкг. Има га у броколима, спанаћу, келераби, зеленој салати, изнутрицама. Неопходан је за синтезу протромбина који делује на згрушавање крви. Недостатак овог витамина је редак случај и јавља се код дуготрајног узимања антибиотика који уништавају цревну флору.

Антивитамини[уреди]

Антивитамини су антагонисти (имају супротно деловање) скоро свим витаминима. Нису познати само за витамине А и D. Слични су по саставу витаминима и могу се, када нема довољно витамина, уградити у одговарајуће коензиме. На тај начин се коензими не активирају што ремети нормално одвијање физиолошких процеса у организму. Ако се правилном исхраном уноси довољна количина витамина, они не дозвољавају антивитаминима да се везују.

Добијање витамина[уреди]

Већина важних витамина, као што су витамин А, Б1, Б2, Б3, C, Д3 и други, добијају се углавном на два начина:

Извори[уреди]

  1. ^ „Витамини. орг”. Архивирано из оригинала на датум 07. 07. 2008. Приступљено 25. 05. 2008. 

Спољашње везе[уреди]

Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).