Vladimir Stojković

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Vladimir Stojković (višeznačna odrednica).
Vladimir Stojković
Stojković u dresu reprezentacije Srbije
na Svetskom prvenstvu 2018. godine u Rusiji
Lični podaci
Puno ime Vladimir Stojković[1]
Datum rođenja (1983-07-29)29. jul 1983. (40 god.)[1]
Mesto rođenja Loznica, SFR Jugoslavija
Visina 1,95 m[1]
Masa 92 kg
Pozicija golman[2]
Klupske informacije
Trenutni klub
 Al Fejha
Broj 88
Juniorska karijera
Loznica
Crvena zvezda
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2001—2004. Crvena zvezda 2 (0)
2003. → Leotar 4 (0)
2004—2005. Zemun 34 (0)
2005—2006. Crvena zvezda 22 (0)
2006—2007. Nant 10 (0)
2007. → Vitese 8 (0)
2007—2011. Sporting Lisabon 9 (0)
2009. → Hetafe 5 (0)
2010. → Vigan 4 (0)
2010—2011. → Partizan 26 (0)
2011—2013. Partizan 60 (1)
2014. Ergotelis 11 (0)
2014—2016. Makabi Haifa 66 (0)
2016—2017. Notingem forest 20 (0)
2017—2021. Partizan 94 (0)
2021— Al Fejha 56 (0)
Reprezentativna karijera**
1999. SR Jugoslavija do 16 1 (0)
2001. SR Jugoslavija do 19 2 (0)
2004—2006. Srbija i Crna Gora do 21 24 (0)
2008. Olimpijski tim Srbije 3 (0)
2006—2018. Srbija 84 (0)
Nagrade
Evropsko prvenstvo do 21 godine
Srebrna medalja — drugo mesto 2004. Nemačka Srbija i Crna Gora
* Datum aktuelizovanja: 3. jun 2023.
** Datum aktuelizovanja: 17. april 2020.

Vladimir Stojković (Loznica, 28. jul 1983) je srpski fudbalski golman koji trenutno nastupa za Al Fejhu. Nastupao je i za reprezentaciju Srbije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Loznici. Njegova majka Kosa Stojković bila je atletska reprezentativka Jugoslavije, u bacanju diska.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Počeo je da brani u rodnoj Loznici za istoimenu ekipu. Sa 17 godina je prešao u Crvenu zvezdu. Tada je prvi golman Crvene zvezde bio Vladimir Dišljenković, pa Stojković nije uspeo da se izbori za mesto u timu. Branio je samo na jednoj zvaničnoj utakmici, pre nego što je otišao na šestomesečnu pozajmicu u Leotar iz Trebinja. Nakon isteka pozajmice, otišao je u Zemun u kojem je proveo dve sezone.

Kada je Vladimir Dišljenković, leta 2005. otišao u ukrajinski Metalurg iz Donjecka, Stojković se vratio u Crvenu zvezdu. Tadašnji trener, Valter Zenga, češće je na početku sezone ukazivao šansu iskusnijem Ivanu Ranđeloviću. Tokom sezone Stojković se izborio za mesto standardnog čuvara mreže. Najbolju utakmicu sezone Stojković je odigrao protiv Rome, kada je odbranio jedanaesterac Antoniju Kasanu. Te sezone je Zvezda osvojila duplu krunu, ali u utakmici finala kupa protiv OFK Beograda, Stojković nije branio. Prema glasinama, pred sam početak meča je došao u sukob sa tadašnjim predsednikom Draganom Stojkovićem.

Tokom leta 2006. godine je iz Crvene zvezde prešao u francuski Nant, uz obeštećenje od oko 3 miliona evra. Nakon dobrih prvih nekoliko utakmica, forma mu je znatno opala. Nekoliko primljenih golova nakon njegovih grešaka koštale su ga mesta u startnoj postavi. Nakon dolaska Fabijana Barteza u klub, otišao je u holandski Vitese na pozajmicu.

U portugalski Sporting je prešao 11. jula 2007. uz obeštećenje od 1,5 miliona evra Nantu.[3] Stojković je tada potpisao petogodišnji ugovor. Nakon nekoliko utakmica se povredio. Na golu ga je zamenio mladi Rui Patrisio, koji je iskoristio šansu i nastavio da bude prvi golman i nakon Stojkovićevog oporavka od povrede. Nezadovoljan time što nije u prvom planu, došao je u sukob sa trenerom Paulom Bentom, nakon čega je izgubio i mesto na klupi za rezerve. Tokom leta 2008. pojavile su se informacije da bi Stojković mogao da pređe u Everton, ali do tog transfera na kraju nije došlo.

U januaru 2009. odlazi na pozajmicu u španski Hetafe, gde je iskoristio povredu Argentinca Oskara Ustarija i branio na pet mečeva. Tokom leta iste godine pojavila se mogućnost da se vrati u Crvenu zvezdu kao pozajmljen igrač, zajedno sa saigračem iz Sportinga Milanom Purovićem, ali do dogovora dva kluba ipak nije došlo.

Dana 27. avgusta 2010. godine objavljeno je da je Stojković potpisao jednogodišnji ugovor o pozajmici sa prvakom srpske Superlige Partizanom, samo nekoliko dana pošto je uspeo da se plasira u Ligu šampiona.[4] Ugovor između Sportinga i Partizana je takav da Stojković 45.000 evra mesečno dobija 80% od portugalskog tima a ostalih 20% od srpskog, što znači da bi on za 10 meseci bio plaćen od Sportinga 360.000 evra, a od Partizana 90.000.[5]

U Partizanu se zadržao do januara 2014. kada je potpisao za grčki Ergotelis.[6] Za tri i po godine u Partizanu, Stojković je osvojio 3 titule i 1 kup, a u sezoni 2012/13. se našao u idealnom timu sezone u Superligi Srbije.[7] Postigao je i jedan gol. To se desilo u avgustu 2012. protiv BSK Borče, sa bele tačke u pobedi Partizana od 7–0.[8] Treba napomenuti da je Stojković odbranio penal Aršavinu tokom utakmice Partizan - Arsenal, u Ligi šampiona.[9] Na kraju 2013. godine, Stojković je proglašen za najboljeg igrača Partizana u 2013. godini.[10][11]

Nakon pola godine u Grčkoj, Stojković prelazi u Makabi Haifu[12] gde provodi naredne dve sezone i osvaja kup Izraela u sezoni 2015/16.

U leto 2016. Stojković se vraća u Englesku i potpisuje za drugoligaša Notingem forest.[13] Dana 11. septembra je debitovao, protiv Aston Vile i ostavio vrlo dobar utisak.[14] Od tada je branio na svakoj utakmici do kraja godine. Dana 30. decembra, Notingem je izgubio 3–1 na gostovanju od Njukasla. Stojković je loše branio na toj utakmici, i od tada je ispao iz startne postave. Do kraja sezone je branio samo na jednoj utakmici (protiv Fulama u februaru).

Usledio je povratak u Partizan. 15. avgusta 2017. godine Stojković se zvanično vratio u Humsku potpisavši jednogodišnji ugovor o pozajmici nakon čega bi trebalo da mu istegne ugovorna obaveza prema Notingem forestu. Na zvaničnom predstavljanju na stadionu Partizana Stojković je ponovo zadužio dres sa brojem 88.[15] Svoj novi debi na golu Partizana Stojković je imao u dvomeču plej–ofa za Ligu Evrope protiv mađarskog Videotona koji je sa klupe predvodio bivši trener Partizana Marko Nikolić. Partizan je ukupnim trijumfom od 4–0 bio uspešniji i samim tim izborio novo učešće u grupnoj fazi Lige Evrope. Povratnički debi na golu Partizana u utakmicama domaćeg prvenstva Stojković je imao 27. avgusta 2017. kada je na stadionu Rajko Mitić bio najbolji akter 155. večitog derbija protiv domaćina Crvene zvezde u meču koji je završen podelom bodova 0–0.[16][17] Time je nastavio tradiciju nesavladivosti od strane protivničkih igrača u prvenstvenim derbi mečevima računajući nastupe i u Zvezdi i u Partizanu. Jedini kome je "uspelo" da ga savlada bio je tadašnji saigrač iz Partizana Milan Obradović u 145. večitom derbiju.[18] Dana 23. januara 2018. godine Stojković je potpisao novi četvorogodišnji ugovor sa Partizanom po kojem bi u Humskoj mogao da ostane i do kraja karijere.[19][20]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Učestvovao je na dva Evropska prvenstva za igrače do 21 godine i osvojio je jednu srebrnu medalju. Na Evropskom prvenstvu 2005. u Nemačkoj je sa reprezentacijom stigao do finala u kojem su poraženi od Italije, ali je Stojković tada bio rezerva Nikoli Milojeviću i nije ulazio u igru. Na Evropskom prvenstvu 2006. u Portugalu je bio kapiten reprezentacije u odsustvu suspendovanog Danka Lazovića. Reprezentacija je tada ispala u polufinalu, u utakmici koju je Ukrajina dobila nakon izvođenja jedanaesterac.

Bio je u sastavu A selekcije za Svetsko prvenstvo 2006. na kome je bio rezerva Dragoslavu Jevriću. Tek nakon dolaska Havijera Klementea na klupu reprezentacije, dobio je priliku da debituje. Bilo je to 16. avgusta 2006. kada je Srbija pobedila Češku sa 3-1 u prijateljskoj utakmici. Nakon smene Klementea, bio je standardan i kod Miroslava Đukića, koji ga je uvrstio i u sastav reprezentacije za Letnje olimpijske igre 2008. u Pekingu. Mesto prvog čuvara mreže je zadržao i kod Radomira Antića, uprkos tome što nije prvi golman svoje ekipe.

Dana 18. juna 2010. u utakmici grupe D protiv reprezentacije Nemačke na Svetskom prvenstvu 2010. u Južnoj Africi, Vladimir je odbranio penal Podolskog, čime je doprineo pobedi Srbije od 1:0, a na kraju meča je proglašen igračem utakmice.

Tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Ukrajini i Poljskoj 2012. selektor Vladimir Petrović šansu je ukazivao Bojanu Jorgačeviću i Željku Brkiću, dok Stojkovića nije bilo u timu nakon čuvenog skandala u Đenovi. Ono što nije hteo da uradi tadašnji selektor Vladimir Petrović uradio je njegov privremeni naslednik Radovan Ćurčić – godinu dana posle pokušaja linča, pozvao je Stojkovića za prijateljske mečeve sa Meksikom i Hondurasom. U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu, kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016. u Francuskoj i kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2018. u Rusiji ponovo postao nezamenljiv na golu Orlova.

Statistika[uredi | uredi izvor]

Klupska[uredi | uredi izvor]

Ažurirano 3. juna 2023.[21][22][23][24][25]
Utakmice i golovi prikazani prema klubu, sezoni i takmičenju
Klub Sezona Liga Nacionalni kup Liga kup Evropa Ostalo Ukupno
Divizija Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova
Crvena zvezda 2001/02.[26] Prva liga SR Jugoslavije 1 0 — — — — 1 0
2002/03.[27] 1 0 — — 0 0 — 1 0
Leotar (pozajmica) 2003/04.[28] Premijer liga Bosne i Hercegovine 4 0 — — 4 0 — 8 0
Zemun 2003/04.[29] Prva liga Srbije i Crne Gore 6 0 — — — — 6 0
2004/05.[30] 28 0 — — — — 28 0
Ukupno 34 0 — — — — 34 0
Crvena zvezda 2005/06.[31] Prva liga Srbije i Crne Gore 22 0 — — 6 0 — 28 0
Ukupno 24 0 — — 6 0 — 30 0
Nant 2006/07.[32] Prva liga Francuske 10 0 — 1 0 — — 11 0
Vitese (pozajmica) 2006/07.[33] Eredivizija 8 0 — — — 6 0 14 0
Sporting Lisabon 2007/08.[34] Prva liga Portugalije 9 0 1 0 2 0 2 0 1 0 15 0
2008/09.[35] 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
2009/10.[36] 0 0 0 0 0 0 0 0 — 0 0
Ukupno 9 0 1 0 2 0 2 0 1 0 15 0
Hetafe (pozajmica) 2008/09.[37] Prva liga Španije 5 0 — — — — 5 0
Vigan (pozajmica) 2009/10.[38] Premijer liga 4 0 2 0 — — — 6 0
Partizan (pozajmica) 2010/11.[39] Superliga Srbije 26 0 4 0 — 6 0 — 36 0
Partizan 2011/12.[40] 25 0 3 0 — 4 0 — 32 0
2012/13.[41] 21 1 0 0 — 7 0 — 28 1
2013/14.[42] 14 0 3 0 — 2 0 — 19 0
Ergotelis 2013/14.[43] Superliga Grčke 11 0 — — — — 11 0
Makabi Haifa 2014/15.[44] Premijer liga Izraela 35 0 2 0 4 0 — — 41 0
2015/16.[44] 31 0 4 0 2 0 — — 37 0
Ukupno 66 0 6 0 6 0 — — 78 0
Notingem forest 2016/17.[45] Čempionšip 20 0 0 0 1 0 — — 21 0
Partizan 2017/18.[46] Superliga Srbije 23 0 2 0 — 10 0 — 35 0
2018/19.[47] 30 0 5 0 — 7 0 — 42 0
2019/20.[48] 25 0 3 0 — 12 0 — 40 0
2020/21.[49] 15 0 3 0 — 3 0 — 21 0
2021/22.[50] 1 0 0 0 — 1 0 — 2 0
Ukupno 180 1 23 0 — 52 0 — 255 1
Al Feiha 2021/22.[51] Prva liga Saudijske Arabije 29 0 4 0 — — — 33 0
2022/23.[52] 27 0 1 0 — — 2 0 30 0
Ukupno 56 0 5 0 — — 2 0 63 0
Karijera 431 1 37 0 10 0 64 0 9 0 551 1

Reprezentativna[uredi | uredi izvor]

Ažurirano 17. aprila 2020.[25][22][53]
Reprezentacija Godina Nastupi Golovi
Srbija 2006. 6 0
2007. 8 0
2008. 7 0
2009. 8 0
2010. 8 0
2011. 1 0
2012. 4 0
2013. 8 0
2014. 9 0
2015. 6 0
2016. 6 0
2017. 7 0
2018. 6 0
Ukupno 84 0

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Incidenti u Đenovi[uredi | uredi izvor]

Ni 100 miliona, to je kad nešto mrziš, mrziš... Ne mrziš, nego kad nisi opredeljen za to, znači kad ti je krv crveno-bela, ne možeš da igraš za Partizan.

—Izjava Vladimira Stojkovića u emisiji Prsluk[54]

Većina kontroverzi u Stojkovićevoj karijeri vezuje se za njegovo gostovanje u emisiji Prsluk, zajedno sa pevačicom Darom Bubamarom. Stojković, koji je tada branio za Crvenu zvezdu, na pitanje voditelja Sandra Markovića da li bi prešao u redove večitog rivala, odgovorio je da ne postoji novac za koji bi to uradio. Međutim, nekoliko godina kasnije, kao standardni reprezentativni čuvar mreže i igrač pod ugovorom sa lisabonskim Sportingom, Stojković je krajem leta 2010. godine prešao u Partizan.[55] Nakon plasmana crno-belih u grupnu fazu Lige šampiona, tom klubu je pristupio u okviru sporazuma o jednogodišnjem ustupanju.[56]

Dobro znate moju prošlost. U Partizanu sam iz profesionalnih razloga. Došao sam da pomognem klubu i dokažem da sam broj jedan, odluku sam doneo samostalno.

—Vladimir Stojković prilikom potpisa za Partizan[57]

Neposredno po njegovom povratku u Srbiju, pojavila se informacija da je od čelnika novog kluba zatražio svakodnevno policijsko obezbeđenje kako bi zaštitio sebe i porodicu.[58] On je, međutim, negirao da želi fizičku zaštitu, već od zastrašivanja u medijima i preko društvenih mreža.[59] Ubrzo nakon svega, portparol Crvene zvezde, Marko Nikolovski saopštio je da je Stojković isključen iz članstva tog kluba.[60] Pred utakmicu sa reprezentacijom Italije, u Đenovi, sredinom oktobra iste godine, mediji su preneli da je Stojkovića napala grupa navijača Crvene zvezde i da je zbog toga odbio da čuva gol Srbije na tom susretu.[61]

Govoreći o događaju, Stojković je kasnije izneo detalje napada, prilikom kog su huligani ušli u autobus sa reprezentativcima Srbije i pokušali fizički obračun sa njim. Prema njegovim rečima, grupa njih je opkolila vozilo u kome je ekipa bila smeštena, čekajući Zorana Tošića koji je zaboravio pasoš. Kada su uspeli da otvore vrata, ubacili su dimne bombe i usled smanjene vidljivosti koristili baklje za osvetljenje. Ostali igrači, na čelu sa Dejanom Stankovićem i Nikolom Žigićem, isprečili su se na sredini autobusa, te se konflikt time i okončao.[62] Neredi su se nastavili za vreme utakmice, koja je zbog toga i prekinuta, a kasnije je registrovana službenim rezultatom u korist domaće ekipe.[63]

Prema pisanju lista Blic, jedan od mogućih razloga za napade na Stojkovića, a kasnije i prekid pomenute utakmice, bio je i oblik Stojkovićevog ugovora sa Partizanom. Incidenti i pretnje Stojkoviću dovedeni su u vezu sa kriminalnim krugovima, te naglašeno da je nezadovoljstvo nastalo zbog izostanka procenata na koje su pojedinci računali, jer je prelazak u taj klub realizovan u vidu pozajmice.[64] Takođe, prema pisanju medija, pristalice Crvene zvezde su uputile otvorene pretnje smrću svom nekadašnjem golmanu. Iako se spekulisalo da će Stojković tražiti klauzulu u ugovoru da ne brani protiv Crvene zvezde, on je takve navode odbacio već po dolasku u Partizan.[65] Tokom 139. večitog derbija, na severnoj tribini Stadiona Crvene zvezde isticani su transparenti protiv Stojkovića, a pevala se i pesma Predraga Gojkovića Cuneta, Janičar.[66] Nakon minimalne pobede Partizana, golom Almamija Moreire, Stojković je ispred južne tribine stadiona, gde su bili smešteni navijači gostujućeg kluba, pokazao majicu sa natpisom Oprostite mi moju ružnu prošlost.[67] Poruku je obrazložio time da se njegov odnos prema Crvenoj zvezdi posle incidenata u Đenovi promenio i da je svoju dalju karijeru posvetio Partizanu.[68]

Stojković narednih godinu dana nije dobijao pozive u reprezentativnu ekipu,[69] a u sastav se vratio u novembru 2011, kada ga je vršilac dužnosti selektora, Radovan Ćurčić, uvrstio u tim na utakmici sa Meksikom.[70] Vređanja na račun Stojkovića i njegove porodice nastavila su se i narednih godina.[71] Navijači Crvene zvezde su ga pogrdno prozvali Mustafa, prema liku iz filma Boj na Kosovu, Bogoju, koji je promenio ime i veru.[72][73][74][75][76]

Izjava o vraćanju pasoša[uredi | uredi izvor]

Sramno, sramno... Evo, prvi put me sramota što sam Srbin, što je neko upropastio ovako lep fudbalski događaj. Odreći ću se sutra srpskog pasoša, videćete! Ne mogu da izdržim, ne mogu da se kontrolišem. Ovo je sramno, ovo nikad u životu nisam video da se desi, pogotovu na derbiju. I taj gol, a kunem vam se da nije, ne možeš to da sviraš na derbiju. Moraš 300 posto da budeš siguran, on nije mogao da vidi loptu od mene pod broj jedan, a ja sam bio unutra i izvadio sam loptu pre nego što je ušla, a mora da uđe cela.

—Izjava Vladimira Stojkovića nakon 158. večitog derbija[77]

Početkom novembra 2016. godine, više fizičkih lica je uhapšeno zbog prevare u vezi sa prodajom placeva na Čukarici.[78] Njima je na teret stavljeno da su tokom 2015. i 2016, koristeći falsifikovanu dokumentaciju, prodali više parcela na području te opštine Vladimiru Stojkoviću, koji je podneo zahtev za odštetu od 23 miliona dinara. Proces je okončan 2019, dok je glavni počinilac osuđen na 19 meseci zatvorske kazne.[79]

Gostujući u emisiji medijske kuće Balkan info, krajem avgusta 2018, Stojković je govorio o detaljima iz svoje karijere i incidentima koji su se dogodili u Đenovi.[80] Nakon 158. večitog derbija, na kom je Ričmond Boaći postigao sporan pogodak za izjednačenje i konačnih 1 : 1, Stojković je dao izjavu za televiziju Arena sport, koja je prenosila susret. Rekao je da je nezadovoljan razvojem događaja i sudijskom odlukom da prizna pogodak, te da će se narednog dana odreći srpskog pasoša.[81]

Vređanje Vladimira Stojkovića od strane navijača Crvene zvezde na poluvremenu 162. večitog derbija

Fudbalski klub Partizan je povodom toga izdao saopštenje u kom je navedeno da je Stojković izjavu dao u afektu, smatrajući da je njegov tim oštećen na utakmici, direktnim sudijskim odlukama. Naglašeno je da on ne može i ne želi da se odrekne svoje države i da je zaslužan za dva plasmana Srbije na Svetsko prvenstvo.[82]

Navijači Crvene zvezde su zbog izjave kasnije dodatno prozivali čuvara mreže Partizana, te su mu na narednim međusobnim susretima dva kluba skandirali Vrati srpski pasoš, Mustafa! Na to im je odgovarao pozdravom sa tri prsta.[83][84][85]

Početkom 2019. godine, Stojković je dao intervju za francuski list So Foot, u kom je rekao da je bio u kontaktu sa čelnicima Crvene zvezde, te da je želeo da se vrati u klub, ali da ga je rukovodstvo matičnog kluba više puta odbilo. Partizan je, prema njegovim rečima, tada bio mogućnost da nastavi karijeru, pošto se u prethodnim klubovima nije izborio za status standardnog čuvara mreže.[86]

Nakon Svetskog prvenstva 2018. godine u Rusiji, Vladimir Stojković više nije pozivan na reprezentativna okupljanja.[87] On je kasnije rekao da veruje da je tadašnjem selektoru Mladenu Krstajiću naređeno da njega izostavi iz tima, ali da su mlađi golmani u nacionalnom timu, Marko Dmitrović i Predrag Rajković, odlični i da reprezentacija ima perspektivu na toj poziciji.[88]

Po završetku karijere Saše Ilića i izostanka Miroslava Vulićevića iz takmičarskog pogona, Stojković je u sezoni 2019/20. izabran za kapitena Partizana.[89] U intervjuu za Sport24, početkom februara 2020, Stojković je naveo da se nikada nije bojao, iako je tokom života prošao mnoge teške trenutke. Rekao je da se omraženost prema njemu u delu javnosti ni nakon 10 godina nije stišala, ali da je navikao da živi sa tim.[90] Na konferenciji za štampu pred Finale Kupa Srbije 2021. godine, Stojković je izjavio: Mene, što se žargonski kaže, silujte ako ne uzmemo Kup.[91] Tokom penal-serije, posle koje je Crvena zvezda osvojila trofej, Stojković je dobio žuti karton zbog nesportskog ponašanja prema Nikoli Krstoviću.[92] Takođe, neposredno nakon izvođenja jedanaesteraca, Marko Gobeljić je neprimereno gestikulirao prema Stojkoviću.[93]

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Klupski[uredi | uredi izvor]

Crvena zvezda

Sporting Lisabon

Partizan

Makabi Haifa

Reprezentativni[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „2018 FIFA World Cup Russia – List of Players” (PDF). FIFA. 4. 6. 2018. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 06. 2018. g. Pristupljeno 19. 6. 2018. 
  2. ^ „Stojković, Vladimir”. utakmica.rs. 7. 12. 2013. Pristupljeno 17. 4. 2020. 
  3. ^ „Portret bez rama: Vladimir Stojković”. 17. 10. 2010. 
  4. ^ „Vladimir Stojković u Partizanu”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  5. ^ Partizan je pravi klub za mene Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. avgust 2010); Press, 29. Avgust 2010.
  6. ^ Vladimir Stojković u Ergotelisu!
  7. ^ „PROGLAŠEN JELEN SUPER TIM”. jelenfootball.com. 1. 6. 2013. Arhivirano iz originala 6. 2. 2017. g. Pristupljeno 16. 8. 2017. 
  8. ^ „Stojković strelac za Partizan” [Stojković scored a goal for Partizan]. Mondo. Arhivirano iz originala 09. 10. 2018. g. Pristupljeno 16. 08. 2017. 
  9. ^ „Late goals earn Arsenal the points at Partizan”. uefa.com. 
  10. ^ „Grobari izabrali: Stojke je najbolji!”. mondo.rs. 25. 12. 2013. Pristupljeno 9. 5. 2020. 
  11. ^ „Harizmatični ’88’ osvojio nagradu i navijačka srca”. partizan.rs. 26. 12. 2013. Arhivirano iz originala 15. 06. 2015. g. Pristupljeno 16. 08. 2017. 
  12. ^ „Stanojević vodi Stojkovića u Makabi! Ugovor na dve godine, plata pola miliona evra”. mozzartsport.com. Arhivirano iz originala 16. 08. 2017. g. Pristupljeno 16. 08. 2017. 
  13. ^ „Stojković zvanično u Notingemu”. B92. 24. 8. 2016. 
  14. ^ „Stojković briljirao u remiju Foresta (VIDEO)”. mondo.rs. 11. 9. 2016. Arhivirano iz originala 09. 10. 2018. g. Pristupljeno 16. 08. 2017. 
  15. ^ „Povratak Vladimira Stojkovića u Partizan”. partizan.rs. [mrtva veza]
  16. ^ „Zvezda propustila šansu da pobedi Partizan: Stojković sačuvao prvaka”. novosti.rs. 
  17. ^ „Vladimir Stojković: Očekivali smo "prljavu" utakmicu”. zurnal.rs. 
  18. ^ „Transformacija jednog golmana: Od nesavladivog do neuništivog! (VIDEO)”. mozzartsport.com. Arhivirano iz originala 28. 08. 2017. g. Pristupljeno 28. 08. 2017. 
  19. ^ „Možda i najveće pojačanje Partizana: Stojković na četiri godine!”. mozzartsport.com. 
  20. ^ „Vladimir Stojković obnovio ugovor”. partizan.rs. Arhivirano iz originala 07. 08. 2020. g. Pristupljeno 13. 02. 2018. 
  21. ^ Vladimir Stojković na sajtu Transfermarkt (jezik: engleski)
  22. ^ a b Vladimir Stojković na sajtu WorldFootball.net (jezik: engleski)
  23. ^ Vladimir Stojković na ForaDeJogo Uredi na Vikipodacima
  24. ^ Vladimir Stojković na sajtu BDFutbol (jezik: engleski)
  25. ^ a b Vladimir Stojković na sajtu National Football Teams (језик: енглески)
  26. ^ „Стојковић, Владимир”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 30. 12. 2019. г. Приступљено 14. 4. 2020. 
  27. ^ „Crvena zvezda”. yufprvaliga.co.yu. 2003. Архивирано из оригинала 23. 04. 2003. г. Приступљено 26. 5. 2021. 
  28. ^ „Leotar Trebinje Squad 2003-04”. en.eufo.de (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  29. ^ „FK Zemun 2003/04”. dekisa.tripod.com. Приступљено 17. 4. 2020. 
  30. ^ „Zemun”. yufprvaliga.co.yu. 2004. Архивирано из оригинала 11. 02. 2005. г. Приступљено 26. 5. 2021. 
  31. ^ „Crvena Zvezda 2005-2006”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  32. ^ „Nantes 2006-2007”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  33. ^ „Vitesse Arnhem Squad 2006-07”. en.eufo.de (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  34. ^ „Sporting CP 2007-2008”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  35. ^ „Sporting CP 2008-2009”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  36. ^ „Sporting CP 2009-2010”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  37. ^ „Getafe 2008-2009”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  38. ^ „Wigan Athletic 2009-2010”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  39. ^ „Partizan 2010-2011”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  40. ^ „Licencirani igrači FK Partizan za sezonu 2011/2012”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2011. г. Приступљено 17. 4. 2020. 
  41. ^ „Licencirani igrači FK Partizan za sezonu 2012/2013”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 2011. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 17. 4. 2020. 
  42. ^ „FK Partizan — Igrački kadar”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 2013. Архивирано из оригинала 2. 3. 2014. г. Приступљено 17. 4. 2020. 
  43. ^ „Ergotelis 2013-2014”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  44. ^ а б „Vladimir Stojkovic”. Фудбалски савез Израела (на језику: енглески). Приступљено 26. 5. 2021. 
  45. ^ „Nottingham Forest 2016-2017”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  46. ^ „Stojković, Vladimir — sezona 2017/18.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 17. 4. 2020. 
  47. ^ „Stojković, Vladimir — sezona 2018/19.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 17. 4. 2020. 
  48. ^ „Stojković, Vladimir — sezona 2019/20.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 17. 4. 2020. 
  49. ^ „Stojković, Vladimir — sezona 2020/21.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 20. 9. 2020. 
  50. ^ „Stojković, Vladimir — sezona 2021/22.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 24. 7. 2021. 
  51. ^ „V. Stojković”. resultados-futbol.com (на језику: шпански). Приступљено 8. 1. 2022. 
  52. ^ „V. Stojković”. BeSoccer (на језику: енглески). Приступљено 3. 6. 2023. 
  53. ^ „Vladimir Stojković”. eu-football.info (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  54. ^ Љуба Земунац (28. 8. 2010). „Vladimir Stojkovic o partizanu [Sic]”. Prslook. Јутјуб. Приступљено 17. 4. 2020. 
  55. ^ Jovanović, Aleksandar Sale (30. 8. 2010). „(VIDEO) Stojke, čovek od reči!”. Прес. Приступљено 17. 4. 2020. [мртва веза]
  56. ^ „Vladimir Stojković u Partizanu!”. Б92. 27. 8. 2010. Приступљено 17. 4. 2020. 
  57. ^ Делић, Лазар (30. 8. 2010). „Стојковић: И Дивац је прешао из Партизана у Звезду”. Политика. Приступљено 17. 4. 2020. 
  58. ^ „Vladimir Stojković zatražio policijsku pratnju sa sebe i porodicu”. hellomagazin.rs. 30. 8. 2010. Приступљено 17. 4. 2020. 
  59. ^ Томковић, В. (30. 8. 2010). „Стојковић: Нећу да ме чувају!”. Вечерње новости. Приступљено 9. 5. 2020. 
  60. ^ „Stojković isključen iz članstva CZ”. Политика. Б92. 1. 9. 2010. Приступљено 17. 4. 2020. 
  61. ^ „РТС: Срби у Ђенови напали голмана Стојковића”. Радио-телевизија Војводине. 12. 10. 2010. Приступљено 17. 4. 2020. 
  62. ^ „Intervju - Vladimir Stojković: Moja priča...”. mozzartsport.com. 2. 1. 2018. Приступљено 19. 4. 2020. 
  63. ^ „Srpski navijači prekinuli meč u Đenovi!”. Вести онлајн. 12. 10. 2010. Приступљено 19. 4. 2020. 
  64. ^ Marković-Subota, Tamara; Cvijić, Vuk Z. (19. 10. 2010). „Narko-bos pretio Stojkoviću zbog transfera”. Блиц. Приступљено 17. 4. 2020. 
  65. ^ Tomković, V. (31. 8. 2010). „Vladimir Stojković: Zaštitite me od linča!”. Прес. Приступљено 19. 4. 2020. [мртва веза]
  66. ^ Miloš. „Vladimir Stojković – “Ružna prošlost“”. sportskasecanja.com. Приступљено 17. 4. 2020. 
  67. ^ Anđelić, A. (24. 10. 2010). „„Grobari“, oprostite mi moju ružnu prošlost”. Блиц. Приступљено 17. 4. 2020. 
  68. ^ „Stojković: "Đenova me promenila"”. Новинска агенција Бета. Б92. 23. 10. 2010. Приступљено 17. 4. 2020. 
  69. ^ Т, В. (30. 10. 2011). „Стојковић без позива у репрезентацију”. Вечерње новости. Приступљено 17. 4. 2020. 
  70. ^ Nedeljković, Darjan (11. 11. 2011). „'Orlovi' vade fleke protiv 'sombrerosa'”. Прес. Приступљено 17. 4. 2020. [мртва веза]
  71. ^ „Delije: “Šta je to što jedino Čak Noris zna?” – Čije dete nosi Bojana! Bojana: “Ovoj sprdnji nema kraja!””. svet.rs. 18. 4. 2011. Приступљено 17. 4. 2020. 
  72. ^ Jovanović, Boris (31. 12. 2011). „Stojković: "Mustafa je baš maštovit nadimak..."”. sportske.net. Архивирано из оригинала 24. 08. 2014. г. Приступљено 17. 4. 2020. 
  73. ^ Бл, М. (5. 3. 2012). „Стојковић: Шта значи “Мустафа“”. Вечерње новости. Приступљено 17. 4. 2020. 
  74. ^ „Primitivni Stamenković: Stojković je Mustafa”. Курир. 21. 9. 2012. Приступљено 17. 4. 2020. 
  75. ^ „Novo jutro, nova priča! Stojković: Ko me zove „Mustafa“ teško mu je to da izgovori kad vidi kako branim za reprezentaciju”. РТВ Пинк. mozzartsport.com. 26. 9. 2018. Приступљено 17. 4. 2020. 
  76. ^ „Глумац Урош Ђурић увредио голмана Стојковића: Мустафа је погрешио”. Телеграф. srbin.info. 29. 9. 2019. Приступљено 17. 4. 2020. 
  77. ^ „Sramota me je što sam Srbin, vraćam pasoš ove zemlje! Stojković besneo posle derbija i spornog gola Zvezde (VIDEO)”. Телеграф. 23. 9. 2018. Приступљено 17. 4. 2020. 
  78. ^ „PREVARILI GOLMANA ZA 27.000 EVRA Suđenje za prevaru Vladimira Stojkovića počinje sutra”. Танјуг. Блиц. 17. 10. 2018. Приступљено 17. 4. 2020. 
  79. ^ Б, Н. (5. 3. 2019). „ЛАЖНОМ АДВОКАТУ 19 МЕСЕЦИ РОБИЈЕ: Владимир Ђурковић осуђен због преваре голмана Владимира Стојковића”. Вечерње новости. Приступљено 17. 4. 2020. 
  80. ^ „Tri puta sam molio Zvezdu da se vratim! Stojković o Đenovi, majici 'oprostite mi moju ružnu prošlost' i još mnogo toga...”. espreso.rs. 30. 8. 2018. Приступљено 17. 4. 2020. 
  81. ^ „Стојковић: Одрећи ћу се српског пасоша”. Радио-телевизија Србије. 23. 9. 2018. Приступљено 17. 4. 2020. 
  82. ^ „Partizan: Stojković je dao izjavu u afektu”. FoNet. Данас. 24. 9. 2018. Приступљено 19. 4. 2020. 
  83. ^ „(VIDEO) Delije nastavile sa provokacijama golmana Partizana: Vrati srpski pasoš Mustafa”. Ослобођење. 2. 3. 2019. Приступљено 17. 4. 2020. 
  84. ^ „(VIDEO) VRATI SRPSKI PASOŠ! "Delije" žestoko udarile po Stojkoviću! Evo kako im je uzvratio golman Partizana!”. Информер. 23. 5. 2019. Приступљено 17. 4. 2020. 
  85. ^ Kovačević, Milena (1. 3. 2020). „“RAT” SE NASTAVIO Delije Stojkoviću: Vrati srpski pasoš!”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 03. 03. 2020. г. Приступљено 17. 4. 2020. 
  86. ^ „Stojković ponovo govorio o dolasku u Partizan: Zvezda je pustila svog najboljeg vojnika, navijači zbog toga i danas žale!”. So Foot. Телеграф. 2. 1. 2019. Приступљено 17. 4. 2020. 
  87. ^ „STOJKOVIĆ PROGOVORIO O REPREZENTACIJI: Evo šta je golman Partizana poručio, iako nije dobio poziv! (VIDEO)”. espreso.rs. 23. 8. 2018. Приступљено 17. 4. 2020. 
  88. ^ „Stojković: Krstajiću je zabranjeno da me poziva u reprezentaciju”. mozzartsport.com. 5. 4. 2019. Приступљено 17. 4. 2020. 
  89. ^ Kostić, Katarina (3. 7. 2019). „Stojković kapiten Partizana, Smiljanić zamenik”. Спорт клуб. Приступљено 17. 4. 2020. 
  90. ^ Блажић, М. (5. 2. 2020). „Стојковић: Ђенова није мој најтежи тренутак у животу, рођен сам у гету тако да се нисам бојао”. Вечерње новости. Приступљено 17. 4. 2020. 
  91. ^ Bogovac, Miloš (24. 5. 2021). „"Silujte me ako ne uzmemo Kup": Stojkovićeve reči odzvanjale Humskom pred Zvezdu”. Телеграф. Приступљено 26. 5. 2021. 
  92. ^ „Stojković dobio drugi žuti i branio do kraja - sve čisto! Stručnjak za suđenje objasnio pravila! (video)”. mondo.rs. 25. 5. 2021. Приступљено 26. 5. 2021. 
  93. ^ „Невероватан скандал: Гобељић скинуо шортс пред Стојковићем!?”. Спортски журнал. 25. 5. 2021. Приступљено 26. 5. 2021. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Стојковић&oldid=27701134”