Dijego Armando Maradona

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dijego Maradona
Maradona at 2012 GCC Champions League final.JPG
Dijego Armando Maradona u Al Vasli 2012 godine
Lični podaci
Puno ime Dijego Armando Maradona
Nadimak El Dijego
Datum rođenja (1960-10-30)30. oktobar 1960.(58 god.)
Mesto rođenja Vila Fjorito, Buenos Ajres,  Argentina
Visina 1,65 m
Pozicija napadač, sredina
Juniorska karijera
1969—1976 Argentinos juniors
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1976—1981
1981—1982
1982—1984
1984—1991
1992—1993
1993
1995—1997
Argentinos juniors
Boka juniors
Barselona
Napoli
Sevilja
Njuels Old Bojs
Boka juniors
166 (115)
40 (28)
36 (22)
188 (81)
26 (5)
7 (0)
30 (7)
Reprezentativna karijera
1977—1994 Argentina 91 (34)
Trenerska karijera


2008—2010
Korientes
Rasing Klub Avelaneda
Argentina

Dijego Armando Maradona (šp. Diego Armando Maradona; Buenos Ajres, 30. oktobar 1960) argentinski je fudbaler. Podelio je titulu najboljeg fudbalera 20. veka sa brazilskim fudbalerom Peleom,[1] mada mnogi smatraju da je on jedinstven.[2]

Detinjstvo[uredi]

Dijego je rođen u Avelandi, radničkoj četvrti Buenos Ajresa, kao peto od osmoro dece u porodici Ćitora i Tote Maradona. Sa obzirom da je rođen u nedelju, danu za fudbal, fudbal mu je, napisaće hroničari, morao biti u krvi. Na Dijegovu karijeru najviše je uticao njegov ujak Kirilo, nekad golman malog kluba Korientes, pravi fudbalski zavisnik. Fransisko Kornejo, skaut Argentinos Juniorsa, prvi je uočio Dijegov talenat. Kornejo je bio zabrinut izgledom sićušnog dečaka, morao je ojačati da bi opstao u fudbalu. Uz dopuštenje roditelja odveo je Dijega lekaru sumnjive reputacije. Kačo Paladino je injekcijama tretirao Dijegove mišiće.[3]

Karijera[uredi]

Dana 20. oktobra 1976. (10 dana pre 16. rođendana) Dijego je odigrao svoj prvi susret za seniore Argentios juniorsa. Tada je postao najmlađi prvoligaški fudbaler u istoriji argentinskog fudbala. Usledile su tri godine odličnih nastupa kako za klub tako i za reprezentaciju. Tada su se Juventus i Barselona počeli raspitivati za malog zelenog, kako su ga zvali. No, nisu bili jedini — u igri su bili Arsenal i Šefild junajted. Brzo su odustali kada su čuli početnu cenu od 800.000 funti. Tada je to bio prilično veliki novac.

Boka juniors[uredi]

Maradona slavi gol na svom debitanskom meču za Boku juniors

Dijego je ostao u Argentini i 1981. s klubom Boka juniors osvojio je naslov prvaka Argentine. Godinu dana kasnije potpisao je za Barselonu.

Barselona[uredi]

U Junu 1982. godine Maradona je prešao u Barselonu za tada rekordnih 7,6 miliona dolara iz Boka Juniorsa. Barsa je te godine bitno pojačana i Nemcem Šusterom u okviru 2. kola kupa evropskih pobednika kupova gostovala na beogradskoj Marakani Crvenoj zvezdi i slavila sa 4:2,a Maradona je postigao 2 gola od kojih je drugi bio pravo remek delo kada je lobovao istrčalog golmana Stojanovića posle čega je aplaudirao čitav stadion. U Kataloniji je takođe kratko zadržao, dve godine, postigavši 33 pogotka na nešto manje od 50 susreta – i osvojivši za to vreme Kup kralja, Liga Kup i Superkup Španije.

Kao i mnogo puta kasnije, to mu nije predstavljalo problem da uđe u istoriju. Ostaće upamćen kao prvi igrač 'Blaugrane' kome su navijači ljutog rivala Real Madrida aplaudirali na sred Santijago Bernabeua

"Ja sam Maradona, čovek koji stvara golove, ali i pravi greške. Mogu sve da podnesem, imam dovoljno široka ramena da sve to izdržim i da se borim sa svima" – Diego Armando Maradona Međutim, već tada je njegov stil igre, ali i temperament u istoj meri, počeo da utiče na njega. Protivnici su ga bukvalno tukli iz nemoći da mu oduzmu loptu ili ga prosto zaustave, dok je kontroverznim ponašanjem van terena dovodio u pitanje svoju profesionalnost. Ali ni to nije moglo da naruši njegovo ogromno, urođeno, fudbalsko znanje, dok se isto ne može reći za hepatitis koji je zaradio, kao i duel sa defanzivcem Atletik Bilbaa Andonijem Gojkočeom – koji mu je divljačkim startom slomio zglob.

Iako mu je u jednom trenutku i karijera bila ugrožena, uspeo je da se u potpunosti oporavi i vrati na teren pre početka sledeće sezone, ali ne i da se privikne na igru na Pirinejskom poluostrvu. Do kulminacije je došlo u finalu Kupa kralja 1984. godine, takođe protiv Baskijaca na Bernabeuu.

I, ponovo je Gojkočea bio taj čiji je start podigrao 'temperaturu' na terenu. Susret se na kraju završio minimalnom pobedom Bilbaa, ali je tek tada atmosfera došla do usijanja. Posle batina i gomile uvreda sa tribina da je homoseksualac odlučio je da se obračuna sa protivnicima, najpre udarivši Migela Sosu glavom, odnosno njegove saigrače laktom i kolenom.

Zatim se našao se u krugu igrača Atletika, Gojkočea – poznatiji kao 'Mesar iz Bilbaa' – šutnuo ga je u grudi, što je bio i definitivni znak za početak haosa – pred očima kralja Huana Karlosa, 100.000 gledalaca i 'pola' Španije pred malim ekranima. Nasilju svakako nije mesto na terenu i oko njega, ali se tada moglo uvideti da je Dijego isti i na travi i van nje – beskompromisan.

Na kraju svega, 60 ljudi moralo je da zatraži pomoć lekara, a Maradona transfer. Ljudi iz kluba izgubili su strpljenje, iako je i pored povreda i svega imao impozantan učinak. Ljude iz Napulja ništa od toga nije zanimalo – već su sa izdvojenih 10,5 miliona dolara ponovo oborili svetski rekord.

Napoli[uredi]

Godine 1984. potpisao je za italijanski Napoli[4] s kojim će osvojiti dva naslova prvaka Italije (1987. i 1990), a 1989. osvojiće i kup UEFA — prvi evropski naslov Napolija. Nakon toga atražio je ispisnicu iz Napolija zbog transfera ali je zahtev odbijen. Ipak zbog problema sa zakonom godinu dana kasnije dobija ispisnicu. Novi klub bila je španska Sevilja. 1993. godine napušta Sevilju i potpisuje za argentinskog prvoligaša Njuvels Old Bojs. Već naredne godine (1994) otpušen je iz Njuvel Old Bojsa jer je uporno izbegavao treninge. Godine 1995. nakon dve neuspešne trenerske avanture (Rasing klub i Deportivo Espanjol) vratio se u Boka Juniors kao igrač, uz najavu da se rešio kokaina. No, već sledeće godine sam je potražio pomoć u jednoj švajcarskoj klinici. Utakmicu s kokainom još nije dobio. Nakon tretmana 1997. godine ponovo je u dresu Boka Juniorsa, ali u prvoj utakmici sezone (protiv Argentinos Juniorsa) još jednom je pozivitan na doping kontroli. Na svoj 37. rođendan, 30. oktobra 1997, telefonom se javio TV stanici Amerika Z. U suzama je izjavio: „Fudbaler u meni stigao je do kraja staze. Sutra će biti najteži, najgori i najtužniji dan u mom životu.”

Reprezentacija[uredi]

Maradona je prvi put nastupio za reprezentaciju Argentine 1977. godine. Ipak, 1978. selektor Luis Cesar Menoti nije ga uvrstio u nacionalnu selekciju za Prvenstvo sveta u Argentini rekavši kako je Dijego premlad da bi izdržao pritisak. Godine 1979. bio je kapiten reprezentacije Argentine koja je u Japanu osvojila naslov juniorskog prvaka sveta. 1982. godine ponovo dolazi do seniorske reprezentacije i nastupa na svetskom prvenstvu u Španiji.

Maradona slavi posle postizanja drugog gola protiv Engleske na SP 1986.

Gol rukom je obeležio ne samo jednu godinu nego i njegovu čitavu karijeru. Na Svetskom prvenstvu u Meksiku (1986) dvostruki je strelac u utakmici Argentine s Engleskom. Oba njegova gola na toj utakmici se i dan danas prepričavaju. Kod prvog je reč o pogotku koji je Dijego kasnije nazvao Božjom rukom.[5] Drugi je na mnogim rang listama proglašen za najlepši gol svih svetskih prvenstava. Sam je predriblao polovinu engleskog tima i golmana Šiltona.[6] Engleski komentator je uzviknuo da je prvi gol sigurno neregularan jer je postignut rukom, ali zato drugi vredi za deset. Na tom prvenstvu je Argentinu doveo do naslova prvaka sveta u dramatičnom dvoboju sa reprezentacijom Zapadne Nemačke (3:2).

Maradona drži pehar osvajača Svetskog prvenstva u fudbalu 1986.

Na svetskom prvenstvu u Italiji (1990) sa reprezentacijom je došao do finala, ali su poraženi od SR Nemačke 1:0. Godine 1993. vratio se i u reprezentaciju i to sa kapitenskom trakom. Na svetskom prvenstvu u Sjedinjenim Državama 1994. nastupio je samo na prve dve utakmice, jer je na doping kontroli opet bio pozitivan i morao je napustiti selekciju uz 15-mesečnu zabranu igranja.

Skandali[uredi]

U Barseloni je prvi put probao kokain. U klubu svi su sumnjali ali su ćutali jer Maradona je bio prevelika investicija. Za to vreme čak je nastupao u dobro plaćenim reklamama protiv droge.

Godine 1991. bio je pozitivan na doping kontroli (otkriven kokain), te je kažnjen sa 15 meseci zabrane igranja. Iste godine, nakon povratka u Argentinu, uhvaćen je zbog posedovanja kokaina. Sudska presuda je glasila - kontrolisan medicinski tretman. 1994. godine ponovo je došao na naslovne stranice nakon što je iz vazdušne puške gađao (i pogodio) jednog novinara.[7] Pored toga, fudbalskim rečnikom rečeno, izgubio je i utkamicu sa ženom koju je voleo, majkom sina kojeg nikada nije imao hrabrosti da prizna. U januaru 2000, dolazi na Kubu u novom pokušaju izlečenja zavisnosti od droge. Svi raniji pokušaji nisu bili uspešni.

Film[uredi]

Dana 18. marta 2005. Emir Kusturica je u Buenos Ajresu započeo snimanje dugometražnog dokumentarnog filma o Dijegu Armandu Maradoni.[8] Maradona je insistirao da taj film snima baš Kusturica. Prva klapa filma pala je na stadionu “Bombonjera” u Buenos Ajresu, na proslavi stogodišnjice FK Boka kada je Maradona trčao sa bakljom u ruci počasni krug. Snimanje je nastavljeno u porodičnom krugu, na proslavi osamnaestog rođendana ćerke ove fudbalske legende. Za ovaj projekat zainteresovao se i Fidel Kastro, Maradonin prijatelj, i pozvao Kusturicu da ga poseti. Film je premijerno prikazan na festivalu u Kanu.

Trofeji[uredi]

Boka juniors[uredi]

Barselona[uredi]

Napoli[uredi]

Reprezentacija Argentine[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 26. 04. 2012. Pristupljeno 18. 10. 2013. 
  2. ^ „Castrol Debate: Pele Versus Maradona - The Stats Which Reveal Who Was Better”. Goal.com. 23. 10. 2010. Pristupljeno 22. 05. 2014. 
  3. ^ Burns 2011, str. 20.
  4. ^ Published at 12:00AM, February 20 2012 (20. 02. 2012). „Snapshot: Maradona is toast of the town after signing for Napoli”. The Times. Pristupljeno 22. 05. 2014. 
  5. ^ McCarthy, David (18. 11. 2008). „Terry Butcher: Maradona robbed England of World Cup glory”. Daily Record. Pristupljeno 22. 05. 2014. 
  6. ^ „NA DANAŠNJI DAN: Maradona, Božija ruka i slalom za sva vremena (VIDEO)”. Mozzartsport.com. Arhivirano iz originala na datum 19. 10. 2013. Pristupljeno 22. 05. 2014. 
  7. ^ Pressonline. „Press Online :: Fudbal :: (FOTO) Maradona vežbao slobodnjake na fotoreporteru magazina Hente”. Pressonline.rs. Pristupljeno 22. 05. 2014. 
  8. ^ Broj pregleda : 2942 (05. 05. 2014). „Maradona ceo domaci film (Kusturica) besplatno gledanje online”. Domacifilmovi.info. Arhivirano iz originala na datum 07. 05. 2014. Pristupljeno 22. 05. 2014. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]