Mišel Onfre

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mišel Onfre
Onfre 2010.
Lični podaci
Puno imeMišel Onfre
Datum rođenja(1959-01-01)1. januar 1959.
Mesto rođenjaŠamboa, Francuska
ObrazovanjeUniversity of Caen Normandy
Filozofski rad
EpohaFilozofija HH i XXI veka
RegijaZapadna filozofija
Škola filozofijeAteizam, Post-anarhizam, Hedonizam
InteresovanjaAteizam, Religija, Etika Epikurejstvo, Materijalizam, Estetika, Bioetika, Istorija filozofije
IdejePrincip Gulivera (le principe de Gulliver)
Uticaji odFridrih Niče, Epikur
Zvanični veb-sajt
michelonfray.com

Mišel Onfre (rođen 1. januara 1959) je savremeni francuski pisac i filozof koji promoviše hedonizam, ateizam[1][2] i anarhizam.[2] Plodan je autor i napisao je preko 80 knjiga.[3][4]

Slavu je stekao zbog svojih knjiga Traité d'athéologie: Physique de la métaphysique (u prevodu Ateistički Manifest: slučaj protiv hrišćanstva, judaizma i islama), Politique du rebelle: traité de résistance et d'insoumission, Physiologie de Georges Palante, portrait d'un nietzchéen de gauche, La puissance d'exister and La sculpture de soi.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Onfr u Španiji 2009.

Onfre je rođen u porodici Normannskih seljaka, ali su ga roditelji ostavili u katoličkom sirotištu (njegova majka je bila smeštena u istom tom sirotištu u svojoj mladosti). Prevazišao je ove prve teškoće i uspeo je da doktorira filozofiju. Predavao je ovaj predmet đacima u tehničkom srednjoj školi u Kanu između 1983. i 2002. godine, pre nego što osnovao Université populaire de Caen, besplatan univerzitet osnovan na principu Mišelovog manifesta iz 2004. godine La communauté philosophique.

Onfreova knjiga Traité d'Athéologie je bila jedna od najprodavanijih knjiga u Francuskoj mesecima kada je objavljena u proleće 2005. Imala je odličan uspeh i u Italiji, gde je objavljena u septembru 2005. Brzo je bila broj jedan u Italiji na listi bestselera.

Njegova knjiga Le crépuscule d'une idole : L'affabulation freudienne objavljena 2010. godine je bila predmet ozbiljnih sporova u Francuskoj zbog kritike Frojda. On priznaje da Frojda kao filozofa, ali skreće pažnju na značajne troškove Frojdovih postupaka i dovodi u pitanje efikasnost njegovih metoda.[5] Onfreu je ateista[1] i autor Ateističkog Manifesta.

Onfre je 2015. objavio "Kosmos", prvu knjigu trilogije. Ironično smatra da je to njegova "prva knjiga".[6]

Filozofija[uredi | uredi izvor]

Onfre piše da nema filozofije bez sopstvene psihoanalize. Sebe opisuje kao ateistu[2] i smatra teističke religije izgovorom. 

Pogled na istoriju zapadne filozofije i filozofskog projekta[uredi | uredi izvor]

Onfre je objavio 9 knjiga u okviru projekta "Istorija filozofije" pod nazivom Kontra-istorija filozofije. U svakoj od ovih knjiga se bavi određenim istorijskim periodom u zapadnoj filozofiji. Serija knjiga se sastoji od: I Les Sagesses Antiques (2006) (o zapadnoj antici), II Le Christianisme hédoniste (2006) (hrišćanski hedonizam od renesansnog perioda), III Les libertins baroques (2007) (o baroku), IV Les Ultras des Lumières (2007) (o radikalnom dobu prosvetiteljstva), V L'Eudémonisme social (2008) (o utilitarizmu), VI Les Radicalités existentielles (2009) (o radikalnom egzistencijalizmu 19. i 20. veka), VII La construction du surhomme: Jean-Marie Guyau, Friedrich Nietzsche (o konceptu Nadčoveka), VIII Les Freudiens hérétiques (2013) i IX Les Consciences réfractaires (2013).

Hedonizam[uredi | uredi izvor]

Onfre opisuje hedonizam "kako introspektivni odnos prema životu zasnovan na zadovoljstvu sebe i zadovoljstvu drugih, bez nanošenja štete sebi ili bilo kom drugom".[7] "Njegov filozofski projekat je da se definiše etički hedonizam, radosni utilitarizam i generička estetika senzualnog materijalizma, koji istražuju kako da se koriste mozak i telo u najvećoj mogućoj meri – dok se filozofiji vraća njena važna uloga u umetnosti, politici, svakodnevnom životu i odlukama".[1]

Njegovi radovi "su proučavali filozofske rezonance i komponente (i probleme) nauke, umetnosti, gastronomije, seksa i senzualnosti, bioetike, vina i pisanja."[1] 

Njegova filozofija je usmerena na "mikro-revolucije" ili "revolucije pojedinaca i malih grupa istomišljenika koji žive po svojim hedonističeskim i liberalnim vrednostima".[8]

Anarhizam[uredi | uredi izvor]

Odnedavno je počeo da koristi termin postanarhizam da opiše svoj pristup politici i etici.[9] Zalaže se za anarhizam kao "Orvel, la philosophe Simon Vej, Žan Grener, la French Theory avec Fuko, Delez, Burdje, Gutari, Liotar, le Derrida de Politiques de l'amitié et du Droit à la philosophie, mais aussi Mai 68", ničeovski ustanak u cilju da stavljanja tačke na "jednu" istinu i dovođenje raznovrsnosti kao dokaza istine da bi nestale asketske hrišćanske ideje i javile se nove mogućnosti postojanja".[10]

Politički hedonizam[uredi | uredi izvor]

U La puissance d'exister: Manifeste hédoniste, Onfre tvrdi da politički aspekt hedonizma postoji od Epikura do Džona Stjuarta Mila preko Džeremija Bentama. Politički hedonizam teži da stvori najveću sreću za najveći broj ljudi.

Ateizam[uredi | uredi izvor]

Bloger J. M. Kornvel je pohvalio Onfreov Ateistički manifest: slučaj protiv hrišćanstva, judaizma i islama, tvrdeći da je to "verska i istorijska kapsula vremena", koja sadrži ono što on vidi kao "prave obmane teološke filozofije".[11]

Onfre odnedavno promoviše rad Žana Melijea,[1][12] katoličkog sveštenika iz 18. veka koji je tajno napisao knjigu filozofskih eseja koji promovišu ateizam.[12]

Université Populaire[uredi | uredi izvor]

Onfre je bio profesor filozofije u srednjoj školi dve decenije, sve dok nije otišao u penziju 2002. godine da bi osnovao Université populaire de Caen (Narodni Univerzitet u Kanu), na kom on i nekoliko njegovih kolega predaju filozofiju i druge predmete.[1]

"Narodni Univerzitet, koji je otvoren za svakoga ko nije na državnom univerzitetu, po principu ne prihvata nikakav novac od države. Onfre koristi prihodi od njegovih knjiga da pomogne finansiranju i univerzitet je imao orgoman uspeh. Zasnovan je na principima Onfreove knjige La Communauté Philosophique: Manifeste pour l'Université Populaire (2004), i sada ima imitatore u Pikardiji, Arasu, Lionu, Narboni i Le Manu, a još 5 je u pripremi."

Nacionalna javna radio mreža Francuska kultura emituje njegova predavanja na univerzitetu o filozofskim temama."[1]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Le ventre des philosophes, critique de la raison diététique (1989)
  • Physiologie de Georges Palante, portrait d'un nietzchéen de gauche (1989)
  • Cynismes, portrait du philosophe en chien (1990)
  • L'art de jouir : pour un matérialisme hédoniste (1991)
  • La sculpture de soi : la morale esthétique (1991)
  • L'œil nomade : la peinture de Jacques Pasquier (1992)
  • La raison gourmande, philosophie du goût (1995)
  • Ars moriendi : cent petits tableaux sur les avantages et les inconvénients de la mort (1995)
  • Métaphysique des ruines : la peinture de Monsu Désidério (1995)
  • Les formes du temps : théorie du Sauternes (1996)
  • Politique du rebelle : traité de résistance et d'insoumission (1997)
  • À côté du désir d'éternité : fragments d'Égypte (1998)
  • Théorie du corps amoureux : pour une érotique solaire (2000)
  • Prêter un livre n'est pas voler son auteur (2000)
  • Antimanuel de philosophie : leçons socratiques et alternatives (2001)
  • Célébration du génie colérique : tombeau de Pierre Bourdieu (2002)
  • L'invention du plaisir : fragments cyréaniques (2002)
  • Esthétique du Pôle nord : stèles hyperborréennes (2002)
  • Splendeur de la catastrophe : la peinture de Vladimir Velickovic (2002)
  • Les icônes païennes : variations sur Ernest Pignon-Ernest (2003)
  • Archéologie du présent, manifeste pour l'art contemporain (2003)
  • Féeries anatomiques (2003)
  • La philosophie féroce : exercices anarchistes (2004)
  • La communauté philosophique (2004)
  • Traité d'athéologie : Physique de la métaphysique, Paris, Grasset, (2005); English translation by Jeremy Leggatt as Atheist Manifesto: The Case Against Christianity, Judaism, and Islam (New York: Arcade Publishing, 2007)
  • Théorie du voyage : poétique de la géographie, Paris, Galilée, 2005
  • La puissance d'exister, (2006) Grasset, ISBN 978-2-246-71691-4
  • Nietzsche: Se créer Liberté. (2010) Les Éditions du Lombard ISBN 978-2-8036-2650-2
  • Le Crépuscule d'une idole. L'Affabulation freudienne. (2010) Grasset (ISBN 978-2-246-76931-6)
  • Apostille au Crépuscule. Pour une psychanalyse non freudienne, (2010) Grasset (ISBN 978-2-246-75781-8)
  • L'Ordre libertaire. La vie philosophique d'Albert Camus, Flammarion, ISBN 978-2-08-126441-0, J'ai lu, ISBN 978-2-290-05980-7
  • Vies & mort d'un dandy. Construction d'un mythe, Galilée, ISBN 978-2-7186-0871-6
  • Journal hédoniste :
    • I. Le désir d'être un volcan (1996)
    • II. Les vertus de la foudre (1998)
    • III. L'archipel des comètes (2001)
    • IV. La lueur des orages désirés (2007)
  • La contre histoire de la philosophie:
    • I. Les Sagesses Antiques (2006)
    • II. Le Christianisme hédoniste (2006)
    • III. Les libertins baroques (2007)
    • IV. Les Ultras des Lumières (2007), Grasset, (ISBN 978-2-246-68921-8)
    • V. L'Eudémonisme social (2008), Grasset, (ISBN 978-2-246-68931-7)
    • VI. Les Radicalités existentielles (2009), Grasset, (ISBN 978-2-246-68941-6)
    • VII.La construction du surhomme: Jean-Marie Guyau, Friedrich Nietzsche

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e Ireland, Doug (zima 2006). „Introductory Note to Onfray”. New Politics. X (4). Pristupljeno 6. 4. 2014. 
  2. ^ a b "He is a self-described hedonist, atheist, libertarian, and left-wing anarchist".(en) France, Media, Michel Onfray, A self labeled Anarchist Philosopher
  3. ^ Ireland, Doug (zima 2006). „Introductory Note to Onfray”. New Politics. X (4). Pristupljeno 6. 4. 2014. „a gifted and prolific author who, at the age of only 46, has already written 30 books” 
  4. ^ Complete list of works on the French Wikipedia page
  5. ^ Un psychanalyste réagit au "Crépuscule d'une idole" de Michel Onfray - L'Express
  6. ^ Cosmos. Une ontologie matérialiste (pour pour tout le monde) • FLAMMARION • L'essai du mois, Michel Onfray, Cosmos, Nature, Catherine Portevin, Deuil, Pensée magique • Philoso...
  7. ^ "Atheism à la mode"
  8. ^ (en) France, Media, Michel Onfray, A self labeled Anarchist Philosopher
  9. ^ Michel Onfray : le post anarchisme expliqué à ma grand-mère
  10. ^ "qu'il considère comme une révolte nietzschéenne pour avoir mis fin à la Vérité "Une", révélée, en mettant en évidence la diversité de vérités, pour avoir fait disparaître les idéaux ascétiques chrétiens et fait surgir de nouvelles possibilités d'existence."
  11. ^ Cornwell, J. M. (24. 1. 2007). „Atheist Manifesto: The Case Against Christianity, Judaism and Islam”. The Celebrity Cafe. Arhivirano iz originala 30. 9. 2009. g. Pristupljeno 1. 6. 2010. 
  12. ^ a b Michel Onfray, "Jean Meslier and 'The Gentle Inclination of Nature" (translated into English by Marvin Mandel), Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. septembar 2006) New Politics, Winter 2006

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mišel Onfre na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мишел_Онфре&oldid=24721415”