Pređi na sadržaj

Zaga Malivuk

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
zaga malivuk
Zagorka Zaga Malivuk
Lični podaci
Datum rođenja(1919-02-27)27. februar 1919.
Mesto rođenjaVršac, Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca
Datum smrti7. jul 1942.(1942-07-07) (23 god.)
Mesto smrtiJajinci, kod Beograda, Područje Vojnog zapovednika u Srbiji,
Nacistička Nemačka
Profesijaradnica
Delovanje
Član KPJ od1938.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od27. novembra 1953.

Zagorka Zaga Malivuk (Vršac, 27. februar 1919 — Jajinci, kod Beograda, 7. jul 1942), učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođena je 27. februara 1919. godine u Vršcu. Poticala je iz siromašne zanatlijske porodice. Osnovnu školu i tri razreda gimnazije završila je u rodnom mestu. Godine 1932. njena porodica se preselila u selo Krnjača, kod Beograda, gde je nastavila dalje školovanje.[1][2][3] Posle završene male mature, upisala se u Srednju tehničku školu. Zbog loših materijalnih uslova ona je svakodnevno pešice iz Krnjače išla u školu.[4]

U toku školovanja u Beogradu, došla je u dodir sa omladinskim revolucionarnim pokretom, a tokom školske 1938/39. godine bila je član aktiva Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) u Srednjoj tehničkoj školi. Posle završetka školovanja, kao diplomirani tehničar zaposlila se u Prvoj srpskoj fabrici aviona „Rogožarski“ u Beogradu.[4][1] Ubrzo po zaposlenju uključila se u rad sindikalne organizacije i skojevske ćelije u ovoj fabrici. Zbog svoje aktivnosti u toku 1939. godine je primljena u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).[1][2][3]

Kao veoma poverljiva, ali i policiji nepoznata osoba obavljala je razne kurirske zadatke, a pošto je bila vezana za svoj rodni kraj najčešće je obavljala kurirske poslove između Vršca i Beograda, povezujući Okružne komitetete KPJ i SKOJ-a južnog Banata sa Pokrajinskim komitetom KPJ za Srbiju. Aprila 1940. godine bila je učesnica generalnog štrajka aeronautičkih radnika Beograda.[4][1]

Prvih dana okupacije Jugoslavije, aprila 1941. godine, kada okupatorska i kvinsliška vlast još nisu bile uspostavljene u pravoj meri, Zaga je iskoristila da u fabrici aviona u kojoj je radila ukrade i uništi planove za izgradnju novog tipa aviona, kako oni ne bih pali u ruke okupatoru. Ubrzo potom Zaga je napustila posao, ne želeći da služi okupatoru. Tada se u potpunosti posvetila radu na organizovanju Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP).[4][5]

Ceneći njene sposobnosti, rukovodstvo Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju izabralo je Zagu za svog specijalnog kurira. Putovala je po raznim mestima u Srbiji, a najčešće u Vršac i Niš i održavala vezu sa tamošnjim partijskim organizacijama. Bila je veoma snalažljiva i sa velikom lakoćom je uspevala da izbegne razne opasnosti – nemačke agente i patrole, mnoge racije i blokade, prenoseći tako raznu poverljivu poštu i drugi propagandni materijal. Kao osoba od najvećeg poverenja, bila je upoznata sa adresama na kojima su stanovale rukovodeće ličnosti NOP-a, kao i sa mestima na kojima su bile organizovane tajne partijske štamparije i drugo.[4][1][2]

Decembra 1941. godine kada se partijska organizacija KPJ u Beogradu našla u teškoj situaciji zbog čestih policijskih provala, doneta je odluka da se zbog mogućnosti hapšenja, Zaga povuče iz Beograda i da pređe na teren u neki od partizanskih odreda. Naslućivajući da se bavi ilegalnim radom, gazdarica stana u kome je Zaga stanovala odlučila je da je prijavi Specijalnoj policiji. Uhapšena je 9. decembra baš u trenutku kada je sa torbom punom partijskog i sanitetskog materijala krenula da napusti okupirani Beograd.[4][5]

Posle Zaginog hapšenja, Specijalna policija je dugo imala problema da otkrije njen pravi identitet pošto su prilikom hapšenja kod nje bile pronađene dve lažne legitimacije, a ona nije želela da agentima otkrije svoje ime. Iako je od strane agenata Specijalne policije bila strahovito mučena, ona nije želela ništa da im kaže, a njen identitet utvrđen je tek pošto ga je otkrila jedna uhapšenica koja je Zagu poznavala od ranije. Tada su usledila nova mučenja, ali bez uspeha za agente, pa su Zagu januara 1942. godine predali Gestapou. U aktu predatom Gestapou agenti Specijalne policije zapisali su: Mada je Malivuk Zagorka dva puta podvrgavana specijalnom postupku, ipak je odbila ma šta da prizna, te se prema tome protiv nje ništa konkretno nije moglo utvrditi.[4][2]

Ni agenti Gestapoa, nisu uspeli da „slome“ Zagu i da je privole da bilo koga oda ili kaže nešto o sebi i svojoj aktivnosti. Iako je poznavala veliki broj članova KPJ i aktivista NOP-a u Beogradu nikoga nije odala. I pored toga što o Zagi nisu uspeli skoro ništa nisu uspeli da sazanaju, okupator i njegovi pomogači su je odredili za streljanje i smestili u jednu od „soba smrti“ Banjičkog logora.[4][5][1][2]

Među zatvorenicima zloglasnog logora na Banjici, Zaga je ostala upamćena kao izuzetno hrabra i smela zatvorenica. Zajedno sa zatvorenicom Natalijom Natom Dugošević (supruga narodnog heroja Veljka Dugoševića), organizovala je jednu od prvih „akcija“ u logoru. Uoči dočeka Nove 1942. godine Zaga i Nata su u sobama-ćelijama u kojima su bile zatočene organizovale male „proslave“. Zajedno sa drugim zatvorenicama, Zaga je u svojoj ćeliji organizovala „maskenbal“ na kome su zatvorenice sa papirnim maskama, koje su predstavljale karikature njihovih mučitelja oponašale scene iz svog zatvorskog života. Takođe ćelije su bile ukrašene plakatima, a na jednom od plakata je bila nacrtana policijska „marica“ i pred njom policijski agent kako kavaljerski pruža ruku zatvorenici da uđe u kola. Proslava i „maskenbal“ su počeli posle ponoći, kada je upravnik logora Toza Vujković otišao u grad, ali je pesma i igra privukla čuvara, koji je upao u obe sobe i prekinuo veselje. Sutradan su Zaga i Nata, kao organizatori proslave pozvane na saslušanje i pretučene.[4]

Streljana je 7. jula 1942. godine na stratištu u Jajincima, kod Beograda.[4][5][1][2]

Ukazom Predsedništva AVNOJ-a posthumno je 6. jula 1945. odlikovana Ordenom zasluga za narod drugog reda,[6] Ukazom predsednika FNRJ Josipa Broza Tita 27. novembra 1953. proglašena je za narodnog heroja.[1][7]

Ime Zage Malivuk danas nosi osnovna škola u beogradskom naselju Krnjača[8], kao i jedna ulica u Vršcu i dve u Beogradu (jedna u Krnjači, a druga u Kaluđerici). U dvorištu osnovne škole, koja nosi njeno ime 1961. godine joj je podignuta bista, rad vajara Veljka Forcana.[9]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ e ž Narodni heroji Jugoslavije 1975.
  2. ^ a b v g d đ Žene Srbije u NOB 1975.
  3. ^ a b Heroine Jugoslavije 1980.
  4. ^ a b v g d đ e ž z i Likovi revolucije 1962.
  5. ^ a b v g Marjanović: Srbija u NOB - Beograd 1964.
  6. ^ „Službeni list DFJ 90/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 20. 11. 1945. str. 974. 
  7. ^ Vojna enciklopedija 1973.
  8. ^ „oš Zaga Malivuk” (Saopštenje). Arhivirano iz originala 07. 04. 2016. g. 
  9. ^ Popović: Spomenici NOB u Srbiji 1981.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зага_Маливук&oldid=28720444”