Bagdad

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Bagdad
بغداد
Baghdad collage.png
U smeru kazaljki na satu od gore: Pogled iz vazduha na Zelenu zonu; Al-Mustansirija univerzitet; Al-Kadhimija džamiju; monument Luk pobede; i Nacionalni muzej Iraka
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Irak
PokrajinaBagdad
Osnovan762 p. n. e
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2016.8.765.000
 — gustina42.923,6 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate33°20′00″ SGŠ; 44°23′00″ IGD / 33.333333° SGŠ; 44.383333° IGD / 33.333333; 44.383333Koordinate: 33°20′00″ SGŠ; 44°23′00″ IGD / 33.333333° SGŠ; 44.383333° IGD / 33.333333; 44.383333
Ndm. visina34 m
Površina204,2 km2
Bagdad na mapi Iraka
Bagdad
Bagdad
Bagdad na mapi Iraka
Ostali podaci
GradonačelnikSaber Nabet el-Esavi
Poštanski broj10001–10090
Veb-sajt
baghdadgov.com

Bagdad (srp. Божији поклон, Бог даде) je glavni grad Iraka. Drugi je najveći grad u jugozapadnoj Aziji,[1] posle Teherana, sa procenjenim brojem stanovnika od 8.765.000 (2016).[2][3] Nalazi se na reci Tigar i bio je naseljen od davnih vremena. U vrlo kratkom vremenu od svog osnivanja, Bagdad se razvio u značajan kulturni, trgovački i naučni centar. Osim toga, grad je bio sedište nekoliko ključnih akademskih institucija (npr. Kuća znanja), što je gradu donelo svetsku reputaciju centra učenja. Tokom poznog srednjeg veka, Bagdad se smatrao jednim od najvećih gradova sveta, sa procenjenih 1,2 miliona stanovnika. Prema nekim arheolozima, on je bio prvi grad na svetu koji je dostigao broj od preko milion stanovnika.[4]

Dobio je na značaju pošto ga je 762. godine halif El Mansur (754—775) izabrao za prestonicu abasidske dinastije. Za vreme Haruna el Rašida doživljava najveću slavu, koja se ogleda u „Hiljadu i jednoj noći“, i bio je jedan od najbogatijih i najvećih gradova na svetu. Kao centar islama, po pitanju trgovine i kulture zaostaje samo za Konstantinopoljem. Počeo je da gubi moć kada je 836. godine prestonica premeštena u Samaru. Godine 1258, opljačkali su ga Mongoli pod Hulaguom, 1401. godine ga je osvojio Tamerlan, a 1524. godine je potpao pod vlast persijske safavidske dinastije. Pod vlašću sultana Sulejmana Veličanstvenog grad je 1534. godine postao deo Osmanskog carstva, a u kratkom periodu (1623—1638) ponovo je pod safavidskom vlašću sve do Prvog svetskog rata (1914—1918). Godine 1921, postaje prestonica Kraljevine Irak. Godine 1958, državnim udarom u Bagdadu okončana je monarhija. Tokom 20. veka grad se proširio teritorijalno i demografski. Teško je oštećen u bombardovanju tokom rata u Persijskom zalivu i od tada je pod međunarodnim trgovinskim sankcijama više od jedne decenije. U toku rata, grad je često bio poprište bombaških napada. Prema izvještaju CNN-a iz 2012. Bagdad se nalazio na spisku najnegostoljubivijih gradova na svetu sa najnižim kvalitetom života,[5] dok ga je konsultantska firma Mercer ojenila najgorim među 221 velika grada, mereno po kvalitetu života.[6]

Etimologija[uredi]

Ime Bagdad potiče iz predislamskog doba, a njegovo poreklo nije sasvim sigurno. Mesto gde se nalazi grad bilo je naseljeno hiljadama godina, a u 8. veku tamo se razvilo nekoliko aramejskih sela, među kojima je jedno bilo naziva Bagdad. Smatra da je to ime upotrebljeno kao naziv Abasidske metropole.[7]

U nekim zapisima na asirskom klinastom pismu, te u vavilonskim zapisima koji sežu u period 2000 p. n. e. spominje se pojam Bagdadu[8][9] Zapisi Nabukodonosora (600 p. n. e.) opisuju kako je on renovirao stari vavilonski grad Bag-dadu.[10] Smatra se da je postojalo drugo vavilonsko naselje nazvano Bagdad, u gornjoj Mesopotamiji, u blizini drevnog grada Edese. Ime grada nije pronađeno bilo gde izvan drevne Mesopotamije.[7]

Istorija[uredi]

Zemljovid srednjovjekovnog Bagdada (767-912)

Nakon pada dinastije Omejadija, prve dinastije halifa, pobednički vladari Abasida su hteli da imaju svoju prestolnicu odakle bi vladali hilafetom. Izabrali su mesto severno od sasanidske prestolnice Ktesifona (a takođe i severno od mesta gde je nekad stajao drevni Vavilon), te je halifa el-Mensur 30. jula 762.[11] zvanično započeo gradnju grada, a nadzor nad izgradnjom vršila je vladarska porodica Barmakida.[12] Halifa Mensur je verovao da je Bagdad savršen grad za prestolnicu islamskog carstva kojim su vladali Abasidi. Njemu se ovo mesto izuzetno sviđalo pa je jednom prilikom rekao: Ovo je zaista grad koji ću osnovati, gde ću živeti i gde će moji potomci nakon toga vladati.[13]

Rastu grada pomogao je njegov odličan položaj, zasnovan na najmanje dva faktora: grad ima kontrolu nad strateškim i trgovačkim putevima duž reke Tigris te ima obilje vode u pustinjskom i vrlo suvom okruženju. Vodene površine postoje i na severnom i na južnom kraju grada, što daje mogućnost svim domaćinstvima da imaju dovoljne količine. To je u vreme nastanka grada bilo neuobičajeno.

Grob Zumurud Hatun u Bagdadu (izgrađen oko 1202. fotografija iz 1932.)

Bagdad je uveliko zasenio Ktesifon, prestolnicu Persijskog carstva, a koja se nalazila oko 30 km jugoistočno od današnjeg Bagdada. Danas, sve što je ostalo od Ktesifona je grad-hram Salman Pak, južno od šireg gradskog područja Bagdada. Sam Ktesifon je zamenila i „apsorbovala“ Seleukija, prva prestolnica Seleukidskog carstva. Seleukija je ranije zamenila i grad Vavilon.

U prvim godinama od nastanka, grad je poznat kao mesto koje je približno opisano u Kuranu, kao raj (džennet).[13] Za njegovu izgradnju bile su potrebne četiri godine (764—768). Mensur je sakupio inženjere, geometre i umetnike iz celog tada poznatog sveta koji su se sakupili i napravili planove za izgradnju. Preko 100 hiljada radnika je bilo angažovano na izgradnji, a mnogima se i plaćalo za radove.[11] Za početak gradnje odabran je mesec juli, jer je po mišljenju dva astrologa Naubakta Ahvazija i MašAlah ibn Atarija, grad trebalo da bude izgrađen u astrološkom znaku lava.[13] Taj astrološki znak povezivan je sa vatrom i simbolizovao produktivnost, ponos i razvoj.

Bagdad 1930. godine

Za izgradnju grada korištene su cigle oblika kocke veličine 46 cm, jednake sa sve četiri strane. Ebu Hanifa je bio zadužen za cigle, te je konstruisao kanal kojim se voda dopremala do gradilišta, a osim za proizvodnju cigli koristila se i za piće. Mramor se takođe koristio za izgradnju mnogih građevina u gradu, mramorne ploče se korištene kao obloga korita reke. Oko grada bila su četiri odbrambena zida po imenima Kufa, Basra, Damask i Kurasan, nazvana tako jer su njihove kapije bile usmerene u pravcima tih gradova. Udaljenost između tih kapija bila je nešto manja od 2,4 km. Svaka od njih je imala dvostruka vrata napravljena od gvožđa, bila su tako masivna da je bilo neophodno nekoliko ljudi da ih otvore ili zatvore. Sami zidovi grada bili su debeli oko 44 m na donjem delu, te 12 m pri vrhu. Osim toga, zid je bio visok oko 30 m, što je uključivalo i zupce, sa brojnim otvorima (ambrazurama). Ovaj zid je bio opasan drugim zidom debelim 50 m. Drugi zid je imao tornjeve i zaobljene zupce koji su okruživali tornjeve. Taj vanjski zid je bio zaštićen masivnim glasijama, napravljenim od cigli i krečnjaka. Izvad vanjskog zida bili su jarkovi ispunjeni vodom.

Za samo jednu generaciju nakon svog osnivanja, Bagdad je postao središte obrazovanja i trgovine. Kuća mudrosti bila je organizacija posvećena prevođenju dela sa grčkog, persijskog i sirijskog. Naučnici su počeli da dolaze u Bagdad iz svih krajeva Abasidskog halifata, doprinoseći uvođenjem naučnih saznanja Persijanaca, Grka i Indijaca u islamski i arapski svet tog vremena. Smatra se da je Bagdad verovatno bio najveći grad na svetu za vrlo kratko vreme nakon svog osnivanja i sve do 930-tih, kada ga je sustigla Kordoba.[14] Neke od procena navode da je grad na svom vrhuncu imao preko milion stanovnika.[14] U mnogim od bajki napisanih u čuvenoj "Hiljadu i jednoj noći", radnja se dešava upravo u Bagdadu u ovo vreme.

Do 10. veka, stanovništvo grada je iznosilo, po današnjim procenama, između 1,2 miliona[15] i 2 miliona.[16] Međutim eksplozivni rast Bagdada je postepeno usporio zbog problema unutar halifata, uključujući i premeštanje prestolnice u Samaru (tokom dva perioda 808-819 i 836-892), gubitka krajnjih zapadnih i istočnih provincija i perioda političke dominacije iranske dinastije Buvejhida (945—1055) i Turaka Seldžuka (1055—1135).

Mongolsko osvajanje Bagdada 1258.

Seldžuci su bili klan Ohuz Turaka iz Centralne Azije koji su prešli na sunitski ogranak islama. Godine 1040. oni su uništili Gaznavide, preuzevši njihovu zemlju te je 1055. Tugril-beg, vođa Seldžuka, osvojio Bagdad. Oni su proterali pripadnike Bujidske šiitske dinastije koji su neko vreme tu vladali te preuzeli vlast i kontrolu nad Bagdadom. Posle osvajanja, Seldžuci su vladali sa titulom sultana u ime abasidskih halifa (smatrali su sebe delom abasidskog režima). Tugril-beg je sebe smatrao zaštitnikom abasidskih halifa.[17]

Dana 10. februara 1258. Bagdad su zauzeli Mongoli predvođeni unukom Džingis-kana, Huleguom, nakon opsade grada.[18] Tom prilikom su mnogi kvartovi uništeni u požaru, pljačkama i razaranjem. Mongoli su ubili većinu stanovnika Bagdada, uključujući i halifu el-Musta'sima te veći deo grada potpuno uništili. Uništeni su i kanali i obalni nasipi koji su sačinjavali irigacijski sistem grada. Pustošenje Bagdada označilo je kraj Abasidskog halifata, udar od kojeg se islamska civilizacija nije nikad u potpunosti oporavila.

Od tog vremena, Bagdadom je vladao Ilkanat, država odvojena od Mongolskog carstva čija se prestolnica nalazila u današnjem Iranu. Godine 1401. Bagdad je ponovno opustošen, ovog puta ga je napao turkijski osvajač Timur Lenk (Tamerlan Veliki).[19] Kada je njegova vojska osvojila grad, nije poštedio gotovo nikog te je naredio da svaki od njegovih vojnika donese dve odsečene glave stanovnika Bagdada.[20] Bagdad je zatim postao provincijska prestolnica koju su kontrolisali mongolski Džalajiridi (1400—1411), turkijski Kara Kojunlu (1411—1469), Ak Kojunlu (1469–1508) i iranske Safavidske dinastije (1508–1534).

U modernim vremenima, Bagdad je bio u fokusu mnogih sukoba i ratova u Iraku. U Prvom zalivskom ratu (1980—1988) između Iraka i Irana, Bagdad je bio na meti iranskih napada raketama tipa Scud, ali one nisu izazvale veće žrtve a i štete su bile relativno male. U Drugom zalivskom ratu grad je napadnut 17. januara 1991. te su ga sedam nedelja bombardovale savezničke snage pod vodstvom SAD-a. Vazdušni napadi bili su usmereni na vojne ciljeve kao što je iračka republikanska garda, sisteme protivvazdušne odbrane, vojne avione i aerodrome kao i špijunske sisteme. Osim toga, saveznici su bombardovali i objekte koji su od značaja za civilno stanovništvo: elektroenergetska postrojenja, rafinerije nafte i naftovode, medijske kuće i odašiljače, željeznice i mostove. Celokupna elektroenergetska mreža u gradu bila je uništena. Na kraju rata, proizvodnja električne eneregije iznosila je 4% predratne proizvodnje, ali je već za mesec dana vraćena na 20 do 25%. Osim električne mreže, uništena je i vodoopskrba. Bombe su uništile i sisteme za upravljanje većine pumpnih stanica i uređaja za pročišćavanje otpadnih voda. Kanalizacija je oticala direktno u reku Tigris, odakle je stanovništvo iračkog glavnog grada uzimalo vodu za piće, te se pojavila velika epidemija u gradu.

Znamenitosti[uredi]

Predsednička palata

Jedna od najstarijih građevina je Abasidska palata (12—13. vek) koja je deo istorijskog centra grada sa Sokak-sarajem („Palata trgovine“) i medresom al-Mustansirija iz istog perioda. Džamija al-Kazimija („Dvojice koji progutaše svoj bes“) iz 15. veka nalazi se u predgrađu Bagdada, a sadrži grobnice sedmog i devetog šiitskog imama (od dvanaest najvećih), Muse al-Kazima i Muhameda al-Takija. Zbog toga se smatra za jednim od najvažnijih šiitskih svetilišta na svetu.

Nacionalni muzej Iraka je posedovao neprocenjivu kolekciju istorijskih predmeta i umetničkih dela, ali je tokom okupacije Bagdada 2003. godine kolekcija opustošena. U Nacionalnoj biblioteci i arhivi Iraka uništeno je hiljade drevnih rukopisa dok je Sadam Husein bio na vlasti. Zoološki vrt u Bagdadu je najveći zoološki vrt na Bliskom istoku. Za osam dana nakon početka invazije 2003. od 650 životinja koje su tamo boravile, samo ih je 35 preživelo.[21] Neke od životinja su ukradene a mnoge zatvorene životinje uginule su zbog nedostatka hrane. Neki od čuvara zoološkog vrta su mesoždere hranili magarcima koje su kupovali od stanovništva.[22][23]

Spomenik neznanom junaku na Velikom trgu proslava iz 1980. godine podignut je početkom Iransko-iračkog rata (1980—1988.) kako bi se obiležila mučenička smrt iračkih vojnika, a 1989. godine mu je dodat Trijumfalni luk („Mačevi pobede“).

Geografija[uredi]

Pogled na Bagdad iz svemira

Grad leži uz obale reke Tigris i bio je naseljen od starovekovnih vremena. U Bagdadu je suptropska aridna klima i jedan je od najtoplijih velegradova na svetu. Temperatura na području Bagdada kreće se od 16,4 °C zimi do 43,5 °C u julu i avgustu. Najveće padaline su u septembru i maju, sa prosečno oko 150 mm. Dana 11. 1. 2008. godine, po prvi put u poslednjih stotinu godina, pao je lagani sneg[24].

Administrativna podela[uredi]

Grad Bagdad ima 89 zvaničnih naselja grupisanih u 9 distrikta. Devet distrikata grada su:

  • Azamija (ألأعظمية)
  • Karh (الكرخ)
  • Karada (كرّادة)
  • Kazimija (الكاظمية)
  • Mensur (المنصور)
  • Sadr Siti (Savra, Medina es-Sadr, مدينة الصدر)
  • El Rašid (الرشید)
  • Rusafa (الرصافة)
  • Novi Bagdad (بغداد الجديدة, Bagdad el-Džidida)

Ova zvanična podela grada služi kao organizacija administrativnih centrara za pružanje opštinskih usluga, a sve do 2003. nisu imali nikakvu političku funkciju. Početkom aprila 2003. Prelazna vlada Iraka pod američkom kontrolom počela je proces kreiranja novih funkcija za ova naselja. Proces se prvobitno usredotočio na izbor mesnih veća u zvaničnim naseljima. Prelazna vlada organizovala je seriju skupova u svakom naselju objašnjavajući lokalnu vladu, opisujući proces izbora po naseljima i ohrabrivala učesnike da razglase tu odluku prijateljima, komšijama i rođacima na sledećim sastancima. Ovaj proces je konačno doveo do završnog skupa kada su kandidati za svako mesno veće bili izabrani. Kada su svih 89 mesnih veća izabrano, među sobom su izabrali predstavnike koji su služili u jednom od devet veća distrikta. Kada su fomirana veća distriktah, dalje se krenulo s imenovanjem članova gradskog veća Bagdada, koje čini 37 članova.

Klima[uredi]

Bagdad ima suptropsku suvu klimu (po Kepenu BWh) i ubraja se među najtoplije gradove sveta. Leti, od juna do augusta, prosečna dnevna temperatura raste do 44 °C uz nesnosno sunčevo zračenje. Padavine u ovo doba godine zabiležene samo pet ili šest puta i nikad nisu premašile 1 mm (1 litar/m²).[25] Čak i noću, letnje temperature vrlo retko padaju ispod 24 °C. Zbog vrlo niske vlažnosti zraka (obično ispod 10%) i vrlo velike udaljenosti Bagdada od toplog Persijskog zaliva, tokom leta su uobičajene pešćane oluje iz pravca pustinje prema zapadu.

Zimi, dani su dosta blagi a noći promjenjive. Od decembra do februara, dnevna temperatura iznosi između 15,5 i 18,5 °C, mada nisu neobične ni temperature iznad 21 °C. Jutarnje temperature ponekad budu prilično niske, prosečna jutarnja temperatura u januaru iznosi 3,8 °C a temperature ispod tačke smrzavanja dešavaju se samo nekoliko puta tokom zime.

Klima Bagdad
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 24,8
(76,6)
27,1
(80,8)
30,9
(87,6)
38,6
(101,5)
43,5
(110,3)
48,8
(119,8)
51,1
(124)
49,9
(121,8)
47,7
(117,9)
40,2
(104,4)
35,6
(96,1)
25,3
(77,5)
51,1
(124)
Maksimum, °C (°F) 15,5
(59,9)
18,5
(65,3)
23,6
(74,5)
29,9
(85,8)
36,5
(97,7)
41,3
(106,3)
44,0
(111,2)
43,5
(110,3)
40,2
(104,4)
33,4
(92,1)
23,7
(74,7)
17,2
(63)
30,6
(87,1)
Prosek, °C (°F) 9,7
(49,5)
12
(54)
16,6
(61,9)
22,6
(72,7)
28,3
(82,9)
32,3
(90,1)
34,8
(94,6)
34
(93)
30,5
(86,9)
24,7
(76,5)
16,5
(61,7)
11,2
(52,2)
22,77
(73)
Minimum, °C (°F) 3,8
(38,8)
5,5
(41,9)
9,6
(49,3)
15,2
(59,4)
20,1
(68,2)
23,3
(73,9)
25,5
(77,9)
24,5
(76,1)
20,7
(69,3)
15,9
(60,6)
9,2
(48,6)
5,1
(41,2)
14,9
(58,8)
Apsolutni minimum, °C (°F) −11,0
(12,2)
−10,0
(14)
−5,5
(22,1)
−0,6
(30,9)
8,3
(46,9)
14,6
(58,3)
22,4
(72,3)
20,6
(69,1)
15,3
(59,5)
6,2
(43,2)
−1,5
(29,3)
−8,7
(16,3)
−11
(12,2)
Količina kiše, mm (in) 27,2
(1,071)
19,1
(0,752)
22,0
(0,866)
15,6
(0,614)
3,2
(0,126)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
3,3
(0,13)
12,4
(0,488)
20,0
(0,787)
122,8
(4,835)
Dani sa kišom (≥ 0.001 mm) 8 7 8 6 4 0 0 0 0 4 6 7 50
Relativna vlažnost, % 71 61 53 43 30 21 22 22 26 34 54 71 42,3
Sunčani sati — mesečni prosek 192,2 203,3 244,9 255,0 300,7 348,0 347,2 353,4 315,0 272,8 213,0 195,3 3.240,8
Izvor #1: Svetska meteorološka organizacija (UN)[26]
Izvor #2: Climate & Temperature[27]

Stanovništvo[uredi]

Velika većina stanovništva su Arapi, a u gradu postoji i značajna nacionalna zajednica Kurda, kao i manje zajednice Turkmena, Sirijaca i Sudanaca.

Oko 95% stanovništva grada su muslimani, zbog čega gradsku sliku obreležavaju mnogobrojne džamije. Bagdad je i istorijsko sedište patrijarha Asirske Crkve istoka.

Obrazovanje[uredi]

Medresu Mustansirija je osnovao 1227. godine abasidski halifa el-Mustansir. Promenila je ime 1963. u Univerzitet el-Mustansirija. Univerzitet u Bagdadu je najveći u Iraku i drugi po veličini u arapskom svetu. Osim njih, postoje još tri univerziteta u Bagdadu: Irački univerzitet, Univerzitet Nahrajn i Tehnološki univerzitet.

Sport[uredi]

Bagdad je dom nekim od najuspešnijih fudbalskih timova u Iraku, među kojima su najveći irački prvaci el-Šorta (policijski klub), el-Kuva el-Džavija (klub pilota), FK el-Zavra'a i FK Talaba (studentski klubovi). Najveći stadion u Bagdadu je stadion el-Šaab, otvoren 1966. godine. Drugi, mnogo veći stadion je još uvek u fazi izgradnje.

Grad takođe ima dugu tradiciju u trkama konja počev od Prvog svetskog rata, stanovnicima Bagdada poznate samo kao trke. Postoje nezvanični izvještaji o pritisku nekih islamskih grupa da se ova tradicija ugasi zbog klađenja za vreme utrka, što se protivi islamskim verskim zakonima.

Privreda[uredi]

Saobraćaj[uredi]

Partnerski gradovi[uredi]

Bagdad ima ugovore o partnerstvu sa sljedećim gradovima:

Reference[uredi]

  1. ^ „Iraqi population reaches about 35 million : Aswat Al Iraq”. En.aswataliraq.info. 27. 4. 2013. Arhivirano iz originala na datum 22. 10. 2013. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  2. ^ Estimates of total population differ substantially. The Encyclopædia Britannica gives a 2001 population of 4,950,000, the 2006 Lancet Report states a population of 7,216,050 in 2011.
  3. ^ "Cities and urban areas in Iraq with population over 100,000", Mongabay.com
  4. ^ „Largest Cities Through History”. geography.about.com. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  5. ^ Inocencio, Ramy (4. 12. 2012). „What city has world's best quality of life?”. CNN. 
  6. ^ The Central African Republic: On the brink
  7. 7,0 7,1 E.J. Brill's First Encyclopaedia of Islam 1913-1936, Volume 1
  8. ^ The Woman I Loved
  9. ^ Syria and Palestine
  10. ^ Garnett, R.; Vallée, L.; Brandl, A. (1899). The Universal anthology: a collection of the best literature, ancient mediaeval and modern, with biographical and explanatory notes. Clarke Co. Pristupljeno 5. 10. 2014. 
  11. 11,0 11,1 Corzine 2005, str. 68–69
  12. ^ Times History of the World. London: Times Books. 2000. 
  13. 13,0 13,1 13,2 Wiet, Gastron (1971). Baghdad: Metropolis of the Abbasid Caliphate. University of Oklahoma Press. 
  14. 14,0 14,1 Rosenberg, Matt T. (2. 11. 2009). „Largest Cities Through History”. Geography.about.com. Pristupljeno 27. 4. 2010. 
  15. ^ George Modelski, World Cities: –3000 to 2000, Washington, D.C.: FAROS 2000. 2003. ISBN 978-0-9676230-1-6. Također pogledajte i Evolutionary World Politics Homepage.
  16. ^ Trudy Ring, Robert M. Salkin, K. A. Berney, Paul E. Schellinger (1996). „International dictionary of historic places, Volume 4: Middle East and Africa”. Taylor and Francis: 116. 
  17. ^ Rosamond McKitterick:. Atlas of the Medieval World. стр. 170. ISBN 978-0-19-522158-9. 
  18. ^ Central Asian world cities, George Modelski
  19. ^ Ian Frazier, Annals of history: Invaders: Destroying Baghdad, The New Yorker, 25. april (2005). pp. 5
  20. ^ New Book Looks at Old-Style Central Asian Despotism, EurasiaNet Civil Society, Elizabeth Kiem, 28. april 2006
  21. ^ The Choice, featuring Lawrence Anthony BBC radio 4, 4. 9. 2007. (на језику: енглески) Preuzeto 6. 7. 2012.
  22. ^ The Choice, featuring Lawrence Anthony”. BBC radio 4. 4. 7. 2007. 
  23. ^ Anthony & Grayham 2007
  24. ^ First snow for 100 years falls on Baghdad
  25. ^ „Monthly rainfall for Baghdad (WMO #40650)”. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2012. Приступљено 23. 5. 2017. 
  26. ^ „World Weather Information Service - Baghdad”. World Meteorological Organization. Приступљено 20. 6. 2013. 
  27. ^ „Baghdad Climate Guide to the Average Weather & Temperatures, with Graphs Elucidating Sunshine and Rainfall Data & Information about Wind Speeds & Humidity:”. Climate & Temperature. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2012. Приступљено 25. 12. 2011. 
  28. ^ "Twinning the Cities". Grad Beirut, pristupljeno 21.2.2008.

Литература[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]