Korisnik:PyroArcherMaper/pesak

Irak - SAD rat

Invazija na Irak 2003. započeta je 20. marta od strane od koalicije od 48 zemalja koju je su predvodile Sjedinjene Američke Države. Označila je početak rata u Iraku. Bagdad je pao 9. aprila 2003, a 1. maja američki predsednik Džordž V. Buš proglasio je kraj većih borbenih operacija okončavanja vladavine Baas partije i zbacivanja iračkog predsednika Sadama Huseina sa vlasti. Nakon toga je usledio prelazni period. Sam rat izazvao je brojne kontroverze, iako Sjedinjene Američke Države tvrde da je bio legitiman.

Sukobljene strane
SADUjedinjeno KraljevstvoAustralijaItalijaŠpanijaPoljskaUkrajinaDanskaFilipinii druge države	Irak

Dana 30. juna 2009. godine, nakon višegodišnjih unutrašnjih borbi sa iračkim gerilcima, trupe SAD su predale kontrolu nad gradovima i suverenitet nad zemljom lokalnim vlastima. Prema planu američkog predsednika Baraka Obame, povlačenja iz preostalih izolovanih baza okončano je do kraja 2011. godine.

Tihi Rat

Tihi Rat bio je sukob između SAD-a i Irana 2016. godine, ovo se zove i kompjuterski ili virus rat jer je nakon nesloge obe strane SAD je napao Iran virusom.

Sukobljene strane
SAD	Iran

Nakon toga Iran je povratio virus SAD-u i virus nije bio moguć otkloniti sve do 2019.

Pobeda je pripala Iranu.

Rusko Ukrainski Ratovi

Rusko-ukrajinski rat (ukr. rosійsьko-ukraїnsьka vійna, rus. Rossiйsko-ukrainskaя voйna) jeste oružani sukob između Rusije i samoproglašenih republika DNR i LNR koje ona podržava, s jedne strane, i ukrajinskih vlasti, s druge strane. Ruska invazija u Ukrajini počela je u februaru 2014. nakon pobede na Evromajdanu, kada su ruske trupe okupirale Krim i pripojile poluostrvo Rusiji.

2014.

DNR revolucija

U nedelju, 6. aprila 2014. godine, između 1,000 i 2,000 proruskih pobunjenika prisustvovali su mitingu u Donjecku, zahtevajući referendum o nezavisnosti Donjecka od Ukrajine sličan referendumu na Krimu.^{[traži se izvor]} Ukrajinski mediji su tvrdili da predloženi referendum nema opciju status kvo. Nakon toga, 200 do 1,000 separatista upali su i preuzeli kontrolu nad prva dva sprata vladinog sedišta Regionalne državne uprave (RSA), razbijajući vrata i prozore. Separatisti su zahtevali referendum za pridruživanje Rusiji i rekli da će u suprotnom preuzeti jednostranu kontrolu i razrešiti izabranu vladu.

LNR revolucija

Planirano je da Luganska Parlamentarna Republika bude proglašena još 8. aprila 2014. godine, ali se ovo proglašenje dogodilo tek 27. aprila, a republika je zvanično nazvana Luganska Narodna Republika. Aktivisti koji su proglasili ovu republiku kontrolisali su tada u Lugansku zgrade službe bezbednosti, gradskog saveta, tužilaštva, kao i policijsku stanicu. Za guvernera je proglašen Valerij Bolotov.

Krimska Osvajanja

Evromajdan (ukr. Єvromaйdan) je termin koji se upotrebljava za masovne demonstracije u Ukrajini koje su otpočele 21. novembra 2013. nakon što je tamošnja vlada koja je izabrana nakon parlamentarnih izbora 2012. odbila da potpiše sporazum o bližoj integraciji Ukrajine sa EU. Demonstracije će kulminirati 22. februara 2014. smenom predsednika Viktora Janukoviča (koja je protivna članu 11. Ustava Ukrajine), i ruskom aneksijom Krima 16. marta 2014. nakon kojeg ova autonomna republika biva priključena Rusiji i potpisivanjem 21. marta 2014. sporazuma o integraciji sa EU od strane nove revolucionarne ukrajinske vlade.

2022

Invazija Rusije na Ukrajinu počela je 24. februara 2022. širokom vojnom invazijom snaga Ruske Federacije na Ukrajinu iz pravca Rusije i Belorusije. Sukob između Ruske Federacije i Ukrajine počeo je 2014. godine posle Evromajdana, nakon čega je usledilo anektiranje Krima i sukobi na području Donbasa.

U Ruskoj Federaciji i Belorusiji se ovaj konflikt često naziva kao „specijalna vojna operacija na teritoriji Ukrajine, Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike”, dok je u pojedinim državama poznata i kao „ratna agresija”.

Neposredno pre invazije Rusija je tražila da se Ukrajini zakonski zabrani ulazak u vojnu alijansu NATO. Nekoliko dana pre invazije, Rusija je priznala dve samoproglašene države unutar granica Ukrajine — Donjecku Narodnu Republiku i Lugansku Narodnu Republiku. Putin je izrazio ruske iredentističke stavove i doveo u pitanje pravo Ukrajine na državnost. Pre invazije, pokušavajući da obezbedi casus belli, Putin je optužio Ukrajinu da je izvršila genocid nad svojim ruskim govornicima; optužba je naširoko opisana kao neosnovana.

Izraelsko Palestinski rat 2021

Kao i revlucija izraela i njihove bitke spadaju pod hladni rat tako i ove bitke spadaju.

Dana 6. maja 2021. godine, započeli su sukobi između palestinskih demonstranata i izraelske policije zbog planirane odluke Vrhovnog suda Izraela u vezi sa deložacijama Palestinaca u Šeik Jari, susedstvu istočnog Jerusalima, što je dovelo do toga da Hamas lansira rakete na izraelske gradove.

Strane u civilnom sukobu
Izrael Izraelska policija Granična policija Palestina Palestinski demonstranti Arapsko-Izraelski demonstranti Hamas Islamski Džihad

Od 10. maja ubijeno je 65 palestinaca, uključujući šesnaestoro dece, a ranjeno još 335. Prema izraelskim odbrambenim snagama, najmanje petnaest palestinskih žrtava bili su pripadnici Hamasa, a neke su palestinske rakete ubile. Izrael je izvestio da su palestinske rakete pogodile domove i školu, ubivši četiri izraelska civila i indijskog državljanina koji su boravili u zemlji i ranivši najmanje 70 izraelskih civila.

Talibanska revolucija

Pod američkim predsednikom Donaldom Trampom 2020. godine počeli su pregovori sa talibanom i sprema za povlačenje američke vojske iz Avganistana. Iste godine potpisan je dogovor u Dohi, kojim je Taliban pristao da prekine saradnju sa Al Kaidom, a SAD počeo postepeno povlačenje. Pod predsednikom Džo Bajdenom u maju 2021. povukle su se poslednje američke jedinice, otpočevši veliku talibansku kontraofanzivu protiv Islamske republike. Mudžahedini su se u narednih mesec dana neprikosnovenom brzinom uspostavili na avganistanskom selu, a krajem jula i početkom avgusta pod njima su počeli da padaju i veći gradski centri. Nakon zauzimanja Kabula 15. avgusta 2021, talibani su povratili kontrolu nad državom. Ostaci stare vlasti i dalje se drže u zabačenim delovima zemlje, naročito u provinciji Pandžšir.

Libanski rat 2006.

Libanski rat 2006. (ili Drugi libanski rat) je serija vojnih intervencija u Libanu i severnom Izraelu koja je eskalirala nakon što je Hezbolah 12. jula 2006. upao u severni deo Izraela i oteo dva vojnika. Ovaj konflikt je predstavljao do danas najveći oružani sukob na Bliskom istoku pre Arapskog proleća u 21. veku, u kome nisu učestvovale SAD.

Sukobljene strane
Izrael	Hezbolah

Rat u Somaliji

Rat u Somaliji je vojni sukob između Etiopije, u savezu somalijskom tranzicionom vladom, i Saveza islamskih sudova koji je počeo u decembru 2006. godine.

Etiopske snage umešale su se u Građanski rat u Somaliji podržavši tranzicijsku somalijsku vladu već u junu iste godine poslavši vojne instruktore. Rat je počeo ofanzivom Islamista na vladin centar Baidou. Ubrzo su Etiopljani pokrenuli svoju ofanzivu, uz podršku somalijskih para-država Puntland i Galmudug. Glavni grad Mogadiš je zauzet 28. decembra 2006., a poslednje islamističko uporište Ras Kamboni 12. januara 2007.

Sukobljene strane
Unija islamskih sudovaOromo Liberalni Front	Etiopija Tranziciona Savezna vlada Puntlend

Islamisti, koji su se naizgled brzo povukli i kapitulirali, zapravo su se pomešali sa civilnim stanovništvom i prikrili. Ubrzo počinju sa gerilskim napadima koji eskaliraju tokom marta i aprila 2007., kada je više hiljada ljudi poginulo u sukobima u Mogadišu. Etiopske trupe optuživane su za teška kršenja ljudskih prava, uključujući streljanja civila i granatiranje civilnih zona grada. Sukobi se nastavljaju i posle aprila. Nekoliko humanitarnih organizacija izvestilo je kako je tokom 2007. i 2008. godine samo u Mogadišu 8.600 civila poginulo i preko 1 milion prognano.

Rat u Gruziji 2008

Rat u Gruziji se vodio u avgustu 2008. godine između Gruzije sa jedne i Rusije i gruzijskih otcepljenih teritorija Abhazije i Južne Osetije sa druge strane. Nakon nekoliko dana žestokih okršaja u ovoj oblasti između gruzijske vojske i snaga Južne Osetije, gruzijski vojnici su 7. avgusta pokušali da zauzmu grad Chinvali, glavni grad Južne Osetije. Kao odgovor na ovo usledio je ruski napad na Gruziju koji je Moskva opravdala odgovorom na napad na ruske mirovne snage u Južnoj Osetiji i zaštitom svojih državljana u Gruziji. Abhazija je takođe napala gruzijske snage koje su se od ranije nalazile na delu njene teritorije nakon završetka prethodnog rata 1993.

Sukobljene strane
Južna OsetijaAbhazija (od 9. avgusta) Rusija (od 8. avgusta)	Gruzija

Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner i finski diplomata Aleksandar Stub su otputovali u Tbilisi, kako bi pružili podršku celovitosti Gruzije. Tom prilikom, Sakašvili je potpisao francuski predlog o primirju, kojim se sve strane povlače sa ratišta. Uveče, zajedno sa francuskim predsednikom, Nikolom Sarkozijem, otputovali su u Moskvu, kako bi ubedili Dmitrija Medvedeva da učini isto. Iako se tokom dana činilo da on to neće učiniti, naročito nakon što je na petoj uzastopnoj sednici SB UN predlog odbačen, narednog jutra, Medvedev je naredio obustavu vatre. Tokom dana, Sakašvili je tvrdio da je bombardovanje Gruzije nastavljeno. Borbe u Abhaziji su nastavljene potiskivanjem gruzijskih trupa. 13. avgusta, ruske trupe su napustile Gori i na trenutak se uputile prema jugu, mnoge nateravši da posumnjaju kako se kreću prema Tbilisiju. Ipak, par sati kasnije, ispostavilo se da su oni to učinili da bi razoružali i uništili gruzijsku bazu oko 16 kilometara južno od Gorija. Nakon toga, objavljeno je povlačenje sa gruzijske teritorije.

Drugi rat za Nagorno-Karabah

Drugi rat za Nagorno-Karabah (poznat takođe kao Azerbejdžansko-turska agresija u Jermeniji, odnosno Rat u Nagorno-Karabahu 2020. godine, Operacija za sprovođenje mira u Jermeniji i Kontraofanzivna operacija u Azerbejdžanu) bio je oružan sukob između Azerbejdžana s jedne i Nagornokarabaške Republike (Republike Arcaha) i Jermenije s druge strane. Borbe su se vodile za teritoriju Nagorno-Karabah koja je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, dok faktičku vlast ima Nagornokarabaška Republika, nepriznata država u kojoj Jermeni čine većinu od oko 99%.

Sukobi su započeli ujutro 27. septembra duž linije kontakta Nagorno-Karabaha. Jermenija i Nagornokarabaška Republika uvele su vanredno stanje i potpunu mobilizaciju, dok je Azerbejdžan uveo ratno stanje i policijski čas kao i delimičnu mobilizaciju stanovništva.

Sukobljene strane
NKR Jermenija Dobavljač oružja: Rusija	Azerbejdžan Vojna podrška: Turska Sirijska nacionalna armija Dobavljač oružja: Izrael

Rusija i Turska

U članku koji je 10. novembra 2020. objavio ruski list Vedomosti pod naslovom „Kako je Rusija izgubila Drugi karabaški rat”, Konstantin Makijenko, zamenik direktora Centra za analizu strategija i tehnologija (CAST) i član stručnog veća Odbora za odbranu ruske Državne dume, napisao da su geopolitičke posledice rata bile „katastrofalne” ne samo za Jermeniju, već i za Rusiju, jer se uticaj Moskve na Zakavkazje smanjio, a „prestiž uspešne i drske/ratoborne Turske, nasuprot tome, neizmerno povećao”.

Žrtve

Zastupnik ljudskih prava Artak Beglarijan iz Arcaha rekao je da su 27. septembra žena i dete ubijeni azerbejdžanskim granatiranjem civilnih naselja u provinciji Martuni u Nagorno-Karabahu. Prema njegovim rečima, škole su granatirane, a u mnogim naseljima nastala je velika šteta na civilnoj infrastrukturi. Prema Beglarijanu, „Samo u Stepanakertu ima više od 10 povređenih, uključujući decu i žene.“ Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane poreklo je ove tvrdnje.

Generalno tužilaštvo Republike Azerbejdžan je, u izjavi, izvestilo da je tokom sukoba, kao rezultat intenzivne paljbe iz jermenskih teških artiljerijskih postrojenja, 27 ljudi hospitalizovano sa različitim povredama, dok je azerbejdžanski ministar spoljnih poslova Poslovi Jeihun Bairamov izjavio je da je od 28. septembra ubijeno 6 civila. Prema pres-službi azerbejdžanskog Ministarstva spoljnih poslova, stanovnici Kasaltı Karakoiunlu, Naftalan, 69-godišnji Elbrus Gurbanov i četiri člana njegovog porodica, 64-godišnja Šafajat Gurbanova, 14-godišnji Fidan Gurbanova, 13-godišnji Šahrijar Gurbanov i 39-godišnja Afag Amirova ubijeni su kao rezultat artiljerijske vatre jermenskih oružanih snaga. Dana 28. septembra, Generalno tužilaštvo Republike Azerbejdžan izvestilo je da je jedan od metaka koje su ispale jermenske snage pogodio kuću 41-godišnjeg Jošguna Anvara oglu Pašaijeva, civila iz Evoglua, i rezultirao njegovom smrću. Takođe je izvestilo da je 45-godišnji Mehman Sovet oglu Alijev ubijen gelerom koji je pao u blizini upravne zgrade Okružnog suda Tartar na aveniji Hejdar Alijev u Tartaru. Vozač hitne pomoći koji je prolazio kroz to područje, 52-godišnji Ganbar Asgar oglu Asadov i vojni policajac u vozilu, 26-godišnji Fakhradin Farman oglu Huseinov, kao i još jedan stanovnik Tatara, 29-godišnji stari Tural Firdovsi oglu Ibrahimov, takođe su povređeni. Prema izjavi, jermenske oružane snage ciljale su „gusto naseljena područja - regionalne i ruralne centre, objekte civilne infrastrukture - bolnice, medicinske centre, školske zgrade, vrtiće“. Prema podacima Generalnog tužilaštva Republike Azerbejdžan, istog dana, oko 19:00 sati, artiljerijskim projektilom ubijeni su 39-godišnji Halig Asif oglu Abasov i njegov brat 36-godišnji Elšan Asif oglu Abasov pucanj u dvorištu stambene zgrade za invalide i raseljena lica u naselju Šiharh, okrug Tartar ubijen. Takođe, 36-godišnji Sejmur Fuzuli oglu Mamadov i 31-godišnji Faig Malik oglu Mahmudov su hospitalizovani sa različitim povredama.

Što se tiče vojnih gubitaka, Azerbejdžan je tvrdio da je više od 550 jermenskih vojnika ubijeno ili ranjeno i da je uništio 24 tenka i druga oklopna vozila, 15 jermenskih protivavionskih jedinica 9K33 Osa, 8 artiljerijskih komada, 18 bespilotnih letelica i 3 magacina municije. Zauzvrat su izgubili jedan helikopter, iako je njegova posada preživela pucanje.

Vlasti Jermenije i Arcaha u početku su tvrdile da su oborena četiri azerbejdžanska helikoptera i uništeno deset tenkova i aviona, kao i 15 dronova. Kasnije su brojke revidirane za 400 ubijenih azerbejdžanskih vojnika, uništeno 36 tenkova i oklopnih vozila, uništeno 2 oklopna borbena inženjerska vozila i obaranje 4 helikoptera i 27 bespilotnih letelica tokom prvog dana borbenih dejstava. U tom smislu su objavili snimke koji prikazuju uništavanje ili oštećenje 5 azerbejdžanskih tenkova.

Vlasti Aacaha prijavile su smrt 59 vojnika, sa oko 200 povređenih.

Do 4. oktobra, Arcah i jermenske vlasti prijavile su da je 18 armenskih civila ubijeno u Nagorno-Karabahu i dvoje u Jermeniji.

Prema azerbejdžanskim izvorima, jermenska vojska gađala je gusto naseljena područja koja sadrže civilne strukture. Od 5. oktobra, Generalno tužilaštvo Republike Azerbejdžan izjavilo je da je tokom sukoba, kao rezultat izveštaja o granatiranju jermenske artiljerije, ubijeno 25 ljudi, dok je 124 ljudi bilo hospitalizovano. Među civilnim žrtvama su petorica stanovnika Kasaltı Karakoiunlu, iz Naftalana ; jedan iz Evoglua, nekoliko u ili iz Tartara, dva iz naselja Sıkark u okrugu Tartar; jedan u Karadaglı u Aghdamu, jedan iz Horadiza, dva iz Ahdama; dva iz Bejlagana; jedan iz Ganje; jedan iz Ahdžabadija; i jedan iz Barde.

Azerbejdžanska vatra je 1. oktobra ranila dva francuska novinara iz Le Mondea koji su izveštavali o sukobima u Martunima.

Srbija

Azerbejdžan je tvrdio da Jermenija koristi srpsko oružje za koje se tvrdi da je prevezeno preko Gruzije. Kao odgovor na to, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija i Jermeniju i Azerbejdžan smatra prijateljima i „bratskim narodima“, insistirajući da se srpsko oružje nije koristilo u Nagorno-Karabahu.

Rat u Libiji 2011

Rat u Libiji je počeo nakon što su se antivladini protesti pretvorili u oružanu pobunu, a zatim i u građanski rat između državnih i pobunjeničkih snaga. Nakon višenedeljnih sukoba, Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija je 17. marta 2011. odobrio uspostavljanje zone zabrane leta iznad Libije, što je dovelo do višemesečnih vazdušnih udara u ovoj zemlji, najpre pod vođstvom nekoliko zapadnih zemalja, a potom i NATO-a. Uprkos relativno neutralnom tonu rezolucije, udari su bili usmereni isključivo protiv snaga pod komandom Gadafija.

Sukobljene strane
Prelazni nacionalni savetNATOuz podršku:EgipatKatarMoldavija	Libijska Džamahirijauz podršku:ZimbabveBelorusijaAlžirSirija

Nafta

Nafta učestvuje u BDP Libije sa čak 58%.[24] Država sa takvim nacionalnim bogatstvom nema velike potrebe za visokim porezima od drugih industrijskih grana i posledica je manja želja za razvojem srednje klase. Da bi slomio svaku opoziciju, takva vlada može da koristi sredstva od nacionalnih resursa kako bi ponudila usluge narodu, ili onima koji podržavaju vladu.[25] Libijska nafta se nalazi u državi koja ima tek nešto više od 6 miliona ljudi,[26].

Muamer el Gadafi

Libijski vođa Muamer el Gadafi je vladao Libijom nakon pada monarhije (1969). On je posle penzionisanja Fidela Kastra (2008) i smrti Omara Bonga (2009) postao vladar sa najdužim stažem trenutno na svetu. Vikiliks je otkrio tajna dokumenta Sjedinjenih Država u kojima se o Gadafiju govori kao o „majstoru za taktičko manevrisanje“. Dok je postavljao rođake i članove svog plemena na glavne vojne i državne pozicije, oprezno je marginalizovao rivale, čime je održavao balans moći, stabilnosti i ekonomskog razvoja. Ovo je preneo i na svoju decu, čime je uspeo da izbegne opasnost postojanja rivala i naslednika u svojim redovima.

Kriza na severu Kosova i Metohije

Kriza na severu Kosova i Metohije je politička kriza koja je izbila kao posledica neuspelih pregovora o carinskim pečatima sredinom jula 2011. godine, u kojima Srbija nije htela da prihvati kosovska državna obeležja. Na tu odluku Srbije privremene kosovske instutucije su odgovorile uvođenjem embarga na srpsku robu i uvođenjem zabrane za prolazak kamiona i drugih teretnih vozila iz Srbije, pod obrazloženjem sprečavanja ilegalnog šverca na severu Kosova. Dodatne komplikacije nastale su kada su kosovske vlasti naredile svojim policijskim specijalnim jedinicama Rosa da zauzmu administrativne prelaze Jarinje i Brnjak. Srbi saznavši za upad Kosovskih specijalnih jedinica, odgovorili su postavljanjem barikada, blokadama svih magistralnih i drugih puteva i posipanjem šljunka po kolovozu. Ova kriza je formalno okončana Briselskim sporazumom između Vlade Srbije i privremenih kosovskih institucija, potpisanim 19. aprila 2013, ali kriza i dalje traje jer albanska strana ne želi da se pridržava postignutog dogovora. Pošto albanska strana uglavnom nije poštovala postignite dogovore u sporazumu, potpisan je novi Tekst sporazuma o Zajednici srpskih opština, Sporazuma o energetici i Sporazuma o telekounikacijama 25. avgusta 2015. godine. Međutim, albanske vlasti, pod žestokim pritiskom opozicije i čestim nemirima u Prištini, odbijaju da promene ustav samoproglašene države i priznaju Zajednicu srpskih opština, tražeći pritom punu kontrolu nad energetskim sektorom i telekomunikacijama na čitavoj teritoriji Kosova i Metohije.

Dana 8. oktobra 2016. godine, Skupština Kosova usvojila je u drugom čitanju Nacrt zakona o metalurškom kombinatu Trepča kojim se predviđa 80% vlasništva vlade u Prištini nad Trepčom i ulazak vlade u moguća partnerstva sa privatnim sektorom. Radnici tog rudarskog kombinata su zapretili zatvaranjem tog rudnika i obustavu proizvodnje. Dana 14. januara 2017. godine, voz (dekorisan freskama srpskih manastira na Kosovu i Metohiji i natpisima Kosovo je Srbija) koji je ujutru iz Beograda krenuo za Kosovsku Mitrovicu zaustavljen je popodne u Raškoj, na poslednjoj stanici pre administrativne linije sa Kosovom i Metohijom. Nakon demonstracije sile i pretnji sa kosovske strane administativne linije da će pruga biti minirana i informacija da će mašinovođa i putnici biti uhapšeni, odlučeno je da se voz sa stanice u Raškoj vrati za Beograd.

Dana 16. januara 2018. godine ujutru ubijen je jedan od najpoznatijih političkih predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji, Oliver Ivanović. On je ubijen ispred kancelarije svoje stranke u Kosovskoj Mitrovici. Dana 26. marta došlo je do eskalacije na severu Kosova i Metohije, kada su privremene kosovske institucije dan ranije zabranile direktoru kancelarije za Kosovo i Metohiju posetu Kosovskoj Mitrovici, a zatim u toku tog dana uhapsile Marka Đurića i njegovog pomoćnika Željka Jovića..

Sukobljene strane
Republika Srbija do 23. februara 2012. od 27. jula 2012. Vojska Srbijeod 23. septembra 2021. MUP RSod 23. septembra 2021.Srbi na severu Kosova Garda Svetog cara Lazara Diplomatska i politička podrška od 20. novembra 2018.: RusijaKinaBosna i HercegovinaRumunijaŠpanijaVenecuelaMarokoKiparBelorusijaSurinamNamibijaGrčkaJermenijaArgentinaBrazilKubaSudanUkrajinaUrugvajČile	Republika Kosovo Policija Kosova Kosovske bezbednosne snageKFOREuleksRepublika Srbija od 23. februara do 27. jula 2012. SAD od 4. do 5. avgusta 2018. Diplomatska i politička podrška od 20. novembra 2018.: SADUjedinjeno KraljevstvoAlbanijaNemačkaFrancuskaTurskaAustrijaŠvajcarskaŠvedskaHolandijaBelgijaHrvatskaCrna GoraMakedonijaIzraelod 4. septembra 2020.

Sukob juna 2012

Posle niza meseci bez konkretnih akcija dodatne tenzije su se desile tek sredinom 2012. godine. Akcija Kfora počela je 1. juna 2012. u 8:40 kad su vojnici počeli da uklanjaju barikade u selu Rudare. Nakon početka akcije kod barikade, Kfor je potisnuo građane i novinare preko mosta na Ibru i zabranio svaki prilaz blokadi u Rudaru, a iz pravca barikade čuli su se pucnji iz vatrenog oružja. Novinari nisu mogli da vide šta se dešava kod barikade, ali su kola hitne pomoći odvezla trojicu povređenih i ranjenih Srba. Prema rečima lekara, jedan Srbin ranjen je metkom u butinu, život mu nije ugrožen ali postoji opasnost da izgubi nogu. Predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović pozvao je Srbe i Kfor na smirivanje tenzija i ocenio da bi bilo dobro da predsednik Srbije Tomislav Nikolić primi delegaciju Srba sa severa Kosova nakon današnjih incidenata. Nikolić se sastao sa odlazećim premijerom Mirkom Cvetkovićem i nekoliko ministara, a razgovor se ticao incidenata od tog jutra. I dok su tenzije kod Rudara popodne donekle smanjene, u severnoj Kosovskoj Mitrovici su odbornici odlučili da ponovo blokiraju prolaz Kforu i Euleksu. Predsednik Opštine Krstimir Pantić rekao je da se Srbi osećaju ugroženo i da su međunarodne misije krenule u obračun sa Srbima na severu Kosova. Izvor Bete iz Euleksa rekao je da je Kfor tokom akcije u Zvečanu uhapsio nekoliko Srba i da će ih predati misiji EU.

Vojnici Kfora 14. juna 2012. postavili su kotroni punkt na alternativnom putnom pravcu Novi Pazar - Lešak, uz samu administrativnu liniju sa centralnom Srbijom. Na tom alternativnom putnom pravcu, u mestu Tresava, nalazili su se pripadnici poljskog kontingenta Kfora sa pet džipova, koji su na kontrolnom punkt od devet sati obavljali kontrolu vozila koja dolaze na Severa Kosova i Metohije.

Vojnici Kfora 16. juna 2012. uklonili su tokom noći barikade koje su postavili Srbi na putu ka mestu Rudare i tom prilikom nije bilo nikakvih incidenata. Kfor je istakao da je akcija izvedena kako bi se doprinelo mirnom i bezbednom okruženju kao i sprečavanju nezakonitih prelazaka administrativne linije. Srbi sa Severa Kosova su postavili nove barikade na magistralnom putu Leposavić - Priština u mestu Rudare u opštini Zvečan. Srbi su nove barikade postavili u znak protesta zbog zatvaranja alternativnih putnih pravaca na severu Kosova od strane Kfora. Barikade koje su postavili Srbi u Rudaru, postavljene su po cik-cak sistemu uz pomoć istovarenih drva, balvana i velikih betonskih blokova. Nove barikade su postavljene na istoj lokaciji na kojoj su se nalazile i one stare koje je Kfor uklonio 15 dana ranije. Tada je zbog uklanjanja tih barikada došlo do sukoba između građana i vojnika KFOR-a u kojima je troje Srba povređeno i oko dvadesetak vojnika KFOR-a od kojih dvoje ozbiljnije. KFOR je u 05:30 h počeo akciju zatvaranja nezvaničnog prelaza u blizini Brnjaka, navodno, radi sprečavanja nezakonitih prelazaka administrativne linije. U saopštenju je navedeno da je uspostavljeno nekoliko kontrolnih punktova i nekoliko lokacija obezbedio uz pomoć kordona. KFOR je dodao da tokom akcije nije bilo incidenata. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju apelovalo je na sve strane da se uzdrže od nasilja i pozvalo KFOR da ne primenjuje silu, odnosno da se striktno ponaša u okviru svog mandata a Srbe u pokrajini da ne nasedaju na provokacije.

Dogovori i Briselu

2011

Posle maratonskih pregovora o regionalnom predstavljanju kosovskih institucija, u Briselu je 24. februara postignut je dogovor u kom će Kosovo će na regionalnim forumima biti predstavljeno uz fusnotu u kojoj će biti navedeni Rezolucija 1244 i mišljenje Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti.

2012-2013

Nakon opštih izbora u Srbiji, koji su održani u maju 2012. godine, došlo je do promene vlasti na svim nivoima tokom leta. Nove vlasti su pripremile drugačiji koncept pregovora i podigle ih na politički nivo za razliku od prethodnih, koje su prvi deo pregovora u Briselu vodile na tehničkom nivou. Za nove pregovarače su izabrani Aleksandar Vulin kao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Dejan Popović kao državni sekretar, a za glavnog pregovarača je izabran predsednik Vlade Ivica Dačić na molbu predsednika države Tomislava Nikolića. Sa albanske strane, za glavnog pregovarača je imenovan predsednik kosovske vlade Hašim Tači. Za posrednika u novim pregovorima je izabrana britanska političarka, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost i prvi potpredsednik Evropske komisije Ketrin Ešton. Novi pregovori o statusu Kosova i Metohije su počeli 19. oktobra 2012. godine. Vodili su se u deset različitih rundi na svakih mesec dana, a kako se bližila finalna faza pregovori su se češće odvijali, a u poslednjih nekoliko rundi se pregovorima priključio i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić. Konačan dogovor između srpske i albanske strane je postignut 19. aprila 2013. parafiranjem sporazuma koji Srbija tumači da joj ne narušava teritorijalni integritet, ali joj smanjuje nadležnosti na severu pokrajine, dok albanska strana tumači da je srpska strana priznala De facto kosovsku državnost, ali ne De iure, pa je sporazum iz Brisela naišao na osudu javnosti sa obe strane.

Briselski sporazum

Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine tj Republike Srbije i samoproglašene "Republike Kosovo", poznat i kao Briselski sporazum je potpisan 19. aprila 2013. u Briselu.

Sporazum su ispred Republike Srbije potpisali predsednik vlade Ivica Dačić i predsednik vlade samoproglašene "Republike Kosovo" Hašim Tači. On predviđa osnivanje Zajednice srpskih opština na severu Kosova i Metohije, koja bi se formirala nakon lokalnih izbora po kosovskim zakonima zakazanim za 3. novembar 2013. godine. Pored toga, sporazumom je predviđeno ukidanje bezbednosnih struktura i pravosudnih institucija Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Regionalnog komandanta policije za četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova bi trebalo da imenuju načelnici tih opština. Apelacioni sud u Prištini bi uspostavio komisiju u kojoj bi većinu činili srpske sudije i koja bi bila nadležna za sve većinski srpske opštine.

Briselski sporazum je izazvao brojne reakcije u Srbiji. Po mišljenju Koste Čavoškog, doktora pravnih nauka i redovnog profesora na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta, ovaj sporazum nije u skladu sa srpskim Ustavom i zakonima, ni sa rezolucijom 1244. U tekstu sporazuma se nigde ne spominje Republika Srbija.

Ubistvo Olivera Ivanovića 2018

Jedan od najpoznatijih političkih predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji Oliver Ivanović ubijen je 16. januara 2018. godine rano ujutru ispred kancelarije svoje stranke u Kosovskoj Mitrovici. Kosovska policija saopštila je da su na mestu ubistva Olivera Ivanovića pronađeni "određeni dokazi" koji će se koristiti u daljem toku istrage. Pronađeno je i zapaljeno vozilo marke "opel astra" bez registarskih oznaka, za koje policija sumnja da je povezano sa slučajem ubistva. Ono što je prethodilo njegovom ubistvu su bili lokalni izbori 2017. godine, kada su ga njegovi politički protivnici, ali i visoki državni zvaničnici poput Marka Đurića optuživali za izdaju i saradnju sa Albancima. Na pojedinim televizijama je kružio spot gde se Ivanović takođe optužuje za izdaju, a tokom kampanje mu je i zapaljen automobil. U svom poslednjem intervjuu za Vreme izjavio je da se "ljudi na Severu Kosova više boje lokalnih Srba kriminalaca nego Albanaca". Delegacija Srbija koja je trebalo da nastavi tehničke pregovore sa Prištinom prekinula je dijalog u Briselu, i vratila se u zemlju. Predsednik Srbije navodi da je reč o terorističkom činu, da je Srbija zahtevala od Unmika i Euleksa da se organi Srbije uključe u istragu, a da će, ako to ne bude slučaj, svakako voditi svoju istragu, i da će ubice Olivera Ivanovića biti pronađene. Ivanović je od 27. januara 2014. godine, zajedno sa četvoricom Srba, bio u pritvoru u Kosovskoj Mitrovici zbog navodnog ratnog zločina nad civilnim stanovništvom na Kosmetu 1999. i 2000. Na suđenje je čekao pritvoren godinu dana, a ukupno u pritvoru proveo je tri godine. Zbog odbijanja da ga puste da se brani sa slobode Oliver Ivanović je 7. avgusta 2015. počeo štrajk glađu, dok je 14. avgusta zbog narušenog zdravlja prebačen u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici. Osuđen je 21. januara 2016. godine na devet godina zatvora. Odlukom sudskog veća Apelacionog suda 16. februara 2017. godine u Prištini ukinuta je prvostepena presuda Oliveru Ivanoviću i naloženo je novo suđenje. Sud je odlučio da Ivanović još neko vreme ostane u pritvoru, ali je naložio prvostepenom sudu da što pre reši pitanje pritvora. Dana 21. aprila iste godine Sudsko veće Euleksa ukinulo je kućni pritvor Oliveru Ivanoviću i on se ubuduće branio sa slobode do 16. januara 2018. godine kada je ubijen ispred kancelarije svoje stranke u Kosovskoj Mitrovici.

Hapšenje Marka Đurića

Dana 26. marta u Kosovskoj Mitrovici policija ROSU je uhapsila šefa pregovaračkog tima Marka Đurića i odvela ga u Prištinu. Nakon izvođenja pred prekršajnog sudiju Đurić je sproveden u centralnu Srbiju preko Merdara. Prilikom hapšenja u sali Mitrovačkog dvora kosovska policija koristila suzavac i šok-bombe. Najmanje šest povređenih. U Beogradu je održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost.

Formiranje vojske Kosova

Dana 3. decembra, premijer samoproglašene države Kosovo Ramuš Haradinaj i predsednik kosovskog parlamenta Kadri Veselji najavio je da će 14. decembra na skupštinsko razmatranje staviti formiranje Vojske Kosova. Dana 13. decembra, više od 45 vozila Kfora ušlo je na sever Kosova i Metohije, nešto pre 10 časova. Kreću se u koloni i, prema informacijama sa terena, idu u pravcu Leposavića.Dana 14. decembra, Kosovski parlament usvojio je danas paket od tri zakona: Zakon o kosovskim bezbednosnim snagama, Zakon o službi u kosovskim bezbednosnim snagama i Zakon o ministarstvu odbrane. Time je omogućena transformacija Kosovskih bezebdnosnih snaga u kosovsku vojsku. Poslanici Srpske liste nisu prisustvovali sednici. U južnom delu Kosovske Mitrovice većinsko albansko stanovništvo je vest o usvajanju zakona koji omogućavaju transformaciju KBS u vojsku proslavilo uz petarde. Predsednik Srpske liste Goran Rakić izjavio je da je usvajanjem zakona o formiranju vojske Priština na najgrublji način napala mir, bezbednost i sigurnost i pozvao Srbe na mir, suzdržanost i da ne nasedaju na provokacije. Vlada Srbije je najoštrije osudila odluku Prištine koja vodi ka transformaciji kosovskih snaga bezbednosti u vojsku Kosova i ocenila da je to do sada najveća pretnja Prištine regionalnom miru. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je izjavio da će Srbija zatražiti održavanje hitne sednice SB UN zbog najgrubljeg kršenja rezolucije SB UN 1244 donošenjem odluke Prištine o formiranju vojske Kosova. Predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić je na nepoznatoj lokaciji obišao specijalne jedinice Vojske Srbije. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović obišao je danas pripadnike Žandarmerije u bazi u Lipovici i uverio se u njihovu borbenu gotovost i spremnost.

Incident kod Kurušumlije

Grupa naoružanih kosovskih Albanaca 27. februara 2019. godine ispalila više rafala u kuršumlijskom selu Rastelica u blizini kontejnera gde borave drvoseče, izjavio je za agenciju Beta jedan od radnika koji je bio u šumi Milomir Stevanović (47). Incident se dogodio protekle noći, a Stevanović, koji radi u preduzeću "Sunce trans”, koje za Srbija šume izvodi radove, ostao je sam u kontejneru na oko 2 km od administrativne granice sa Kosovom, dok su ostali radnici otišli u Kuršumliju po namirnice. Stevanović je kazao da je sa obližnjeg brda na oko 400 m od radničkog kontejnera ispaljeno nekoliko rafala iz automatskog oružja. "Pucnjava je trajala oko pet minuta, a ja sam pobegao u šumu, na suprotnu stranu, kako bih pronašao signal za mobilni telefon. Našao sam ga na nekoliko kilometara od kontejnera i pozvao policiju i kolege”, rekao je Stevanović. Istovremeno, nedaleko odatle u selu Rastelica, u pet domaćinstava su pokradene vrednije stvari. Meštanin Milomir Eraković (63) u izjavi za agenciju Beta kazao je da su stanovnici tog sela u strahu i da za njih u tom kraju nema života.

Oduzimanje srpskih registarskih tablica i nove blokade na Jarinju i Brnjaku 2021

Pripadnici specijalne jedinice Rosu su od 20. septembra ujutru na prelazu Jarinje započeli da pretresaju građane koji su se pešice uputili ka centralnoj Srbiji, jer drugačije ne mogu da pređu. Prelaz je blokiran u oba pravca, a nezadovoljni Srbi sa severa Kosova okupili su se na Jarinju kako bi izrazili protest zbog odluke prištinskih vlasti da uvede recipročne mere prema Srbiji i naloga da sva vozila sa srpskim registarskim tablicama pri ulasku na Kosovo moraju da stave probne kosovske tablice, prenosi Kosovo onlajn. Sa Srbima okupljenim na Jarinju nalaze se i predstavnici Srpske liste, koji su zatražili od Beograda i međunarodne zajednice da im pomogne u rešavanju ovog problema. Predsednik Srpske liste Goran Rakić pozvao je danas sa administrativnog prelaza Jarinje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pomogne Srbima na KiM posle dolaska jedinica Rosu i početka oduzimanja srpskih registarskih tablica. Rakić je pozvao Vučića da pomogne narodu i da reaguje u skladu sa mogućnostima. Kako je izjavio, ovo nije akcija, već reakcija na ono što je uradila Priština. Na administrativni prelaz Jarinje, gde su se okupili Srbi, pored Rakića su došli i gradonačelnici Leposavića Zoran Todić i Severne Mitrovice Milan Radojević. Predstavnici Srpske liste od jutros insistiraju na međunarodne predstavnike da svojom reakcijom "ohlade usijane glave” u Prištini kako ne bi došlo do dalje destabilizacije u južnoj srpskoj pokrajini, izjavio je potpredsednik Srpske liste Igor Simić. Gostujući na Tanjug TV, Simić je rekao da od Prištine nisu dobili zvanični odgovor zašto su od jutros specijalne jedinice ROSU na administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje. Istakao je da se tim jednostranim potezom Prištine ugrožava mir na severu KiM i da su desetine blindiranih vozila i naoružanih specijalaca na administrativnim prelazima "udarac na svaku srpsku porodicu”. Simić je rekao da je cilj Prištine da se Srbima onemogući normalno kretanje i da im se oduzmu oznake sa srpskim registarskim tablicama. Zbog takvog poteza Prištine, Simić je rekao da se na Brnjaku okupilo između 120 i 130 putničkih vozila i Srba, a na Jarinju više od 330 vozila i više stotina građana koji su "besni i ogorčeni i koji negoduju zbog te odluke”. Apelovao je na građane da ostanu suzdržani i da ne reaguju na provokacije. Naglasio je da se na taj način Srbima oduzima pravo na slobodno kretanje i podsetio da sve što je potrebno za normalan život građana na severu KiM dolazi iz centralne Srbije - lekovi, hrana, a više od 50 zdravstvenih vozila ne može normalno da funkcioniše i ne mogu da pruže adekvatno lečenje. Simić je kazao da se takvom odlukom i jednostranim potezom Prištine krše svi sporazumi iz Brisela. Istakao je da srpska strana ostaje pri tome da se svi problemi rešavaju razgovorom i dogovorom. U dokumentu koji je potpisao ministar unutrašnjih poslova privremenih institucija u Prištini Dželjaj Svečlja, a na osnovu koga su specijalne jedinice raspoređene na administrativnim prelazima kako bi oduzimale registarske tablice sa srpskim oznakama, piše da su u obavezi svi sa srpskim oznakama da ih zamene probnim kosovskim tablicama. U dokumentu piše i da se obezbeđivanje probnih tablica vrši na svim prelazima, da su vozači u obavezi da probne tablice postave na potrebna mesta spreda i pozadi vozila, ai da je rok važenja tablica 60 dana, prenose prištinski mediji. Takođe, piše i da je taksa za probne tablice pet evra, da će stranke biti snabdevene sa potvrdom zbog uverenja o registraciji vozila. U dokumentu se navodi da su Agencija za civilnu registraciju i policija Kosova u obavezi da implementiraju odluku. Dokument stupa na snagu od dana potpisivanja. Kosovska policijska služba (KPS) obavestila je srpsku policiju da će tablice vozila sa oznakama sa severa Kosova biti oduzimane. Takođe je KPS navela da će vozila koja imaju tablice sa oznakama iz centralne Srbije morati da uzimaju probne oznake i da plaćaju osiguranje. Kako javlja Sputnjik, Igor Simić, potpredsednik Srpske liste, saopštio je da su Srbi sa Kosova i Metohije besni zbog poteza Prištine da na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak pošalje specijalne jedinice Rosu. Kako je naveo, Srbi idu ka administrativnim prelazima i trenutno je oko 300 vozila Srba na Jarinju i više od 100 na administrativnom prelazu Brnjak. Potpredsednik Srpske liste Igor Simić potvrdio je da su specijalne jedinice Rosu jutros na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak jutros rasporedile 20 vozila, od kojih više od 10 blindiranih, i dodao da su pripadnici te jedinice "naoružani do zuba”. On je saopštio da je Predsedništvo Srpske liste tim povodom održalo sednicu i da su u toku pokušaji da se u kontaktu sa predstavnicima međunarodne zajednice ukaže na opasnost situacije i pronađe rešenje. Simić je gostujući na TV Pink preneo da su građani sa severa KiM uznemireni ovom "demonstracijom sile”, koju je doveo u vezu sa zamenom tablica na prelazima koju je najavio premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti. On je apelovao na građane da ostanu uzdržani i ne nasedaju na provokacije iako je u pitanju, kako je istakao, brutalno kršenje sporazuma o slobodi kretanja i Briselskog sporazuma. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković ocenio je danas da je skandalozno ponašanje Aljbina Kurtija koji od ranog jutra šalje specijalne jedinice Rosu koji su do zuba naoružani sa preko 20 oklopnih vozila na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak kako bi se krenulo sa oduzimanjem i skidanjem srpskih tablica. Petković je poručio Kurtiju da srpski narod neće nemo posmatrati ono što se dešava jer ukidanjem tih tablica se ukida život na severu Kosova i Metohije, ali i da Briselski sporazum nije švedski sto sa kojeg Albanci mogu da uzimaju ono što im odgovara, a da ne poštuju ono što im ne odgovara. Ili će se taj sporazum poštovati ili ga neće biti. Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti tvrdi da oduzimanje srpskih tablica na Kosovu i Metohiji nije bila želja Prištine, već nešto što je nametnuto "s druge strane”, misleći na Srbiju, piše Koha. Kurti je u Skupštini rekao da će, sve dok, kako tvrdi, građani Kosova plaćaju za tablice kada uđu u Srbiju, na snazi biti i obaveza da sva vozila imaju oznaku "RKS”. Rekao je da je kosovska policija danas preduzela "neophodne akcije i konfiskovala sve nevažeće tablice” na administrativnim prelazima. On je dodao da je 15. septembra istekao sporazum o tablicama postignut u okviru Briselskog sporazuma i naveo da je od tada prestalo izdavanje tablica sa oznakom KS. Kfor je naveo da Bezbednosna situacija je stabilna. Kfor za Kosovo onlajn odgovarajući na pitanje da li prati aktuelnu situaciju i da li će ukoliko bude neophodno rasporediti svoje jedinice u cilju smirivanja situacije na severu Kosova pošto su jutros na prelazima Jarinje i Brnjak raspoređene snage specijalne jedinice Rosu. Kosovske policijske snage bacile su danas suzavac na okupljene građane kod prelaza Brnjak. U toku je intervencija policijskih snaga, a nešto ranije iz Prištine su upućene dodatne snage Rosu na sever Kosova i Metohije. Specijalne policijske jedinice Rosu raspoređene su još jutros na severu KiM, što je izazvalo veliku uznemirenost kod Srba koji tamo žive. Veliki broj Srba iz Gračanice i okolnih srpskih sela je i na prelazu Merdare kako bi izvadili probne tablice. Da bi se izvadile probne tablice neophodno je da se uđe automobilima u centralnu Srbiju kako bi kosovska policija evidentirala ulaz i izlaz. Službenik kosovske policije potvrdio je za Kosovo onlajn da se od sutra privremene tablice mogu izvaditi u opštinskim registracionim centrima. Policija zaustavlja vozila sa srpskim tablicama i upozorava vozače da imaju rok od pet dana da izvade privremene tablice. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u večerašnjem obraćanju javnosti rekao je da vlast u Prištini demonstrira silu, i da su na volšeban način protumačili nešto što nigde ne piše. Predsednik je kazao kako je izvršen najbrutalniji napad sa 350 do zuba naoružanih pripadnika policije. Aleksandar Vučić izjavio je da postoje dva sporazuma koja se tiču slobode kretanja, iz 2011. i 2016. godine. U Prištini su na volšeban način protumačili nešto što nigde ne piše, istakao je predsednik i ocenio da tamošnja vlast demonstrira silu. Navodi da su zaustavili vozilo iz Vranja sa bolesnicima, i skidali tablice jedne suverene države, jer se njima te tablice ne sviđaju. Radi se o unilateralnoj akciji, bez dogovora sa bilo kim, osim možda sa njihovim mentorima, dodao je predsednik Srbije.

Ovo je jedan od najtežih dana za naš narod na severu Kosova. Još sinoć smo znali da Priština planira pokrete svojih specijalnih snaga na sever, da su jutros nešto posle šest časova te snage prešle na sever. "Imali smo dva sporazuma, iz 2011. i 2016, sporazume o slobodi kretanja. Radi se o tzv. KS tablicama kojima je produžavana pravna snaga do 2021. A onda su oni na volšeban način protumačili ono što nigde ne piše, osim možda u glavi Aljbina Kurtije, a to je kada naiđe vozilo sa registracijama iz centralne Srbije, na primer iz Vranja, oni ga zaustave, pregledaju, a zatim skidaju tablice jedne suverene, međunarodno priznate države, članice UN, pošto im se ne sviđaju i kažu "pošto vi nama skidate stikere, mi ćemo vama da skidamo tablice". A to nigde ne piše, ni u jednom sporazumu, objasnio je Vučić i dodao da su rešili da to sprovedu na silu.

Predsednik Srbije je rekao da je akcija sprovedena bez konsultacija sa predsednicima četiri opštine u koje su specijalci ROSU došli. Vučić je rekao šta sve nije sprovedeno iz Briselskog sporazuma koji je potpisan 2013. godine. Podsetio je da Priština više od 3.000 dana odbija da formira Zajednicu srpskih opština. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je Srbima na Kosovu i Metohiji da ne nasedaju na provokacije Prištine."Znaju naši ljudi gde su njihova snajperska gnezda, kakva sve oružje imaju, koga su ubacili 24 sata i 48 sati ranije na teritoriju severa, znaju naši ljudi sve, kao što znamo mi, samo molim naše ljude da ne nasedaju na provokacije”, kazao je Vučić u obraćanju javnosti. Pozvao je Srbe na Kosmetu da i kada protestuju da protestuju mirno, bez incidenata da puste, kako kaže, nasilnike i siledžije da rade kako hoće i šta hoće. "Na kraju neko će to morati da prihvati, a Srbi sasvim sam siguran da neće”, naveo je.

Vučić je rekao da na Beogradu je da pokuša da očuva mir, ali istovremeno izaći će odlučno pred međunarodnu zajednicu. "Ili ćete sprovesti Briselski sporazum ili nemojte više da nas zamajavate”. Ministarstvo unutrašnjih poslova privremenih prištinskih institucija saopštilo je da građani Kosova i Metohije od sutra 21. septembra mogu da preuzmu privremene tablice u svim centrima za registraciju vozila nakon isteka sporazuma od 14. septembra 2016. godine. U saopštenju se napominje da građani koji na izlazu iz KiM idu ka centralnoj Srbiji mogu da koriste srpske tablice, ali da na ulazu i u saobraćaju unutar KiM moraju da koriste privremene tablice "RKS”. Nakon Jarinja, transparenti sa natpisom "Dobrodošli u Zajednicu srpskih opština” osvanuli su 20. septembra uveče i u severnom delu Kosovske Mitrovice. Plakati su postavljeni na ulazu u grad, kao i u samom gradu. Prethodno su građani koji protestuju na Jarinju zbog mera reciprociteta koje je uvela Priština razvili transparent na kojem piše "Dobrodošli u Zajednicu srpskih opština”. Okupljeni su postavljanje transparenta pozdravili aplauzom čime su, kako se navodi, poslali jasnu poruku Prištini šta se očekuje od privremenih prištinskih institucija i koja tačka iz Briselskog sporazuma je najvažnija za Srbe na KiM. Građani trenutno postavljaju šatore, što ukazuje da planiraju da ostanu tokom noći na Jarinju. Situacija je trenutno mirna, pripadnici Rosu su se povukli na određenu udaljenost od građana koji ne odustaju od protesta uprkos kiši.

Na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak sledeće jutro 21. septembra je osvanulo mirno, a saobraćaj na pravcima Raška - Kosovska Mitrovica i Ribarići - Zubin Potok i dalje je u prekidu. Kako je javila Radio televizija Srbije, građani su na prelazu Jarinje prespavali u šatorima, a i dalje su parkirana putnička vozila koja su građani ostavili prethodni dan. Na Jarinju oko 30 kamiona i nekoliko kombi vozila čeka da uđe na Kosovo, a prelaz je moguć jedino pešice, prenosi Beta. Transparenti sa natpisom "Dobrodošli u Zajednicu srpskih opština” postavljeni su na prelazu Jarinje i u severnom delu Kosovske Mitrovice, preneli su mediji. Na administrativnim prelazima Jarinje, Brnjak i Merdare oduzimaju tablice sa oznakama sa severa Kosova, a vozila sa oznakama iz centralne Srbije moraju da uzmu probne tablice i da plate taksu. Danas u 10 časova u Beogradu će biti održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, povodom situacije na administrativnim prelazima i odluka Prištine. Broj ljudi na prelazu Jarinje jutros je znatno veći nego tokom jučerašnjeg dana. Onima koji su proveli noć na Jarinju u znak protesta zbog mera koje je počela da sprovodi vlada u Prištini, pridružuje se sve više građana koji su sa sobom poneli vodu, hranu i toplu odeću. Građani protestuju tražeći povlačenje uredbe kosovske vlade koja se tiče registarskih tablica i uspostavljanje Zajednice srpskih opština, na šta ukazuje i sinoć postavljen transparent, razvijen na nekoliko metara od pripadnika Rosu, a na kojem piše "Dobrodošli u Zajednicu srpskih opština”. Noć je na Jarinju protekla mirno i bez ikakvih incidenata. Okupljeni Srbi su oko zapaljenih vatri u grupicama od oko desetak ljudi ostali budni cele noći. Pripadnici jedinica Rosu nisu bili primetni. Oni su bili uz svoja blindirana vozila i nije bilo nikakvih provokacija. Predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani tvrdi da je Beograd taj koji je jednostrano delovao od 2016. godine i koji krši sporazume iz Brisela, a ne Priština. Osmani je na Fejsbuku pozvala Evropsku uniju da izvrši pritisak na Vladu Srbije da "odmah prekine s provokacijama Kosova i zloupotrebom građana u političke svrhe”. Ona je ocenila da se "mere reciprociteta” po pitanju registarskih tablica ne mogu smatrati jednostranom akcijom već navodnim "delovanjem u skladu sa potpisanim sporazumima” koje bi, kako je navela, trebalo da zahteva i EU. Osmani je ocenila da "destabilizujuća politika Srbije” na KiM i u regionu i njeni "hegemonistički ciljevi” za razvoj "tzv. srpskog sveta” predstavljaju povratak politici Srbije iz devedesetih. Predsednik pokreta Dveri Boško Obradović zatražio je danas od Vlade Srbije da poništi sve dosadašnje Briselske sporazume i prekine trenutni dijalog sa vlastima u Prištini, koji bi po njegovoj oceni trebalo nastaviti u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. On je u saopštenju dodao i da bi Vlada Srbije trebalo da zatraži povratak do 1.000 pripadnika srpskog državnog osoblja na Kosovo, što je predviđeno Rezolucijom 1.244 Saveta bezbednosti UN. Predsednik pokreta Dveri je ocenio i da su dosadašnji pregovori u Briselu bili "samo na štetu srpskog naroda”. On je istakao i da vlast ne sme da dozvoli da se separatisti obračunavaju sa golorukim narodom, već mora da reaguje računajući i upotrebu vojske i policije. Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković pozvao je danas Srbe na Kosovu i Metohiji da ne reaguju na najnovije provokacije prištinske strane, ističući da će se Srbija boriti za svoj narod, mir i ekonomski napredak. U toku jučerašnjeg dana Priština je počela da primenjuje mere o oduzimanju tablica, a specijalne jedinice Rosu širom su severa pokrajine. Petković kaže da je takav potez prištinske strane bez presedana, te da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti želi po svaku cenu da izazove incidente i nestabilnost. On je poručio da je to posledica sporazuma koje je 2011. godine potpisao Borko Stefanović, tada predvodnik beogradske strane. On je, prema Petkovićem rečima, 2. jula 2011. godine potpisao glavni sporazum o slobodi kretanja, da bi 26. decembra iste godine dogovoren konačan operativni zaključak grupe za implementaciju u oblasti slobode kretanja. Zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi rekao je da Vlada Kosova neće formirati Zajednicu srpskih opština (ZSO) sve dok se bude smatralo da je štetna za teritorijalni integritet i institucije Kosova. Bisljimi je sinoć za TV Interaktiv kazao da bi po Ustavu Kosova, ZSO bila neustavna i da Srbija nije strana u pregovorima. Upitan da li se sa Srbijom može postići sporazum u narednih 12 meseci, rekao je da to zavisi od proračuna srpske strane. Potpredsednik kosovske vlade rekao je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "lagao” kada je rekao da je srpska strana iznela predlog za rešavanje pitanja registarskih tablica, ali da ga je odbila albanska strana. Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić rekao je danas povodom incidenata na Kosovu i Metohiji koje izaziva Priština da je pravo pitanje da li Evropska unija misli da je Briselski sporazum iz 2013. godine aktuelan ili nije, poručivši da Srbija neće dozvoliti da se desi etničko čišćenje Srba na KiM. Dačić je rekao i da mu sve ovo deluje kao proba Prištine da vidi kako će svi reagovati na "brutalno gaženje svih dogovora Briselskog sporazuma". On je rekao i da je problem tablica trebalo rešiti u dijalogu, a ne primenom sile. On ocenjuje da se dugo izbegava primenjivanje Briselskog sporazuma i da ukoliko je Briselski sporazum važeći onda je neprihvatljivo da u svakom saopštenju iz Brisela stoji uopštena formulacija gde se "obe strane pozivaju na smirivanje situacije”.

Reakcije na formiranje Kosovske vojske

1. Organizacija ujedinjenih nacija — 14. decembar 2018. — Tokom sastanka EU lidera u Briselu kiparski predsednik Nikos Anastasijades i šefica EU diplomatije Federika Mogerini govorili su o problemima u dijalogu Beograda i Prištine, tarifama na srpsku robu koje "blokiraju dijalog" i potezu transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga, za koji su rekli da nije dobrodošao.
2. NATO — 14. decembar 2018. — Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da žali što je kosovski parlament doneo odluku o transformaciji kosovskih bezbednosnih snaga uprkos zabrinutosti Alijanse. Američka ambasada u Prištini posle usvajanja zakona o formiranju kosovske vojske u parlamentu Kosova, oglasila se saopštenjem u kojem ponavlja podršku SAD "tranziciji kosovskih bezbednosnih snaga u snage sa mandatom teritorijalne odbrane", uz ocenu da je to suvereno pravo Kosova.
3. Srbija — 14. decembar 2018. — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da iza odluke o formiranju takozvane vojske Kosova stoje SAD, Velika Britanija i Nemačka. Srbija će zatražiti održavanje hitne sednice SB UN zbog najgrubljeg kršenja rezolucije SB UN 1244 donošenjem odluke Prištine o formiranju vojske Kosova, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. Ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić izjavio je za Sputnjik da je formiranje kosovske vojske opasan udarac na stabilnost i bezbednost celokupnog balkanskog regiona, kao i da je to politički i moralni apsurd i korak koji može da rezultira nekontrolisanim haosom. Odluka Prištine o formiranju vojske mora da bude predmet diskusije u Savetu bezbednosti UN, izjavio je šef Komiteta Saveta Federacije Rusije za međunarodna pitanja Konstantin Kosačov. Odluka o transformisanju Kosovskih snaga bezbednosti u punopravnu kosovsku armiju predstavlja korak kojim se grubo narušava Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a njegov cilj je ozbiljno narušavanje situacije na Balkanu i stvaranje rizika od obnavljanja oružanog sukoba u tom regionu.
4. Republika Kosovo — 14. decembar 2018. — Povodom današnje odluke o formiranju vojske, kosovski premijer Ramuš Haradinaj je rekao da je ona već postojala, ali kao kosovske bezbednosne snage (KBS), a da je sada dobila mandat da kao armija brani Kosovo, te najavio da će vojska ostati lako naoružana i ustvrdio da ona ne predstavlja opasnost za srpski narod. Gradonačelnik južne Mitrovice Agim Bahtiri je, prema pisanju "Bota sot onlajn", igrao sa građanima ispred kosovskog parlamenta, a ministar infrastrukture Pal Lekaj je muziku na Trgu Priština častio sa 100 evra.
5. Republika Srpska ( Bosna i Hercegovina) — 14. decembar 2018. — Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik najavio je da će pokrenuti inicijativu u Predsedništvu BiH da se osudi formiranje "vojske Kosova", jer je time direktno ugrožen Aneks jedan B Dejtonskog sporazuma o regionalnoj stabilizaciji.
6. Španija — 14. decembar 2018. — Španski premijer Pedro Sančez promenio je meki stav koji je dosad imao prema katalonskim separatistima poručujući da njegova vlada neće prihvatiti novo kršenje ustavnog poretka, preneo je portal "Politiko".
7. Makedonija — 14. decembar 2018. — Makedonski premijer Zoran Zaev ocenio je danas posle odluke parlamenta u Prištini da možda ovo nije pravo vreme za formiranje kosovske vojske i pozvao vlasti u svim državama na Balkanu da vode računa o koracima koje povlače u interesu mira i stavbilnosti u regionu. Ovu izjavu osudio je lider albanske opozicije u Makedoniji Zijadin Sela.