Pređi na sadržaj

Brunej

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bruneja Darusalam
Negara Brunei Darussalam  (malajski)
بروني دارالسلام (malajski)
Krilatica: Увек служи под Божијим вођством
(malajs. Sentiasa membuat kebajikan dengan petunjuk Allah)
(malajs. الدائمون المحسنون بالهدى)
Himna: Боже благослови султана
(malajs. Allah Peliharakan Sultan)
(malajs. الله فليهاراكن سلطن)
Glavni gradBandar Seri Begavan
Službeni jezikmalajski i engleski[1]
Vladavina
 — SultanHasanal Bolkiah
 — PrestolonaslednikAl-Muhtade Bilah
 — Državni muftijaAbdul Aziz Džuned
Istorija
Nezavisnostod UK
1. januara 1984.
Geografija
Površina
 — ukupno5.765 km2(163)
 — voda (%)8,6
Stanovništvo
 — 2013.[2][3]417.784(176)
 — gustina72,47 st./km2
Ekonomija
ValutaBrunejski dolar
 — stoti deo valute‍100 центи‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC + 8
Internet domen‍.bn[4]
Pozivni broj+673 ¹

¹ 080 iz Malezije

Brunej (malajs. Brunei), zvanično Brunej Darusalam[5] (malajs. Negara Brunei Darussalam), država je u jugoistočnoj Aziji.[6] Nalazi se na severu ostrva Borneo[7], na obali Južnog kineskog mora. Na kopnu se graniči s Malezijom. Istočni okrug Bruneja, Temburong, je enklava odvojena od ostatka zemlje malezijskom teritorijom. To je jedina suverena država čija teritorija se nalazi u potpunosti na ostrvu Borneo, a ostatak ostrva pripada Indoneziji i Maleziji. Broj stanovnika je oko 400.000 (jul 2010). Vlada je apsolutna monarhija pod sultanom koja provodi šerijatski zakon i usmerava islamske prakse.[8] Klima u zemlji je ekvatorska, a obeležavaju je visoke temperature i dosta padavina. Ekonomskim rastom tokom 1970-ih i 1990-ih, u proseku od 56% od 1999. do 2008. godine, Brunej se transformisao u novoindustrijalizovane države.

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Granica Bruneja (zeleno) od 1890. godine
Japanski bojni brodovi u Bruneju, u oktobru 1944. godine

Istorija Bruneja pre dolaska Evropljana je malo poznata. Na ostrvu Borneu je u 7. veku postojala država Vidžajapura koja je bila vazalna država moćne države Šrividžaja na Sumatri i Malajskom poluostrvu. Od 10. veka je postojala država Po-ni koja je u 14. veku vazalna država s državom Madžapahit na ostrvu Javi. U to doba je na Borneu bio raširen hinduizam. U 15. veku jak uticaj na Borneu ima islamsko kraljevstvo Malaka na Malajskom poluostrvu odakle se na Borneu širi islam.

Godine 1363, je Muhamed Šah osnovao sultanat Brunej i postao prvi sultan. U 15. veku je sultanat ojačao, te je imao sever Bornea i ostrva Sulu. Početkom 16. veka su Portugalci zauzeli Malaku i osnovali trgovačko središte. Brunej je bio značajna trgovačka sila između Kine, indonezijskih ostrva bogatim začinima i Portugalaca u Malaki. U to doba je vladao sultan Bolkiah čija vladavina se smatra zlatnim dobom Bruneja. 1521. godine članovi Magelanove ekspedicije bili su prvi Evropljani koji su posetili Brunej i opisali njegovo bogatstvo. Brunej je došao u sukob sa Špancima koji su širili svoj kolonijalni posed na Filipinima. 1578. godine Španci su zauzeli i razorili glavni grad Bruneja i tamo vladali 72 dana, ali su ipak proterani uprkos slabijoj snazi Bruneja. Nakon toga je opala privredna moć Bruneja.

U 19. veku jača britanski kolonijalni uticaj. 1839. godine izbila je pobuna na teritoriji Saravak. Britanci su u početku pomogli sultanu protiv pobunjenika, ali su zauzvrat dobili kontrolu nad Saravakom koji je 1843. godine proglasio nezavisnost pod britanskom upravom. Britanci su 1846. godine napali Brunej i postigli povoljan trgovački sporazum. 1888. godine je sultan Hašim Džalilul Alam Akamadin sklopio sporazum s Britancima kojim Brunej postaje britanski protektorat s unutrašnjom samoupravom.

Godine 1929. je otkrivena nafta. Tokom Drugog svetskog rata Brunej je bio pod japanskom okupacijom. 1959. godine donesen je ustav koji Bruneju daje široku autonomiju. 1963. godine su susedne britanske kolonije na Borneu, Sabah i Saravak, postale deo nezavisne Malezije. U Bruneju se pojavio pokret koji je tražio priključenje Maleziji, ali je sultan to odbio i najavio da će od Britanaca tražiti punu nezavisnost. To je postignuto tek 1. januara 1984. godine kada je Brunej postao nezavisna država, ali je ostao unutar Komonvelta.

Geografija

[uredi | uredi izvor]

Brunej je država u jugoistočnoj Aziji koja se sastoji od dva teritorijalno odvojena dela ukupne površine 5.765 kvadratnih kilometara na ostrvu Borneo. Izlazi na Južno kinesko more i obuhvata obalu u dužini od 161 kilometra. Jedinu kopnenu granicu deli sa Malezijom i to u dužini od 381 kilometara. Poseduje 500 kvadratnih kilometara teritorijalnih voda i ekskluzivnu ekonomsku zonu od 200 nautičkih milja.[9]

Oko 97% stanovništva živi u većem zapadnom delu (Belait, Tutong i Brunej-Muara), dok samo oko 10.000 ljudi živi u pretežno planinskom istočnom delu (oblast Temburong). Godine 2010, ukupnu populacija Bruneja činilo je oko 408.000 stanovnika, od čega je oko 150.000 njih živelo u glavnom gradu Bandar Seri Begavan.[10] Drugi veći gradovi su lučki grad Muara, grad za proizvodnju nafte Serija i susedni grad Kuala Belait. U okrugu Belait, oblast Panaga, živi veći broj evropskih iseljenika, mahom zbog prisustva britanske naftne kompanije Rojal Dač Šel plc i pripadnika britanske vojske.[11]

Geologija i reljef

[uredi | uredi izvor]

Flora i fauna

[uredi | uredi izvor]
Klima Bandar Seri Begavan (Brunejski aerodrom)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 34,1
(93,4)
35,3
(95,5)
38,3
(100,9)
37,6
(99,7)
36,4
(97,5)
36,2
(97,2)
36,2
(97,2)
37,6
(99,7)
36,0
(96,8)
35,3
(95,5)
34,9
(94,8)
36,2
(97,2)
38,3
(100,9)
Maksimum, °C (°F) 30,4
(86,7)
30,7
(87,3)
31,9
(89,4)
32,5
(90,5)
32,6
(90,7)
32,5
(90,5)
32,3
(90,1)
32,4
(90,3)
32,0
(89,6)
31,6
(88,9)
31,4
(88,5)
31,0
(87,8)
31,8
(89,2)
Minimum, °C (°F) 23,3
(73,9)
23,3
(73,9)
23,5
(74,3)
23,7
(74,7)
23,7
(74,7)
23,4
(74,1)
23,0
(73,4)
23,1
(73,6)
23,1
(73,6)
23,2
(73,8)
23,2
(73,8)
23,2
(73,8)
23,3
(73,9)
Apsolutni minimum, °C (°F) 18,4
(65,1)
18,9
(66)
19,4
(66,9)
20,5
(68,9)
20,3
(68,5)
19,2
(66,6)
19,1
(66,4)
19,4
(66,9)
19,6
(67,3)
20,5
(68,9)
18,8
(65,8)
19,5
(67,1)
18,4
(65,1)
Količina kiše, mm (in) 292,6
(11,52)
158,9
(6,256)
118,7
(4,673)
189,4
(7,457)
234,9
(9,248)
210,1
(8,272)
225,9
(8,894)
226,6
(8,921)
264,4
(10,409)
312,3
(12,295)
339,9
(13,382)
339,6
(13,37)
2.913,3
(114,697)
Dani sa kišom 16 12 11 16 18 16 16 16 19 21 23 21 205
Relativna vlažnost, % 86 85 84 84 85 84 84 83 84 85 86 86 85
Sunčani sati — mesečni prosek 196 191 225 239 236 210 222 218 199 206 205 211 2.558
Izvor #1: Svetska meteorološka organizacija,[12] Deutscher Wetterdienst (ekstremi, 1971–2012 i vlažnost, 1972–1990)[13]
Izvor #2: NOAA (sun, 1961–1990)[14]

Stanovništvo

[uredi | uredi izvor]
Džamija Sultan Omar Ali Sejfudin

Stanovništvo Bruneja je u julu 2013. godine bio 417.784 stanovnika od čega 76% živi u urbanim sredinama. Stopa urbanizacije se procenjuje 2,13% godišnje od 2010. do 2015. godine, a prosečan životni vek je 77,7 godina. U 2014. godini, 65,7% stanovništva su bili Malajci, 10,3% Kinezi, 3,4% domoroci, a 20,6% čine manje etničke grupe.[15] Zvanični jezik Bruneja je malajski. Ministarstvo kulture, omladine i sporta podržava upotrebu jezika u Bruneju.

Glavni govorni jezik je brunejski malajski. Brunejski malajski se prilično razlikuje od standardnog malajskog, ali i od ostatka malajskih dijalekta. Brunejski malajski jezik je srodan sa standardnim malajskim jezikom oko 84% što ga čini nerazumljivim sa malajskim.[16][17]

Engleski i kineski se takođe govore. Engleski jezik se koristi u poslu, ali i kao jezik iz osnovnom u visokom obrazovanju. U državi je relativno velika strana zajednica.

Većina iseljenika dolaze iz nemuslimanskih zemalja kao što su Australija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Južna Koreja, Japan, Filipini, Tajland, Kambodža i Indija.

Ostali jezici i dijalekti koji se govore uključuju arapski, kedajanski malajski, tutong malajski, murut i dusun jezik.

Religija

[uredi | uredi izvor]

Među svima religijama, sunitski islam je dominantan. 67% stanovništva je islamsko. Međutim druge religije imaju značajno uporište u Bruneju. 13% stanovništva su budisti, a 10% su hrišćani. Preostalih 10% pripadaju raznim religijama uključujući i domorodačke religije.

Islam je državna religija Bruneja, ali sloboda veroispovesti je zagarantovana.

Državno uređenje i međunarodni odnosi

[uredi | uredi izvor]
Sultan Hasanal Bolkiah

Od 1959. godine Brunej je parlamentarna monarhija, ali zapravo sultan ima veće zakonodavne i izvršne vlasti, pa Brunej možemo zvati apsolutističkom monarhijom. Postoji Zakonodavni savet od 20 članova koje ima savetodavni karakter, ali sve zakone donosi sultan. Sultan je istovremeno šef države i predsednik vlade. Aktuelni sultan, Paduka Seri Baginda Sultan Hadži Hasanal Bolkijah Mu'izadin Vadaulah (skraćeno Hasanal Bolkiah), vlada od 1967. godine i smatra se najbogatijim vladarom i jednim od najbogatijih ljudi na svetu.

Brunej je punopravan član Ujedinjenih nacija, Britanskog Komonvelta nacija, Asocijacije nacija Jugoistočne Azije (ASEAN), Svetske trgovinske organizacije, Azijsko-pacifičkog foruma za saradnju te Organizacije islamske konferencije.

Administrativna podela

[uredi | uredi izvor]
Neke od oblasti Bruneja

Brunej je podeljen u 4 okruga i 38 podokruga

Privreda

[uredi | uredi izvor]

Proizvodnja nafte i gasa glavna je privredna aktivnost Bruneja. BDP po glavi stanovnika je značajno viši od proseka regije, ali privreda Bruneja je osetljiva je na fluktuacije na svetskom tržištu nafte.[18][19]

Što se tiče poljoprivrede gaje se pirinač, manioka, banane, ananas. Razvijen je i ribolov.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Constitution of Brunei Darussalam” (PDF). Attorney General's Chambers Brunei Darussalam. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  2. ^ Nacionalna agencija za statistiku [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. oktobar 2012)
  3. ^ „Department of Economic Planning and Development - Population”. www.depd.gov.bn (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 03. 2017. g. Pristupljeno 12. 12. 2017. 
  4. ^ „Delegation Record for .BN”. IANA. Pristupljeno 6. 11. 2015. 
  5. ^ Peter Haggett (ed). Encyclopedia of World Geography, Volume 1, Marshall Cavendish, 2001, p. 2913.
  6. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 09. 04. 2014. 
  7. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 183. ISBN 86-331-2075-5. 
  8. ^ „Report by Brunei Darussalam”, Trade Policy Reviews, WTO, str. 81—93, 21. 5. 2015, ISBN 978-92-870-4182-1, Pristupljeno 23. 3. 2020 
  9. ^ „Brunei”. CIA World Factbook. 2011. Pristupljeno 13. 1. 2011. 
  10. ^ Zbirne tabele popisa stanovništva iz 2001. godine. Odeljenje za statistiku, Brunej Darussalam
  11. ^ „Outpost Seria”. Outpost Seria Housing Information. Arhivirano iz originala 13. 1. 2012. g. Pristupljeno 20. 12. 2011. 
  12. ^ „World Weather Information Service – Bandar Seri Begawan”. World Meteorological Organisation. Pristupljeno 14. 5. 2010. 
  13. ^ „Klimatafel von Bandar Seri Begawan (Int. Flugh.) / Brunei” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (na jeziku: nemački). Deutscher Wetterdienst. Pristupljeno 22. 11. 2016. 
  14. ^ „Brunei Darussalam Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 29. 11. 2013. 
  15. ^ „The World Factbook”. CIA. Arhivirano iz originala 21. 07. 2015. g. Pristupljeno 28. 1. 2018. 
  16. ^ „Brunei”. Ethnologue. 19. 2. 1999. Pristupljeno 30. 12. 2013. 
  17. ^ „Call to add ethnic languages as optional subject in schools”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2013. g. Pristupljeno 19. 11. 2013. 
  18. ^ „World Economic Outlook Database, January 2019”. International Monetary Fund. Pristupljeno 24. 2. 2019. 
  19. ^ „Human Development Report 2019” (PDF). United Nations Development Programme. 2019. Pristupljeno 9. 12. 2019. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]